UNIVERZITET U NIU

MEDICINSKI FAKULTET NI

ENZIMI
Katedra za biohemiju, Medicinski fakultet u Niu

Prof. dr Duan Sokolovi

Doc. dr Jelena Bai
 ENZIMI

Enzimi (fermenti) su BIOKATALIZATORI (katalizatori

biolokog porekla)

Naziv potie od grke rei en zyme (u kvascu). Termin

fermenti potie od latinske rei fermentatio (vrenje).

Po strukturi su proteini ili specifine RNKs (ribozimi)

Uloga enzima je ubrzavanje hemijske reakcije, tj.

pretvaranje organske materije (supstrat) u produkt
hemijske reakcije
ENZIMI

SUPSTRAT

PRODUKT

ENZIM-SUPSTRAT
KOMPLEKS

ENZIM
ENZIM
 ENZIMI
Za razliku od neorganskih katalizatora

enzimi su efikasniji
deluju pri relativno niskim temperaturama (temperatura tela),
u neutralnoj pH sredini

Pokazuju specifinost prema supstratu i tipu hemijske reakcije

Podloni su denaturaciji (osetljivi na dejstvo visokih

temperatura, kiselina, baza)

Imaju svoj vek trajanja (poluivot enzima)

Podleu regulaciji (aktivatori, inhibitori, alosterijski efektori...)

 ENZIMI
Brzina hemijskih reakcija koje katalizuju
fermenti je 106 do 1012 puta vea od brzine
odgovarajuih reakcija koje se odigravaju spontano.
Pored velike katalitike efikasnosti enzimi
omoguavaju ekonomian tok sloenih metabolikih
procesa (uz minimalan utroak energije).
Vana uloga enzima je u odravanju
homeostaze,tj. ouvanju normalnih koncentracija
sastojaka elije koji su bitni za njene vane
bioloke uloge.
 MEHANIZAM
ENZIMSKE REAKCIJE

- smanjuju energiju aktivacije

- zaobilaze energetsku barijeru
 Struktura enzima
Protein enzimi (aminokiseline)

Proteid enzimi (aminokiseline + koenzim)

Proteinska komponenta proteid enzima zove se

apoenzim, neproteinski deo koenzim, a zajedno
ine holoenzim
 Koenzimi

Koenzim je organska materija sloene strukture

Koenzim se vezuje za apoenzim kovalentnim vezama ili

Van der Waalsovim silama

Razdvajanjem apoenzima
i koenzima gubi se
katalitika aktivnost enzima
 Koenzimi
Vitaminske prirode Nevitaminske prirode
o Tiamin pirofosfat-TPP o Hem
(aktivna forma vitamina B1)
o Koenzim Q
o NAD i NADP (iz vitamina PP)
o FMN i FAD (iz vitamina B2) o UDP, CDP
o Piridoksal fosfat-PLP (iz
vitamina B6) o ATP, GTP, CTP, UTP
o Vitamin H (biotin) o SAM (S-adenozilmetionin)
o KoA (iz pantotenske kiseline)
o Tetrahidrofolna kiselina- o FAFS (aktivni sulfat)
THF (iz folne kiseline)
o Kobamidni (iz vitamina B12)
 Nivoi strukture enzima

Primarna struktura (broj, vrsta i redosled

amino kiselina u polipeptidnom lancu)
Sekundarna ( i heliks, vodonine veze)
Tercijarna (konformacija enzima u prostoru,
veze izmeu udaljenih aminokiselina)
Kvaternerna (dve ili vie subjedinica)
Superkvatrnerna
 Nivoi strukture enzima
PRIMARNA SEKUNDARNA TERCIJARNA KVATERNERNA
 Tercijarna struktura
Za aktivnost enzima posebno je
znaajna tercijarna struktura
Ona omoguava formiranje aktivnog
centra
Naruavanje sekundarne i tercijarne
strukture (visoka temperatura, kiseline,
baze) naziva se DENATURACIJA, pri
emu enzim trajno gubi katalitiku mo
 Aktivni centar
Aktivni ENZIM Supstrat
Aktivni
centar je centar

deo
molekula
enzima za
koji se
vezuje
supstrat
 Aktivni centar
Sastavljen iz malog broja funkcionalnih grupa i
ini minimalni deo peptidnog lanca

Aminokiseline ije slobodne hemijske grupe

izgrauju aktivni centar nalaze se na
udaljenim delovima peptidnog lanca

Kod proteid enzima u sastav aktivnog centra

ulazi koenzim (i metal kod metaloenzima)
 Aktivni centar
Imidazolov prsten histidina
- amino grupa lizina
COOH - grupa glutaminske/asparaginske
kiseline
Gvanidino grupa arginina
Indolovo jezgro triptofana
SH - grupa cisteina
OH - grupa serina i treonina
 Aktivni centar
Razaranje aktivnog centra ili blokiranje
hemijskim agensima, enzim gubi katalitiku
mo.

Drugidelovi molekula mogu da se odvoje, a

da se to bitno ne odrazi na enzimsku
aktivnost.
 Aktivni centar (grupe)

Katalitike
Pomone
Kontaktne
 Katalitike grupe
Uestvuju direktno u spajanju supstrata sa
aktivnim centrom enzima i transformaciji
supstrata u produkt hemijske reakcije

Kontaktne grupe
Privruju (pribliavaju) molekule supstrata i
olakavaju stvaranje E-S kompleksa

Pomone grupe
Omoguavaju stabilizaciju tercijarne
(i kvaternerne) strukture enzima
 Specifinost dejstva enzima

Za razliku od neorganskih katalizatora, enzimi pokazuju

specifinost dejstva, na taj nain to katalizuju
odreeni tip hemijske reakcije i omoguavaju
transformaciju jednog supstata ili srodnih jedinjenja.

Omoguava da produkt jednog enzima postane supstrat

za sledei

Time se ostvaruju razliiti metaboliki putevi i sinteza

sloenih jedinjenja iz jednostavnih sastojaka
Specifinost dejstva enzima
 SPECIFINOST
DELOVANJA ENZIMA

Specifinost prema supstratu

Specifinost prema tipu hemijske reakcije

Kod proteid-enzima specifinost prema tipu reakcije i

supstratu odreena je strukturom belanevine
(apoenzima) i aktivnog centra
 Specifinost prema supstratu

Apsolutna (jedan enzim-jedan supstrat)

Grupna (grupa hemijski srodnih
jedinjenja)
Stereohemijska (odreeni stereoizomer)
 Apsolutna specifinost

Katalaza H2O2
Arginaza arginin ornitin + urea
Ureaza ureu
Glukokinaza glukozu
Aminoacil-t-RNK sintetaza (aktivira samo
odreenu amino kiselinu)
 Grupna specifinost
Lipaze (estarske veze u lipidima, masne kiseline)

Fosfataze (estri fosforne kiseline)

-glikozidaze (glikozidne veze u ugljenim

hidratima)

Pepsin (peptidne veze belanevina)

Stereohemijska specifinost

-glikozidaze

-glikozidaze

LDH (L-laktat)
Faktori koji utiu na aktivnost
enzima

Temperatura
pH
Koncentracija enzima
Koncentracija supstrata
Aktivatori i inhibitori
Alosterijski efektori
 Uticaj temperature

Optimalna temperatura je ona

temperatura pri kojoj je enzim
najaktivniji i najstabilniji (300C
400C)
 Uticaj temperature
Vie temperature - brzinu, denaturacija
Denaturacija je naruavanje sekundarne i tercijarne strukture
enzima i predstavlja ireverzibilan proces.

Nie temperature sniavaju brzinu reakcije

reverzibilno, na 00 C gubi se aktivnost
Niske t za uvanje E

Toplotni koeficijent: Odnos aktivnosti enzima na

nekoj T i aktivnosti na T nioj za 10C.
Iznosi od 1,5 2.
 Termostabilni enzimi

ribonukleaza
alkalna fosfataza placente
LDH1 (miokard)

Termolabilni enzimi
alkalna fosfataza iz kostiju
LDH5 (skeletni miii)
 Uticaj pH na aktivnost enzima

Enzimi su polielektroliti

U zavisnosti od pH pojavljuju se u
razliitim jonskim oblicima

Optimalni pH je ona vrednost pri kojoj

molekul enzima ima onu jonsku formu
koja je najpogodnija za kontakt
supstrata sa aktivnim centrom enzima
 PH enzimskih reakcija

Pepsin pH = 1,5-2
Tripsin pH = 7,5- 9
Amilaza pH = 8
Kisela fosfataza pH = 5
Alkalna fosfataza pH = 9 10,5
Arginaza pH = 9,7
 Koncentracija enzima

U prisustvu vika V

supstrata brzina
enzimske reakcije
je direktno
proporcionalna
koncentraciji
enzima V= k(E)
Koncentracija enzima
 Koncentracija supstrata

Grafiki izraz odnosa V

koncentracije supstrata
(S) i brzine (v), ima izgled
hiperbole.
Pri niskim koncentracijama
supstrata brzina reakcije
se poveava
U prisustvu veih
koncentracija supstrata
dobija se granina -
maksimalna brzina Vmax.
Koncentracija supstrata
 MihaelisMentenova konstanta (Km)

koncentracija supstrata pri V

kojoj se postie Vmax = Km
vrednost (MihaelisMentenova
konstanta) (stalna vrednost za
odreeni enzim i odreeni
supstrat)

Ukoliko enzim deluje na

razliite supstrate imae za
njih razliite Km vrednosti

Reciprona vrednost 1/Km

predstavlja AFINITET enzima
prema supstratu. Koncentracija supstrata
 MihaelisMentenova konstanta (Km)

Vrednost Km se izraava brojem mol ili mmol/l.

heksokinaza
Glukoza + ATP -------------- glukozo 6-fosfat +ADP
glukokinaza

Km heksokinaze = 0,1mmol/l
Km glukokinaze = 10 mmol/l
 Aktivatori enzima
Nespecifini
(temperatura, PH,
koncentracija enzima i supstrata)

Specifini (metali, joni, drugi enzimi,

HCl)
amilaza (Cl, Br, J)
ksantin oksidaza (Mo)
arginaza (Mg, Mn, Co)
pepsinogen (H+ joni iz HCl)
tripsinogen (crevna enterokinaza)
 Inhibitori enzima
Nespecifini (visoka T, kiseline, baze)

Specifini (deluju samo na neke

enzime)
a) povratna (reverzibilna) inhibicija
b) ireverzibilna

- fluoridi enolaza;
- organofosfati acetilholin esteraza
 Specifini inhibitori
Kompetitivna (konkurentna)
inhibicija

Nekompetitivna (nekonkurentna)

Akompetitivna
 Kompetitivna inhibicija
Strukturna slinost
supstrata i inhibitora
Inhibitor se vezuje
za aktivni centar
enzima
Stepen inhibicije
zavisi od
koncentracije
supstrata i
koncentracije
inhibitora
Inhibicija je
reverzibilna
Kompetitivna inhibicija
 Nekompetitivna inhibicija

Inhibitor i supstrat nisu

sline strukture

Inhibitor se vezuje za
drugo mesto na enzimu
(alosterijski centar)

Stepen inhibicije zavisi

od koncentracije
inhibitora

Inhibicija je reverzibilna
Nekompetitivna inhibicija
 Akompetitivna inhibicija

Inhibitor
se vezuje za enzim-supstrat
kompleks
 Primeri inhibitora enzima (efektora) u terapijske
Inhibitor svrhe
target enzim efekat aplikacije
Allopurinol ksantin oksidaza tretman giht-a
Disulfiram aldehid dehidrogenaza leenje alkoholizma

Angiotenzin konvertujui
ACE-inhibitor leenje hipertenzije
enzim

Trasilol proteaze leenje pankreatita

Metotreksat dihidrofolat reduktaza leenje leukemija
Aspirin ciklooksigenaza anti-inflamatorni agens

5-fluorouracil timidilat sintetaza antineoplastini agens

Lovastatin HMG-KoA reduktaza hipolipemik

Penicilin transpeptidaza antibakterijski agens

antihipertenzivni agens i
Pargilin monoamino oksidaza
leenje depresija
 Alopurinol

HIPOKSANTIN
Ksantin oksidaza

KSANTIN
Ksantin oksidaza

MOKRANA
KISELINA

Terapija gihta
 Disulfiram
ETANOL

ACETALDEHID
Aldehid
dehidrogezaza
ACETAT

Terapija alkoholizma
 Blokatori angiotnzin
konvertujueg enzima (ACE
inhibitori)

ANGIOTENZIN I

Angiotenzin
konvertujui
enzim

ANGIOTENZIN II
(vazokonstriktor)

Terapija hipertenzije
 Statini

HMGKoA
HMGKoA
reduktaza

MEVALONSKA
KISELINA

HOLESTEROL

Terapija hiperholesterolemija
REGULACIJA AKTIVNOSTI
ENZIMA

Postoje 2 osnovna naina regulacije aktivnosti enzima:

genetska kontrola (promena brzine sinteze ili

razgradnje enzima dugorona, sati, dani)

posttranslaciona (postsintetika kontrola

aktivnosti enzima kratkorona, sec, min)
 Posttranslaciona (postsintetika)
kontrola aktivnosti enzima

kovalentna modifikacija (fosforilacija,

nukleotidilacija, metilacija)
ograniena proteoliza (proenzimi-
zimogeni se aktiviraju specifinim
proteazama)
asocijacija i disocijacija subjedinica
promena koncentracije metabolita
alosterijska regulacija
 Alosterijska regulacija
Alosterijski efektori mogu biti
aktivatori ili inhibitori

Deluju na alosterijske enzime

Alosterijski enzimi pored aktivnog

centra imaju i alosterijski centar

Alosterijski enzimi nalaze se na

poetku ili na ravi nekog metabolikog
puta
Omoguavaju ekonomino odvijanje
metabolikog puta
 Alosterijska regulacija
Aktivnost HMG-KoA reduktaze
se kontrolie:

- alosterijskom inhibicijom
- kovalentnom modifikacijom

- na genetskom nivou (dugorona

kontrola)
(sinteza enzima i sinteza receptora LDL)
 Izoenzimi

Za dijagnostiku su posebno vani

izoenzimi. To su razliite molekulske
forme istog enzima koji katalizuje istu
hemijsku reakciju, ali pokazuje tkivnu
specifinost.
Izoenzimi se sintetiu na razliitim
strukturnim genima.
 Izoenzimi-Laktat
dehidrogenaza (LDH)
Tetramer (4 subjedinice)
H-heart-srce, M-muscle-mii
5 izoenzima

LDH1 LDH2 LDH3 LDH4 LDH5

(H4) (H3M1) (H2M2) (H1M3) (M4)
miokard plua, glatki miii, placenta jetra
eritrociti skeletni miii
mozak leukociti
Kreatin(fosfo)kinaza (CPK,CK)
CPK je dimmer
(B brain-mozak M muscule-
mii)

CPK1 - BB (mozak, tiroidea, bubrezi)

CPK2 - MB (miokard)

CPK3 - MM (skeletni miii,

miokard)
 Znaaj enzima u medicini

Oko 90% proteina prisutnih u organizmu

pokazuje katalitiku aktivnost.

Veliki broj raznovrsnih enzima omoguava

normalne metabolike procese koji
obezbeuju hemijsku energiju i metabolite
neophodne za rast, razvoj, elijsku
diferencijaciju, transport i normalne
funkcije elija i organizma u celini.
 Znaaj enzima u medicini
Dijagnostika
enzimska dijagnostika, dijagnoza enzimopatija
Terapija
(streptokinaza, urokinaza, supstituciona terapija
(enzimi pankreasa)
Specifini reagensi
Enzimsko-imunohemijske metode
Ispitivanje aleloenzima
 Enzimska dijagnostika

Enzimi elijskog metabolizma su u mnogo

veoj koncentraciji prisutni u elijama
nego u krvnoj plazmi

I pri relativno malim lezijama tkiva

aktivnost mnogih fermenata se u serumu
znaajno poveava
 Dijagnostiki znaaj
enzima
Poto je poluivot enzima u
krvnoj plazmi relativno kratak,
porast enzimske aktivnosti
ukazuje na SVE, ODNOSNO
AKTIVAN PATOLOKI
PROCES
PROSTORNA LOKALIZACIJA
ENZIMA

1. Intracelularni
(citozolarni,mitohondrijalni,
lizozomalni, nuklearni)
2. Plazma-specifini
3. Sekretorni enzimi
 Prostorna lokalizacija
enzima
Intracelularni - potiu iz oteenih (izumrlih
elija). Kod oteenja organa enzimi izlaze u krvotok i
njihova aktivnost u serumu raste
Plazma-specifini - sintetiu se najee u
hepatocitima, a svoju aktivnost ispoljavaju u krvnoj
plazmi. Kod oteenja jetre aktivnost ovih enzima u
plazmi opada
Sekretorni enzimi - deluju van mesta gde se
sintetiu. Kada je blokirana njihova ekskrecija enzimi
prelaze iz odvodnih puteva u ekstracelularni prostor,
odatle u krvotok, gde raste njihova aktivnost.
 Plazmaspecifini enzimi

holinesteraza
LCAT
Ceruloplazmin
enzimi koagulacije i fibrinolize,
LPL
 Sekretorni enzimi

enzimi egzokrinog pankreasa,

ptijalin iz pljuvanih lezdi
kisela fosfataza iz prostate

U sluaju potpune ili delimine

blokade izluivanja ovi enzimi
prelaze u ekstracelularne prostore i
odlaze u cirkulaciju
 UZROCI HIPER- I HIPOFERMENTEMIJE
Poveanje:

Nekroza elija
Smanjenje:
Oteenje elijskih
membrana Intravaskularna
inaktivacija
Poveana sinteza
enzima
AKTIVNOST ENZIMA U SERUMU Razgradnja u
Oteana sekrecija (iz elijama RESa
lezdanog parenhima)

Poremeena Izluivanje
ekskrecija (kod urinom
oligurije)

Aktivacija enzima
Na nivo hiperfermentemije
utie:
Koncentracioni gradijent
Masa osteenog tkiva
Stepen oteenja
Veliina molekula enzima
Brzina inaktivacije enzimskih
molekula
Ekskrecija enzima urinom
 KLASIFIKACIJA ENZIMA
Trivijalna, radna nomenklatura
Enzimi dobijaju imena prema:
Funkciji koju obavljaju
(pepsin; pepsis=varenje)
Imenu supstata (koren latinskog imena +
aza)
Skrob=amilum, enzim amilaza
Laktoza= laktaza
Urea=ureaza
 KLASIFIKACIJA ENZIMA

Savremena,racionalna nomenklatura
Ukljuuje ime supstrata, (koenzima) i
reakciju koju enzim katalizuje
NAD NADH+H+

laktat piruvat

Laktat NAD oksidoreduktaza

Laktat dehidrogenaza (LDH)
 KLASE ENZIMA
Prema vrsti reakcija koje katalizuju enzimi se
dele na:

Oksidoreduktaze
Transferaze
Hidrolaze
Liaze
Izomeraze
Ligaze (sintetaze)
 KLASIFIKACIJA ENZIMA
Svaka klasa enzima je podeljena na
grupe, prema vrsti hemijske veze koja
se transformie

Svakagrupa je podeljena na podgrupe

prema prirodi akcepora (primaoca)
hemijskih grupa
 KLASIFIKACIJA ENZIMA
U cilju identifikacije enzima uz njihov
naziv se stavlja specifian
klasifikacioni broj

EC (enzyme classification)

Ovajbroj sadri 4 cifre meusobno

odvojene takama
 KLASIFIKACIJA ENZIMA
Na primer: EC 1.1.1.27

1. broj oznaava klasu (oksidoreduktaza)

2. broj oznaava grupu (dehidrogenaza)
3. broj oznaava podgrupu (NAD dehidrogenaza)
4. broj je individualni,specifini broj enzima

Trivijalna nomenklatura
Laktat dehidrogenaza

Savremena nomenklatura
Laktat NAD oksidoreduktaza, EC 1.1.1.27
 1. Oksidoreduktaze
Katalizuju reakcije oksidacije i
redukcije

Oksidacijapredstavlja gubitak
vodonika, elektrona ili vezivanje
kiseonika

Redukcijapredstavlja primanje
vodonika, elektrona ili gubitak
kiseonika
 1. Oksidoreduktaze
1) Dehidrogenaze
- nikotinamid dehidrogenaze (NAD, NADP)
- flavin dehidrogenaze (FMN, FAD)
2) Oksidaze (koriste O2 kao akceptora e-)
3) Peroksidaze (H2O2 i organske perokside)
4) Katalaza (H2O2)
5) Oksigenaze (aktivacija i ugradnja O2 u supstrat)
6) Hidroksilaze (oksidacija kiseonika)
 Dehidrogenaze

Aktivatori atoma vodonika

Oksidiu organske molekule
oduzimanjem atoma vodonika
Oduzeti H se vezuje za koenzim
(vitamin) enzima
Prema koenzimu dehidrogenaze su:
- nikotinamid dehidrogenaze
- flavin dehidrogenaze
 Laktat dehidrogenaza (LDH)
Pripada klasi oksidoreduktaza
Podklasa dehidrogenaza (koenzim NAD)

LDH
PIRUVAT LAKTAT

NADH+H NAD
 Laktat dehidrogenaza (LDH)

Tetramer (4 subjedinice)
H-heart-srce, M-muscle-mii
5 izoenzima

LDH1 LDH2 LDH3 LDH4 LDH5

(H4) (H3M1) (H2M2) (H3M1) (M4)
miokard plua, glatki miii, placenta jetra
eritrociti skeletni miii
mozak leukociti
Zastupljenost LDH u serumu
LDH2 > LDH1 >LDH3 >LDH4 >LDH5
 Dijagnostiki znaaj LDH
1. Bolesti jetre
- Akutni virusni hepatitis
- Toksini hepatitis
- Hronini hepatitis
- Infektivna mononukleoza
- Karcinom jetre

2. Bolesti skeletnih miia (trauma, zapaljenski procesi)

3. Infarkt miokarda

4. Bolesti CNS (hemoragije i cerebrovaskularne tromboze)-u likvoru

 Infarkt miokarda i LDH
Nastaje usled
smanjenog
protoka krvi kroz
srane arterije.
Najei uzrok
smanjenog
protoka krvi kroz
krvne sudove srca
je ateroskleroza.
 Akutni infarkt miokarda
Klinika slika (bol u
grudima)

Kardiospecifini
markeri Promene na EKG
 INFARKT MIOKARDA i LDH

LDH se poveava nekoliko

asova od poetka bolesti
Maksimum aktivnosti je
obino posle 36 do 48 sati
(vrednosti mogu biti poviene
10-15 puta)
Vrednosti se normalizuju
posle 7 do 12 dana
 -hidroksi butirat dehidrogenaza
(-HBDH)

Predstavlja zbirnu aktivnost LDH1 i LDH2

-hidroksi butirat je fabriki preparat
-hidroksibutirat -ketobutirat
NAD NADH

HBDH raste posle 10-12 sati od napada bola

Ostaje poviena 2-3 nedelje
Zajedno sa LDH predstavlja marker kasne
dijagnoze infarkta miokarda
 KLASE ENZIMA

Oksidoreduktaze
Transferaze
Hidrolaze
Liaze
Izomeraze
Ligaze (sintetaze)
 2. Transferaze
Katalizuju prenos hemijskih grupa sa jednog
jedinjena (donora) na drugo (akceptor)

1) Aminotransferaze (transaminaze)-AST, ALT

2) Metiltransferaze
3) Aciltransferaze
4) Fosfotransferaze kinaze-CPK
5) Glikoziltransferaze
6) Transaldolaze, transketolaze
7) Transpeptidaze-g-GT
8) Sulfotransferaze
 Transaminaze

Katalizuju prenos amino grupe sa amino

kiseline (donor) na keto kiselinu (akceptor)
Najei donori su glutaminska,
asparaginska kiselina i alanin
Najei akceptori su pirogroana, oksal-
siretna i -keto glutarna kiselina
Bioloki znaaj u sintezi neesencijalnih
amino kiselina
Koenzim-piridoksal fosfat (B6)
 Transaminaze

Aspartat transaminaza (AST) =

Glutamat oksalacetat transaminaza (GOT)

Alanin transaminaza (ALT)=

Glutamat piruvat transaminaza (GPT)
 Transaminaze

Asparaginska + -ketoglutarna AST

Oksalsiretna + Glutaminska (GOT)

Alanin + -ketoglutarna ALT

(GPT)
Pirogroana + Glutaminska
 Transaminaze
Lokalizacija

AST-jetra,miokard, bubrezi, skeletni miii

ALT-jetra

AST se nalazi u citozolu (30-40%) i

mitohondrijama (60-70%)
ALT se nalazi u citozolu

Koeficijent De Ritis (AST/ALT)=1

<1 kod bolesti jetre
>1 kod infarkta miokarda
 Dijagnostiki znaaj
transaminaza
1. Bolesti jetre

- Akutni virusni hepatitis (porast do 100 puta)

- Infektivna mononukleoza (porast 20 puta)
- Toksini hepatitis
- Oteenje parenhima jetre alkoholom
(AST/ALT>2, uz porast -GT)

2. Infarkt miokarda (AST)

poinje da raste 6-12h nakon pojave bola

dostie maksimum izmeu 24 i 48h
normalizuje se posle 4-7 dana
Kreatin (fosfo) kinaza (CPK ili CK)

Pripada klasi transferaza,

grupi fosfotransferaza

CK
KREATIN KREATIN FOSFAT

ATP ADP
Kreatin(fosfo)kinaza (CPK,CK)
CK je dimmer

Ima tri izoenzima izgraenih

kombinacijom
M (muscle) i B (brain) subjedinica

CK-BB (mozak, tiroidea,bubrezi)

CK-MB (miokard)

CK-MM (skeletni miii,miokard)

 Dijagnostiki znaaj CK

1. Infarkt miokarda

RANA DIJAGNOZA

2. Bolesti miia
 Dijagnostiki znaaj CK

Bolesti miia

Miine distrofije (Duchenne porast 50-100

puta, Becker 5-10 puta)
Miozitis
Trauma miia
Hirurka intervencija
Intramuskularne injekcije
Alkoholna miopatija
 Dijagnostiki znaaj CK

Bolesti miia

Miozitis,trauma miia LDH, CK,AST

Alkoholna miopatija CK
 Infarkt miokarda i CK
Porast CK se zapaa nakon 3-6h,
maksimum nakon 16-30h
normalizuje se 2-4 dana od poetka bolesti
(vrednosti su 5-10 x vee od normalnih-pa i 25
puta)

CK-MB poinje da raste 2-6h nakon infarkta

maksimum dostie u toku 12-16h
normalizuje se posle 36h od poetka bolesti
MARKER BITAN ZA RANU DIJAGNOZU
 Infarkt miokarda-markeri
Enzimi markeri infarkta miokarda
CK (CK-MB)-rani marker
AST-srednji marker
LDH (HBDH)-kasni marker

Proteinski markeri
Mioglobin
Troponin
Kinetika enzimskih markera
nakon infarkta miokarda
 KLASE ENZIMA

Oksidoreduktaze
Transferaze
Hidrolaze
Liaze
Izomeraze
Ligaze (sintetaze)
 3. Hidrolaze

Katalizuju razlaganje organskih materija

uz uee molekula vode
1) Esteraze
-Lipaze
-Holinesteraze
-Fosfataze (Alkalna i kisela fosfataza)
2) Karbohidraze (Amilaza)
3) Proteaze (pepsin, tripsin)
4) Amidaze i amidinaze
 Alkalna fosfataza (ALP)
Alkalna fosfataza pripada klasi
hidrolaza, grupi esteraza, podgrupi
fosfataza.
Katalizuje hidrolitiku razgradnju
monoestara fosforne kiseline uz
izdvajanje neorganskog fosfora
Optimalna pH vrednost je 9,2-10,5
Membranski enzim
 Alkalna fosfataza
IZOENZIMI
LKB (L-liver, K-kidney, B-bone)
Intestinalna
Placentalna
Placentalnoj slina (tumori)

Alkalnafostataza u serumu potie iz

hepato-bilijarnog trakta i kostiju

Enzim iz jetre ini oko 60% aktivnosti

enzima u serumu
 Dijagnostiki znaaj alkalne
fosfataze

1.Bolesti jetre i unih

puteva (holestaza)

2. Bolesti kostiju
 Dijagnostiki znaaj ALP

Holestaza je zastoj u oticanju ui

Zavisno od mesta opstrukcije deli

se na intrahepatinu i ekstrahepatinu
Najei uzroci intrahepatine holestaze su tumori,
ciroza, hepatitis
Najei uzroci ekstrahepatine holestaze su kalkuloza,
karcinom glave pankreasa, tumori unih puteva

Enzimi markeri holestaze su ALP, Gama GT, 5-

nukleotidaza
 Dijagnostiki znaaj ALP
Bolesti kostiju

Osteitis deformans (Padetova bolest)

Osteomalacija
Rahitis
Osteodistrofija
Osteosarkom
Metastaze u kostima
 Fizioloki porast aktivnosti ALP

Deca

Trudnice
 Kisela fosfataza (AP)
Katalizuje hidrolitiku razgradnju monoestara
fosforne kiseline uz izdvajanje neorganskog
fosfora

Optimalna pH vrednost je 5-6

Nalazi se u prostati, kostima (osteoklasti),

eritrocitima i mnogim drugim tkivima

Lizozomalni enzim
 Dijagnostiki znaaj kisele
fosfataze
1.Karcinom prostate, posebno sa metastazama u kostima (porast
40-50x)

- lano pozitivni rezultati pregled prostate, kateterizacija, biopsija

Krv se uzima PRE pregleda ili nekoliko dana KASNIJE !!!

2. Bolesti kostiju (onda kada postoji poveana aktivnost osteoklasta)

Padetova bolest
Gaucherova bolest
Metastaze u kostima
Hiperparatireoidizam
Osteoporoza
 Amilaza
Amilaza pripada klasi hidrolaza, grupi
karbohidraza, podgrupi poliaza.

Amilaza je enzim koji vri hidrolitiku

razgradnju glikozidnih veza i uestvuje u
varenju i razgradnji UGLJENIH HIDRATA.
Postoji alfa, beta i gama amilaza.
Najvei dijagnostiki znaaj ima alfa
amilaza.
 Amilaza
Alfa amilaza vri hidrolitiku razgradnju
skroba (polisaharida, sastavljenog iz velikog
broja molekula glukoze), raskidanjem alfa 1,4
glikozidnih veza unutar molekula
(endoamilaza).
 Amilaza
Alfa amilaza vri hidrolitiku razgradnju skroba preko
meuprodukata, koji se nazivaju dekstrini i koji se u
laboratoriji dokazuju Lugolovom probom.

Lugolov rastvor
SKROB Alfa amilaza Plava

Amilodekstrin Ljubiasta
Eritrodekstrin Crvena
Ahrodekstrin Bez boje

Maltoza Bez boje

 Amilaza
Beta amilaza vri hidrolitiku razgradnju
alfa 1,4 glikozidnih veza na periferiji
molekula skroba (egzoamilaza).
 Amilaza
Gama amilaza vri hidrolitiku razgradnju
1,6 glikozidnih veza i uestvuje u razgradnji
glikogena.
 Amilaza
Alfa Amilaza seruma potie iz
pljuvanih lezdi (ptijalin) i egzokrinog
pankreasa (dijastaza)

Amilazaje mali molekul, te se izluuje

putem mokrae
 Dijagnostiki znaaj amilaze

1. Bolesti pljuvanih lezdi (parotitis)

2. Akutni pankreatitis
3. Bubrena insuficijencija
4. Patoloki procesi u abdomenu
(holecistitis, peritonitis, apendicitis,
operacije)
5. Lekovi (morfin)
6. Tumori koji stvaraju amilazu
 Dijagnostiki znaaj amilaze

Bolesti pljuvanih lezdi

(parotitis,zauke)

Oteene, bolne lezde

Poviena telesna
temperatura
Porast aktivnosti
amilaze u serumu
 Dijagnostiki znaaj amilaze

Akutni pankreatitis
Aktivnost amilaze
poinje da raste 2-12h nakon pojave bola,
maksimum dostie nakon 1-3 dana,
normalizuje se nakon 3-4 dana u serumu,
(porast 3x)

U mokrai porast aktivnosti traje 10 dana,

zbog ega se amilaza OBAVEZNO odreuje i
u serumu i u urinu
 4. Liaze

1) Karboksiliaze
2) Aldehid liaze
3) Hidroliaze

5. Izomeraze
1) Epimeraze
2) Mutaze
 6. Ligaze (Sintetaze)
Katalizuju stvaranje hemijskih veza,
pri biosintezi organskih jedinjenja
uz utrosak energije (ATP).

C-O veze (Amino-acil tRNK sintetaza)

C-S veze (Acil KoA sintetaza)
C-N veze (glutamin sintetaza)
C-C veze (karboksilaze)
HVALA