5.

Merni lanci
Dr Ondrej Ponjian

5. Merni lanci

Da bi se obezbedila mogunost montae pojedinih delova

potrebno je postii njihovu odreenu geometrijsku
tanost. Provera se izvodi proraunom duinskih mera
metodom mernih lanaca (kotnih nizova).
Pod mernim lancem se podrazumeva niz meusobno
spojenih kota koje ine zatvoren lanac.
U okviru svakog mernog lanca postoji samo jedan zavrni
lan (Lz).
Svi ostali lanovi su sastavni lanovi i dele se na:
rastue sastavne lanove (Li), (Li, Lz) i
opadajue sastavne lanove (Lj), (Lj; Lz)
Pri grafikom prikazivanju:
Li sa leva na desno
Lj sa desna na levo
Lz sa desna na levo

5. Merni lanci

Pre nego to se pristupi proraunu mernih lanaca treba prvo

definisati nain montae:
1. Metoda apsolutne zamenjivosti zahteva:
veliku tanost izrade (trai uske tolerancije) i
mali broj lanova mernog lanca.
Svaki pravilno izraen deo moe da se ugradi u sklop.
Proraun po metodi sumiranja graninih odstuanja
(metoda maksimuma minimuma).
2. Metoda nepotpune zamenjivosti dozvoljava:
niu tanost izrade (vee tolerancije),
oko 0,3% pravilno izraenih delova ne moe da se
ugradi i
proraun po metodi verovatnoe.

5. Merni lanci

3. Metoda grupne zamenjivosti (Metoda selekcije):

ire tolerancije u procesu proizvodnje,
Izraeni delovi se unapred razvrstavaju u grupe prema
toleranciji,
Montaa delova koji pripadaju istoj grupi tolerancija,
Proraun na oba naina (metodom maksimuma
minimuna i metodom verovatnoe).
4. Metoda dorade spada u grupu metoda sa
KOMPENZATOROM:
Jedan deo (kompenzator) koji kompenzuje sva
odstupanja.
iroke tolerancije, niski trokovi proizvodnje.
Nakon montae odreuje se potrebna veliina
kompenzatora koji se dodatno obrauje na zadatu
vrednost i montira.

5. Merni lanci

5. Metoda podeavanja takoe spada u metode sa

kompenzatorom.
U merni lanac se ubacuje poseban deo (kompenzator).
Dozvoljene iroke tolerancije,
Kao kompenzator se obino koristi ploica za
podeavanje tzv. "pas karika, a moe i navoj,
opruga, ...
Proraun na oba naina (bolje po metodi verovatnoe jer
se podeavanje izvodi kasnije).

5.1. Metoda sumiranja graninih

odstupanja (Metod maksimunaminimuma)

Vrednost zavrnog lana Lz se odreuje po obrascu:

m

i 1

j 1

Lz Li L j

Gde je:
Lz veliina zavrnog lana,
Li veliine rastuih lanova,
m broj rastuih lanova,
Lj veliine opadajuih lanova,
n broj opadajuih lanova,

5.1. Metoda sumiranja graninih

odstupanja (Metod maksimunaminimuma)

Vrednosti odstupanja zavrnog lana Agz i Adz se odreuju po

obrascu:
m
n
m
n

Agz Agi Adj

i 1

j 1

Adz Adi Agj

i 1

j 1

Gde je:
Agz gornje odstupanje zavrnog lana,
Adz donje odstupanje zavrnog lana,
Agi gornja odstupanja rastuih lanova,
Adi donja odstupanja rastuih lanova,
m broj rastuih lanova,
Agj gornja odstupanja opadajuih lanova,
Adj donja odstupanja opadajuih lanova,
n broj opadajuih lanova.

5.1. Metoda sumiranja graninih

odstupanja (Metod maksimunaminimuma)

Tolerancija zavrnog lana:

Tz = Agz Adz

Nakon uvrtanja vrednosti za Agz i Adz dobija se jednaina:

mn

Tz * Ti
i 1

Gde je: Ti tolerancija sastavnih lanova mernog lanca.

U sluaju da je:

Tz = Tz*

proraun je taan!

5.2. Proraun po metodi verovatnoe

Kada se proraun radi po metodi verovatnoe, veliina

tolerancijskog polja zadnjeg (zavrnog) lana (Tzv) bie znatno
manja i zavisie od:
Broja lanova mernog lanca i
itavog niza sluajnih faktora koji zavise od veliine serije,
vrste maine, alata, materijala, obuenosti i paljivosti
radnika, ...
m n
Vrednost
tolerancije zavrnog lana, sa velikom tanosu se
Trauna:

k
T

zv
i
i 1

Gde je: k koeficijent koji zavisi od broja lanova mernog lanca

Broj
Do 3
4
5
6-8
9-12
Vie od
i naina izrade:

lanova
k

0,9

0,8

0,7

0,6

0,5

12
0,4

5.2. Proraun po metodi verovatnoe

Na osnovu oekivane vrednosti tolerancije zavrnog lana

(Tzv) odreuju se najverovatnija granina odstupanja
zavrnog lana Agzv i Adzv:

Agzv

Adzv

1
Asz Tzv
2

Pri emu se vrednost srednjeg odstupanja zavrnog lana

Asz rauna prema obrascu:

Asz

1
Asz Tzv
2

Agz Adz
2

Vrednosti graninih odstupanja se raunaju kao i za Metod

maksimuma-minimuma.

5.3. Nain prorauna vrednosti

sastavnih lanova mernog lanca

Obino se posredstvom mernih lanaca odreuje vrednost

zavrnog lana Lz.
Mogu je i obrnut postupak, kada se na osnovu poznate
vrednosti zavrnog lana Lz, odreuju vrednosti tolerancije
sastavnih lanova Li.
Koriste se iste jednaine, s tim da se proraunava vrednost i
odstupanja sastavnih lanova.
U sluaju da nije posebno definisan zavrni lan on se mora
usvojiti, tako to se za zavrni lan usvaja lan koji ima
najveu
m n 1 toleranciju, pri emu mora biti ispunjen uslov:

Tz Ti
i 1

Zavrni lan mora da sadri tolerancije svih sastavnih lanova.

5.3. Nain prorauna vrednosti

sastavnih lanova mernog lanca

U sluaju kada se trae sve tolerancije sastavnih lanova,

proraun moe da se izvede na tri sledea naina:
1. Metodom jednakih tolerancija, vrednosti tolerancija
svih sastavnih lanova (Ts) su jednake. Ova metoda se moe
koristiti samo u sluaju kada su vrednosti sastavnih lanova
priblino iste. Proraun se izvodi prema obrascu:

Tz
Ts
mn

2. Metodom jednakih klasa tolerancije, kada su

vrednosti tolerancija sastavnih lanova razliite veliine,
razliite su i vrednosti tolerancija ali pripadaju istoj klasi
tanosti. Proraun se obino izvodi po uproenom obrascu
za broj
tolerancija .
2Tjedinanih
z

m n

Li

i 1

5.3. Nain prorauna vrednosti

sastavnih lanova mernog lanca

Na osnovu jednaine se, iz tabele odreuje klasa tolerancije

(usvaja se prva blia vrednost za ) i na osnovu nje usvajaju
se tolerancije za pojedine lanove mernog lanca.

5.3. Nain prorauna vrednosti

sastavnih lanova mernog lanca

3. Metod ekonominosti, vrednosti tolerancija se

proizvoljno usvajaju za pojedine lanove mernog
lanca, i kod koje mora da bude ispunjen uslov:

Tz = T1 + T2 + T3 + ... + Tm+n

Ako ovaj uslov nije ispunjen izvodi se korekcija tolerancija

sastavnih lanova.
Ovo je najjednostavniji nain i najvie se koristi.

5.4. Propisivanje tolerancija duinskih

mera

Tolerancije duinskih mera mogu da se propisuju:

Pojedinanim tolerancijama:
ISO tolerancije, kod kojih se uz odgovarajuu kotu
upisuje poloaj i klasa tanosti (npr. 10h6; 10H7) i
Jednostavne tolerancije, kada se uz odgovarajuu
kotu upisuje eljena vrednost tolerancije (100,1; 10+0,1).
Optim tolerancijama (tolerancije slobodnih mera):
Uz kotu se ne upisuje nikakva tolerancija,
Opte tolerancije ne vae za kote upisane u zagradi
(informativne kote), ni za kote upisane u pravougaonom
okviru (geometrijski tane kote).
Opte tolerancije (SRPS ISO 2768-m) vae samo u
sluaju kada su na crteu posebno naznaene. Na
zaglavlju crtea ili u njegovoj neposrednoj blizini ispisana
oznaka standarda i predvienog stepena tanosti.

5.4. Propisivanje tolerancija duinskih

mera

Standard SRPS ISO 2768 predvia etiri stepena tanosti:

f fini;
m srednji;
c grubi i
v vrlo grub
Nain oznaavanja tolerancije slobodnih mera" za
srednji stepen tanosti ima oblik SRPS ISO 2768-m.
Izbor veliine tolerancije izvodi se preko odgovarajuih
tabela u zavisnosti od:
stepena tanosti,
karakteristinih dimenzija koje treba tolerisati.
Stepen tanosti tolerancije treba usvojiti u zavisnosti od
uobiajene radionike tanosti, koja se moe postii u
dotinoj radionici.

5.4. Propisivanje tolerancija duinskih

mera

Upotreba tolerancija slobodnih mera ima sledee

prednosti:
Crtei su laki za itanje,
Smanjuje se vreme potrebno za konstruisanje,
Crte jasno govori koji elementi se mogu izraivati uobiajenim
procesima i
Ugovaranje poslova postaje bre.

5.4. Propisivanje tolerancija duinskih

mera

5.5. Kotiranje

Pod kotiranjem se podrazumeva definisanje veliine

(dimenzija) i u nekim sluajevima oblika mainskih delova.
Postoje tri naina kotiranja:
Redno,
Paralelno i
Kombinovano.

5.5. Kotiranje

Izbor naina kotiranja zavisi od funkcije dela.

U principu redno kotiranje se izbegava, jer se tolerancije
(greke) sabiraju i poloaj krajnje kote moe da bude znatno
izvan predvienih granica.
Pri izboru naina kotiranja treba voditi rauna da merni
lanci budu to krai.
Voditi rauna o kotiranju vanih kota. Sve kote, ija
tanost ima poseban uticaj na funkcionalnost sklopa, treba
direktno definisati, kako bi se izbegla mogunost
zbrajanja tolerancija (greaka) pojedinih sastavnih lanova.

5.6.Izbor mernih baza

Kod kotiranja, za merne baze se po pravilu uzimaju

eone povrine.
U pojedinim sluajevima se odstupa od navedenog pravila.
Primer: konstrukcijm sklopa je predvieno da se vratilo sa
leajevima ubacuje izmeu uskonika, pa je potrebno
karakteristinu kotu, koja definie rastojanje izmeu
leajeva, potrebno posebno tolerisati (u minusu) kako bi se
uvek obezbedila mogunost montae.

5.6.Izbor mernih baza

Poloaj ljeba za uskonik on se moe kotirati na vie

naina.

5.6.Izbor mernih baza

Kotiranje kuita reduktora. Prilikom livenja kuita moe

doi do pomeranja sredinjeg zida za nekoliko milimetara.
Kada se u srednjem zidu urezuju ljebovi za uskonicike, iji
je poloaj blizu zida, usled pomeranja zida nee biti
dovoljno mesta za ljeb za uskonik. Iz navedenog razloga
je potrebno za mernu bazu usvojiti sredinji zid kuita.