Investicije

Pojam investicija
Investicije kao sredstvo optimalne alokacije resursa
u vremenu
Kriterijumi za donoenje investicionih odluka
Pojam investicija
Odricanje od potronje u sadanjem periodu da bi se
ostvarili vei rezultati u budunosti
Pod investicijama se podrazumeva ulaganje u opremu,
maine, razvoj novog proizvoda(realne investicije),
kao i ulaganje u finansijsku aktivu, tj. hartije od
vrednosti (finansijske investicije)
Zajednika karakteristika svih investicija, tj. realnih i
finansijskih investicija je alokacija resursa u vremenu,
kojom se rtvuje potronja u sadanjem periodu,
odnosno smanjuju se raspoloivi resursi za potronju
u sadanjem periodu, da bi se ostvarili vei rezultati u
budunosti
Investicije = alokacija resursa u vremenu
Optimalna alokacija resursa u
vremenu
Resursi su ogranieni, a broj
alternativnih upotreba resursa veliki
Investicije podrazumevaju odluivanje
i izbor alternativnih pravaca
upotrebe resursa
Optimalna alokacija resursa u
vremenu
Elementi izbora u vremenu
Predmet izbora
Mogunosti izbora
Elementi izbora
Elementi izbora alternativnih pravaca
upotrebe resursa su:
1. Ciljevi
2. Donosioci odluka
3. Principi ponaanja u situaciji izbora
4. Okolnosti ili determinante, koje
uslovljavaju izbor
Ciljevi
Ciljevi zavise od preferencija
donosioca odluka i od ogranienja
Ciljevi su dobra za konanu ili
proizvodnu potronju
Donosioci odluka
Donosioci odluka se razlikuju prema
nivou analize, koji moe da bude
pojedinani ili drutveni
U sluaju pojedinanog nivoa analize
donosioci odluka su mikroekonomski
subjekti pojednici, preduzea
Principi ponaanja
Osnovni princip ponaanja donosioca
odluka je racionalno (maksimirajue)
ponaanje
Okolnosti ili determinante izbora
Okolnosti, koje uslovljavaju izbor, su:
1. Mogunosti ili ogranienja
2. Preferencije donosioca odluka
Mogunosti ili ogranienja
Mogunosti ili ogranienja koja uslovljavaju
izbor su:
1. Poetna kombinacija resursa, kojom
raspolae donosilac odluka i koja odreuje
njegovu poetnu poziciju kod izbora
2. Mogunosti razmene ili trine
mogunosti su raspon alternativnih
mogunosti do kojih donosilac odluka moe
da doe kroz razmenu
3. Proizvodne mogunosti su skup
alternativnih mogunosti proizvodne
transformacije resursa
Preferencije donosioca odluka
Preferencije donosioca odluka su okolnosti
koje utiu na izbor
Preferencije donosioca odluka mogu da
budu subjektivne (linost, znanje, iskustvo)
i objektivne
Preferencije donosioca odluka, tj. njihov
uticaj je zadat ili unapred dat, odnosno za
svakog donosioca odluka postoji funkcija
preferencija, koja rangira alternative izbora
prema njihovoj poeljnosti
Predmet izbora
Predmet izbora je potronja u
razliitim periodima vremena
Predmet izbora se moe odrediti na
razliite naine
Predmet izbora zavisi od:
1. Cilja ekonomske aktivnosti
2. Naina na koji se vreme ukljuuje u
analizu
3. Cilja analize
Cilj ekonomske aktivnosti
Dva pristupa kod odreivanja cilja
ekonomske aktivnosti:
1. Zadovoljenje potreba (potroa)
2. Ekonomske aktivnosti su same sebi
cilj (proizvoa)
tednja potronja
Razliiti pristupi odreivanja cilja
ekonomske aktivnosti imaju za
posledicu drugaiju definiciju odnosa
tednja potronja
Prema prvom pristupu tednja je
odloena potronja
Prema drugom pristupu tednja je
predmet izbora
Vreme
Sadanji i budui period vremenski period
se odreuje proizvoljno, zato to su
relevantni samo rezultati
Vremenski horizont (konaan i beskonaan)
bitno je odrediti vremenski period, zato
to posledice odluke zavise od vremenskog
perioda, tj. horizonta
Vreme je jedina relevantna promenljiva
(rast)
Potronja u razliitim periodima
vremena
Predmet izbora je potronja u
razliitim periodima vremena
c1,c2,...ci,...,
Cilj donosioca odluka je postizanje
eljenog rasporeda potronje u
vremenu, odnosno optimalni odnos
potronje u razliitim periodima
vremena
Funkcija korisnosti
Funkcija korisnosti donosioca odluka se moe prikazati na
sledei nain
U (c1,c2,c3,...ci,...)
Funkcija korisnosti donosioca odluka se bazira na
pretpostavkama o njegovim preferencijama
Racionalno ponaanje donosioca odluka znai da je on uvek
u stanju da alternative rangira u skladu sa preferencijama
Mogunost rangiranja alternativa obezbeuju:
1. Aksiom potpunosti rangiranja
2. Aksiom tranzitivnosti
Aksiom potpunosti rangiranja postoji da bi se eliminisale
situacije kada donosilac odluka ne moe ili ne eli da vri
izbor
Aksiom tranzitivnosti postoji zbog konzistentnosti izbora
Mogunosti izbora
Da bi se ostvario eljeni raspored
potronje u vremenu, to je cilj
izbora, neophodna je mogunost
raspodele potronje u vremenu
Trine mogunosti
Proizvodne mogunosti
Proizvodne i trine mogunosti
Trine mogunosti
Dohodak Yt, ija je visina, kao i inicijalna potronja
odreena
Mogunost potronje zavisi od tekueg dohotka i
dohotka u buduim vremenskim periodima
Budui dohodak se ne moe troiti u tekuem periodu,
ali moe da bude potpota tekuoj potronji, uz
pretpostvku da postoji mogunost ustupanja budueg
dohotka u cilju poveanja potronje iznad tekue
Mogunost transfera postoji i u suprotnom pravcu
poveanje budue potronje iznad one koja je
odreena dohotkom u budunosti
Transfer dohotka sa ciljem da se ostvari eljeni
raspored potronje u vremenu ostvaruje se na tritu
kapitala (savreno konkurentno)
Trine mogunosti: grafik
Kako alocirati inicijalnu kombinaciju resursa (dohotka) da bi
se postigao eljeni raspored potronje
MM trina linija, koja pokazuje sve mogue kombinacije
tekue i budue potronje koje imaju istu vrednost
Y inicijalna kombinacija tekueg (Yo) i budueg (Yt)
dohotka
Preferencije donosioca odluka se prikazuju setom kriva
indiferentnosti
Granina stopa supstitucije tekue i budue potronje
Izabrani raspored potronje C*, kome odgovara tekua
potronja co i budua potronja c1
Da bi pri datom dohotku Y ostvario eljeni raspored
potronje, pojedinac mora da rtvuje deo tekue potronje
Yo - co, ime se poveava njegova potronja u budunosti
za Y1-c1
Proizvodne mogunosti:Grafik
Postizanje eljenog rasporeda potronje kroz
proizvodnju
PP skup tehnoloni efikasnih kombinacija tekue i
budue potronje, tj. transformacije tekueg dohotka
u odreene kombinacije proizvodnih rezultata
Izbor pojedinca prikazan je takom P* (koliko e
investirati), gde je granina stopa prinosa na
investicije izjednaena sa graninom stopom
supstitucije tekue i budue potronje
Pojedinac investira Yo-po, da bi poveao potronju u
budunosti za Y1-p1
Proizvodne i trine mogunosti:
grafik
Dva trine linije: MM i MM
Transformaciona kriva PP
Taka P* - stopa prinosa na investicije i kamatna
stopa odreuju optimalni iznos investicija
Taka C* zajam (po co) da bi se poveala
potronja preko proizvodnih rezultata po, ali e u
buduem periodu nejgova potronja biti manja od one
koju omoguavaju proizvodni rezultati
Smanjenje potronje u buduem periodu jednako je
zajmu koji je uzeo u tekuem periodu uveanom za
kamate (p1-c1)
Investicione odluke akcionarskog i
linog (inokosnog) preduzea:
grafik
Optimalni raspored potronje akcionara je u
taki C*, uz tekuu potropnju co i buduu
potronju c1
Obim investicija kojim se maksimira
korisnost drugog vlasnika u linom
preduzeu je u taki C*B
Njegova korisnost bi se poveala, kada bi
mogao da pozajmi sredstva u iznosu
poRoB, ili kada bi promenio oblik preduzea
Kriterijumi za donoenje
investicionih odluka
Postoji razlika izmeu kriterijuma za donoenje
investicionih odluka i metoda za ocenu efekata
investicija
Kriterijumi za donoenje investicionih odluka su
zahtevi da se postigne cilj, koji donosilac odluka
investiranjem eli da ostvari
Od cilja donosioca odluka zavisi efekat investicije
Efekat investicije je odreena veliina ili vrednost
Kriterijum je zahtev za maksimiranjem ili
minimiziranjem ovih vrednosti ili veliina, tj. efekata
investicija
Metode za ocenu efekata investicija se koriste za
obraun efekata investicija
Metode za ocenu efekata investicija
Metode za ocenu efekata ili
efektivnosti investicija dele se na:
1. Statike
2. Dinamike
Statike metode se ne baziraju na
vremenskoj vrednosti novca
Dinamike metode se baziraju na
vremenskoj vrednosti novca
Statike metode za ocenu efekata
investicija
Statike metode se ne baziraju na
vremenskoj vrednosti novca
Najvie koriene statike metode za
ocenu efekata investicija su:
1. Prosena (raunovodstvena) stopa
prinosa
2. Period povraaja
Prosena (raunovodstvena) stopa
prinosa
Prosena (raunovodstvena) stopa
prinosa je odnos izmeu prosenog
godinjeg dobitka i prosenog
godinjeg ulaganja tokom trajanja
investicije, odnosno
Prosena (raunovodstvena) stopa
prinosa = Proseni godinji
dobitak/Proseno godinje ulaganje
x100
Prosena (raunovodstvena) stopa
prinosa
U sluaju nezavisnih investicionih
projekata prihvata se projekat ija je
prosena stopa prinosa vea od
kriterijumom utvrene stope prinosa
U sluaju meusobno iskljuivih
projekata prihvata se projekat ija je
stopa prinosa najvia
Period povraaja
Period povraaja je vreme u kome
jedan projekat iz generiranog priliva
novanog toka (gotovine)
nadoknauje vrednost investicije
Period povraaja je odnos izmeu
vrednosti investicije i godinjeg
(neto) priliva novanog toka
(gotovine)
Period povraaja
U sluaju nezavisnih investicionih
projekata prihvata se projekat iji je
period povraaja krai, od
kriterijumom uvtrenog vremena za
povraaj invresticije
U sluaju meusobno iskljuivih
projekata prihvata se projekat iji je
period povraaja krai
Dinamike metode za ocenu
efekata investicija
Dinamike metode se baziraju na
vremenskoj vrednosti novca
Navie koriene dinamike metode
za ocenu efekata investicija su:
1. Metod sadanje vrednosti
2. Metod interne stope prinosa
3. Indeks rentabiliteta
Vremenska vrednost novca:
sadanja i budua vrednost
1 dinar danas i 1 dinar za godinu dana nemaju istu
vrednost
Dinar koji se ostvari danas vredi vie od 1 dinara u
sledeoj godini, jer 1 dinar koji je na raspolaganju
sada moe da se uloi u banku i na kraju godine e
vredeti 1 dinar plus ostvarena kamata
To se moe izraziti na sledei nain:
BV = SV + i (SV) = SV (1 + i)
Na primer, ako je godinja kamatne stopa 10%, 1
dinar danas e za godinu dana vredeti 1,10, odnosno
BV = 1 (1 + 0,10)= 1,10
Vrednost 1 dinara za dve godine, uz godinju kamatu
od 10% e biti:
BV = 1,10 (1 + 0,1) = 1,21
Budua vrednost
Budua vrednost 1 dinara, koja se zove glavnica,
izraunava se na taj nain to se sadanja vrednost
glavnice mnoi sa faktorom kamaenja (1 + i) za
svaku godinu trajanja zajma, odnosno 1 dinar se
mnoi sa (1 + i), pa se dobije suma ponovo mnoi sa
(1 + i), i tako dalje za svaku godinu trajanja zajma
Budua vrednost trogodinje glavnice ili depozita od 1
dinara jednaka je:
BV = SV (1 + i) (1 + i) (1 + i)= SV (1 + i)3,
Budua vrednost glavnice za na godina jednaka je
BV = SV (1 + i)n
Sadanja vrednost
Sadanja vrednost 1 dinara, koji e se zaraditi za godinu dana je
91 para, uz godinju kamatu od 10%
Ili, 91 para danas e, za godinu dana imati vrednost od 1 dinara uz
kamatu od 10% godinje
Svoenje budue vrednosti 1 dinara na njegovu sadanju vrednost
zove se diskontovanje
Diskontovanje je inverzno u odnosu na kamaenje
Kamaenje je izraunavanje budue vrednosti sadanje sume
novca, a diskontovanje je izraunavanje sadanje vrednosti
budueg novanog toka, ili svoenje budue na sadanju vrednost
Budua vrednost se svodi na sadanju vrednost pomou
diskontnog faktora
Diskontni faktor 1/ (1+i) je izraz kojim se mnoi budua vrednost
novca da bu se dobila njegova sadanja vrednost, ili sadanja
vrednost budueg novanog toka je proizvod budue vrednost i
diskontnog faktora, odnosno
SV= BV/ (1+ i)n
Diskontni faktor
Diskontni faktor je reciproan u odnosu na
faktor kamaenja, tj. on je jednak 1/(1+i)n
Na primer, ako je faktor kamaenja
(1+0,085)5, to je jednako 1,5037,
diskontni faktor je 1/1,5037, to iznosi
0,6650
Diskontni faktor zavisi od perioda
diskontovanja i diskontne stope, pri emu
je vrednost diskontnog faktora obrnuto
proporcionalna periodu diskontovanja i
visini diskontne stope
Diskontna stopa
Da bi svoenje budue vrednosti na sadanju, tj.
diskontovanje bilo korektno potrebno je izabrati
odgovarajuu diskontnu stopu
Primena neodgovarajue diskontne stope povlai za
sobom izbor neogovarajueg diskontnog faktora,a
posledica je izbor pogrene odluke
Diskontna stopa se odreuje na osnovu prinosa
sledee najbolje upotrebe kapitala istog ili slinog
stepena rizika
Odgovarajua diskontna stopa je stopa prinosa koji
kapital moe da zaradi u sledeoj najboljoj upotrebi
istog ili slinog stepena rizika
Odgovarajua diskontna stopa je najvia raspoloiva-
-uz-isti-stepen-rizika stopa prinosa na uloeni kapital
Metod sadanje vrednosti
Sadanja vrednost je sadanja vrednost
priliva gotovine
Neto sadanja vrednost je razlika izmeu
sadanje vrednosti priliva novanog toga
(gotovine) i sadanje vrednosti odliva
novanog toka (gotovine)
Neto sadanja vrednost se dobija kada se
od sadanje vrednosti priliva (prihod)
oduzme sadanja vrednost odliva
(trokovi), tj. vrednosti investicije
Neto sadanja vrednost
U sluaju nezavisnih projekata prema
ovom kriterijumu prihvata se projekat
ija je neto sadanja vrednost vea
od nule
NSV > 0
U sluaju meusobno iskljuivih
projekata prihvata se projekat ija je
neto sadanja vrednost najvea
Ideks rentabiliteta
Ideks rentabiliteta je varijanta
metoda neto sadanje vrednosti koji
predstavlja odnos izmeu sadanje
vrednosti priliva gotovine (prihoda od
projekta) i sadanje vrednosti odliva
gotovine (trokova)
Ideks rentabiliteta je relativni
kriterijum, a investicioni projekat se
prihvata ukoliko je IR > 1
Metod interne stope prinosa
Metod interne stope prinosa je utvrivanje diskontne
stope, kojom se sadanja vrednost svodi na nulu
Interna stopa prinosa je maksimalna vrednost
kamatne stope koju moe da plaa projekat na
pozajmljena sredstva, a da se nalazi na pragu
rentabiliteta
Interna stopa prinosa postoji samo ako je bar jedna
vrednost gotovinskog roka negativna.
Ako su sve vrednosti gotovinskog toka pozitivne ne
postoji diskontna stopa, kojom se neto sadanja
vrednost svodi na nulu
Interna stopa prinosa se odreuje metodom pokuaja
i greaka
Metod interne stope prinosa
U sluaju nezavisnih projekata prihvatljivi
su svi projekti ija je interna stopa prinosa
vea od trokova kapitala, odnosno
ISP > trokova kapitala
U sluaju meusobno iskljuivih projekata
ISP moe da bude uzrok neefikasnih
odluka, i tada je potrebno primeniti
kriterijum neto sadanje vrednosti