TEORIJAIPOLITIKA

BILANSA
5. VEBE
 TEORIJEBILANSA

Najuticajnijeteorijebilansa:

1. Statikateorijabilansa
a) Starijestatikoshvatanjebilansa
b) Novijestatikoshvatanjebilansa

2. Dinamikateorijabilansa

3. Organskateorijabilansa
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Tvorci dinamike teorije bilansa su: malenbah,

Koziol i Valb
Nastanak ove teorije vezujemo za poetak 20.
veka
Monistika teorija bilansa (pred bilans postavlja
jedan osnovni cilj)
Osnovna svrha ili cilj bilansa jeste utvrivanje
to tanijeg periodinog rezultata koji se
dobija sueljavanjem prihoda i rashoda
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Bilans uspeha se nalazi u neraskidivoj vezi sa

Bilansom stanja
Bilans uspeha je po vanosti ispred Bilansa
stanja
Bilans stanja ima pomonu funkciju treba da

omogui to taniji obraun periodinog rezultata

u Bilansu uspeha, preuzimanjem onih pozicija
koje jo uvek nisu prihodi odnosno rashodi.
Bilans stanja, dakle, treba da omogui pravilno
periodiziranje prihoda i rashoda a samim tim i
rezultata
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Dinamika teorija Bilans stanja smatra

Bilansom utvrivanja rezultata

Ovako shvaen Bilans stanja (koji predstavlja

pomoni istrument za pravilno periodiziranje
rezultata) naziva se dinamikim bilansom
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Pristalice dinamikog shvatanja bilansa smatraju

da se Bilansu stanja moe u izvesnim okolnostima
dodeliti zadatak utvrivanja i prikazivanja
tanog imovinskog poloaja u odreenom
vremenskom trenutku

U takvim okolnostima Bilans stanja ima

karakteristike specijalnog bilansa za koga vae
posebnaformai posebna pravila
procenjivanja
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Koziol i njegovo shvatanje bilansa

Koziol je svoj koncept dinamikog bilansa dao u knjizi

Pagatoriki bilans (bilans zasnovan na tokovima
novca, plaanja)
Koziol u prvi plan istie bilans uspeha kao
najznaajniji finansijski izvetaj
On smatra da je bilans uspeha raun novca (ist
raun novca)
On izjednaava tokove prihoda i rashoda sa tokovima
primanja i izdavanja novca
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Koziol i njegovo shvatanje bilansa

Prethodno reeno je tano samo ukoliko posmatramo

totalni bilans uspeha, kada su svi rashodi plaeni, a
svi prihodi naplaeni
Totalni (konani) rezultat se dobija sueljavanjem
ukupnih priliva gotovine i ukupnih odliva gotovine
Totalni (konani) rezultat se obraunava na kraju
poslovnog ivota preduzea.
Meutim, u kraim vremenskim intervalima rezultat
je uvek razlika prihoda i rashoda, nezavisno od tokova
gotovine
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

Koziol i njegovo shvatanje bilansa

Zakljuak je:
- da je Koziolovo shvatanje bilansa uspeha kao rauna
novca ispravno samo ako se poslovanje preduzea
posmatra u veoma dugom roku
- da je Koziolovo shvatanje bilansa uspeha kao rauna
novca pogreno ako se ima u vidu kratak rok (krai
vremenski intervali) jer se tada tokovi rentabiliteta
(prihoda i rashoda) ne poklapaju sa tokovima gotovine
(prilivima i odlivima) javlja se problem ispravnog
periodiziranja rezultata
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbah i njegov Dinamiki bilans

malenbah je u svojoj knjizi Dinamiki bilans dao

zaokruen koncept dinamikog shvatanja bilansa i
istakao ekonomski aspekt bilansa
U osnovi ekonomskog aspekta bilansa je kretanje
vrednosti tj. dinamika ili aktivnost preduzea, a ne
njegovo stanje
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Prema malenbahu glavna svrha ili cilj bilansa

jeste utvrivanje to tanijeg periodinog rezultata
On smatra da se ne moe utvrditi apsolutno taan
periodini rezultat (zbog problema periodiziranja
prihoda i rashoda)
malenbah insistira na uporedivom periodinom
rezultatu
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

malenbah smatra da je bilans stanja (dinamiki

bilans) pomoni instrument koji treba da omogui:
- rastavljanje ukupnog poslovnog ivota preduzea
na poslovne godine (obraunske periode)
- da se u bilansu uspeha obrauna to taniji
periodini rezultat (bilans stanja ima zadatak da
preuzme lebdee pozicije pozicije kojima jo
uvek nije mesto u bilansu uspeha)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Aktiva Dinamiki bilans (BS) Pasiva

1. Likvidna sredstva (gotovina) 1. Kapital

2. Budui prilivi 2. Budui odlivi

3. Budui rashodi 3. Budui prihodi

 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovoshvatanjesadrinebilansa

Aktivasadri:
1.Likvidnasredstva(gotovinaigotovinski
ekvivalenti)
2.Budueprilivepozicijeaktivekojeeseu
odreenomtrenutkutransformisatiugotovinui
poveatinjenostanje(datikrediti,prodatigotovi
proizvodi na odloeno)
3.Buduerashodepozicijeaktivekojeeu
odreenomtrenutkubitipreneteubilansuspehana
njegovurashodnustranu(stalnaimovina,sirovine,
materijal,datiavansi,unapredplaenazakupnina)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Pasiva sadri:
1. Kapital
2. Budue odlive pozicije pasive koje e u odreenom
trenutku zahtevati isplatu gotovine (uzeti krediti,
obaveze prema dobavljaima)
3. Budue prihode pozicije pasive koje e u
odreenom trenutku biti prenete u bilans uspeha na
njegovu prihodnu stranu (primljeni avansi od kupaca,
unapred naplaena zakupnina)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Rashodi Bilans uspeha Prihodi

1. Rashod sada, odliv 1. Prihod sada, priliv

- sada, - sada,
- ranije, - ranije,
- kasnije - kasnije
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

U bilansu uspeha se mogu nai samo tekui

prihodi i rashodi, sve ostalo je u bilansu stanja.
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

o malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Rashodi se moraju priznati u onom obraunskom

periodu u kom su i nastali bez obzira da li je:
- odliv nastao pre rashoda (unapred plaena zakupnina)
- odliv nastao istovremeno sa rashodom (plaanje u
gotovom dobavljaima za materijal koji se ne skladiti)
- odliv nastao posle rashoda (rashodi kamata)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo shvatanje sadrine bilansa

Prihodi se moraju priznati u onom obraunskom

periodu u kom su i nastali bez obzira da li je:
- priliv nastao pre prihoda (naplaena zakupnina za
narednih 12 meseci)
- priliv nastao istovremeno sa prihodom (prodaja robe za
gotovo)
- priliv nastao posle prihoda (prodaja robe na kredit,
prihodi od kamate)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

malenbah insistira na uporedivom periodinom

rezultatu

Upotredivrezultatomoguavaporeenje rezultata u
nizuobraunskihperiodai prua najbolju osnovu za
kontrolu poslovanja preduzea
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA
malenbahovo uenje o bilansiranju i
procenjivanju

to taniji periodini rezultat, sa naglaskom na

njegovoj uporedivosti, obezbeuje se potovanjem
sledeih principa:
1. Princip kontinuiteta (princip konzistentnosti,
princip stalnosti)
2. Princip uzronosti (princip korelacije, princip
razgranienja prema predmetu i vremenu, matching
princip)
3. Princip sigurnosti(dokumentacionezasnovanosti)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

1. Princip kontinuiteta
Ovaj princip zahteva sejednom izabrana metoda
procenjivanja koristi dui vremenski period kako bi
se obezbedila materijalna uporedivost bilansa.
Izabrana metoda procenjivanja se moe menjati
jedino u sluaju znaajne promene uslova poslovanja
preduzea koja dovodi do toga da prethodno izabrana
metoda ne predstavlja najbolje reenje
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

1. Princip kontinuiteta
Prema malenbahu protovanje principa kontinuiteta
treba da:
- onemogui bilansistu da menja rezultat
poslovanja nezavisno od trita
- omogui utvrivanje relativno tanog to
tanijeg(u odnosu na izabranu metodu procenjivanja),
a ne apsolutno tanog rezultata
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

2. Princip uzronosti

Daje odgovor na pitanje koliki su rashodi morali

nastati da bi bilo mogue proizvesti i prodati uinke i
ostvariti prihode (priznate u skladu sa naelom
realizacije)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

3. Princip sigurnosti

Sraunat je na otklanjanje svake samovolje

raunanja (bilansiranja) u sluaju jae nesigurnosti
- bilansista se uvek u sluaju jae nesigurnosti mora
opredeliti za vrednost iz dokumenta
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

Paralelno sa pomenutim principima koji obezbeuju

vremensku uporedivost ( kao glavni supstitut za
apsolutnu tanost periodinog rezultata) malenbah
potencira i potovanje principa opreznosti
Sutina principa opreznosti je onemoguavanje
precenjivanja neto imovine:
- precenjivanjem aktive
- potcenjivanjem obaveza
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

Potovanje principa opreznosti dovodi do deliminog

naruavanja:
- principa uzronosti
- principa kontinuiteta (zbog nepostojanja vrstih
standarda za primenu principa opreznosti)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovouenjeobilansiranjuiprocenjivanju

Uvaavanjeifavorizovanjeprincipaopreznostiigraveliku
uloguudinamikombilansuzbogdveznaajneinjenice:
1.Nesigurnostiraunauspeha
2.Okolnostidajejedanprevisokoobraunatrezultat
(precenjendobitak)zapreduzeeznatnoopasnijinego
preniskoobraunatrezultatprecenjenrezultatimaesto
zaposledicuulaganjakojaesepokazatikaopogrena,
pogrenaulaganjaimajuzaposledicustvaranje
predimenzioniranihkapacitetakojisujedanodnajeih
uzrokanezadovoljavajuihprinosa.Sadrugestrane,
potcenjenrezultatmoedadovededoodricanjaod
povoljnihmogunostizarazvojpreduzea,atomoe
dovestisamodousporavanjatemparastapreduzea.
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

malenbah izvlai zakljuak da se anse i rizici ne

smeju tretirati na isti nain (opasniji je precenjen
dobitak koji moe dovesti do niskih prinosa nego
potcenjen rezultat koji moe dovesti do odricanja od
investicionih aktivnosti)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

Potovanje principa opreznosti moe da bude

motivisano prevarom elja za iskazivanjem to
nieg rezultata kako bi se platio to manji porez na
dobitak dravi
malenbah smatra da je to nemogue ukoliko se
dosledno potuje princip sigurnosti (koji iskljuuje
samovolju bilansiste)
 DINAMIKA TEORIJA BILANSA

malenbahovo uenje o bilansiranju i

procenjivanju

malenbah razvija itav niz bilansnih vrednosti

izmeu kojih pravi izbor u zavisnosti od:
- konkretne bilansne pozicije (osnovna sredstva,
zalihe)
- konkretnog sluaja (kupovina na eksternom tritu,
proizvodnja u sopstvenoj reiji, trina cena nia od
nabavne)
Ovakvo uenje o bilansiranju u literaturi je poznato
kao dovitljivo (kazuistiko) uenje o bilansiranju