Mutageneza I mutageni faktori

Mutageneza
Mutageneza (mutare promena) jeste proces fromiranja
promena u genetskom kodu ili ifri.

Postoje tri vrste genetskih oteenja:

Genske mutacije, koje se jo nazivaju i mikrolezije

Promene u strukturi hromozoma (hromozomske aberacije)
Promene u broju hromozoma (aneuploidija), koje se jo
nazivaju i makrolezijama.
 Mutageni agensi
Supstancije koje izazivaju mutacije, nazivaju se mutagenima, dok se
one supstancije koje menjaju strukturu, odnosno broj hromozoma
nazivaju klastogenima, odnosno aneugenima.

Genetske mutacije
Kao to je poznato, DNK se formira od dve purinske (adenin i guanin) i
dve pirimidinske baze (citozin i timin), pri emu se guanin iz jednog
lanca uvek vezuje za citozin iz drugog lanca DNK, odnosno adenin za
timin.
Ukoliko doe do promene u redosledu vezivanja unutar jednog tipa
baza, na primer, umesto guanina vezuje se adenin, ili umesto timina
vezuje se citozin, takva mutacija se naziva tranzicija.
Meutim, ako promena bude takva da, umesto pirimidinske, obuhvati
purinsku bazu, takva mutacija se naziva transverzija.
Hromozomske aberacije.
Pod hromozomskim aberacijama se podrazumevaju promene u strukturi
hromozoma, koje se mogu posmatrati svetlosnom mikroskopijom. Te promene
obuhvataju prekidanje hromozoma, do koga moe doi na jednom ili obe
hromatide i grupisanjem prekinutih delova hromozoma.

Aneuplodija
Kada elije imaju razliit broj hromozoma u odnosu na normalan broj,
karakteristian za odreenu vrstu, takve elije se nazivaju aneuploidne i
poliploidne. Aneuploidija oznaava gubitak ili dobijanje jednog ili vie
hromozoma, dok se poliploidija odnosi na kompletnu grupu hromozoma iz
jedne elije. Aneuploidi kojima nedostaje jedan hromozom su monozomni, a
oni koji imaju jedan hromozom u viku su trizomni. Ovakve promene u broju
hromozoma su odgovorne i za nastajanje raznih naslednih bolesti, to je
naroito izraeno u humanoj medicini.
Mutageni su faktori spoljanje sredine koji
izazivaju mutacije.

Svrstavaju se u tri grupe:

Hemijska
Fizike
Bioloke
Hemijski
pesticidi
insekticidi
herbicidi
fungicide
baktericidi
hemijski dodaci hrani i piu(konzervansi, aditivi, zaslaivai idr.)
hemijski zagaivai vazduha: SO2, CO2,CO, NO2
neki kozmetiki preparati
neki lekovi
neki antibiotici
Supstance prirodnog porekla

Alkaloidi-inhibiraju mitozu, jer se veu za protein tubulin koji gradi

microtubule (duvan, nezreo krompir i termicki ne obraen krompir).

Kofein- Klastogeni efekat (menjaju strukturu hromozoma),

Alfatoksin B1-proizvod metabolizma gljivice Aspergillus flavus-mutagena

i kancerogena svojstva (kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinu,
pistaima, semenkama bundeve, bademu, leniku, suncokretu, soji,
suenom vou, zainima, mleku i mlenim proizvodima i mesu).
Otkriveni su 1960. godine nakon velikog pomora urki u Velikoj Britaniji
(misteriozna bolest je nazvanaturkey disease X). Uzronik pomora je
bilo kikirikijevo brano iz kojeg je izolovana plesanAspergillus flavus.
Jedinjenja koja se koriste ili nastaju u
industrijskim procesima
Opasnost za radnike u proizvodnji, lokalno stanovnitvo-
ako ulaze u satav proizvoda za znatno veu populaciju
Mutageni
Aldehidi
Formaldehid (industrija plastinih masa, koe, dezinfekciono
sredstvo)
Acetaldehid (proizvodnja gume, nalazi i vrlo iroku primjenu;
aroma za ljivovicu, vinjak, viski, te u nekim sirevima.)
Akrolein (biocid-sredstva za unistavanje biljnih organizama)
epoksidi u izradi celuloznih vlakana i plastinih masa
neorganska i organska jedinjenja arsena, nikla, olova,
hroma, kobalta itd
Farmaceutski proizvodi

Antibiotici-streptomicin, bleomicin, doksorub...

Citostatici-metotreksat, ciklofosfamid...
Sredstva sa dejstvom na CNS- narkotici, antipsihotici-
hlopromazin
Anestetici-haloton, trihloretilen
Kontraceptivna sredstva
Kozmetika sredstva-boje za kosu(aromatini amini i razni
aditivi)
Genotoksini agensi u hrani i vodi
Nitrati i nitriti-konzervansi mesa i mesnih preraevina

Vetaki zaslaivai-saharin utie na razmenu sestrinskih

hromozoma i aberacije hromozoma.

Nitrozamini i derivati policiklinih aromatinih

ugljovodonika-benzopiren
(crno mastilo za tetoviranje, katran, a... )

Hlorinacija vode-hlorfenoli i trihlormetan

Zanimljivosti
Trovanje semenskim, dobro obeleenim itom u Iraku 1955-1959 i
71/71 godine. Korien pesticid na bazi ive (Granosan).
Prethodno pranje ita nije uklonilo pesticid. 200 umrlih, kod
preivelih trajne posledice (slepilo, gluvoa, stalni umor, tremor
itd.)
Trovanje metil-izocijanatom u indijskom gradu Bopalu 1984.
godine usled isputanja ove toksine hemikalije (sirovina za
dobijanje pesticida) iz fabrike Union Carbid-a. 1500 umrlih,
200000 sa trajnim oteenjima
U paniji 531 osoba umrla i 24.000 sa trajnim oteenjima usled
korienja nemacura herbicida proizvedenog u Nemakoj
U SAD 1985. godine uniteno 10 miliona lubenica koje su bile
prskane aldikarbom toksinim pesticidom. Stotine ljudi su
osetlie simptome trovanja (drhtanje, muka, znojenje, dijareja).
Fiziki mutageni:
Visoke i niske temperature
Ultraljubiasto (UV) zraenje (nejonizujue zraenje) ima malu prodornu mo
(oko nekoliko mm) pa kod oveka moe da izazove promene samo u
povrinskim elijama epidermisa; izaziva obrazovanje timidinskih dimera,
odnosno, povezivanje susednih timina istog lanca DNK; ova oteenja na DNK
mogu da isprave enzimi tzv. reper-sistema.
Jonizujue zraenje u kojespadaju:
X-zraci,
Gama-zraci,
Korpuskulatorno zraenje (elektroni, protoni, pozitroni,alfa-zraci i neutroni);
ono izaziva izbacivanje elktrona iz atoma i molekula u eliji koji sa drugim
molekulima stvaraju jonizovane molekule, a oni se zatim razlau
navisokoreaktivne jone iradikale koji oteuju DNK.
Jonizuce zraenje-visoku energiju i lako prodire kroz ivu materiju

Dve teorije objanjavaju bioloke efekte jonizujueg zraenja

Teorija meta
Naglaava znaaj direktne jonizacije, pri emu stepen oteenja direktno
zavisi od primljene doze

Teorija nastanka slobodnih radikala

OH , vodonicni radikal H, brzi elektrona e

1. remeenjem normalne konfiguracije duplog heliksa DNK i ometanjem

tanosti replikacije
2. Povecavaju greske tokom popravke oteenja
 1920. je Herman Muller otkrio da X- zrake uzorkuju mutacije kod vinske
muice.
Koristio je X-zrake da bi napravio mutante muice koje je koristio u svom
prouavanju genetike.
ak je i sam Rontgen koji je otkrio X- zrake oboleo od raka koe.

U ernobilu je ozraeno podruje godinama nakon eksplozije.

Radioaktivno zraenje je ogroman mutagen.
 Bioloki mutageni:
Virusi
Bakterije

Jedna itava klasa virusa, takozvani retrovirusi, igra veoma znaajnu ulogu u mutacijama na DNK. Ovi
virusi ne samo to inficiraju elije, ve sadre proteine zvane integraze, koji im omoguavaju da svoje
gene upiu direktno na DNK same elije. Tako geni virusa postaju deo genetskog sklopa samog organizma, i
mogu ostati u tom sklopu praktino zauvek.
Najpoznatiji i najzloglasniji retrovirus dananjice je HIV, koji izaziva ljudsku imunodeficijenciju, poznatiju
kao sida.
The HPV (Human Papilloma Virus)
Hepatitis B virus
SV 40 virus
Koksaki virus
Epstajn-Barov virus
Varicela
Listeria Monocytogene
Toxoplasma gondii
Troponema pallidum
 Neke bakterije kao to je Heliobacter pylori uzrokuju upalu, te zbog
oksidacije uzrokuje otedenje DNA i smanjuje mogucnost repair sistema ,a
time povecava rizik za mutaciju.
Simbiotske bakterije ,kada mutiraju lue mutagen koji izaziva dalje mutacije:
Sallmonela typhii
E. Col

Za bakterije je najstresnije kada ih tretiramo visokim koncentracijama

antibiotika.
To izaziva njihov genetiki program za izazivanje mutacija pa bakterije ponu
brzo da mutiraju kako bi se prilagodile nojvoj situaciji.