3.

SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

1
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

1. UVOD

2
Pokazatelji svojstava statistikog niza

Pokazatelji
svojstava

Srednje Mere Mere

vrednosti rasprenosti asimetrije

Srednje vrednosti govore o gomilanju podataka oko neke vrednosti,

odnosno oblika statistike varijable
Mere rasprenosti govore o stepenu promenjivosti podataka
Mere asimetrije govore o rasporedu podataka prema nekoj konstanti
(srednjoj vrednosti)

3
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

2. Srednje vrednosti

4
Srednja vrednost
Srednja vrednost:
veliina
koja predoava niz varijabilnih podataka
vrednost oko koje se gomilaju podaci niza
Mere sredinje (centralne) tendencije

Srednja vrednost konstanta ili oblik statistike

varijable kojom se predouje niz statistikih
podataka.

5
Podela srednjih vrednosti
SREDNJE
VREDNOSTI

POLOAJNE POTPUNE

ARITMETIKA
GEOMETRIJSKA HARMONIJSKA
MOD MEDIJAN SREDINA
SREDINA SREDINA
(MOMENTI)

Poloajne odreene poloajem podataka u nizu

Potpune izraunava se upotrebom svih podataka niza

6
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

3. Mod

7
Mod
Poloajna srednja vrednost
Oblik kvalitativne ili kvantitativne varijable
(obeleja) koji se najee pojavljuje, tj.
oblik varijable s najveom frekvencijom
Kod negrupiranih podataka treba uoiti
modalitet koji se najee pojavljuje
Kod grupiranih podataka treba uoiti modalitet
s najveom frekvencijom

8
Mod
Niz 1. Mo = 3

Niz 2. Mod nije definiran. Mod ne postoji ako se u nizu ne

nalaze barem dva jednaka podatka

9
Mod nominalnog (atributivnog) niza
Mo = Drutva s ogranienom odgovornou

10
Mod redoslednog niza
Mo = doktorat znanosti

11
Mod numerikog niza

Dve situacije:
Distribucija frekvencija s pojedinanim vrednostima
Mod je vrednost numerike varijable s najveom
frekvencijom
Distribucija frekvencija s razredima
Mod se odreuje formulom interpolacije

12
Mod distribucije frekvencija s pojedinanim
vrednostima

Mo = 3

13
Mod distribucije frekvencija s razredima

b frekvencija modalnog razreda (razred sa najveom

frekvencijom odnosno korigiranom frekvencijom)
a frekvencija ispred modalne
c frekvencija iza modalne
L1 donja granica modalnog razreda
i veliina modalnog razreda

14
Mod distribucije frekvencija s razredima

15
Mod grafiko prikazivanje

16
Nedostaci moda
Ne moe se uvek odrediti jer moraju postojati barem
dva jednaka podatka
Mogue je da postoje dva ili vie moda u
statistikom nizu

17
Zadaci za vebu

18
Zadaci za vebu

19
Zadaci za vebu

20
Zadaci za vebu
Punoletne osobe osuene za kaznena dela protiv imovine u RH 2002. godine
Navrene godine Broj osuenika
18-20 829
21-24 1172
25-29 902
30-39 1397
40-49 950
50-59 302
60 i vie 102

Napomena: Nije ukljueno 90 osoba nepoznate dobi.

Izvor: Statistiki ljetopis RH, 2003.

21
Zadaci za vebu

a) Kako je nastala navedena distribucija frekvencija?

b) Kolika je najea dob osoba osuenih za kaznena
dela
c) Navedenu distribuciju prikaite histogramom. NA
grafikonu oznaite poloaj izraunate vrednosti.
d) Kako se pomou histograma moe doi do izraza
za najeu vrednost obeleja u distribucijama s
razredima

22
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

4. Medijan

23
Medijan
Poloajna srednja vrednost
Oblik ili vrednost statistike varijable
(obeleja) koja ureeni niz podataka deli
na dva jednakobrojna dela.
Prvih 50% lanova niza ima vrednost
varijable manju ili jednaku medijanu,
poslednjih 50% lanova niza ima vrednsot
varijable jednaku ili veu od medijana.

24
Medijan
Medijan se ubraja u grupu statistikih
pokazatelja koji se zovu kvantili .
Kvantili ureeni niz podataka dele na
jednakobrojne delove.
Medijan se odreuje samo za numerike
nizove i redosledne nizove

25
Medijan niza negrupiranih podataka

26
Medijan niza negrupiranih podataka

27
Medijan niza negrupiranih podataka

28
Medijan distribucije frekvencija s
pojedinanim vrednostima
Medijan je vrednost obeleja s
kumulativnom frekvencijom koja prvi put
ukljuuje veliinu N/2

29
Medijan distribucije frekvencija s
pojedinanim vrednostima

30
Medijan distribucije frekvencija s
pojedinanim vrednostima

31
Medijan distribucije frekvencija s
razredima
Medijan
se aproksimira interpolacijskom formulom:

N suma frekvencija (apsolutnih ili relativnih)

fmed frekvencija medijalnog razreda (koji prvi put ukljuuje
vrednost N/2)
L1 donja granica medijalnog razreda
f1 suma frekvencija do medijalnog razreda
i veliina medijalnog razreda

32
Medijan distribucije frekvencija s
razredima

33
Medijan distribucije frekvencija s
razredima

34
Medijan grafiko prikazivanje

Medijan se odreuje na osnovu grafikog prikaza kumulativnog niza.

Paralelna linija s apscisom na visini ordinate N/2.
Na mestu seenja paralele i kumulativnog niza iitava se medijan na
apscisi.

35
Svojstva medijana

Na medijan ne utiu vrlo male ili velike vrednosti.

Medijan se nalazi izmeu najmanje i najvee
vrednosti obeleja
Ako je medijalni razred otvoren, odreivanje
medijana je nepouzdano.
Medijan se utvruje za numerike i redosledne
nizove

36
Zadaci za vebu

37
Zadaci za vebu

38
Zadaci za vebu

39
Zadaci za vebu

40
Zadaci za vebu

41
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

5. Aritmetika sredina

42
Aritmetika sredina

Najvanija srednja vrednost

Potpuna srednja vrednost
Rauna se za numerike varijable
Predstavlja omer totala i broja lanova niza
Aritmetika sredina negrupiranih i grupiranih
podataka

43
Jednostavna aritmetika sredina

Rauna se za negrupirane podatke na sledei

nain:

44
Primer
Jednostavna
aritmetika
sredina

45
Poderirana ili vagana aritmetika sredina

Rauna se za grupirane podatke (distribuciju frekvencija)

Vrednost varijable ovisi o frekvenciji
Vea frekvencija znai i vei uticaj varijable na aritmetiku sredinu

46
Primer
Ponderirana
aritmetika
sredina
distribucije
frekvencija

47
Primer
Ponderirana
aritmetika
sredina
distribucije
frekvencija
s
razredima

48
Primer
Ponderirana
aritmetika
sredina
distribucije
frekvencija
s
razredima

49
Svojstva aritmetike sredine

Broj izmeu najmanje i najvee vrednosti xmin x xmax

numerike varijable
N
Suma odstupanja vrednosti numerike varijable
od njezine aritmetike sredine jednak je nuli. (x x ) 0
i 1
i

N N
Suma kvadrata odstupanja vrednosti
numerike varijable od njezine aritmetike (x x ) (x a)
i 1
i
2

i 1
i
2
,ax
sredine jednak minimalan je.

Ako je svaka od N vrednosti u nizu x1 x2 xN c ; x c

jednaka c, tada je aritmetika sredina
jednaka c.

Ako je u nizu izrazito mala ili velika vrednost koja se izdvaja od ostalih vrednosti,
aritmetika sredina e biti pod njihovim uticajem i moe slabo reprezentirati niz.
50
Aritmetika sredina aritmetikih sredina

Zajednika aritmetika sredina k aritmetikih sredina izraunava se

kao ponderirana aritmetika sredina

51
N i xi

Primer
Aritmetika
sredina
aritmetikih
sredina

52
Aritmetika sredina relativnih brojeva

Rauna se kao ponderirana sredina u kojoj su ponderi njihove

osnovice ili njima proporcionalne veliine

53
Primer
Aritmetika
sredina
relativnih
brojeva

54
Zadaci za vebu

55
Zadaci za vebu

56
Zadaci za vebu

57
Zadaci za vebu

58
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

6. Geometrijska sredina

59
Geometrijska sredina

Potpuna srednja vrednost

Koristi se za raunanje proseka pokazatelja relativnih promena (npr.
prosena stopa promene pojave u vremenu)
Rauna se samo za numerike nizove sastavljene od strogo pozitivnih
brojeva.

60
Geometrijska
sredina

61
Geometrijska sredina

123 131 140 121 142

- 1,06504 1,06870 0,86428 1,17355

62
Geometrijska sredina

Prosjena
je stopa:

Tumaenje: U navedenom razdoblju tromjesena se prodaja poveala

prosjeno (zaokrueno) 3,7%

63
Zadaci za vebu

64
Zadaci za vebu

65
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

7. Harmonijska sredina

66
Harmonijska sredina

Potpuna srednja vrednost

Postupak raunanja:
prvo se odrede reciprone vrednosti numerike varijable
izrauna se aritmetika sredina recipronih vrednosti
Izrauna se reciprona vrednost prethodnog rezultata
Rauna se samo za numerike nizove sastavljene od strogo pozitivnih
brojeva

67
Harmonijska sredina

68
Zadaci za vebu

69
3. SREDNJE VREDNOSTI,
MERE RASPRENOSTI I
MERE ASIMETRIJE

8. Izbor srednjih vrednosti

70
Izbor srednjih vrednosti prema vrsti
obeleja

Srednja vrednost
Vrsta varijable
(obeleja)
G H

Nominalna da ne ne ne ne

Redosledna da da ne ne ne

Numerika da da da da da

71
Izbor srednjih vrednosti prema svojstivma
podataka
Ako je vrednost numerikog obeleja jednaka i
manja nuli ne rauna se harmonijska i
geometrijska sredina.
Ako su sve vrednost u nizu razliite ne moemo
izraunati mod.
Ako je modalni ili medijalni razred otvoren
odreivanje moda i medijana je nepouzdano.

72
Odnos srednjih vrednosti

73
Zadaci za vebu

74
Zadaci za vebu

75
Zadaci za vebu

76