Zato preduzea postoje?

Preduzea postoje, zbog:

1. Prednosti specijalizacije.
2. Redukcije rizika i neizvesnosti.
3. Minimiziranja transakcionih
trokova.
 Prednosti specijalizacije
ta znai specijalizacija?
Specijalizacija ima dvostruko znaenje.
Specijalizacija znai raditi jedan posao.
Kada se radi jedan posao, onda se radi za
drugog.
Stoga specijalizacija, istovremeno, znai
raditi ili proizvoditi za drugog.
Proizvoditi za drugog znai proizvoditi za
razmenu.
 Prednosti specijalizacije
Preduzea nastaju sa pojavom robno-
novane, tj. trine privrede, kada su
domainstva prestala da budu
samodovoljna, i kada su poela da se
specijalizuju u jednoj vrsti
proizvodnje i da svoje proizvode
razmenjuju na tritu.
 Prednosti specijalizacije
Specijalizacija je nastala kao rezultat
podele rada.
Prednosti podele rada i specijalizacije
sastoje se u tome to, budui da svaki
radnik obavlja samo jedan posao, on
radi bre, kvalitetnije, strunije, uz vee
utede, tj. nie trokove, odnosno
efikasnije.
Prednost specijalizacije je vea
efikasnost.
 Prednosti specijalizacije
Stepen specijalizacije zavisi od veliine
trita, jer specijalizacija znai raditi za
drugog, tj. za razmenu.
Vee trite, vei stepen specijalizacije.
Vei stepen specijalizacije, vea
efiksnost.
Preduzea postoje zbog prednosti
specijalizacije, a prednost specijalizacije
je vea efikasnost.
 Prednosti specijalizacije
Prednosti specijalizacije, kao razlog
postojanja preduzea formulisane su u
neoklasinoj teoriji preduzea, iji je
osnovni predmet analize razmena.
Preduzee je proizvodno tehnika
jedinica, koja nabavlja inpute i
transformie ih u dobra, odnosno
proizvodi dobra za drugog, tj. za
razmenu.
 Redukcija rizika i
neizvesnosti
Preduzea postoje zbog redukcije rizika
i neizvesnosti.
Rizik i neizvesnost se redukuju, tj.
minimiziraju, zbog asimetrine
distribucije rizika i neizvesnosti izmeu
vlasnika-menadera i zaposlenih
radnika.
Vlasnik-menader snosi vei rizik od
zaposlenih.
 Redukcija rizika i
neizvesnosti
Zaposleni dobijaju dogovorene plate, iji
iznos ne zavisi od eventualne promene
poslovnih rezultata preduzea.
Rizik promene poslovnih rezultata i prinosa
na uloeni kapital snosi vlasnik-menader.
U zamenu za snoenje rizika i neizvesnosti,
vlasnik-menader zahteva kontrolu i
upravljanje.
Kontrola i upravljanje su metod za redukciju
rizika i neizvesnosti.
 Redukcija rizika i
neizvesnosti
Rizik i neizvesnost se redukuju, zbog
kontrole i upravljanja, koje obavlja
vlasnik-menader.
Zbog snoenja veeg rizika i neizvesnosti
od zaposlenih, vlasnik-menader
potrauje ukupan ostvareni profit.
Profit, koji prisvaja vlasnik-menader,
posledica je redukcije rizika i
neizvesnosti i razlog postojanja
preduzea.
Izvesnost, rizik i neizvesnost
Izvesnost, rizik i neizvesnost se
definiu prema statusu informisanosti.
Razlikuju se potpuna i nepotpuna
informisanost.
Potpuna informisanost znai da agenti
poznaju sve alternative, i ishod svake
alternative.
Agenti biraju alternativu sa najveim
moguim ili optimalnim ishodom.
 Rizik i neizvesnost
Nepotpuna informisanost znai da agenti ne poznaju
ni sve alternative, ni ishod izabrane alternative.
Kada ishod nije poznat, prisutan je rizik i
neizvesnost.
Kada ishod nije poznat vri se proraun verovatnoe
ishoda.
U sluaju rizika, proraun verovatnoe ishoda vri se
na osnovu objektivnih kriterijuma.
U sluaju neizvesnosti, ne postoje objektivni
kriterijumi za proraun verovatnoe ishoda, ve se
proraun verovatnoe ishoda vri na osnovu
subjektivnih kriterijuma (znanje, iskustvo, intuicija).
 Minimiziranje transakcionih
trokova
Preduzea postoje, zbog minimiziranja
transakcionih trokova.
Preduzee uestvuje na tritu kupujui
resurse i prodajui dobra i usluge.
Uee na tritu nije besplatno.
Postoje trokovi obavljanja trinih
transakcija, odnosno transakcioni
trokovi.
 Transakcioni trokovi
Transakcioni trokovi su:
1. Trokovi prikupljanja informacija o
predmetu razmene (cena, kvalitet,
uslovi nabavke).
2. Trokovi pregovaranja kupca i
prodavca (strana u razmeni).
3. Trokovi spovoenja postignutih
dogovora, tj. zakljuenih ugovora
 Razlog nastanka transakcionih
trokova
Razlozi nastanka transakcionih trokova su:
1. Ograniena racionalnost.
2. Oportunistiko ponaanje.
Ograniena racionalnost je posledica
nekompletnosti ljudskog znanja i manifestuje se
nedostatkom informacija i nemogunou da se
prikupljene informacije obrade.
Oportunistiko ponaanje je nepotenje i
sebinost u postizanju dogovora i manifestuje
se kroz manipulaciju informacijama, lano
prikazivanje namera i pokuaj da se ostvare
koristi na tetu druge strane u transakciji.
Internalizovanje transakcija
Transakcioni trokovi se minimiziraju
internalizovanjem transakcija.
Internalizovanje transakcija znai da se
transakcije obavljaju u preduzeu, a ne
preko trita.
Internalizovanje transakcija je rezultat
odluke praviti ili kupiti.
Odluka praviti ili kupiti odnosi se na izbor
preduzea o tome da li da transakcije
obavlja preko trita ili da ih obavlja
samostalno, tj. interno u svom sastavu.
 Internalizovanje transakcija
Odluka o internalizovanju transakcija,
tj. o tome koje transakcije obavljaju
preko trita, a koje transakcije, zbog
visokih transakcionih trokova
obavljaju interno, u preduzeu, donosi
se na osnovu:
1. Odreenosti transakcija.
2. Uestalosti i trajanja transakcija.
3. Neizvesnosti i sloenosti transakcija.
 Odreenost transakcija
Odreenost transakcija zavisi od
vezanosti strana u razmeni za
transakciju.
Vei stepen odreenosti transakcija,
znai veu vezanost strana u
razmeni za transakciju, i potencijalno
vee transakcione trokove.
 Uestalost i trajanje
transakcija
Manjauestalost i due trajanje
transakcije znai potencijalno vee
transakcione trokove.
 Neizvesnost i sloenost
transakcija
Sloenije transakcije ( ne mogu se
zakljuiti potpuni ugovori) i vei
stepen neizvesnosti transakcije
(promena poetnih uslova) znae
potencijalno vee transakcione
trokove.
Internalizovanje transakcija
Odluka o internalizovanju transakcija
donosi se na osnovu odmeravanja
trokova internalizovanja i trokova
obavljanja transakcija preko trita.
Transakcije se internalizuju, kada su
trokovi trinih transakcija vii od
trokova internalizovanja transakcija.