POSLOVNA ETIKA I

KOMUNICIRANJE
Osnovne etike kategorije
prof. dr Milan I. Miljevi
 Vrednosti
ta su vrednosti?
Vrednosti su apstraktne ideje, koje se odnose na
potrebe i interese oveka, organizacije i drutva;
ovek se orijentie u svom delanju na osnovu odreenih
vrednosti, koje su sistematizovane sistem vrednosti;
Postoje razliite podele vrednosti;
Platon: vrednosti sredstva (instrumentalne), vrednosti
cilja (intrinsine) i posredujue (sadre elemente
prethodna dva);
Vrednosti mogu biti: drutvene, ekonomske, pravne,
politike, moralne, materijalne, nematerijalne i slino;
Ne postoji tano odreeni broj podela vrednosti, niti
potpuno egzaktna podela vrednosti.
 Vrste vrednosti
Vrednosti se mogu razlikovati po sadraju (mo, korist,
bogatstvo i slino) i po predznaku (pozitivne i negativne
vrednosti);
Vrednosti mogu biti: materijalne i nematerijalne;
Iako u svakodnevnom govoru pod vrednou
podrazumevamo one pozitivne, to nisu jedne vrednosti;
Negativne vrednosti (koristoljublje, nemoralnost, kraa,
gramzivost, gordost i slino) su takoe vrednosti;
Vrednosti su same po sebi relativne, jer se mogu menjati
u prostoru i vremenu;
Da li postoji najvia, apsolutna vrednost? Ako postoji, koja
bi to vrednost mogla biti? Najvia vrednost je ona kojoj bi
svi ljudi trebalo da tee.
 Ideali
Ideal (gr. eidos) predstavlja uzor, cilj, svrhu ili smisao ljudskog
ivota, kao i predstavu maksimalnog savrenstva;
Idealima se tei, ali ih je u praksi jako teko dostii i odrati;
Ideal slobode, pravde, pravinosti, jednakosti i slino;
Osnov ideala moe biti sopstveni moralni program, pozitivni
primeri, uzori, ciljevi organizacije u kojoj pojedinac dela i sl.;
Istinski ideali su samo oni koji se neposredno ostvaruju i
potvruju;
Osnovne funkcije ideala su:
1. odreivanje cilja moralne delatnosti oveka;
2. pobuivanje i motivisanje oveka na moralno delanje, u i izvan
organizacija;
3. ujedinjavanje dunog i postojeeg (ta treba da bude i ta jeste);
4. odreivanje moralnog ivota oveka.
 Konflikti u organizacijama
Konflikte u organizacijama obeleavaju: moralni
karakter linosti, mogunosti izbora ponaanja i
mogunosti izbora sredstava i puteva reenja;

Harmonini (skladni) odnosi u organizaciji su

jedan od preduslova njenog kontiniuranog
napredovanja.
 Vrlina i porok
Vrlina i porok oznaavaju: forme ispoljavanja morala na nivou
linosti i uoptene pokazatelje karaktera oveka;
Sokrat: vrlina je znanje;
Platon: etiri kardinalne vrline (mudrost, hrabrost, umerenost,
pravinost);
Aristotel: najvia vrlina je iveti u skladu sa etikim principima i
pravilima (dobar ivot je vrli ivot, tj. ivot u skladu sa vrlinom)
gr. arete;
Apostol Pavle: nada, vera i milosre kao najvee hrianske vrline;
Vrlina i porok su ono to jedno drutvo odobrava ili ne
odobrava Don Lok;
Vrline se esto dele na: kardinalne, teoloke, moralne,
intelektualne
 Dobro i zlo
Pramotiv dobra i zla i njihove veite borbe za
prevlast u svesti pojedinca, organizacije ili drutva
kao totaliteta;
Dobro i zlo su osnovne i opte kategorije etike i
moralnog saznanja;
Metafore dobra i zla: svetlost i tama, crno i belo,
Bog i demon i slino;
Shvatanje dobra: dobro je ono to je korisno
(utilitarizam); dobro je ono to je via vrednost;
Shvatanje zla: prirodno zlo (bolesti, nepogode,...),
drutveno zlo (revolucije, pobune,...), moralno zlo
(neprijateljstvo, eksploatacija, zagaenje, kraa,...).
 Moralni dug
Kada ovek spozna vrednost kao moralnu,
pone da preuzima obavezu da takvu vrednost
ispuni u praksi;
Danas se poslovni moralni dug smatra jednim
od naina kontrolisanja rada organizacije i
iskazivanjem uzajamnog dejstva ljudi u
organizaciji;
U ispunjenju moralnog duga se jasno ispoljava
autonomija linosti (integritet pojedinca).
 Savest
Savest je kritika ocena samog sebe: sopstvenih
postupaka, razmiljanja i delovanja; svest o
postupanju, razmiljanju i delovanju suprotnim
idealima i svest o neispunjavanju moralnog duga;
Savest ima dve dimenzije: emocionalnu i
racionalnu;
Emocionalna dimenzija savesti (muka, gria
savesti);
Racionalna dimenzija savesti (razum);
Mirna savest.
 Stid i krivica
Stid je veoma povezan sa oseanjem krivice;
ovek osea stid kada postaje svestan
injenice da se ne ponaa u skladu sa vaeim
moralnim, materijalnim ili pravnim normama i
vrednostima unutar jedne organizacije;
Stid se moe oseati i onda kada je ovek
nesposoban da pokae neophodne kvalitete u
konkretnoj situaciji ili moe biti posledica
kulture u drutvu (stub srama);
Krivica kajanje opratanje.
 Sloboda
ta je sloboda?
Pozitivno i negativno odreenje slobode;
Sloboda u filozofskom smislu: da li postoji sloboda?
Apsolutna i relativna sloboda;
Sloboda izbora osnov moralnog ponaanja;
Ekonomske slobode, politike slobode, sloboda kao
pravna vrednost i slino;
Moralna sloboda: mogunost opredeljenja i
realizacija moralnih pozicija.
 Moralna odgovornost
Poseban oblik odgovornosti pred sudom
sopstvene savesti, kao i organa unutar
organizacije (sudovi asti);
Razliita je od krivine ili politike
odgovornosti: moe, ali ne mora imati dodirnih
taaka sa ove dve vrste odgovornosti;
Moralna odgovornost moe biti: lina,
organizacijska ili drutvena;
Najvaniji uslovi moralne odgovornosti su: sloboda
delovanja, namera i uraunljivost oveka.
 Srea
Srea je globalna moralna vrednost kompleks
razliitih doivljaja povezan sa pozitivnom ocenom
sopstvenog ivota;
Relativnost sree: da li postoji trajno stanje sree?
Ima razliita znaenja, od kolokvijalnog (igre na
sreu) do filozofskog (srean ivot, srean
ovek, srena porodica);
Obuhvata: stanje radosti, odsustvo brige i nemira,
oseanje ispunjenosti, harmonije ivota.