SEMINARSKI RAD IZ

PREDMETA
SENZORI I INDUSTRIJSKA
MERENJA
TEMA:
OPTIKI SENZORI I
SENZORI ZRAENJA


1.FOTOSENZORI
Svetlost je kvantno-mehaniki fenomen. Kvant
svetlosti nazivamo foton.
Fotoni imaju:

talasnu duinu
brzinu c 3 10 8 m / s
2c
uestanost

hc
energiju E h 6.67 10 34 Js

h
moment P

Detektori se mogu podeliti u dve osnovne grupe.
Kvantni detektori pretvaraju dolazno zraenje direktno u
elektrone u poluprovodnikom ureaju i obrauju
rezultujuu struju pomou elektronskog kola.
Toplotni detektori jednostavno apsorbuju energiju i
deluju tako to mere promene temperature sa
termometrom.
 KVANTNI DETEKTORI

Osnovna osobina poluprovodnika je ta da dozvoljava

postojanje elektrona samo u odreenim energetskim nivoima
Ako foton poseduje koliinu energije koja j e dozvoljena
elektronu u poluprovodniku, on moe biti apsorbovan. Nakon
to se apsorbuje, elektron se kree slobodno unutar ureaja
zbog uticaja elektrinog polja Primer ureaja sa
komplikovanom barijerom je p-n spoj tj. dioda
Fotodioda je inverzno polarisana, tako da je struja veoma
slaba
Za fotodiodu se kae da ima kritinu talasnu duinu
Fotoni ija je talasna duina manja od kritine proizvode
struju, dok fotoni talasne duine vee od kritine ne proizvode
struju.
Fotodiode rade na dva razliita naina kao solarne i
fotoprovodne

Povezivanje fotodiode u solarnom reimu rada

Fotoprovodni nain rada
Pored izrade optikih detektora od dioda, pomou dioda se
izrauju i tranzistori
Ovi ureaji su takoe dostupni u paketima dizajniranim za
odreene aplikacije. Uobiajeno je da se koriste svetlea
dioda i monitarni detektor u paru tako da objekat koji se
kree prekida optiki zrak izmeu njih.
U drugom sluaju disk se montira na osovinu motora sa
velikom brojem proreza (otvora). Par detektor-predajnik je
montiran tako da su prorezi uzrok oscilacija signala i pozicija
rotacije se moe odrediti na osnovu iljaka (pikova) signala.
Ovaj par se naziva optiki koder ili inkrementalni koder
 Veina fototranzistora i fotodioda imaju vrh osetljivosti u
blizini talasne duine infracrvene svetlosti
Lokacija ovog vrha zavisi od irine energetskog procepa u
silicijumu i nije lako podesiva

Tipini spektralni odziv fotodiode dat je na slici

 Fotosenzori mogu biti napravljeni od poluprovodnikih
materijala sa drugaijim energetskim procepom. Oni su
prikazani u tabeli 1
 U ureaju pored fotonosioca mogu postojati i termiki generisani
nosioci
Poveanje temperature izaziva poveanje broja termiki
generisanih nosioca
Silicijumski detektori dobro rade na sobnoj temperaturi, ali
zagrijavanje na vie od 100 uzrokuje znaajno poveanje struje
mraka
Postoji gotovo linearna veza izmeu maksimalne radne
temperature i kritne energije detektora
Ogroman interes vlada za ureajima sa kritinom talasnom
duinom 10-20, jer se oni koriste kod infracrvenih detektora za
nono osmatranje
Postoji jednostavan odnos izmeu temperature infracrvenog
izvora i vrha talasne duine spektra crnog tela

2898
m
T
 Materijal koji je najvie prouavan je iva-kadijum-telurid
(MCT). On ima kritinu talasnu duinu izmeu 10 i 20
mikrona i nudi izvanredna svojstva za IC detekciju. Takoe,
nudi niske tamne struje, visoku apsorbciju i manje nosilaca
disperzije (rasejanja )
Ovaj materijal je teko i skupo proizvesti, mora se radiiti
na temperaturi od 77K, to stvara dodatne komplikacije
 TOPLOTNI DETEKTOR
Toplotni detektori rade na principu apsorbcije infracrvenog
zraenja i merenja rasta temperature detektora pomou
termometra.
Performanse toplotnih detektora su ograniene osetljiviu
i malim toplotnim kapacitetom termometra.
Vana prednost termalnih infracrvenih detektora je
odsustvo bilo kakve veze izmeu talasne duine
apsorbovanog zraenja i odziva detektora. Bilo koja
apsorbovana energija izaziva odziv detektora.
Mogue je koristiti toplotni infracrveni detektor za
detekciju zraenja crnih tela na sobnoj temperaturi.
Pretpostavimo da imamo termometar koji je termistor, iji
je temperaturni koeficijent dat sa:

1 R

R T
Na osnovu naponskog delitelja

imamo
Rt
Vout Vin
R L Rt

Rt
Vout Vin
RL
RL Rt
 Osetljivost sistema data je sledeom relacijom:

Vout Rt
osetljivost Vin
T RL
Termalni detektor
 Na osnovu bilansa energija, dobijena energija je jednaka
promeni energije u termometru:

T
Pin G (Tc T0 ) C
t
Sada, pretpostavimo da snaga i temperatura termometra osciluju:

i t
Pin Pin1 Pin 2 e
i t
Tc Tc1 Tc 2 e
 Uvrstimo ove izraze u izraz za balans energije:

i t i t i t
Pin1 Pin 2 e G (Tc1 Tc 2 e T0 ) iCTc 2 e
Ako konstante i oscilatorne delove uzmemo kao nezavisne imamo:

Pin1 G (Tc1 Tc 2 ) 0
Pin 2 G (Tc 2 ) iCTc 2
Ovo se svodi na:

Pin1 Pin 2
Tc1 T0 Tc 2
G i C G
 Dakle, osetljivost ovog ureaja je:

V V T Rt 1
osetljivost Vin
P T P R L iC G

Da bi poboljali osetljivost, vano je izabrati termometar sa velikim

temperaturnim koeficijentom i malim toplotnim kapacitetom.
Iz ovog izraza moemo videti da odziv detektora ima jedan pol,
to e rei da je frekventno nezavisan za uestanosti manje od
kritine i opada 1/f za uestanosti vee od kritine. Odziv je identian
odzivu NF filtra. Postoji nekoliko razliitih infracrvenih detektora koji
su zasnovani na ovom konceptu. U stvari, skoro svaki afirmisani
termometar takoe je optimizovan kao infracrveni detektor
 PRIMER FOTOTRANZISTORA
Fototranzistor je ureaj koji radi na principu pretvaranja
fotona u elektrone u bazi bipolarnog tranzistora. to se
tie takvog tranzistora, bazna struja povlai veu struju
kolektor-emitor. Najlaki nain za detekciju struje jeste da
se ona pomou otpornika konvertuje u napon
 Oscilatorno kolo se napaja svetleom diodom, uzrokujui
oscilacije od 1kHz. Kolo konvertuje struju u napon
promenljivim otpornikom, proputa signal kroz VF filter i
konvertuje ga u pravougaone impulse pomou
komparatora.
Struja koja tee kroz tranzostor ne moe da premai struju
zasienja:

Vbias o.6V
I st
R pd

Ako je pozadina veoma svetla, struja koja tee kroz ureaj moe
biti blizu struje zasienja i dodatno osvetljenje ne proizvodi mnogo
dodatnih signala. U zavisnosti od koliine osvetljenja pozadine,
mogue je zasititi detektor, ime se smanjuje osetljivost na signale.
 TOPLOTNI INFRACRVENI DETEKTORI
Ovi detektori su zasnovani na otpornou termometra.
Crte mikro bolometra prikazan je na slici
 Lagana platforma silicijum nitrida dimenzija 50x50x0.5
nalazi se paralelno sa silicijumskom podlogom. Oslanja se
na par noica i obloena je otpornim materijalom sa
dobrim koeficijentom toplotne otpornosti. Ispod platforme
je tranzistor koji povezuje strujno merno kolo sa ureajem,
i pri tom koristi konvencionalne tehnike red-kolona, za
adresiranje. Struja iz ureaja istie iz radnog kola na obod
ureaja preko x i z metalnih ica.
Ovaj ureaj mora se nalaziti na temperaturama blizu
sobne, da bi radio sa dobrom osetljivou.
Poslednjih godina pojavila se jo jedna veoma vana
tehnologija za jeftini infracrveni detektor u formi
piroelektrinog materijala
 Najpoznatiji materijal sa najboljim piroelektrinim
koeficijentom je Deuterated Tri-Glycine Sulfide (DTGS).
Obino se koristi za IC detekciju u laboratorijskoj
spektroskopiji i u ranijim sistemima za detekciju pokreta.
Postoje aplikacije u kojima nije potreban detektor sa
najboljim performansama. U tim aplikacijama, PVDF opna
(prevlaka, film) postaje najbolji izbor, pre svega zbog
izuzetno niske cene materijala. Primer aplikacije sa niskim
performansama je infracrveni dtetektor pokreta.
Uobiajeno je da su u ponudi zajedno PVDF detektor i
jeftini optiki paket, koji koristi soiva od teflona da
fokusira svetlost. Teflon je jeftin materijal i transmituje IC,
to ga ini povoljnim za posao.
Tipina teflon soiva, koja se koriste za detekciju kretanja,
imaju neravnu povrinu sa nekoliko krunih ispupenja.
Ova ispupenja deluju kao fokusirana soiva i donose
svetlost od odreenog mesta ka detektoru. Kako se topli
objekat kree i zraenje se povremeno usmerava ka
detektoru