VOJNOMEDICINSKA

AKADEMIJA
INSTITUT ZA RADIOLOGIJU

Radioterapija benignih
bolesti i simptoma bolesti
primenom ortovoltane
terapije
 RT BENIGNIH BOLESTI MEHANIZAM DELOVANJA
JONIZUJUEG ZRAENJA

Pored leenja malignih bolesti, radioterapija se

uspeno primenjuje i u terapiji pojedinih nemalignih
bolesti i simptoma bolesti:

benigni tumori,
vaskularni poremeaji,
Inflamatorne lezije,
degenerativne bolesti,
sistemska oboljenja i dr.
Radiobioloki mehanizam delovanja
zraenja na benigne bolesti nije u
potpunosti razjanjen.

Zavisno od vrste benigne lezije, postoji

vie hipoteza o postizanju povoljnog
terapijskog efekta zraenja:
A ) poveana propustljivost kapilara
(perfuziona teorija);

B) destrukcija upalnih elija i oslobaanje

medijatora, citokina i proteolitinih enzima
(fermentna teorija);

C) uticaj na autonomni nervni sistem

(neuroregulatorna teorija);

D) uticaj na strukturu tkivnog miljea

(elektrohemijska teorija);

E) spreavanje mitotske aktivnosti proliferiuih

elija (antiproliferativni efekat).

S obzirom na raznolikost benignih
bolesti koje se uspeno lee
primenom radioterapije, verovatno
da je terapijski efekat rezultat
interakcije vie navedenih
mehanizama delovanja zraenja na
razliite vrste ciljnih elija.
 OPTI PRINCIPI PRIMENE RT U LEENJU BENIGNIH
BOLESTI I SIMPTOMA BOLESTI

Za postizanje optimalnog terapijskog efekta

potrebno je da se na ciljni volumen aplicira
-propisana doza zraenja, u odgovarajuem
-vremenskom periodu.

Za razne benigne bolesti doza zraenja moe

znaajno da se razlikuje, a njena vrednost esto
je vie zasnovana na viedecenijskom iskustvu
nego na rezultatima radiobiolokih ispitivanja.

U raznim zemljama prisutni su razliiti stavovi o

indikacijama za primenu zraenja u terapiji
benignih bolesti.
Pre poetka terapije treba precizno da se odredi:

-terapijska doza,
-broj frakcija,
-ukupno vreme sprovoenja leenja,
-definisanje organa od rizika
-zastita istih.

-Tehnike zatite zdravog tkiva treba da se primenjuju

kad god je to mogue, uz precizno apliciranje
propisane doze zraenja na ciljni volumen.

-Izbor energije zraenja zavisi od lokalizacije ciljnog

volumena, bez obzira da li se zraenje benignih lezija
sprovodi kV x-zracima na rendgenterapijskom aparatu
ili MV fotonima ili elektronima na linearnom
akceleratoru.
Decu treba zraiti samo u izuzetnim
sluajevima, nakon paljive procene
koristi i rizika od leenja zraenjem.

Odreeni organi:
- tireoidea,
- oko,
- gonade,
- kotana sr,
- dojke
izuzetno su osetljivi, pa treba izbegavati
direktno ozraivanje koe iznad ovih
struktura.
 Koa
Keloidi
Keratoakantomi
 Keloidi
Nastaju formiranjem fibroznog tkiva
koje se iri preko granica rane.
Uestalost relapsa nakon op. je est.
Samo operacija se ne preporuuje.
Terapija izbora je hirurka ekscizija u
kombinaciji sa radioterapijom, koja
prevenira proliferaciju fibroblasta.
Sa primenom radioterapije treba poeti
unutar 24 sata od ekscizije.
Doza od 12 do 20 Gy se aplicira na
operativni oiljak, u 3 do 5 frakcija
nedeljno.
-kV x zracima na rendgen terapijskom
aparatu
-elektronima i MV x zracima na LINAC-u.
 Keratoakantom

-brzorastui benigni tumor koe koji

moe lokalno da infiltrie okolno tkivo.
Terapija izbora je kompletna hirurka
ekscizija tumora sa marginom
odgovarajue irine.
Radioterapija se preporuuje u sluaju
pojave recidiva nakon sprovedenog
hirurkog leenja.
Na ciljni volumen kV x zracima ili
-elektronima aplikuje doza od
35 Gy u 13 frakcija ili
56 Gy u 28 frakcija.
 Oko
Pterigium
Endokrina (Graves-
ova)orbitopatija
 Pterigium
Hirurki,
Recidiv u 20 do 30% bolesnika.

Lokalna kontrola se znaajno

poboljava primenom
kontaktne brahiterapije
radioaktivnim stroncijumom
(90Sr), koji je beta emiter
(elektroni).
Aplikatori 90Sr se stavljaju
direktno na konjunktivu.
Doza od 8 do 10 Gy po frakciji
aplicira se tri puta/w.
 Stanje neposredno nakon RT
Stanje 2 godine nakon RT
Aplikatori 90Sr
 Endokrina (Graves-ova) orbitopatija:

Patogeneza egzoftalmusa je autoimune prirode,

pri emu dolazi do nakupljanja aktiviranih T
limfocita u orbiti, to rezultira
-edemom,
-limfocitnom infiltracijom i
-uveanjem ekstraokularnih miia.

Bolest je esto propratna pojava poremeene

funkcije titne lezde.

Zbog izraene radiosenzitivnosti limfocita i

fibroblasta, zraenje retrobulbarnog dela orbite
je logian metod leenja.

Zraenje se sprovodi na LINAC-u, x zracima

energije 4 do 6 MV.
-20 Gy u 10 frakcija,
- obino se postie dobar terapijski efekat.
 Hemangiomi

Hemangiom kimenog
prljena
 Hemangiom kimenog prljena
Uveanje prljena,
irenje u ekstraduralni prostor,
Hemoragije ili,
frakture sa kompresijom medule.

Radikalna operacija esto nije

mogua zbog obilnog krvarenja, pa
se obino izvodi manje ekstenzivna
operacija u kombinaciji sa
postoperativnim zraenjem, ili se
radioterapija primenjuje kao jedini vid
leenja.
Lokalnom tehnikom zraenja na
ciljni volumen se aplikuje 30 do 40
Gy u 4 do 6 nedelja.
 CNS

-Arteriovenske malformacije
-Meningeomi
-Pituitarni adenomi
-Akustini neurinomi
-Kraniofaringeomi
 Arteriovenske malformacije (AVM)

Poremeaj grae kapilarnih krvnih

sudova mozga,
Ruptura = krvarenja i pojave akutne
neuroloke simptomatologije, sa
estim letalnim ishodom,

Hirurgija =>metoda izbora u leenju

AVM, a ukoliko je zbog lokalizacije
lezije prisutan visok terapijski rizik,

RT=> odlini terapijski rezultati,

Stereotaksinom radiohirurgijom
se jednokratno, sa visokim nivoom
preciznosti, na ciljni volumen
aplikuje doza od 15 do 30 Gy,

-Kod >80% bolesnika, tokom perioda

od oko dve godine, dovodi do fibroze
endotela izmenjenih krvnih sudova i
njihove obliteracije.
 Meningeom
Benigni tumor koji nastaje iz
arahnoidne opne i raste sporo.
Hirurgija je terapijska metoda
izbora, a posle inicijalne operacije
esta je pojava recidiva.

Postoperativna radioterapija
poboljava lokalnu kontrolu nakon
subtotalne resekcije primarnog
tumora ili
reoperacije recidiva.

TD 50-54Gy.
Tumori manjih dimenzija mogu se
zraiti stereotaksinom
radiohirurgijom /radioterapijom.
 Pituitarni adenom:

Radioterapija je indikovana ako

hirurka resekcija nije izvodljiva ili ako
nivo hormona ostaje visok i posle
operacije.

Na ciljni volumen se aplicira doza od

54 Gy u 30 frakcija.

Manji tumori mogu da se lee i

sterotaksinom radiohirurgijom.
 Akustini neurinom
Schwanom
Benigni tumor omotaa VIII modanog
nerva, koji rastom destruie piramidalnu
kost i vri kompresiju modanog tkiva u
pontocerebelarnom uglu.

Najbolji terapijski rezultati se postiu

primenom stereotaksine radiohirurgije,
jednokratnim aplikovanjem doze od
12-15 Gy u 1s. ili
sterotaksine radioterapije, apliciranjem
36 Gy u 6 frakcija,
 Kraniofaringeom
Nastaje u selarnoj regiji od ostataka Ratkeove kesice.

Radioterapija = terapija izbora za pacijente koji imaju rezidualnu

bolest nakon operacije i koji su pod visokim rizikom za
progresiju bolesti.

Na ciljni volumen se aplikuje 54 Gy u 30 frakcija.

 Meka tkiva

-Dezmoidni tumori
-Pejronijeva bolest (induratio
penis plastica)
-Dipitrenova kontraktura
 Dezmoidni tumori
Lokalno invazivni tumori niskog gr.
- ne metastaziraju u limfne vorove i
udaljene organe
-nejasno ogranieni
- duboko infiltriu okolno zdravo tkivo

Hirurgija =terapija izbora,

na resekcionim rubovima esto prisutne
tumorske elije,
=>lokalni recidivi javljaju relativno esto,
zavisno od irine ekscizije,
Uspeno se lee reoperacijom ili
postoperativnim zraenjem.

TD 50-60 Gy elektronima ili fotonima na

Linic-u.
 Pejronijeva bolest
(Mb. Peyronie, induratio penis plastica)
Manifestuje se vie ili manje izraenom
fibrozom vezivnog tkiva penisa (fibrozni
septum, tunica albuginea).
- bolnim krivljenjem penisa u erekciji, to
onemoguava kopulaciju.
Lei se:-medikamentozno,
-fizikalnom terapijom,
-zraenjem ili
-hirurkom terapijom.
Primena rentgenterapije je efikasna i ubrzava
povlaenje simptoma, naroito bola.

Terapijske doze zraenja kreu se od 5 Gy

aplikovanih u jednoj frakciji (tretman se moe
ponoviti kroz mesec dana) ili
18 do 21 Gy apliciranih u 6 do 7 frakcija.
 Dipitrenova
kontraktura
(M.Dupuytren)
Zadebljanje palmarne
aponeuroze ake, sa fleksionom
kontrakturom 4. i 5. prsta.

Primena zraenja u poetnoj fazi

bolesti daje dobar terapijski
efekat.

Na palmarnu stranu ake se

preko direktnog zranog polja
aplicira doza od 20 Gy u 10
frakcija.
 KOSTI
-Ameloblastom
-Aneurizmalna cista
-Heterotopna osifikacija
(kuka,kolena)
 Ameloblastom

Benigni epitelni odontogeni tumor koji se

javlja u vilici
- retko metastazira,
- spor,
- bezbolan rast i
- deformacija vilice.
Leenje ovog tumora je hirurko, ali je pojava
recidiva esta.
esto je inoperabilan ili je ekscizija
nepotpuna.

Primena radioterapije u kombinaciji sa

hirurgijom dovodi do regresije rezidualnog
tumora i spreava pojavu recidiva.
TD 50 do 60 Gy.
 Aneurizmalna cista kosti
Nepoznate je etiologije
Javlja se u juvenilnoj dobi
Ispunjena smedjecrvenkastim tkivom
Rastom dovodi do kompresije okolnih tkiva i organa sa
prateim bolnim sindromom.

Lei se resekcijom, kiretaom i ispunjavanjem upljine

kotanim transplantatom.
Stopa recidiva nakon kiretiranja je visoka (30 do 60 %.).

Radioterapija se uspeno primenjuje kod bolesnika

kod kojih su lezije inoperabilne, teko dostupne kiretai
ili ponavljano recidiviraju.

Zraenje se najee indikuje u leenju aneurizmalnih

cista kime i karlice.
MV x zracima na ciljni volumen se aplicira doza od
12 do 32 Gy/6-16 fr.
 Heterotopna osifikacija

Koksofemoralnog zgloba nastaje 3 do 8

w. nakon implantacije proteze kuka.

Zrana terapija se primenjuje u

perioperativnom periodu (unutar 24 do
48 h), u cilju prevencije osifikacije.

Tretman se izvodi u supinacionom

poloaju, primenom supervoltanog
zraenja.
Preko 2 suprotna AP/PA polja koja
obuhvataju operativnu regiju,
Na medijalnu ravan se aplicira doza od
7 do 8 Gy/ 1 fr. ili
8 do 12 Gy u 2 do 3 frakcije
 lezdano tkivo
-Ginekomastija
-Ablacija horm.funkcije jajnika
-Hiperplazija endometrijuma
 Ginekomastija
Javlja se tokom sprovoenja hormonske terapije
karcinoma prostate (preparati estrogena,
orhiektomija, LHRH agonisti, flutamid).

Profilaktino zraenje kV fotonima ili

elektronima energije 9 do 12 MeV pre poetka
primene hormonske terapije.

Doza od 9 Gy u 1 frakciji ili 12 do 15 Gy u 4 do 5

frakcija aplicira se preko direktnog zranog polja, na
ciljni volumen koji obuhvata celu dojku.
 Kod manifestne
ginekomastije koja je
nastala tokom primene
hormonske terapije,
zraenje se primenjuje u
cilju postizanja
antidoloroznog efekta,

Doza od 20-40 Gy 5 do 20 f.

Terapijski efekat zraenja

manifestuje se nakon
2 w. do 14 meseci.
 Hiperplazija endometrijuma

U svim sluajevima u kojima postoje

medicinske kontraindikacije za hirurko
leenje, koji je osnovni vid leenja, moe da
se primeni neka od Rth. tehnika.

Ukupna doza kojom se postie terapijski

efakat (prestanak krvarenja i prekid bujanja
endometijuma) je
20 do 50 Gy. 10Gy/w..
Degenerativne bolesti
lokomotornog sistema
naa iskustva
-bolna peta
-peritendinitis humeroscapularis
-epicondilopatia humeroscapularis

Major dr Dejan Jovanovic

VALA VAM NA PANJI !