DEGRADACIJA

I
ZAGAENJE
IVOTNE
SREDINE
 EKONOMSKI PROCES

Ekonomski proces ne eliminie materiju, ve proizvodi

otpad!
Zakon materijalne ravnotee:
Masa materijala koja ulazi u proces
transformacije mora biti jednaka masi materijala
koja izlazi iz tog procesa.

INPUT = OUTPUT + OTPAD!!!

 Degradacija
Degradacija ili unazaivanje
Degradacione procese i promjene
moemo podijeliti na:
Strukturne
Materijalne
Energetske
Degradacione
promjene mogu biti
Od strukturnih takoer
trebamo istai:
Degradacija poarom materijalne
Degradacija sjeom, koenjem (gasovi, tenosti,
ili pretjeranom ispaom
Degradacija gaenjem,
vrste supstance) ili
okopavanjem i ubrenjem energetske
Degradacija urbanizacijom i
industrijalizacijom, gradnja ( zraenje, toplina,
puteva, asfaltiranje itd. zvuk, svjetlost).
 ZAGAENJE

Koliine
komunalnog i
industrijskog
otpada
prevazilaze
sposobnost
ivotne sredine
da ih absorbuje i
prirodnim
procesima
razloi i
reciklira.
 ZAGAENJE

Ubrzan rast ljudske populacije i neusklaen

ekonomski i ukupan razvoj sa mogunostima
ekosfere prouzrokuje promene na Zemlji koje mogu
ozbiljno da ugroze ljudski opstanak.

Nestaju ume i obradive povrine nastaju

pustinje,

Voda za pie nestaje podzemni izvori se ve

koriste,

Za JEDAN SAT na Zemlji nestanu ETIRI BIOLOKE

VRSTE!
 ZAGAENJE

Zagaenje predstavlja odreene

neeljene promene u karakteristikama
vazduha, vode, zemljita ili hrane
koje mogu imati nepovoljne uticaje
na zdravlje, aktivnosti i opstanak
ljudske populacije i drugih ivih
organizama.
 ZAGAUJUE
MATERIJE
Najee se pojavljuju u obliku vrstih, tenih ili
gasovitih hemikalija proizvedenih kao nusproizvod
ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja
u gotove proizvode odreenih resursa, ili u procesu
potronje finalnih proizvoda.

Zagaenje moe biti i u obliku neeljene emisije

energije, npr. prekomerna toplota, buka ili zraenje.
 EFEKTI ZAGAENJA

Kakve i kolike efekte e imati odreene zagaujue

materije u ivotnoj sredini zavisi od tri faktora:

Hemijske prirode,

Koncentracije zagaujuih materija,

Dugotrajnost zagaujuih materija.

 EFEKTI ZAGAENJA

Prvi faktor pokazuje koliko je zagaujua materija

aktivna i kodljiva za specifine vrste ivih
organizama.

Drugi pokazuje koliinu zagaujiih materija po

jedinici obima vazduha, vode, zemljita ili teine
tela.

Trei faktor pokazuje koliko dugo zagaujue

materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljitu ili
ljudskom telu.
 Broj
X X
Uticaj na
Broj ljudi korienih Degradacija ivotnu
resursa po resursu sredinu

b =
Ukupna degradacije i zagaenje ivotne sredine na
datom podruiju zavise od tri faktora:
Broja ljudi,

Prosenog broja jedinica resursa koje

svaki ovek koristi,

Koliine zagaenja ili degradacije koje

prouzrokuje korienje jedinice resursa.
 VRSTE
ZAGAENJA
AEROZAGAENJE

ZAGAENJE POVRINSKIH VODA

ZAGAENJE ZEMLJITA

SPECIFINE VRSTE ZAGAENJA

 AEROZAGAENJE

Zagaen vazduh predstavlja onaj vazduh u kojem se

nalaze novi, do tada nepoznati, sastojci u
uobiajenom sastavu, ili onaj vazduh u kom su
njegovi sastojci prisutni u enormnim koliinama.

Zagaen vazduh je onaj koji je poprimio gas,

paru, dim, prainu i druge materije iz razliitih
izvora u koliinama koje mogu tetiti zdravlju
stanovnika, ivotnoj sredini i materijalnim
dobrima.
 AEROZAGAENJE

Zagaen vazduh iznad urbanih sredina naziva se

SMOG.

Pod zagaenim vazduhom smatra se svaki vazduh

koji je kontaminiran materijama tetnim po zdravlje
ili opasan na drugi nain, bez obzira na njegovo
agregatno stanje.
 AEROZAGAENJE

Posledice aerozagaenja su:

Smanjena vidljivost,
Neprijatan miris,
Prljavtina,
Korozija metala,
Oteenje biljnog fonda.
 AEROZAGAENJE
Faktori koji utiu na transport i difuziju
zagaujuih supstanci u vazduhu su:
Brzina rasprostiranja zagaujuih materija,
Brzina sedimentacije zagaujuih materija,
Vetrovi,
Vazdune turbulencije,
Termika struktura atmosferskih slojeva,
Visina dimnjaka,
Mogunosti samopreiavanja atmosfere,
idrugi.
 AEROZAGAENJE
Za evaluaciju aerozagaenja potrebno je poznavanje:
Kvaliteta (fiziko hemijskih
osobina ) zagaujuih materija,
Kvantiteta (koliine) zagaujuih
materija.
Najvei zagaiva vazduha je industrija, a
naroito:
Energetski objekti,
Hemijska industrija,
Crna i obojena metalurgija,
Industrija nemetala i
graevinskog materijala,
Industrija celuloze i papira.
 ZAGENJE
POVRINSKIH
VODA
Voda pokriva povrine Zemlje i njeno
zagaenje postaje sve vee!
 ZAGENJE
POVRINSKIH VODA
Zagaivai povrinskih voda su brojni, a svi se
svrstavaju u dve grupe:

Koncentrisani zagaivai
(izvori),
Rasuti izvori.
 ZAGENJE
POVRINSKIH VODA
Koncetrisani zagaivai povrinskih voda se lako
mogu evidentirati i najee se nalaze na obalama
reka, jezera i mora.
Najei su:
Urbana naselja,
Industrijski objekti (hemijska, metalopreraivaka, prerada ruda,
prehrambena, celuloza i papir, tekstil, graevinski materijal),

Energetski objekti (termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane,

hidroelektrane),

Poljiprivredni objekti (tov stoke),

Deponije smetlita.
 ZAGAENJE
POVRINSKIH VODA

Rasuti izvori zagaenja voda obuhvataju:

Hemizaciju tla u poljoprivrednoj proizvodnji
pod uticajem pesticida i vetakih ubriva,
Deponije otpada,
Kisele kie,
Transportna sredstva,
Lokacije za eksploataciju peska i ljunka.
 ZAGAENJE
ZEMLJITA
Degradiranje zemljita nastaje kao posledica
sledeih uzroka:
Zauzimanjem i pretvaranjem u neprirodno(gradovi,
infrastruktura, industrija)
Savremeni nain obrade u poljoprivredne svrhe
(savremen maine, vetaka ubriva i pesticidi),
Osiromaivanje biljnog fonda (trovanje zemljita),
Povrinskom eksploatacijom rude i minerale,
Nekontrolisanim i prekomernim
navodnjavanjem.
 VRSTE ZAGAUJUIH
MATERIJA
Posmatrano sa fizikog aspekta, reziduali procesa
proizvodnje i potronje sastoje se od razliitih vrsta
materijala i energije i izbacuju se tri medija ivotne
sredine: vazduh, voda, zemlja.
Za potrebe ekolokog menadmenta, sve zagaujue
materije moemo klasifikovati kao:
Kumulativne i nekumulativne,
Zagaujue materije lokalnog, regionalnog
i globalnog uticaja,
Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih
i neprepoznatljivih izvora emisije,
Zagaujue materije iz kontinuiranih i
epizodnih emisija.
 Kumulativne i

nekumulativn
e
Veoma vana informacija za projektovanje preventivne
zagaujue
zatite ivotne sredine jeste da li se zagaujue
materije kumuliraju tokom vrmena ili nestaju putem
transformacije u
emitovanja.
materije
bezopasne materije odmah nakon

Nekumulativno zagaenje buka!

Kumulativno zagaenje radioaktivni
otpad i plastika!
 Kumulativne i
nekumulativne
zagaujue

materije
Izmeu dva navedena ekstrema poste razliite vrste
zagaujuih materija koje se u ivotnoj sredini
kumuliraju u manjoj ili veoj koliini.
Primer za ovakve materije predstavljaju organske
materije emitovane u vodene tokove ili povrinske
akumulacije. One se pod uticajem prirodnih
procesa razlau na svoje sastavne elemente koji su
bezopasni. Sve dok reni tokovi i povrinske
vodene akumulacije mogu putem svog prirodnog
asimialativnog kapaciteta da prihvate otpadne
organske materije, ine ih manje tetnim za ivotnu
sredinu.
 Kumulativne i
nekumulativne
zagaujue
Ukoliko koliinematerije
otpada prevaziu apsorpcioni
kapacitet reka, dolazi do kumuliranja
zagaujuih supstanci.

Primer je CO2! Nije kumulativna materija, ali je

zbog prekomerne emisije u atmosferu
prouzrokovao niz globalnih problema u ivotnoj
sredini.
 Kumulativne i
nekumulativne
zagaujue materije
Sadanja koncentracija Sadanja koncentracija
zagaenja zagaenja

nekumulativn
e
kumulativne

Sadanje emisije Sadanje emisje

 Zagaujue materije
lokalnog, regionalnog i
globalnog uticaja
Lokalne zagaujue materije uglavnom se opaaju kao
tetna za mali krug ljudi, pojedinaca, na odreenom
prostoru. Primeri su buka, degradacija pejsaa. Ova
razgranienost napravljena je na osnovu
rasprostranjenosti uticaja zagaujuih materija iz
odreenog izvora emisije.
Regionalni ekoloki problemi su najee vezani za
kisele padavine, efekat staklene bate i sl. I mogu
imati globalni karakter.
Lokalni problemi se najlake reavaju!
 Zagaujue materije iz
lako prepoznatljivih i
neprepoznatljivih izvora
Lako prepoznatljivi izvori zagaenja su: termoelektrane,
toplane, kanalizacioni odvodi...

Neprepoznatljivi izvori zagaenja su: poljoprivredne

hemikalije koje dolaze u zemlju na disperzivan
nain, urbani smog i zagaeni vodotokovi u
urbanim i industrijalizovanim mestima...
 Zagaujue materije iz
kontinuiranih i epizodnih
emisija
Izvori su postrojenja koja funkcioniu kontinuirano.
Kontinuirane emisije iz: termoelektrane i toplane
na ugalj i dr.

Epizodne emisije su neoekivane i nije mogue

odrediti naine upravljanja menadment!
Primer epizodnih emisija su havarijska izlivanja
nafte ili hemikalija!