Mainski materijali

Mainski materijali

Metali i legure se obino dele u dve grupe: elezni

metali i legure, koji sadre veliki procenat eleza,
kao elik i livena gvoa; i neelezni (obojeni)
metali i legure, koji ne sadre elezo ili ga imaju u
malom procentu, kao aluminijum, bakar, titan, nikl i
dr.
Polimerni materijali. Veina polimernih materijala
sastoji se od organskih jedinjenja koja sadre
ugljenik, vodonik i druge nemetalne elemente.
Struktura polimernih materijala je nekristalna, mada
neki od njih mogu da imaju kombinovanu
nekristalnu i kristalnu strukturu.

Keramiki materijali. Keramiki materijali su

neorganska jedinjenja metala i nemetala. Struktura
keramikih materijala moe da bude kristalna, i
kombinovana kristalno-nekristalna.
Kompozitni materijali. Kompozitni materijali su
kombinacija dva ili vie materijala u makroskopskoj
razmeri. Veina kompozitnih materijala sastoji se od
vlakana i matrice kao veziva. Kompozitni materijali
su tako graeni da koriste najbolja svojstva svake
pojedine komponente, dobijajui tako traena
svojstva.

METALNI MATERIJALI

elici

elicima nazivamo leguru eleza sa ugljenikom i

drugim elementima sa sadrajem ugljenika do
2,11%. Podela na:
Konstrukcioni elici (u mainogradnji, mostogradnji,
brodogradnji, u
konstrukcija itd.)

gradnji

kotlova,

cevovoda,

noseih

elici sa posebnim svojstvima (hemijski postojani

nerajui elici i elici sa naroitim fizikim svojstvima)

Alatni elici (nelegirani i legirani elici koji slue za

izradu raznih alata, za obradu materijala u hladnom i toplom
stanju).

Oznaavanje vrste elika

(L) XXXX(X).X(X..)-X(X..)

-slovni simbol : -oznaka za elik

L-oznaka za elini liv
-osnovna oznaka - sastoji se iz etiri ili pet brojanih simbola
kojima se oznaava vrsta elika
-dopunska oznaka- sastoji se iz jednog, dva ili vie brojanih ili
slovnih simbola i njihovih kombinacija, kojima se po potrebi
oznaava namena, odnosno stanje proizvoda
-ostale dopunske oznake - sastoje se iz jednog, dva ili vie brojanih ili slovnih simbola i njihovih kombinacija, kojima se po potrebi oznaavaju druge karakteristike elika.

Tumaenje osnovne oznake

LIVENA GVOA

Livena gvoa su legure eleza sa ugljenikom sa

sadrajem vie od 2,11%C, u praksi livena gvoa
sadre 2-4%C.
Siva livena gvoa (SL) imaju dobru otpornost na
koroziju, dobru otpornost na habanje, dobro
priguuju vibracije, dobru toplotnu provodljivost,
dobro se obrauju rezanjem, dozvoljavaju livenje
delova sloenog oblika; bez greaka usled
skupljanja, raslojavanja i prslina. Odlivci od sivog
livenog gvoa su jeftiniji nego odlivci od drugih
livenih gvoa.

BAKAR I NJEGOVE LEGURE

Bakar je metal crvenkaste boje.

Ima visoku elektrinu i toplotnu provodljivost koje
zavise od njegove istoe i stanja.
Poseduje dobru otpornost na koroziju u obinim
atmosferskim uslovima, slatkoj i morskoj vodi i
drugim agresivnim sredinama, ali je neotporan na
organske kiseline, amonijak i gasove koji sadre
sumpor.
Dobro se obrauje deformacijom, loe se obrauje
rezanjem i ima loa livaka svojstva

Legure bakra

Mehanika svojstva i otpornost na koroziju

bakra mogu se poboljati legiranjem. Glavni
legirajui elementi u legurama bakra su: cink,
kalaj, aluminijum, silicijum, olovo i drugi
metali.
Legure bakra sa cinkom (mesing) - dobru
elektrinu i toplotnu provodljivost, dobra
mehanika svojstva, dobru otpornost na
koroziju i sposobnost prerade u hladnom i
toplom stanju.

Legure bakra sa kalajem - kalajne bronze i

sadre do 13% kalaja. Postignuta su bolja
mehanika i tehnoloka svojstva, otpornosti
na habanje i koroziju, kalajne bronze, a mogu
se dodatno legirati sa Zn, Fe, P, Pb, Ni i
drugim metalima.
Legure bakra sa aluminijumom
-aluminijumske bronze. Otporne su prema
koroziji, kiselim sredinama i morskoj vodi.
Otporne su na visokim temperatueama i
prema eroziji.

ALUMINIJUM I NJEGOVE LEGURE

Najvanije svojstvo aluminijuma je njegova

mala gustina
ima dobru elektrinu i toplotnu provodljivost
aluminijum poseduje visoku korozivnu
otpornost
ima dobru obradivost deformisanjem, obrada
rezanjem je neto oteana i dobro se zavaruje.

Legure aluminijuma

1.
2.

Aluminijum se moe legirati sa veim brojem

elemenata od kojih su najvaniji: Mn, Mg, Si, Cu i
Zn sa kojima stvara familije legura aluminijuma
kao krajnje podesnih inenjerskih materijala.
Sve legure aluminijuma podeljene su na dve
osnovne grupe:
Legure aluminijuma za plastinu preradu i
Legure aluminijuma za livenje.

TERMIKA OBRADA ELIKA

1.
2.
3.

Poboljavaju se mehanika svojstva kao to su:

zatezna vrstoa, napon teenja, tvrdoa, ilavost i
plastinost.
Termikom obradom nazivaju se procesi koji se
sastoje od:
zagrevanja do kritinih temperatura,
dranja na tim temperaturama odreeno vreme,
zatim hlaenje odreenim nainom i brzinom.

Kaljenje

Kaljenje je proces kojim se elik zagreva do temperatura od

8000C, a zatim naglo hladi rashladnim sredstvom (mineralna
ulja, voda, rastvori soli i baza i sl.) u cilju dobijanja
martenzitne strukture, a time visoke povrinske tvrdoe i
otpornosti na habanje.
Vreme zagrevanja mora biti dovoljno dugo da bi se
obezbedilo postizanje potrebne temperature po celom
poprenom preseku dela, kao i zavretak svih faznih
transformacija, i zavisi od: temperature zagrevanja, sadraja
ugljenika i legirajuih elemenata, veliine i oblika delova,
naina smetanja delova u pei, vrste pei i drugih faktora.

Otpu{tanje

Termi~ka obrada kojom se kaljeni ~elik

zagreva do temperatura ni`ih od temper.
kaljenja, dr`i na toj temperaturi odredjeno
vreme a zatim sporo hladi, i pri tom
prouzrokuje transformaciju nestabilne
strukture kaljenog ~elika u stabilniju
strukturu naziva se otpu{tanje.
Otpu{tanje ima za cilj smanjenje ili potpuno
uklanjanje unutra{njih napona, smanjivanje
krtosti kaljenog ~elika i dobijanje `eljenih
struktura i mehani~kih svojstava.

Pobolj{anje

Pobolj{anje predstavlja kombinovani

postupak koji se sastoji od kaljenja i visokog
otpu{tanja, ima za cilj postizanje visoke
vrednosti napona te~enja i visoke vrednosti
`ilavosti. Postupak nalazi naj{iru primenu kod
konstrukcionih ugljeni~nih (0,3-0,6%C), nisko
i srednje legiranih ~elika. Ova termi~ka
obrada je veoma zna~ajna jer se ~esto koristi
kod delova koji su najodgovorniji kod ma{ina (
osovine, vratila, zup~anici, zavrtnji i sl.).

TERMOHEMIJSKE OBRADE

Cementacija
Cementacija je termohemijski proces u kojem se
povrinski slojevi elika obogauju ugljenikom.
Konana svojstva cementirani delovi dobijaju tek
posle kaljenja i niskog otputanja. Cilj cementacije
je da se dobije visoka tvrdoa povrinskog sloja
(HRc 55-65) a time i visoka otpornost na habanje.
Cementaciji se podvrgavaju niskougljenini elici sa
sadrajem do 0,2%C i legirani elici sa 0,08-0,2%C.

Cementacija

Dubina cementiranog sloja zavisi od: vremena i

temperature, a u manjoj meri i od hemijskog sastava,
kao i od aktivnosti sredstva za cementaciju. Dubina
cementiranog sloja moe biti od 0,5-1,5mm,
izuzetno i do 10mm. Sadraj ugljenika u
cementiranom sloju je 0,9-1%C. Delovi koji se
podvrgavaju procesu cementacije moraju se
pripremiti. Priprema obuhvata ienje i
odmaivanje povrina, kao i zatitu povrina koje se
ne cementiraju.

Nitriranje je termohemijski proces u kojem se povrinsi sloj elika

difuzijom obogauje atomima azota, u cilju poveanja tvrdoe,
otpornosti na habanje, otpornosti na koroziju kao i poveanja
Nitriranje
dinamike vrstoe. U tom cilu elici se zagrevaju u sredini
sposobnoj da na temperaturi nitriranja 500-520C oslobode atome
azota koji difuzijom ulaze u povrinski sloj metala.
Jonsko nitriranje. Ovaj postupak nitriranja ima najiru primenu i
daje najbolja svojstva povrinskog sloja. Postupak se ostvaruje u
komori sa razreenim gasom koji sadri azot (NH 3, N2) kada je deo
koji se nitrira, prikljuen na negativnu elektrodu katodu, a anoda
je zid komore ureaja za jonsko nitriranje. Izmeu katode i anode
uspostavlja se tinjajue pranjenje. Pozitivni joni gasa bombarduju
povrinu katode i zagrevaju je do potrebnih temperatura.

Hromiranje

Hromiranje je termohemijski proces difuzionog

obogaivanja povrinskog sloja elika hromom
zagrevanjem u odgovarajuoj sredini. Ovaj proces
obezbeuje povrinskom sloju elika visoku tvrdou,
otpornost na habanje, toplotnu postojanost i
otpornost na koroziju u sredini kao to su morska
voda i azotna kiselina.
Hromiranje se izvodi u vrstoj, gasovitoj i tenoj
sredini.

KOROZIJA METALA

Korozijom se naziva proces razaranja metala

usled hemijskog ili elektrohemijskog
uzajamnog dejstva sa okolnom sredinom.
Korozija zapoinje na graninoj povrini dve
faze metal spoljna sredina i vremenom
prodire u dubinu metala. Javlja se kao
posledica fiziko hemijskih procesa pri
dodiru metala i agresivne sredine (metal
voda, metal- kiselina, metal vazduh, metal
zemlja, itd), pri dodiru raznorodnih metala i na
dodirnoj povrini dva metalna zrna sa
razliitim sastavom ili razliitim naponskim
stanjem.

Zatita od korozije

Potpuna zatita metala i legura od korozije je skoro

nemogua, ali izvesne mere se mogu preduzeti da se problem
minimizira.
Zatita metala i legura od korozije moe se ostvariti
korienjem veeg broja razliitih metoda koje ukljuuju:
izbor materijala, konstruktivna reenja, zatitne prevlake,
inhibitore, katodnu zatitu i pasivizaciju.
Izbor materijala. pravilan izbor materijala za izradu delova
konstrukcija koje su u toku eksploatacije izloene dejstvu
agresivne sredine .

Konstruktivne metode. Pri konstruisanju delova

konstrukcije najvanije je spreiti formiranje galvanskog
elementa. Dva razliita metala ne smeju biti u direktnom
dodiru na mestima koja su izloena agresivnoj sredini jer
se formira galvanski element i pojavljuje korozija. U
takvim sluajevima delove izraene od metala sa
razliitim elektrinim potencijalima potrebno je na
mestima dodira razdvojiti nemetalnim materijalima
otpornim na koroziju, kao to su zaptivai i podmetai,
da bi se spreio elektrini kontakt meu njima.
Zatitne prevlake. Mogu biti metalne i nemetalne:
boje, emajl, polimerne, metalne i oksidne. Ove prevlake
mogu pruiti dobru zatitu od korozije, ali ako doe do
njihovog oteenja ta mesta postaju anode i dovode do
ubrzane lokalne korozije.

Inhibitori. Izvesne materije dodate u relativno

maloj koncentraciji rastvoru mogu pod odreenim
uslovima smanjiti brzinu korozije. Vrsta inhibitora
zavisi od metala/legure i od korozivne sredine ( da
li je kisela, bazna, ili neutralna).

Katodna zatita - najefikasniji nain zatite u

nekim situacijama moe potpuno zaustaviti
proces korozije. Sutina katodne zatite metala od
korozije je snabdevanje metala, koji se titi,
elektronima iz spoljnjeg izvora i od njega nainiti
katodu. Primenjuje se za zatitu od korozije podzemnih
cevovoda i rezervoara, platformi za buenje ispod povrine
mora, brodova i opreme brodova, grejaa vode i dr.