PREZENTACIJA SA VEBI ODRANIH:

19.04.2006. ZA VI i VIII GRUPU

20.04.2006. ZA IV GRUPU

Gordana Lalovi
 Glava VI INVESTICIJE

Investicije u irem smislu su odricanje

od potronje u tekuem periodu radi
ostvarenja veih rezultata u budunosti

Investicije se mogu posmatrati kao proces

alokacije ekonomskih resursa u vremenu.
 1. INVESTICIJE KAO SREDSTVO
OSTVARENJA OPTIMALNE ALOKACIJE
EKONOMSKIH RESURSA U VREMENU

1.1. ELEMENTI EKONOMSKE TEORIJE

IZBORA U VREMENU

Ekonomska teorija izbora prouava postupak

izbora alternativnih pravaca upotrebe ekon .
resursa odnosno promene do kojih dolazi u
izboru zavisno od promena okolnosti od kojih
izbor zavisi.
Elementi ekonomske teorije izbora
su:
eljeni ciljevi

donosioci odluka

principi ponaanja u izboru

okolnosti od kojih zavisi izbor

Set mogunosti ine 3 grupe elemenata:
inicijalna kombinacija resursa kojom
donosilac odluka raspolae i koja odreuje
njegovu poetnu poziciju u procesu izbora
trine mogunosti (mogunosti razmene)
kao skup alternativnih mogunosti do
kojih donosilac odluka moe doi u
procesu razmene sa drugim lanovima
drutva
proizvodne mogunosti kao skup
alternativnih mogunosti proizvodne
transformacije ekonomskih resursa
Preferencije DO u ukupnom dejstvu uzimaju
se kao unapred date i odreene van
konteksta
problema izbora.

Polazi se od pretpostavke da se za svakog

donosioca odluka moe odrediti funkcija
preferencija koja rangira alternativne
objekte izbora prema njihovoj poeljnosti.
1.2. PREDMET IZBORA-POTRONJA

U RAZLIITIM PERIODIMA
VREMENA
Definisanje predmeta izbora zavisi od:
shvatanja krajnjeg cilja
ekon.aktivnosti
shvatanja vremena i naina
ukljuenja vremena u analizu
cilja analize
Polazne pretpostavke su:
svi dogaaji su unutar istih vrem.intervala

sve odluke se donose i njihovi rezultati

postoje na poetku diskretnih

vrem.perioda

Predmet izbora je potronja (c) u razliitim

vremenskim periodima (t), pa se polazi od
f-je korisnosti U (c1, c2, ..., ct, ...)
Racionalno ponaanje DO znai da je donosilac
odluka uvek u stanju da rangira alternative prema
svojim preferencijama i time maksimizira vrednost
f-je korisnosti.

To se postie kada f-ja korisnosti zadovoljava

sledee aksiome (uslove):
aksiom potpunosti rangiranja
xPy ili yPx ili xIy
aksiom tranzitivnosti relacije
ako x P y i y P z, onda x P z

(P preferira; I indiferentan; x, y, z alternative)

 1.3. MOGUNOSTI IZBORA

1.3.1. TRINE MOGUNOSTI

Osnovni izvor tekue potronje pojedinca je plata,

a sva primanja tokom nekog vrem.perioda (t) ine
dohodak (yt), koji je unapred odreen i odreuje
inicijalnu potronju pojedinca.

U razmatranje rasporeda potronje u vremenu

ukljuuje se i budui oekivani dohodak.
Pretpostavlja se savreno trite
kapitala,
gde ekonomski subjekti u svakom periodu
vremena mogu, po datoj konkurentski
odreenoj ceni, uzimati ili davati kredite u
eljenim iznosima.

Posmatraju se samo 2 vremenska perioda :

tekui period (t0)
budui period (t1)
Ako pojedinac ceo ili deo svog dohotka pozajmi
drugom pojedincu, onda e na svaki dinar tako
ustupljenih sredstava u narednom periodu dobiti
(1+i) dinara, ali ako on pozajmi od drugih mora
na
svaki uzeti dinar da vrati (1+i) dinara u periodu
(t1)

i kamatna stopa

(1+i) "faktor akumulacije ili cena tekueg

dinara izraena buduom vrednou dinara

1 "diskontni faktor" ili vrednost budueg

(1+i) dinara izraena tekuom vrednou dinara
Budua potronja se moe poveati za
(1+i) dinara ako se tekua potronja
smanji za 1 dinar kroz davanje kredita u
periodu (t0).

Tekua potronja se moe poveati za

1 dinar ako se budua potronja smanji
za (1+i) dinara kroz uzimanje kredita u
periodu (t0).
Slika: Trine mogunosti
 Slika: Trine mogunosti

x-osa potronja u tekuem periodu (t = 0)

y-osa potronja u buduem periodu (t = 1)

MM trina linija koja prikazuje sve mogue

kombinacije tekue (t0) i budue (t1) potronje sa
istom vrednou, odnosno sve raspoloive
kombinacije
potronje na osnovu raspoloivog inicijalnog dohotka (Y) i
trine kamatne stope po kojoj se daju/uzimaju krediti (i)

Y (yo, y1) inicijalna kombinacija tekueg (t0)

i budueg (t1) dohotka
 Slika: Trine mogunosti

MM = x-osa (M0Y) - max tekua potronja

kada se budui dohodak (y1) u potpunosti koristi
za vraanje kredita koji je uzet u periodu (t o) za
poveanje tekue potronje
MM = y-osa (M1Y) max budua potronja
Kretanje od Y du MM nagore odricanje od
tekue potronje (yo) u korist budue potronje (y1)
kroz davanje kredita u periodu (t0)
Kretanje od Y du MM nadole odricanje od
budue potronje (y1) u korist tekue potronje (y0)
kroz uzimanje kredita u periodu (t0)
 Slika: Trine mogunosti

sadanja vrednosty1
W0 dohotka
Y
inicijalnog y0
1 i
sve kombinacije na MM imaju istu vrednost kao
i
inicijalna kombinacija dohotka:
c1 y1
c0 y0 W0Y
j-na trine1 i linije1 i

sadanja vrednost ukupne potronje (C) =

= sadanja vrednost inicijalnog dohotka (Y)
 Slika: Trine mogunosti

C* (c0*, c1*) izabrani raspored potronje

po kome se rtvuje deo tekueg dohotka (yoc0*)
po kamatnoj stopi (i) kroz davanje kredita u (to),
radi poveanja budue potronje kroz vraanje
kredita u (t1) u iznosu: [c1* = y1 + (y0c0*)(1+i)]
U kriva indiferencije koja pokazuje korisnost
pojedinca i to je dalja od KP to je korisnost
vea,
a pomeranjem krive (U) nadesno poveava se i
spremnost odricanja od tekue potronje u korist
budue potronje (opada nagib krive) i obrnuto.
 Slika: Trine mogunosti

Oblik i poloaj krivih indiferencije odreuju:

aksiom monotonosti preferencija

potroa uvek eli veu koliinu dobara (nezasitost

potreba), pa kriva u celini ima negativan nagib
aksiom konveksnosti preferencija
postoji konveksnost krive prema koordinatnom
poetku
aksiom tranzitivnosti relacija
krive iz iste mape indiferentnosti se nikada ne seku
 Slika: Trine mogunosti

Granina stopa supstitucije pokazuje kolika je

spremnost pojedinca da meusobno zamenjuje
potronju u vremenu, to geometrijski predstavlja
nagib tangente krive indiferencije u nekoj taki.

Kretanjem du krive (U) s leva na desno opada

nagib, to znai da sa poveanjem mogunosti za
tekuu potronju raste i spremnost potroaa da
se odrekne dela te potronje u zamenu za jedinicu
dodatne potronje u budunosti.
 1.3.2. PROIZVODNE
MOGUNOSTI
Slika: Proizvodne mogunosti
 Slika: Proizvodne mogunosti

PP skup tehnoloki efikasnih kombinacija

tekue i budue potronje ili sve kombinacije

u vremenu koje se ostvaruju transformacijom
dobara koja odreuju tekuu potronju

presek PP sa osama maksimalna veliina

proizvodnih rezultata u periodima (to,t1)

linija koja spaja Y sa y0 pr.mogunosti nisu

reverzibilne, tj. budui dohodak se ne moe
koristiti za rast tekue potronje iznad iznosa (y0)
 Slika: Proizvodne mogunosti

p 0 veza
y 0 izmeu
q0 dohotka (y) i
p1 proizvodnih
y1 q1 rezultata (p)

pt - proizvodni rezultat
yt - inicijalni dohodak
qt - koliina transformisanog dobra

za q0 < 0, q1 > 0 postoje realne investicije

kretanje od Y du PP nagore
za q0 > 0, q1 < 0 postoje dezinvesticije
kretanje od Y du PP nadole
 Slika: Proizvodne mogunosti

t0 = -q0 = y0 p0
rtvovanje dela tekue potronje radi proiz.
rezultata koji e poveati buduu potronju

P* (p0*, p1*) eljena kombinacija pr.rezultata je

istovremeno i eljeni raspored potronje, pa vai:
p0* = c0* i p1* = c1*
tj. granina stopa prinosa na investicije = granina
stopa
supstitucije tekue i budue potronje
ili geometrijski: jednaki nagibi PP i U (seku se u P*)
 Slika: Proizvodne mogunosti

za obim investicija > potrebnog obima sledi da je

dodatna budua potronja < rtvovane tekue
potr.
tj. nagib PP < nagib U levo i iznad P*

za obim investicija < potrebnog obima sledi da je

dodatna budua potronja > rtvovane tekue
potr.
tj. nagib PP > nagib U desno i ispod P*
proputene investicije
 Slika: Proizvodne mogunosti

Pretpostavke transformacione krive su:

proizvodne mogunosti su nezavisne

postoji veliki broj investicionih projekata sa

infinitezimalnim razlikama (beskonano

deljivi)
konkavan oblik transformacione krive

prema KP znai opadajuu graninu stopu

transformacije tekue potronje u budue
proizvodne rezultate sa smanjenjem
tekue potronje
1.3.3. ISTOVREMENO
POSTOJANJE PROIZVODNIH I
TR.MOGUNOSTI
 Slika: Istovremeno postojanje
proizvodnih i trinih mogunosti

MM granice obe mogunosti

PP omoguava SV kombinacije potronje iznad

SV inicijalnog dohotka kroz investiranje tekueg
dohotka (levo i gore od Y du PP)

Kretanjem od Y ka P* sadanja vrednost raste, pa

je najvia SV u taki (W0*) na MM
U taki P* je granina stopa prinosa na inv. ( nagib PP) =
= kamatna stopa (nagib MM),
to daje optimalni obim investicija (y0, p0*)
 Slika: Istovremeno postojanje
proizvodnih i trinih mogunosti

za investicije > optimalnih investicija sledi

ROI investicija < ROI davanja kredita
tj. nagib PP < nagib MM levo od P*
za investicije < optimalnih investicija sledi
ROI investicija > ROI davanja kredita
tj. nagib PP > nagib MM desno od P*
proputene investicije
na P* gran.stopa ROI = tr.kam.stopa pr.optimum
na C* gran.stopa supstitucije = gran.stopa ROI
optimum potronje i time jednakost sve 3 stope
 Slika: Istovremeno postojanje
proizvodnih i trinih mogunosti

za c0* investitor pozajmljuje (p0*, c0*) i time

poveava potronju preko (p0*), pa se budua
potronja (c1*) smanjuje zbog vraanja kredita
u iznosu [p1*c1* = p0*c0*(1+i)]

Do optimuma se dolazi u 2 faze :

1. odreuje se obim investicija koji
omoguava optimum proizvodnje
2. odreuje se optimum potronje
 1.3.4. UOPTAVANJE KONCEPTA
NA VIE VREMENSKIH PERIODA
I KONTINUELNI TOK VREMENA

Osobine vie vremenskih intervala:

postoji (T+1) vremenskih intervala

potronja (c0, c1, c2, ..., cT)

vektor dohotka (y0, y1, y2 ..., yT)

vektor pr.rezultata (p0, p1, p2, ..., pT)

kamatna stopa (i1, i2, i3, ..., iT)
razmenjuju se resursi prethodnog (t-1) za
resurse narednog (t) vremenskog perioda
U optem sluaju,
sadanja vrednost potronje iznosi:

c1 c2 cT
W 0 c0 ...
1 i1 (1 i 2)(1 i1) (1 iT )...(1 i 2)(1 i1)

potronja (c) bilo kog vremenskog perioda moe

se sukcesivnim diskontovanjem svesti na
vrednost
tekueg perioda
sadanja vrednost kombinacije
inicijalnog dohotka iznosi:
y1 y2 yT
W 0
Y
y0 ...
1 i1 (1 i 2)(1 i1) (1 iT )...(1 i 2)(1 i1)

sadanja vrednost proizvodnih

rezultata iznosi:
p1 p2 pT
W
0
P
p0 ...
1 i1 (1 i 2)(1 i1) (1 iT )...(1 i 2)(1 i1)
Budua vrednost potronje iznosi:

WTC = c0[(1+i1)(1+i2) ... (1+iT)] + c1[(1+i2)...

... (1+iT)]+ ... + cT-1(1+iT) + cT

Po istom principu se dobijaju i :

budua vrednost dohotka (WTY) i

budua vrednost proizvodnih rezultata (WTP)

kada je kamatna stopa ista u svim periodima, tj.
(i1 = ... = iT), sadanja vrednost potronje je:

c1 c2 cT
W 0 c0 ...
1 i (1 i ) 2
(1 i ) T

Slino je i za sadanju vrednost dohotka (W0Y) i

sadanju vrednost proizvodnih rezultata (W0P)
Ako je vrem.horizont beskonaan, prihodi od
inv.
projekta u svakom periodu vremena jednaki i
poinju da se ostvaruju u periodu (t 1), tj. ako je
s0 = 0, a s1 = s2 = ... = sT = ... = s, onda je
sadanja vrednost prihoda od projekta
(V0): s
V0
i

Ako prihodi ponu da se ostvaruju u periodu

(t0), s 1
V 0 s s(1 )
onda (V0) iznosi: i i
Kada se vremenski period podeli na vie vrem.
intervala (n), onda svakom intervalu odgovara
kamatna stopa (i/n), pa e kapitalizovana vred.
novane jedinice iznositi: [(1+i/n)n]

Po isteku (t) osnovnih perioda kapitalizovana

vrednost iznosi: [(1+i/n)nt]

Kada broj perioda tei beskonanosti, onda

kapitalizacija postaje kontinuelna i po isteku (t)
osnovnih perioda iznosi:
lim (1+i/n)nt = eit
n
1.4. USLOVLJENOST
INVESTICIONIH ODLUKA OBLIKOM
PREDUZEA
1.4.1. INVESTICIONE ODLUKE AKC.DRUTVA

Vlasnici akcija imaju neograniena prava na

raspolaganje neto efektima investicija kroz slobodu
prenoenja akcija na druga lica i nepostojanje
vremenskih ogranienja u raspolaganju neto
efektima investicija.

Takoe postoji podvojenost izmeu akcionara kao

vlasnika kapitala i neposrednih DO o investicijama.
Polazne pretpostavke su:
posmatraju se 2 perioda t0, t1

trite kapitala je savreno

postoji potpuna saglasnost pojedinanih

investitora (akcionara) i samog
akcionarskog drutva o kriterijumu
donoenja inv.odluka
Slika: Investicione odluke a.d.
 Slika: Investicione odluke a.d.

Ako a.d. u (t0) raspolae sredstvima za investicije

u uznosu (Y0) ono e investirati iznos (Y0p0*) da bi
maksimiziralo svoju sadanju vrednost (W0*).

Zanemaruju se preferencije pojedinanih akcionara

u pogledu rasporeda potronje u vremenu i obim
investicija se odreuje u skladu sa kriterijumom
maksimiziranja trine vrednosti preduzea.
 Slika: Investicione odluke a.d.

Optimalni raspored potronje u vremenu odreen

je takom C*(c0*, c1*), a da bi to ostvario vlasnik
akcija e investirati deo tekueg prihoda od akcija
u kupovinu akcija 2.drutva u iznosu (p0*c0*), to
e mu u sledeem vremenskom periodu
omoguiti
rast potronje u iznosu (p1*c1*).

U suprotnom, on bi prodao svoje akcije, tj.

dezinvestirao, da bi poveao svoju tekuu
potronju na raun budue potronje.
 1.4.2. INVESTICIONE ODLUKE
INOKOSNOG PREDUZEA

Pojedinani subjekt odluivanja o

investicijama
istovremeno je i vlasnik prava na krajnje
efekte
ovih odluka, pa sve odluke zavise od
preferencija
vlasnika preduzea.
Slika: Investicione odluke i.p.
 Slika: Investicione odluke i.p.

Kada su preferencije iskazane krivom (UA) onda

je ponaanje indentino ponaanju u a.d., pa
vlasnik investira kapital u iznosu ( Y0p0*), a zatim
na tritu kapitala investira u akcije a.d. iznos
(p0*c0A), ime obezbeuje potronju C*A (c0A, c1A)

Kada su preferencije iskazane krivom (UB), onda

investira iznos (Y0c0B) i ima potronju C*B(c0B, c1B)
 Slika: Investicione odluke i.p.

Korisnost investitora na (UB) bi porasla kada bi

mogao da pozajmi sredstva u iznosu ( p0*R0B) za
finansiranje potronje ili kada bi preao u a.d,
gde bi mu optimalni iznos investicija bio ( Y0p0*),
dok bi svoja prava na neto efekte investicija
prodao po ceni (p0*W0*)

U oba sluaja postie viu krivu indiferencije

(U'B)
i eljeni raspored potronje na viem nivou u
iznosu R*(R0B, R1B)
 1.4.3. INVESTICIONE ODLUKE
OSTALIH OBLIKA PREDUZEA

Za sva ostala preduzea je zajedniko to da su

prava vlasnika na ubiranje neto efekata investicija
ograniena i vezana za subjekte odluivanja o inv.

Nalaze se izmeu a.d. i inokosnih preduzea, ali su

po obimu investicija i kriterijumima inv.odluka blia
inokosnom preduzeu, jer investicione odluke
zavise od preferencija vlasnika drutva.
Postojanje vie vlasnika komplikuje definisanje
odgovarajueg kriterijuma inv. odluivanja zbog
problema u konstruisanju agregatne f-je korisnosti
preduzea na osnovu pojedinanih f-ja korisnosti
lanova, pa investicione odluke preduzea zavise
od preferencija veine nosilaca f-je odluivanja
(tip A ili tip B na slici).

Po pravilu je obim investicija ovih preduzea < od

obima investicija a.d. istih pr-trinih mogunosti.
2. KRITERIJUMI ZA
DONOENJE INVESTICIONIH
ODLUKA
Pri odreivanju investicionog kriterijuma polazi
se
od cilja koji DO eli da ostvari, to odreuje i
karakter efekata kojima se meri doprinos
skupa
ili pojedinanih investicionih projekta.

Metode ocene ekonomske efektivnosti

investicija su nain ili analitiko sredstvo
za obraun efekata investicija.
Razlikuju se:
Statiki kriterijumi

ne uvaavaju vremensku vrednost

novca, tj. 1 dinar ima istu vrednost bez obzira na
to u kom je vremenskom periodu primljen ili
potroen
Dinamiki kriterijumi
uvaavaju vremensku vrednost novca ,
tj. 1 dinar danas vredi vie nego 1 dinar sutra zbog
mogunosti ulaganja u sadanjosti i sticanja prinosa
na ta ulaganja u budunosti
2.1. STATIKE METODE

Period povraaja
Raunovodstvena stopa
prinosa
 PERIOD POVRAAJA

PP je vreme potrebno da se
ulaganja u
neki projekat vrate iz priliva
gotovine
iz neto ekonomskog toka projekta .

Neto ekonomski tok = priliv (odliv otplate

kredita)
 t

s
i 1
i Y0 P0

s
i 1
i Y0 P0

si neto priliv gotovine u i-toj godini

t broj potrebnih godina (period povraaja)
Y0P0 investiciono ulaganje

npr. Y0P0 = 200.000

si = 50.000 na 6 godina (ujednaen tok
priliva)

t = 200.000 = 4 godine
50.000
Bira se jedinstveni kriterijum ocene u
smislu
dozvoljenog broja potrebnih godina da bi se
izjednaili neto priliv i investiciono ulaganje.

Projekti mogu biti:

Meusobno nezavisni

prihodi 1 projekta ne zavise od prihvatanja ili

odbijanja drugih projekata
Meusobno iskljuivi
prihodi 1 projekta potpuno nestaju kada se
prihvate drugi projekti ili je tehniki
neizvodljiva istovremena primena tih
projekata
Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa t < kriterijuma
Meusobno iskljuivi

sa najkraim t, uz uslov t <

kriterijuma
Prednosti: Nedostaci:
jednostavan nema ocene

razumljiv efektivnosti projekta

ne uvaava
pokazuje
likvidnost vremensku vrednost
projekta (rizik) novca
zanemaruje neto

priliv posle perioda

povraaja
 RAUNOVODSTVENA STOPA
PRINOSA

RSP je odnos oekivanog dobitka od

projekta i iznosa kapitalnog ulaganja
u
projekat.

Prosena RSP = proseni godinji dobitak x

100
pros.god.kapitalno ulaganje
Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa RSP > kriterijuma

Meusobno iskljuivi
sa najveom RSP, uz uslov RSP >
kriterijuma
Prednosti: Nedostaci:
jednostavan ne koristi novani tok

razumljiv ne uvaava

raunovodstvena vremensku vrednost

tradicija novca
 2.2. DINAMIKE METODE

Uvaavaju vremensku vrednost novca:

1 dinar danas vredi vie nego 1 dinar sutra
zbog mogunosti ulaganja u sadanjosti i
sticanja prinosa na ulaganja u budunosti

Preduzee e prihvatiti projekat koji posle 1 godine

donosi primanje od 1 dinara samo ako taj projekat
danas zahteva ulaganje < 1 dinara, jer 1 dinar koji
treba da primi posle 1 godine ima neto manju
vrednost od 1 dinara danas.
npr. ako 1 dinar uloen danas donosi prinos od 10% posle 1 god.
onda 1 dinar primljen posle 1 godine vredi 0,909 sadanjih dinara,
odnosno sad.vred. 1 dinara koji e se dobiti za 1 g. = 0,909 din.
Razlika izmeu vrednosti 1 din. danas i sadanje vrednosti 1 din.
primljenog za 1 godinu je 0,091 dinara i predstavlja prinos koji se
moe ostvariti ulaganjem 1 din. danas na 1 g. sa kam.stopom 10%

BV = Y0P0 x (1 + i) = 1 x (1 + 0,10) = 1 x 1,10 = 1,10

1 dinar uloen danas donee posle 1 godine 1,10 dinara

SV = Y0P0 = 1 = 1 = 0,909
(1 + i) (1 + 0,10) 1,10

1 dinar dobijen posle 1 godine danas vredi 0,909 dinara, a razlika

(1 0,909) = 0,091 dinara je prinos od ulaganja 1 dinara danas

Dinamike metode su:
Metod sadanje vrednosti

Interna stopa prinosa

2.2.1. METOD SADANJE
VREDNOSTI

Pretpostavke:
i = const.
T=T+1

Fundamentalna verzija
Neto sadanja vrednost
Indeks rentabilnosti
 Fundamentalna verzija

Prihvata se skup projekata koji

maksimizira
sadanju vrednost proizvodnih
rezultata,
odnosno dostignutog bogatstva DO.
P p1 p2 pT
W0 p0 ... .
i (1 proizvodnih
Sadanja 1vrednost i)2 T
(1 rezultata:
i)
 W0P = W0Y+W0Q

W0P dostignuto bogatstvo

W0Y inicijalno bogatstvo
W0Q sadanja vrednost skupa prihvaenih projekata

maksimiziranje W0P se, pri datom W0Y, postie

kroz
maksimiziranje qW0Q: q qT
Q
W0 q0 1
2
... ,
1 i (1 i )2
(1 i )T
Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa SV > 0
Meusobno iskljuivi
sa najveom SV, uz uslov SV > 0
 Neto sadanja vrednost

Neto sadanja vrednost predstavlja

razliku
izmeu sadanje vrednosti neto priliva i
sadanje vrednosti kapitalnih izdataka.

NSV = SV neto priliva (sT) SV kapitalnih izdataka

(Y0P0)
s1 s2 sT
NSV ... Y0 P0 ,
1 i (1 i )2
(1 i )T
Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa NSV > 0 tj. SV priliva > SV kapitalnih

izdataka
Meusobno iskljuivi
sa najveom NSV, uz uslov NSV > 0
 Indeks rentabilnosti

sadanja vrednost priliva i sadanja

vrednost
kapitalnih ulaganja izraeni su indeksima

Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa IR > 1 daje isti rezultat kao metod NSV

Meusobno iskljuivi
sa najveom IR ne mora biti optimalno reenje
Sve 3 varijante isto utiu na postizanje proizvodnog
optimuma:

SV upuuje na prihvatanje projekata

koji maksimiziraju SV dostignutog
bogatstva DO (W0P), to obezbeuje
optimum proizvodnje u taki (P*) i
max SV pr.rezultata u taki (W 0*)

NSV upuuje na maksimiziranje SV

skupa projekata preko (W0* - W0Y)

IR upuuje na kretanje du krive PP

navie, a poto je kriva kontinuelna,
onda takvo kretanje prikazuje
sukcesivno prihvatanje graninih
projekata sa SV>0, ime se dostie
maximum u taki (P*)
2.2.2. METOD INTERNE STOPE
PRINOSA

ISP skupa projekata je diskontna

stopa
kojom se sadanja vrednost
proizvodne
transformacije q1 svodi
q2 na nulu.
qT
0 q0 ... .
1 (1 )2
(1 )T
Da bi ova j-na imala reenje, odnosno da bi se
mogla utvrditi interna stopa prinosa, neophodno
je
da postoji makar jedna promena predznaka za niz
(q0, ..., qT) kao kod realnih investicija

Kod niza inicijalnog dohotka (y0, ..., yT) svi lanovi

su nenegativni, pa ne postoji ISP ovog niza, a
slino je i kod niza pr.mogunosti (p0, ..., pT)
ISP pojedinanog projekta:

s1 s2 sT
0 s0 ... .
1 x (1 x )2
(1 x )T

SV priliva = SV kapitalnih ulaganja

Razlaganjem na priliv (bT) i izdatke (oT), dobija
se:
01 02 0T b1 b2 bT
00 ... b0 ... .
1 (1 )2
(1 )T
1 (1 )2
(1 )T

ISP se moe shvatiti i kao stopa rasta

ulaganja u
buduu vrednost rezultata projekta.
npr. jednokratno ulaganje u tekuem periodu
o0 (o1 = ... = oT = 0) i jednokratni priliv na kraju
perioda bT (b1 = ... = bT-1 = 0) , daje:

o 0 (1 ) b T
T

stopa rasta po kojoj se inicijalna ulaganja (o0 )

iz perioda u period kapitalizuju u prilive (bT )
Prihvataju se:
Meusobno nezavisni

sa ISP > kamatne stope tj. x > i

Meusobno iskljuivi
sa najveom ISP tj. x = max, uz
uslov x > i
(pri konfliktu sa NSV, prednost se daje NSV)
Za vie perioda nije mogue
uoptavanje
ISP koja vai za dva perioda, zbog
promenljive kamatne stope u
vremenu,
pa se prihvata projekat za koji vai:
(1 ) (1 i )...(1 i )(1 i )
T
T 2 1
Najvei nedostatak ISP vie vrem.perioda je u
tome to ova ISP ne mora da bude jedinstveno
odreena, odnosno moe postojati vie od
jednog
prividnog reenja j-ne (), to postoji u svim
sluajevima gde dolazi do vie od 1 promene
predznaka lanova niza toka gotovine projekta.
U optem sluaju, broj ISP u ekon.relevantnom intervalu
(broj taaka za koje je SV=0 kada je i>-1) najvie je =
broju promena predznaka lanova niza toka gotovine.
(kod 2 vrem.perioda projekat ima najvie 1 ISP, kod 3 ima 2 ISP ...)