Dr.

Martens

kontekste upotrebe od strane

razliitih podkulturnih grupa
 Kratki istorijat
,,Dr. Martens ili martinke, kako ih ee zovu, su
izme industrijske izrade, koje je zbog svoje
potrebe (povreene noge) sebi izradio Klaus
Martens, 1945. od meke koe i vazdunih onova,
po uzoru na nemake vojne izme koje je smatrao
neudobnim. Dr. Herbert Funck je pomogao Klausu
da usavri izme (dodati su i ortopedski uloci) i
zapoeo s njim prvu izradu, koja je u poetku bila
manufakturnog oblika, u Seeshaupt-u, u
Nemakoj 1960. proizvodnja se proiruje i u
Engleskoj, i tada dobijaju svoj sadanji naziv ,,Dr.
Martens. U poetku su izraivane u crnoj i vinja-
crvenoj boji, a danas ih ima u svim bojama.
 Do sada je prodato vie od 100 miliona martinki
po svetu. Proizvedeno je 250 razliitih modela: od
zlatne do ljubiasto-purpurne boje, sa cvetovima,
karirane, na tufne, jednobojne
Preko 50 godina, martinke su noene od strane
oba pola i svih drutvenih stalea; Nosili su ih
maletene pripadnici svih podkulturnih anrova, u
raliitim razdobljima, sa razliitom konotacijom.
Pored toga, nosile su ih poznate linosti, poevi
od '70-tih godina sa grupama The Who, The
Clash, Madness, preko Spice Girls-a i Elton
John-a do Lady Gage. Ali pre svega, martinke su i
dan danas upeatljiv simbol mnogih
podkulturnih grupa.
THE CLASH
THE WHO
THE CURE
SKINNY PUPPY
SPICE GIRLS
 Ve od prve decenije proizvodnje, tokom '60-ih,
konzumenti su bili lanovi Skinhead podkulturne
grupe. Prvo su u upotrebi bile kone izme, kojim su
isticali pripadnitvo radnikoj klasi, a po pojavi Dr.
Martens cipela, poinju da prvo nose plitki model
izmi, sa ojaanim metalnim delom s preda, tzv.
metalnom bruksnom, koje su zvali bovver boots .
Kasnije, kako Dr. Martens prestaje da se proizvodi u
Engleskoj, poinju da se proizvoanose slini modeli
cipela i izmi od drugih a. enski lanovi Skinhead
grupa, tzv. Skinete, kao i mlai pripadnici, pored martinki
nose i tzv. monkey boots. Iako je prvi proizvoa bio
Grafters, danas ih proizvodi Dr. Martines.
Iako je danas popularno verovanje da skinhedi nose bele
pertle na martinkama, isprva je to bilo drugaije. U zavisnosti
od grupe do grupe skinheda, razliiti po regionalnoj
pripadnosti, najvialo se za razliit fudbalski tim. Da bi istakli
svoje pripadnitvo koristili su razlite boje pertli. Tek kasnije
ulazi u upotrebu boja bela pertli kao oznaka White Pride-a,
jer se u meuvremenu izgubilo prvobitno znaenje ono to je
u jednom mestu moglo da bude boja politike opredeljenosti,
u drugom je oznaavalo pripadnost fudbalskom klubu.
 1975. godine, sa
ekspanzijom Punk
kulture, kree i
upotreba martinki
kod tzv. punker.
Punk kultura je nastala
kao reakcija na arenoliku,
veselu i tada populanu
Hipi kulturu. Punkeri su,
zapravo, prezreli sve to je
Hipi kultura nosila sa
sobom, trudei se da budu
ista suprotnost hipicima.
Pored karakteristine
iscepane odee, zihernadli,
lanaca, priivaa, konih
jakni, kose farbane u jarke
boje, martinke su ovde
igrale kljunu ulogu.
Nabudene, esto
ukraene lancima i
simbolima, one su na neki
nain bile Bojno vozilo.
 Pre svega, Martinke su imale pored estetske i praktinu svrhu,
kod svakog pankera ili skinhead zatita! Prilikom estih
obrauna, to meusobnih, to po koncertnim deavanjima i
ulinim sukobima, metalna bruksna je omoguavala da se
protivniku nanese vie povrede ili da se sam vlasnik martinki
zatiti od gaenja. Raspale martinke, izgrebane, bune, lepljne,
pocepane,... takvo stanje obue je trebalo da prikae sam duh
vlasnika i govori o preivljenim avanturama.
Razvoj Punk podkulture od '70-tih poinje
eksplozivnom brzinom. Razliiti podanrovi, poevi
od Street punk-a, Glam punk-a, Anarcho-punk-a,
Oi! i Ska-punk-a, Crust punk-a do Gothic rock-a,
deathrock-a i horror punk-a, Psychobilly-a , obua
se menjala, prilagoavala, vezivala do kolena,
dobijala tikle i platforme, ali osnova se bazirala na
prvobitnom izgledu martinki. Tako modifikovana,
prilagoena razliitim kulturnim sredinama,
grupama, vremenu i uslovima, Martinke su uz
razliite pokulturne anrove dobile najrazliitiju
upotrebu.

Slede neke od njih...

Street punk
Anarcho-punk
Crust punk
Gothic
rock
Deathrock
Psychobilly
Iako su martinke bile propratan odevni element i simbol bunta
svakog od navedenih podkulturnih anrova, svakako se nisu
zaustavile samo kod Punk kulture. Sa procvatom Heavy Metala
80-ih i njegovom ekspanzijom i stvaranja vie desetina pod-
anrova, martinke bivaju preuzete iz pank kulture i dobijaju sve
vie militantnu simboliku.
 Sa novom kulturom i ideologijom,
koji je svaki Heavy Metal anr
nosio za sebe, prevashodno
martinke zadravaju svoju
originalnu simboliku, ali dobijaju i
novo znaenje. Za razliku od
liberalizma i slobode svake vrste
koje je Punk kultura isticala, Metal
je doneo neke i kulturoloke i
ideoloke promene.

Militanti look postaje jedna od

varijacija oblaenja i predstavlja
ideologiju koja naglaava
konstatnu borbu, glorifikujui
prolost, pretke, odbacivajui sve
to je moderno i doivljavajui
svet kao veliko ratno polje.
Martinke sve ee poinju da se
nose od 14 i vie kopi i treba da
asociraju na duboke, ratnike
izme, najee one iz II Sv. Rata.
 Cyber??
Pored Punk i Metal kulture, koje su se razvijale
godinama i meusobno se pozajmljivale razliitim i
estetskim i ideolokim elementima, jedan nov anr je
bio na pomolu. U proteklih 10-15 godina se
intenzivno javljaju pravci u muzici, vie ak nego u
filmu i u knjievnosti, inspirisan Cyber kulturom.
ovek je bio fasciniran osvajanjem Meseca i jo vie
ga je uzbuivalo osvajanje univerzuma. Pored toga to
se oduevljenje manifestovalo kroz modu i film i
knjievna dela tokom vie od 40 godina, tek u
alternativne krugove stie kroz popularizaciju cyber
punk i cyber gothic kulture. Martinke su bile
neizostavni deo novog modnog trenda.
 Old School industrial
Industrial metal
Industrial rock
Martial industrial

Poetak ovog pravca se

mogao nazire ve sredinom
70-tih, ali procvat
doivljava ranih 90-tih.
Iako za ovaj podkulturni
anr nije karakteristino
noenje martinki, pod
uticajem metal i punk
kulture mogu se sresti tzv.
rivethead-si koji i dalje
nose martinke. Specifino
je da njihove martinke
obino imaju kaieve,
kope, nitne i bodlje.
 Martinke danas, u Srbiji, nose iskljuivo
pripadnici alternativnih kultura. Prvenstveno, u
Srbiji prodavnice u kojima se mogu nabaviti
martinke oskudevaju u novijim modelima, cene
su nepristupane za ovo podneblje, tako da,
veina vlasnika martinki koje sam slikala, nosi
sline martinke, iako pripadaju razliitim
podkulturnim krugovima. Uglavnom su svi svoje
prve martinke kupili oko 15. godine ivota i dan
danas poseduju prve martinke, iako nisu vie u
funkciji. Svi se slau da im je ao da bace prve
martinke, imaju nostalgina oseanja i povezuju
ih sa mlaim dobom i poetkom tinejderskog
doba.
Vlasnica M. ., stara 24.
godine, poseduje sva 3
para martinki. Ona se
izjanjava kao black
metalka i prve martinke
(gore levo) je kupila sa 18.
godina.
Vlasnik oba para, D. M., star 27 godina. Martinke u gornjem
levom uglu imaju 22 kope i kupljene su 2008. godine.
Martinke u desnom uglu su iz 2009. godine. Sam vlasnik se
deklarie kao pripadnik black metal kulture.
Vlasnica ovog para, U pitanju su martinke
Ovaj par martinki je
stara 24. godine, N. od 20 kopi, vlasnice
kupljen 2009. godine.
P. poseduje ove J.T., stare 25 godina.
Vlasnica N.N., stara
martinke od 2008. Kupljene su pre 5
20 godina, sebe
godine. Za sebe godina, pregazile su
smatra pripadnicom
smatra da je najvie puno koncerata i
gothic i post punk
izuticana punk i festivala. J.T. ne eli da
kulturnog podanra.
gothic kulturom. se deklarie.
Slikan pre 3 godine, u vozu,
dve devojke koje su tad
putovale na GothicElectro-
Industrial festival, u Poljsku.
Devojka (s desne strane) je
vlasnica troje pari martinki.
Ona je 1989. godite, a
martinke su kupljene u
razdoblju od 2007. 2010.
godine.
 Sva 4. para pripadaju istoj osobi, M..
staroj 24 godine. Prvi par martinki je
kupljen 2004. godine, poslednji 2011.
godine. Svaki par je preiveo pod
drugaijim okolnostima, u zavisnosti kom
kulturnom podanru je vlasnica bila
okrenuta. Danas se izjanjava da pripada
industral podkulturnom anru.
 Karakteristino
za martinke na
ovoj strani je da,
iako sve
pripadaju
razliitim
ljudima, vlasnici
se izjanjavaju
kao pankeri.
 Vlasnici ova 3 para martinki imaju izmeu 29 i 30 godina. Svo troje
smatraju da im nije neophodno da se deklariu, da se ne oseaju kao da
pripadaju bilo kojoj alternativnoj kulturi, ili podkluturnom anru. Iako
svo troje sluaju gitarsku i elektronsku muziku, ne oseaju se uslovljeno
da zbog toga nose martinke. Martinke nose jer je smatraju udobnom
obuom, koju nose preko 10 godina, naviknuti su na njih i smatraju da ih
nikad nee prevazii.
 Simbol bunta i mladosti?
ta to martinke imaju, a druge izme
nemaju?
To su izme koje nas identifikiju sa mladima i
mladou, sa prohujalim vremenima. Nosili su
ih oni koji su bili smeli i odvani, buntovnici,
autsajderi, neprilagoeni, razliiti i hrabri. Bile
su kao i tetovaa, imale su linu poruku i
negovale su kult individualnog i alternativnog
razmiljanja (
http://pulse.sm-art.info/srecan-50-ti-doc-mar
tens/
)
Svakako, ove cipele izgubile na prvobitnom znaaju, i dobile mnogo
iri aspekat i upotrebe i znaenja, to je svakako uticalo na pozavidno
profitiranje firme Dr. Martens, koja je danas poznati brend i raspolae
sa preko 250 razliitih modela.
 Da li su martinke izgubile prvobitan znaaj bunta i mladosti onog
momenta kada su poznati dizajneri poeli da se interesuju za ove izme
i kada su poeli da ih kreiraju shodno tritu, a opet pokuavajui da
ih prikau kao vie od para obue, koji se vezuje za individualnost,
slobodan i neobuzdan duh?!
...I najzad, da li je danas MARTINKAMA
potrebna reklama?
Kurt Cobain preminuli voklista
benda Nirvana
Joe Strummer preminuli
vokalista benda The Clash
Sid Vicious preminuli basista
grupe Sex Pistols
Joey Ramone preminuli
vokalista grupe Ramones
 Brend ili ne, Dr.
Martens obua iza sebe
ima tradiciju, vezuje se
za irok spektar
subkultura, biva
konzumirana od
strane odreenog tipa i
sloja ljudi. I pored
popularizacije, ova
obua i dalje ima
svojstven peat moda
je danas dostupna
svakom, ali nije i dalje
predviena za svakog.