Objektno orijentisana

simulacija logistikih
sistema

Flexsim 2.6 primer iz

mehanizacije pretovara
 1.5 4 1.5 4
1.5 1.5
PRIMER 1

Izraunati oekivano
vreme utovara vozila
8 paleta
koje dolazi na po nivou
pretovarni front
regalskog paletnog
skladita, prikazanog
na situacionom planu

1.5
na slici, ukoliko se
utovar realizuje
viljukarom, a palete

4
se zahvataju sa
podjednakom 4
2.5
verovatnoom sa
svake pozicije.
16 paleta
(u dva reda)
 Klasian nain reavanja zadatka
Elementi potrebni za proraun ciklusa su:

1. Brzina kretanja viljukara u optereenom/neoptereenom smeru je

Vopt = 8,2 km/h = 2,28 m/s
Vneopt = 13,2 km/h = 3,67 m/s
2. Brzina podizanja optereenih/neoptereenih viljuki je
Vpopt = 0,28 m/s
Vpneopt = 0,33 m/s
3. Brzina sputanja optereenih/neoptereenih viljuki je
Vsopt = 0,43 m/s
Vsneopt = 0,33 m/s
4. Vreme zahvatanja paleta tz = 20s
5. Vreme odlaganja paleta to = 16s
6. Okretanje viljukara za 90 - t90 = 3s
Palete su uskladitene u 5 redova po visini, visina regalske elije je 1,2m,
a paletnog sloga 1m
Vozila nose 16 paleta utovarenih u dva reda po visini
Visina poda tovarnog sanduka je 1,1m.
Po klasinom nainu, na
osnovu srednjih rastojanja
predstavljenih na slici, kao i
srednjih visina dizanja,
rauna se ciklus viljukara, i
na osnovu njega oekivano
vreme utovara vozila
Oznake delova ciklusa:
t1 vreme zahvatanja palete iz regala
t2 vreme sputanja palete sa srednje visine
t3 vreme okretanja viljukara za 90
t4 vreme vonje optereenog viljukara na srednjem
rastojanju
t5 vreme podizanja optereenih viljuki na srednju visinu
t6 vreme odlaganja palete na vozilo
t7 vreme sputanja neoptereenih viljuki sa srednje visine
t8 vreme okretanja viljukara za 90
t9 - vreme vonje neoptereenog viljukara na srednjem
rastojanju
t10 vreme podizanja neoptereenih viljuki na srednju
visinu
Ukoliko je koeficijent smanjenja duine ciklusa 0,85, ciklus
viljukara iznosi
Tc = 0,85 ti = 0,85*95,75 81,4s
Reenje zadatka u vidu
oekivanog vremena utovara se
bazira na prosenim veliinama.
S obzirom da je veina
parametara iz zadatka
uproseena, reenje je isto
takvo, to znai da e oekivano
vreme biti nekada vee nekada
manje.
Varijacije se mogu
najjednostavnije i najpreciznije
oceniti simulacijom.
Meutim, da li je ovo
dovoljan razlog za
sprovoenje
simulacije?