UPRAVLJANJE KOREKTIVNIM

ODRAVANjEM U PREDUZEU
(seminarski rad iz Menadmenta)

Danica Davidovac ST 2/13

Sran Lakiin ST 26/13
 Menadment je nastao u veoma
dalekoj prolosti. Re
menadment potie od engleske
rei manage (menid), to znai
upravljanje preduzeem ili
javnim poduhvatima.

Menadment predstavlja veoma

kompleksnu aktivnost i moe da
se posmatra kao: vetina
upravljanja, teorija o upravljanju
i kao upravljaka struktura.
Samo preduzee sa kvalitetnim i
efikasnim menadmentom moe
zadrati svoju konkurentsku
poziciju, rasti i razvijati se.
 Odravanje se moe definisati kao identifikovanje i
ublaavanje degradacije funkcionisanja tehnikog
sistema, ali, i kao vraanje projektovanih funkcija
sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu, u
prvobitno stanje. Sistem odravanja moe da se
realizuje na vie naina, tj. u vie razliitih varijanti.

Osnovne aktivnosti odravanja se definiu kao

preventivne ili kao korektivne aktivnosti odravanja.

Korektivne aktivnosti odravanja podrazumevaju

vraanje sistema, njegovih komponenata i strukture u
prvobitno stanje. Podrazumevaju isto tako popravku,
remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu
ponovo izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog
nivoa.
 Tehnologije korektivnog odravanja se koriste radi
otklanjanja otkaza sistema i elemenata koji ga
sainjavaju, odnosno veza izmeu tih elemenata. To
znai da je primena odreene tehnologije korektivnog
odravanja u sluaju otklanjanja konkretnog otkaza
uslovljena postojanjem postupaka za identifikaciju
otkaza i njihovih uzroka. Tek kada je otkaz jasno
identifikovan mogua je primena postupaka kojima se
on otklanja. Otklanjanje otkaza, pri tome, najee
podrazumeva otklanjanje uzroka koji su doveli do
njihovog nastanka.
 Osnovna obeleja tehnologija korektivnog odravanja potiu od
same prirode otkaza. Kako su otkazi tehnikih sistema pojave
izrazito stohastikog karaktera, to znai da se korektivna
odravanja karakteriu time to unapred nije poznat ni karakter
(vrsta) otkaza niti trenutak njegovog nastanka. Drugim reima,
unapred nije poznat trenutak nastanka ni jednog otkaza. Zbog toga
se unapred ne poznaju potrebe za primenom odreene tehnologije
korektivnog odravanja.

U savremenoj teoriji odravanja zastupa se stanovite da kvalitetno

izvravanje postupaka preventivnog odravanja nad jednim
tehnikim sitemom znatno doprinosi smanjenju potrebe za
korektivnim odravanjima.

Time se, naravno, ne dovodi u sumnju potreba da se primene

tehnologije korektivnih odravanja, ve se ukazuje na mogunost da
se broj i obim ovih potreba smanjuje.
 Potreba za primenom tehnologija korektivnog odravanja
nastaje uvek kada sistem promeni stanje na takav nain
da njegova radna sposobnost vie ne obezbeuje
zadovoljenje funkcije kriterijuma, u kom sluaju nastaje
otkaz sistema. U praktinom smislu, potreba za
primenom tehnologija korektivnog odravanja nastaje na
osnovu:
uoavanja neispravnosti,
odnosno otkaza sistema ili
komponenata sistema od
strane korisnika, ili
rezultata kontrole stanja, ili
potrebe za otklanjanjem
posledica otkaza ili zastoja.

Potrebe za primenom tehnologija korektivnog odra

 Trenutak nastajanja potrebe za primenom tehnologija korektivnog
odravanja kao i sadraj postupaka koje treba sprovesti zavise od
itavog niza razliith faktora. Misli se, pre svega, na vrstu i karakter
otkaza, mesto njegovog nastanka, kao i mesta uoavanja, mesta
otklanjanja i sl., kao to je prikazano :

Otklanjanje stvarnih otkaza i njihovih uzroka predstavlja izuzetno

znaajan, sloen i delikatan posao. Kod savremenih tehnikih
sistema, uvaavajui sve specifinosti koje su posledica i njihove
veoma sloene strukture, otkrivanje otkaza i njegovih uzroka
predstavlja jednu od najznaajnijih aktivnosti u domenu
 Tehnologije korektivnog odravanja tehnikog sistema mogu da se
odvijaju po dva koncepta i to:

- pojedinano ili individualno korektivno odravanje, kod koga se

otkazi sistema odnosno njihovih elemenata, mehanizama ili sistema
otklanjaju za vreme dok je sistem iskljuen iz rada; ovo obino
podrazumeva da se radovi izvode na samom sistemu, tj. bez
izgradnj agregata, ili pak da sistem eka da se na njega ponovo
ugradi agregat koji je sa njega skinut radi opravke,

- agregatna zamena, kod koje se, usled (veeg) otkaza agregata isti
izgrauje, ali se umesto njega odmah ugrauje ispravan agregat
(nov ili remontovan), koji je postojao u rezervi.

Jasno je da se ova dva koncepta razlikuju po nizu obeleja, meu

kojima je gotovost (raspoloivost) sistema svakako odluujua.
Naime, agregatna zamena je koncept pomou koga moe da se
postigne velika gotovost. Individualni nain opravke obino
podrazumeva nisku gotovost sistema
 Korektivno odravanje podrazumeva redosled akcija nad sistemom
koji nije radno sposoban kako bi mu se vratila funkcionalnost na
preanji nivo, odnosno u ispravno stanje.

Korake korektivnog odravanja je vrlo

jednostavno razumeti i primeniti. ta se
dogaa kada u raunaru prestane raditi
hladnjak procesora? Mogue je da smo
primetili da ve neko vreme jedan od
hladnjaka (cooler) zvui drugaije nego
uobiajeno, a sada se uopte ne uje.
Posumnjamo na neispravan rad hladnjaka.
Jo npr. uvidom u temperaturu hladnjaka
nekim dijagnostikim alatom (softverom)
primetite da prelazi uobiajene vrednosti i
odluite popraviti kvar. Micanjem poklopca
kuita uverite se da se hladnjak ne vrti,
zamenite neispravni deo, ponovo sve
sloite, i uverite se da sve radi kako treba.
Time ste sledili uobiajeni postupak
korektivnog odravanja. Prednosti ovakvog
pristupa su najnia cena i najvee
 Korektivno odravanje primenjuje se kod elektronske opreme i ostale
tehnike kod kojih se kvarovi dogaaju pravilnim ritmom.

Kod korektivnog odravanja se doputa eksploatacija tehnikog

sistema do pojave otkaza, a bez predhodnih pregleda i praenja
stanja tog sistema. Zadatak korektivnog odravanja je da element
i/ili sistem iz stanja u otkazu dovede u stanjeu radu. Element
koji je pri tome otkazao popravlja se ili zamenjuje novim.
 Ciljevi odravanja: Tehniko odravanje sistema (maina i
postrojenja) predstavlja skup postupaka i aktivnosti ija je svrha
spreavanje pojave stanja u otkazu (ili u zastoju), kao i vraanje
sistema po pojavi stanja u otkazu (ili pojavi otkaza) ponovo u stanje u
radu (u radno sposobno stanje), u to kraem vremenu i sa to
manjim trokovima, u datim uslovima okoline i organizacije rada.
Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom odravanja su:

obezbeenje potrebnog nivoa pouzdanosti tehnikih sistema u procesu eksploatacije,

minimiziranje ukupnih trokova odravanja,
spreavanje i ograniavanje zastarevanja tehnikih sistema,
kompjuterski integrisana proizvodnja,
postizanje boljeg kvaliteta proizvoda,
poveanje produktivnosti rada u proizvodnji,
uvanje svih raspoloivih resursa u preduzeu,
upravljanje znanjem,
isporuka proizvoda kupcima na vreme i dr.
 ORGANIZOVANJE TEHNIKE PRIPREME KOREKTIVNOG ODRAVANJA

Tehnika priprema procesa korektivnog odravanja obuhvata

vie glavnih grupa poslova u oblasti tehnike pripreme. Uobiajeno je
da tehnika priprema u oblasti odravanja sadri sledee grupe
poslova:

Poslovi planske pripreme (planiranje i upravljanje),

Poslovi konstrukcione pripreme,
Poslovi operativne pripreme (upravljanje resursima),
Poslovi razvoja i unapreenja korektivnog odravanja (praenje
efikasnosti tehnikih sistema, razvoj novih metoda odravanja),
Poslovi upravljanja zalihama rezervnih delova i materijala,
Poslovi arhiviranja dokumentacije;
 ta stvara dobar raunarom podran sistem za upravljanje
odravanjem? Dobar programski paket za raunarom podranim
sistemom upravljanja odravanjem mora da podrava sve
aktivnosti odravanja. To znai da on mora da ima:

radne naloge (za korektivno i preventivno odravanje),

korektivno odravanje (otklanjanje otkaza),
preventivno odravanje (za sve modele),
tehniku dijagnostiku (za sve postupke),
skladite(upravljnje zalihama rezervnih delova),
nabavku (uvoz i izvoz),
upravljanje izvetajima,
upravljanje kadrovima,
upravljanje radionicama i laboratorijama,
upravljanje znanjem;

Sve to je dosada zahtevano doprinosi stvaranju uspenog

funkcionisanja slube odravanja. Tako da svaki raunarom
podran sistem za upravljanje odravanjem treba da ima gore
pomenute module. Meutim, posedovanje samo ovih modula, nije
dovoljno. Vano je razmotriti kako ovi moduli rade.
 Proces izbora poinje definisanjem potreba preduzea. S pitanjem ta
treba sistem da radi za odravanje ?

Glavne greke koje mnoga preduzea prave su da krenu u potragu za

softverom za upravljanje odravanjem bez znanja ta ele da softver radi
za njih. Kada se to desi, kupi se pogrean softver. Preduzee e onda
potroiti nepotrebne resurse pokuavajui da prilagodi softver organizaciji
ili pokuavajui organizaciju da prilagodi softveru. To postaje dug i krajnje
frustrirajui napor koji nikad nee ostvariti njegove mogunosti. Uvek
trebate znati pre nego to se uputite u kupovinu softvera vae zahteve i
oekivanja.

Ovo postaje posebno vano ako je krajnj cilj vaeg itavog programa
implementacija Totalnog Odravanja. Ako sistem koji je kupljen ne
podrava neke tipove poslovnih zahteva i procese odobrenja, postaje
teko za izvrioce posla da uu i prate njihove radne naloge. Takoe, ako
sistem ne podrava viestruke korisnike, onda izvrioci posla nikad nee
moi koristiti za dobijanje naloga za svakog posebno.
 Odravanje tehnikih sistema, odnosno sredstava za rad, kao deo procesa
proizvodnjezauzima danas vano mesto u proizvodnom sistemu svake
kompanije. Odravanje se definie kao stalnakontrola nad svim sredstvima za
rad, i vrenje odreenih popravki i preventivnih radnji, iji je cilj, stalno,
funkcionalno osposobljavanje i uvanje proizvodne opreme, postrojenja i drugih
maina i ureaja.

Dobrosprovedeno odravanje direktno utie na smanjenje trokova proizvodnje

i poslovanja. Zastoji usled neispravnosti i nunog vrenjaremonta, naruavaju
tehnoloki proces proizvodnje, a isto tako utiu i na ekonomiku proizvodnje.

Usled slabe finansijske situacije preduzea, esto je metoda korektivnog

odravanja jedina metoda odravanja tehnikih sistema u preduzeu.

Korektivno odravanje izvodi se onda kada je ve kasno, odnosno ve je

nastupila posledica loeg ili nikakvog redovnog odravanja, tj. otkaz sistema.
Ovo odravanje se najee primenjuje kod manje znaajnih tehnikih sistema
u preduzeu. Iako zahteva manje resursa u odnosu na redovno odravanje, ova
metoda odravanja u nekim sluajevima moe biti i pogubna za preduzee.

Nije preporuljivo pribegavati ovoj metodi odravanja, jer se nikada ne zna

kada e odreeni sistem zatrebati, a on nee biti u stanju da obavi svoju
funkciju, usled neredovnog odravanja.
 Studija sluaja je analiza poslovne situacije zasnovane
na poslovanju stvarne, ili izmiljene organizacije. Cilj
analize studije sluaja je da se pojedinac koji analizira
sluaj stavi u poloaj poslovnog savetnika, ili
menadera koji treba da rei neki poslovni problem.
Preduzee: Prodavnica meovite robe.
Opis problema: Vlasnik i poslovoa preduzea dolazi u
situaciju u kojoj mora da kupi novu fiskalnu kasu.
Analizom trita, kao i aktuelnih i buduih fiskalnih
zakona, odluuje se da uzme PC raunar sa Galebovim
tampaem i softverom za voenjem maloprodaje koji
e se instalirati na konkretan PC. Uvidom u svoje
finansijsko stanje, odluuje se da kupi novi tampa,
legalan program za PC i polovan PC raunar na crno,
uveen iz EU. Uprkos savetima IT srunjaka koji su radili
na instalaciji fiskalnog programa da je taj raunar stariji
i da je potrebno redovno odravati i kontrolisati
komponente, vlasnik zanemaruje redovno odravanje.
Situacija dostie kulminaciju poslednjeg radnog dana u
godini, kada dolazi do otkaza hard diska u raunaru, i
time ujedno i celog sistema funkcionisanja prodavnice, i
to u periodu neradnih dana oko novogodinjih praznika
(preduzee praktino ostaje bez IT podrke).
 Posledice:
nemogunost izvlaenja dnevnog, mesenog, kvartalnog, polugodinjeg
i godinjeg izvetaja, potrebnog za obradu knjigovostva,
eventualni gubitak kompletne baze podataka (artikala, izvetaja,
lagera, invertara) usled neredovnog odravanja i izostanka pravljenja
rezervnih kopija,
zastoj u prodaji, usporena prodaja zbog izdavanja pismenih fiskalnih
iseaka,
pad prometa i gubitak profita,
zamena dotrajalog hardvera.

Primena korektivnog odravanja:

Potrebno je pronai neko preduzee ili fiziko lice koje radi u datom
momentu, i koje je voljno da izae na teren i izvri analizu situacije,
Ovlaeno lice otvara raunar i vadi hard disk koji je otkazao, prikljuuje
hard disk na stanicu za spaavanje podataka i pokuava povratak baze
podataka iz fiskalnog programa,
Ukoliko je prethodni korak neuspean, potrebno je ponovo uneti sve
artikle nakon popravke raunara,
Ubacuje se novi hard disk, koji je pod garancijom,
Vri se instalacija operativnog sistema, prateih programa, i fiskalnog
programa uz podrku proizvoaa istog, kao i ponovno uspostavljanje
baze podataka.
PC se vraa u prodavnicu, koja nastavlja sa normalnim radom.
HVALA NA
PANJI !