OSNOVI EKONOMIJE

OLIGOPOLI
TEORIJA IGARA I
EKONOMIJA SARADNJE

Student: Milica Stoi M-02-22/2014

Profesor: dr Miroslava Petrevska
Asistent: dr Ana Duki
Oligopoli

Oligopolisti maksimiziraju svoje ukupne profite tako

to formiraju kartel i i ponaaju se poput
monopolista. Meutim, ako oligopolisti individualno
odluuju o nivoima proizvodnje, rezultat je vea
koliina i nia cena u odnosu na monopolski ishod.
to je vei broj preduzea u oligopolu, to e koliina i
cena biti blie nivoima koji bi preovlaivali u
uslovima konkurencije.
Dilema zatvorenika

Teorija igara prouava ponaanje ljudi u stratekim

situacijama.
Dilema zatvorenika je igra izmeu dva zatvorenika
koja ilustruje zato je saradnja teko ostvariva, ak i
onda kada je obostrano korisna.
Pria o dilemi zatvorenika pokazuje da lini interes
moe da sprei ljude da uspostave i odre saradnju, ak i
kada im je ta saradnja obostrano korisna. Logika igre
dilema zatvorenika primenljiva je u mnogim
situacijama.
Oligopoli kao dilema zatvorenika

Razmislite o oligopolu sa dva lana, Iranom i

Saudijskom Arabijom. Obe zemlje prodaju sirovu
naftu. Nakon dugih pregovora, zemlje postiu
dogovor da proizvodnju nafte odravaju na niskom
nivou da bi svetsku cenu odrali na visokom nivou.
Nakon to se dogovore o nivoima proizvodnje, obe
zemlje moraju da odlue da li e saraivati i drati se
dogovora ili ga ignorisati i poveati proizvodnju. Na
slici 16.3 prikazano je kako profiti te dve zemlje
zavise od strategija za koje se odlue.
Slika 16.3
Dati primer ilustruje zato oligopoli teko ostvaruju
monopolski profit. Monopolski rezultat je racionalan
samo za jedinstven oligopol, ali svaki oligopolista je
motivisan da izigra dogovor. Kao to lini interes
navodi zatvorenike da priznaju krivino delo, tako
isto lini interes oteava oligopolu da odri saradnju i
ostvari rezultat koji podrazumeva nizak nivo
proizvodnje, visoke cene i monopolske profite.
 Drugi primeri dileme
zatvorenika

V i d e l i s m o k a k o p ri a o d i l em i
z a t v o r e n i k a m o e d a p o s l u i d a b i s e
r a z u m eo p r o b l e m s a k o j i m s e
suoavaju oligopoli. Ista logika
p r i m en j uj e s e i n a m n o g i m d r u g i m
s i t u a c i j a m a . N a ve em o t r i p r i m e r a u
k o ji m a l i n i i n t e r e s s p r e a va
s a r a d n j u i d o vo d i d o n e p o v o l j n o g
ishoda za sve uesnike.
Trka u naoruanju

Trka u naoruanju po mnogo emu je slina dilemi

zatvorenika. Da bismo to videli, razmotrimo odluke
dveju zemalja Sjedinjenih Amerikih Drava i
Sovjetskog Saveza o tome da li da proizvode novo
oruje ili da smanje naoruanje. Obe zemlje ele da
imaju vie oruja od one druge jer vei arsenal
obezbeuje vei uticaj na zbivanja u svetu. Meutim,
obe zemlje ele da ive u svetu u kojem ne preti
opasnost od oruja one druge.
Slika 16.4
Oglaavanje

Kada se dva preduzea oglaavaju radi privlaenja istih

kupaca, suoavaju se sa problemom koji je slian dilemi
zatvorenika. Na primer, razmislite o odlukama koje treba
da donesu dve kompanije za proizvodnju duvana,
Marlboro i Camel. Ako se nijedna od njih ne oglaava ,
onda e meusobno podeliti trite. Ako se obe
oglaavaju, one ponovo dele trite, ali su profiti nii, jer
svaka od njih mora da pokrije trokove oglaavanja.
Meutim, ako se jedna od njih oglaava, a druga to ne
ini, ona koja se oglaava privlai kupce druge kompanije.
Slika 16.5
Zajedniki resursi

Zamislite da dve naftne kompanije Shell i BP poseduju naftna

polja koja su neposredno jedno pored drugog. Ispod polja se nalazi
zajedniki basen nafte vredan 12 miliona evra. Da bi se napravila
buotina iz koje e se vaditi nafta, potrebno je milion evra. Ako obe
kompanije naprave po jednu buotinu, svaka od njih dobijae
polovinu nafte i ostvarie 5 miliona evra profita (6 miliona evra
prihoda minus milion evra trokova). Poto basen nafte predstavlja
zajedniki resurs, kompanije ga nee koristiti na efikasan nain.
Pretpostavimo da bi jedna kompanija mogla da napravi jo jednu
buotinu. Ako jedna kompanija ima 2 od 3 buotine, ona dobija dve
treine nafte, to joj donosi 6 miliona evra profita. Meutim, ako
obe kompanije naprave jo jednu buotinu, one e opet deliti naftu.
U tom sluaju, svaka od njih snosi trokove koje iziskuje druga
buotina, pa je profit svega 4 miliona evra za svaku kompaniju.
Slika 16.6
Dilema zatvorenika i blagostanje drutva

Kada oligopolisti pokuavaju da ostvare monopolske

profite, nedostatak saradnje je poeljan sa stanovita

drutva kao celine. Monopolski rezultat je dobar za
oligopoliste, ali je lo za potroae. Kao to smo rekli u
7.poglavlju, za drutvo je najbolji konkurentni ishod jer
se tada maksimira ukupni viak. Kada oligopolisti ne
uspeju da ostvare saradnju, koliina koju proizvode
blia je optimalnom nivou. Drugaije reeno, nevidljiva
ruka efikasno usmerava resurse samo ako su trita
konkurentna, a ona su konkurentna samo ako
preduzea na tritu meusobno ne sarauju.
 JAVNA POLITIKA PREMA
OLIGOPOLIMA
Jedan od deset principa ekonomije koje smo naveli u prvom
poglavlju glasi: drave ponekad mogu da unaprede
trine ishode. Primena datog principa na oligopolska
trita je direktna. Kao to smo videli, saradnja meu
oligopolistima je nepoeljna sa stanovita drutva kao
celine jer dovodi do proizvodnje koja je preniska i cena koje
su previsoke. Da bi se alokacija resursa pribliila
drutvenom optimumu, kreatori javne politike treba da
navedu preduzea u oligopolu pre da se nadmeu nego da
sarauju. Razmotrimo kako to rade kreatori politike, kao i
kontraverze koje se javljaju u toj oblasti javne politike.
Ograniavanje trgovine i antimonopolski zakon

Jedan od naina na koji politika destimulie saradnju

jeste primena obiajnog prava. Naravno, sloboda
sklapanja ugovora predstavlja sutinski deo trine
privrede. Poslovne organizacije i domainstva koriste
ugovore da bi obavljali obostrano korisnu trgovinu.
Kada to ine, oslanjaju se na pravosudni sistem da bi
ugovori bili sprovedeni. Meutim, sudovi u Evropi i
Severnoj Americi ve dugo istiu da su sporazumi
meu konkurentima da smanje koliine i poveaju
cene u suprotnosti sa javnim interesima. Zato odbijaju
da nametnu izvrenje tih ugovora.
 KONTRAVERZE U VEZI SA
ANTIMONOPOLSKOM POLITIKOM

Pitanje o tome kakve bi vrste ponaanja trebalo

zabraniti antimonopolskim zakonom, oduvek je
izazivalo mnoge kontraverze. Veina analitiara
smatra da sporazume o fiksiranju cena meu
konkurentnim preduzeima treba zabraniti.
Meutim, antimonopolski zakon se koristi za osudu i
onih poslovnih praksi iji efekti nisu oigledni.
Naveemo tri primera:
Odravanje preprodajne cene

Zamislite da kompanija Superduper Electronics prodaje

DVD plejere maloprodajnim preduzeima za 300. Ako
kompanija Superduper zahteva da maloprodajna
preduzeasvojim kupcima naplauju 350, kae se da je ona
ukljuena u odravanje preprodajne cene. Svako
maloprodajno preduzee koje kupcima naplati manje od
350 prekrie sporazum sa kompanijom Superduper.
Odravanje preprodajne cene na prvi pogled se ini
antikonkurentnim i, samim tim, tetnim po drutvo. Poput
sporazuma meu lanovima kartela, to spreava
maloprodajna preduzea da se nadmeu uz pomo cene.
Zato su sudovi esto smatrali da odravanje preprodajne
cene predstavlja krenje antimonopolskog zakona.
Predatorsko odreivanje cena

Preduzea koja imaju trinu mo koriste je da bi poveala cene iznad

konkurentnog nivoa. Da li bi kreatori politike ikada trebalo da budu
zabrinuti da preduzea koja imaju trinu mo naplauju cene koje su
pak preniske? To je sutinsko pitanje kada je re o drugoj debati u vezi
sa antimonopolskom politikom.

Zamislite da velika avio-kompanija Tom Airlines ima monopol nad

nekom avio-linijom. Zatim na trite ulazi kompanija Jery Express i
zauzima 20% trita, pa avio-kompaniji Tom Airlines ostaje 80%.
Reagujui na konkurenciju, avio-kompanija Tom Airlines poinje da
sputa cene. Pojedini analitiari smatraju da bi potez te avio-kompanije
mogao da bude antikonkurentan: cilj smanjenja cena moe da bude
izbacivanje avio-kompanije Jerry Express sa trita, kako bi avio-
kompanija Tom Airlines povratila svoj monopol i opet poveala cene.
Takvo ponaanje naziva se predatorsko odreivanje cena.
Vezivanje

Trei primer kontraverzne poslovne prakse jeste vezivanje.

Pretpostavimo da filmski studio Makemoney Movies proizvodi dva
nova filma Spajdermena i Hamleta. Ako filmski studio
Makemoney ponudi bioskopima ta dva filma zajedno po jednoj ceni,
a ne po zasebnoj za svakog od njih, kae se da on vezuje svoja dva
proizvoda.

Pojedini ekonomisti smatraju da bi takvu praksu vezivanja

proizvoda trebalo zabraniti. Oni razmiljaju ovako: zamislimo da je
Spajdermen hit film, a da je Hamlet neprofitabilan umetniki film.
Filmski studio tako koristi veliku tranju za filmom Spajdermen da
bi primorao bioskope da kupe i film Hamlet. Dakle, filmski studio
moe da koristi praksu vezivanja kao mehanizam za irenje svoje
trine moi
ZAKLJUAK

Oligopoli bi eleli da se ponaaju kao monopoli, ali ih lini interes

navodi da budu pribliniji konkurenciji. Dakle, oligopoli su
naposletku ili vie nalik monopolima ili vie nalik konkurentnim
tritima, u zavisnosti od broja preduzea u oligopolu i stepena
kooperativnosti meu preduzeima. Pria o dilemi zatvorenika
pokazuje zato oligopoli ponekad ne uspevaju da odre saradnju, ak i
kada im je ta saradnja u najboljem interesu.
Kreatori politike reguliu ponaanje oligopolista pomou
antimonopolskih zakona. Koji je pravi okvir tih zakona predstavlja
pitanje koje i danas izaziva mnoge kontraverze. Iako fiksiranje cena
meu preduzeima koja su konkurenti svakako smanjuje ekonomsko
blagostanje i treba da bude zakonom zabranjeno, pojedine poslovne
prakse koje naizgled smanjuju konkurenciju mogu da imaju legitimne
ciljeve. Zato kreatori politike moraju da budu paljivi kada koriste
mo antimonopolskih zakona da bi ograniili ponaanje preduzea.
 PITANJA:
ta je dilema Navedite dva primera
zatvorenika i kakve osim oligopola koji
veze ima sa pokazuju kako se
oligopolom? zahvaljujui dilemi
Dilema zatvorenika je igra
zatvorenika moe
izmeu dva zatvorenika koja
ilustruje zato je saradnja teko objasniti ponaanje.
ostvariva, ak i onda kada je
obostrano korisna. Ispostavlja Trka u naoruanju
se da je igra koju igraju
oligopolisti kada pokuavaju Oglaavanje
da ostvare monopolski rezultat
slina igri koju igraju dva
zatvorenika.
 PITANJA:
Koje su vrste Zato je odravanje
aktivnosti zabranjene preprodajne cene
na osnovu kontraverzna praksa?
antimonopolskih
zakona? Poput sporazuma meu
lanovima kartela, to
Odravanje preprodajne spreava maloprodajna
cene preduzea da se nadmeu uz
Predatorsko odreivanje pomo cene.
cena
Vezivanje