INDIKATORI STANJA

IVOTNE SREDINE -
SEMINARSKI RAD
KVALITET VAZDUHA Milana Gutea
broj indeksa: 03/15
 Vazduh i zagaenje vazduha

Opte o indikatorima stanja ivotne sredine

Indikatori stanja ivotne sredine Republike Srbije za oblast kvaliteta

vazuduha

Zakljuna razmatranja
Vazduh i zagaenje vazduha
Vazduh je smea gasova :
azota 78%,
kiseonika 21%,
ugljen-dioksida 0,03%
i malih koliina drugih gasova (neona, argona...),
vodene pare,
praine
i bakterija.

Aerozagaenje podrazumeva prisustvo hemikalija, estica ili biolokih materijala

koji nanose tetu ili uzrokuju nelagodnost kod oveka i drugih ivih bia, odnosno
koji ugroavaju prirodnu sredinu u atmosferi.
Sastav vazduha
Element Procentualni deo atmosfere Srednji period prisustva

Azot (N2) 78 6 godina

Kiseonik (O2) 21 10 godina
Argon (Ar) 0,9 -
Vodena para varijabilno 0 - 3 8 10 dana
Ugljen dioksid 0,035 50 200 godina
Metan (CH4) 0,00017 7 10 godina
Vodonik (H2) 0,00006 -
Nitro oksid (N2O) 0,000033 130 godina
Ugljen monoksid (CO) 4-20x10-6 5 meseci
Ozon (O3)
- troposferski 10-6 - 10-5 sedmice meseci
- stratosferski 10-5 5x10-5 meseci
Amonijak (NH3) 10-8 - 10-6 3 dana
Sumpor-dioksid (SO2) 10-7 5x10-5 3 dana
Azotni oksidi (NOx) 10-8 5x10-5 3 dana
CFC (Freoni) 10-7 50 150 godina
Peroksiacetilnitrat (PAN) 10-7 5x10-6 -
Isparljiva organska jedinjena (VOC) 10-5 - 10-4 -
Vazduh i zagaenje vazduha
Zagaujue materije u vazduhu mogu se podeliti prema:
1. mestu nastanka (izvora)
2. agregatnom stanju
3. posledicama prisustva zagaujuih materija u atmosferi.

Zagaujue materije iz vazduha dopiru u organizam na tri naina:

1. Udisanjem zagaenog vazduha;
2. Korienjem hrane u kojoj su deponovane zagaujue komponente;
3. Korienjem zagaenih voda.
Zagaenje vazduha
vrste estice Gasovite komponente
Bezopasne Opasne Jedinjenja sumpora Organska Oksidi Ugljen Halogena Mirisi
Izvori po zdravlje po jedinjenja azota monoksid jedinjenja
zdravlje SOx H2S CS2 Cn H m NOx CO Cl, HCl, HF -
Energetika x x x x
Hemijska x x x x x x x x x x
industrija
Industrija x x x x x
prerade
uglja
Industrija x x x
cementa
Metalurka x x x x x x x
industrija
Transportna x x x x x x
sredstva
Poljoprivred x x x
a
Loita za x x x x x x
individualno
grejanje
Vazduh i zagaenje vazduha
Ljudi zagauju vazduh na mnogo naina:
paljenjem uma radi dobijanja poljoprivrednog zemljita,
vonjom automobila, aviona,
radom u fabrikama,
sagorevanjem ogreva u domainstvima...

U osnovi gotovo svih oblika aerozagaivanja je potreba oveka za energijom koja

se dobija na raun sagorevanja drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa.

Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi osloboeni tokom sagorevanja fosilnih

goriva stupaju u razliite hemijske reakcije, pri emu nastaju mnoga opasna
jedinjenja.
Vazduh i zagaenje vazduha
U produktima sagorevanja fosilnih goriva poreklom iz razliitih agregata nalaze se i
supstance koje imaju toksina svojstva.

U takve supstance spadaju

ugljenmonoksid (CO),
razliiti ugljovodonici (HC),
oksidi azota (NOx),
kao i dim i estice.

Jedan od glavnih izvora zagaenja predstavljaju ljudske aktivnosti. U nastavku su

dati podaci koji definiu glavne ljudske aktivnosti koje utiu na ivotnu sredinu:
Glavne ljudske aktivnosti
Termoelektrane
Gorivo/polutant H2O CO2 CO SO2 NOx CnHm pepeo/h
[mg/kWh]
Ugalj 145.000 1.070.000 54 7900 2350 32 860
Mazut 200.000 720.000 1 7200 2400 96 290
Prirodni gas 390.000 550.000 1 0 1850 37 55

Rafinerije nafte
H2O CO2 CO SO2 NOx CnHm pepeo/h
75.000 180.000 25 2400 1000 2000 30

Elektroenergetska postrojenja u industriji

Gorivo/polutant H2O CO2 CO SO2 NOx CnHm pepeo/h
[mg/GJ]

Kameni ugalj 14.000 100.000 45 680 220 15 120

Koks 2.000 119.000 55 190 220 0 70
Mazut 21.000 75.000 5 670 250 10 30
Prirodni gas 42.000 60.000 0 0 200 4 7
 Opte o indikatorima stanja ivotne sredine
Da bi se unapredilo izvetavanje u oblasti ivotne sredine, Agencija za
zatitu ivotne sredine je donela listu nacionalnih indikatora zatite
ivotne sredine.

Ova lista se zasniva na zakonskoj obavezi Agencije da razvija, usklauje i

vodi nacionalni informacioni sistem u oblasti ivotne sredine.

Indikatori ivotne sredine se kreiraju i analiziraju u skladu s

meunarodnom i evropskom metodologijom, to omoguava Agenciji za
zatitu ivotne sredine da njihovu razmenu vri sa postojeim sistemima u
EU i sistemima drava lanica povezanim u Evropsku informacionu i
osmatraku mreu ivotne sredine (EIONET).
Indikatori stanja ivotne sredine Republike
Srbije za oblast kvaliteta vazuduha
Indikatori stanja ivotne sredine Republike Srbije definisani su na osnovu lana 6.
stav 2. Uredbe o sadrini i nainu voenja informacionog sistema, metodologiji,
strukturi, zajednikim osnovama, kategorijama i nivoima sakupljanja podataka,
kao i sadrini informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost
(Slubeni glasnik RS, broj 112/09),

od strane Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a

putem Pravilnika o Nacionalnoj listi indikatora zatitne ivotne sredine (Slubeni
Glasnik Republike Srbije br. 37/2011).
 Opti opis indikatora obuhvata:

1) znaaj na nacionalnom i meunarodnom nivou

2) relevantnost za izvetavanje korienjem datog indikatora

3) merljivost i statistiku ispravnost indikatora

4) jednostavnost i lakou razumevanja

5) ekonomsku opravdanost
 Tematske celine:
1) vazduh i klimatske promene;
2) vode;
3) priroda i bioloka raznovrsnost;
4) zemljite;
5) otpad;
6) buka;
7) nejonizujue zraenje;
8) umarstvo, lov i ribolov;
9) odrivo korienje prirodnih resursa;
10) privredni i drutveni potencijali i aktivnosti od znaaja za ivotnu sredinu;
11) meunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi,
programi, sporazumi), izvetaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zatite ivotne
sredine;
12) subjekti sistema zatite ivotne sredine.
 U okviru okve tematske celine obuhvaeni su sledei indikatori:

1.1. Uestanost prekoraenja dnevnih GV za SO 2, NO2, PM10, O3

1.2. Godinja temperatura vazduha
1.3. Godinja koliina padavina
1.4. Potronja supstanci koje oteuju ozonski omota
1.5. Emisija zakiseljavajuih gasova (NO x, NH3 i SO2)
1.6. Emisija prekursora ozona (NOx, CO, CH4 i NMVOC)
1.7. Emisija primarnih suspendovanih estica i sekundarnih prekursora suspendovanih
estica (PM10, NOx, NH3 i SO2)
1.8. Emisija gasova sa efektom staklene bate
1.9. Projekcija emisija gasova sa efektom staklene bate
1.10. Emisija tekih metala
1.11. Emisija nenamerno isputenih dugotrajnih organskih zagaujuih materija (UPOPs)
Uestanost prekoraenja dnevnih GV za SO2,
NO2, PM10, O3
Indikator predstavlja broj dana u toku godine s dnevnim koncentracijama
zagaujuih materija - SO2, NO2, PM10, i O3 veim od propisane granine vrednosti.
Indikator predstavlja jedan od parametara kojima se opisuje i ocenjuje stanje
kvaliteta vazduha.

Indikator se rauna na osnovu podataka dravne i lokalnih mrea za praenje

kvaliteta vazduha iz izmerenih prosenih asovnih, 24- asovnih vrednosti
koncentracija SO2, NO2, PM10 i maksimalnih osmoasovnih vrednosti koncentracija
O 3.

Jedinica mere je broj dana u godini sa prekoraenjem dnevne dozvoljene granine

vrednosti.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran

ovom Nacionalnom indikatoru je Exceedance of air quality limit values in urban
areas.
Godinje temperatura vazduha
Indikator predstavlja odstupanje srednje godinje temperature vazduha za podruje Republike
Srbije u odnosu na klimatoloku normalu 1961-1990. Indikator je direktno povezan sa stanjem
klimatskog sistema i pokazuje trend promena srednje godinje temperature vazduha.

Podindikatori:
1. Maksimalna temperatura vazduha;
2. Minimalna temperatura vazduha.

Indikator se rauna iz satnih/dnevnih/godinjih podataka o temperaturi vazduha izmerenih u

mrei meteorolokih stanica za pojedinanu godinu i proseka za period 1961-1990.

Jedinica mere je normalizovana standardna devijacija u odnosu na period 1961-1990.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Global and European temperature.
Godinja koliina padavina
Indikator pretstavlja odstupanje godinjih koliina padavina za podruje Srbije od klimatoloke
normale 1961-1990. Padavine su jedan od najvanijih elemenata klime jer obnavljaju izvore
svee vode (povrinske i podzemne) i tako utiu na sve komponente ivotne sredine.
Indikator se rauna iz podataka o dnevnim/mesenim/godinjim koliinama padavina za
pojedinanu godinu i njihovim odstupanjima od normale.

Podindikatori:
1. Letnje koliine padavina;
2. Zimske koliine padavina.

Jedinice mere je normalizovana standardna devijacija logaritma godinjih padavina za

podruje Srbije.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Mean precipitation.
Potronja supstanci koje oteuju ozonski omota
Indikator pretstavlja ukupnu potroenu koliinu supstanci koje oteuju ozonski omota (ODS).
Indikator je mera pritiska na ivotnu sredinu supstancama koje oteuju ozonski omota.
ODS supstance su hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni,
hlorofluorougljovodnici, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan, metil bromid,
bromofluorougljovodonici i bromohlorometan, u skladu sa odredbama Montrealskog protokola o
supstancama koje oteuju ozonski omota sa svim amandmanima, bilo da su same ili u smei,
nove, sakupljene, obnovljene ili obraene.

Indikator se rauna iz podataka o nacionalnoj potronji ODS supstanci koja se izraunava kao
bilans uvoza i izvoza. Potronja pojedine supstance se mnoi sa odgovarajuim faktorom
oteenja ozona i predstavlja u ODP tonama.

Jedinice mere je tona ODP.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Production and consumption of ozone depleting substances.
Emisija zakiseljavajuih gasova (NOx, NH3 i SO2)
Emisijom zakiseljavajuih gasova poveava se njihova koncentracija u vazduhu to dovodi
do promene hemijske ravnotee u ivotnoj sredini. Indikator pokazuje trend i ukupne
antropogene emisije zakiseljavajuih gasova NOx, NH3 i SO2 izraenih preko procenjene
potencijalne vrednosti zakiseljavanja.

Ukupne emitovane koliine zakiseljavajuih gasova se izraunavaju mnoenjem vrednosti

emitovane koliine svakog od gasova odgovarajuim potencijalnim faktorom
zakiseljavanja.

Jedinice mere je kg/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Emissions of acidifying substances.
Emisija prekursora ozona (NOx, CO, CH4 i NMVOC)
Prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog, odnosno
troposferskog ozona. Indikator pokazuje ukupnu emisiju i trend prekursora prizemnog
ozona (NOx, CO, CH4 i NMVOC) izraenih preko procenjene potencijalne vrednosti
formiranja prizemnog ozona.

Ukupna koliina emitovanih prekursora prizemnog ozona se izraunava mnoenjem

vrednosti emitovane koliine svakog od gasova sa odgovarajuim potencijalnim faktorom.

Jedinice mere je kg/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Emissions of ozone precursors.
Emisija primarnih suspendovanih estica i sekundarnih
prekursora suspendovanih estica (PM10, NOx, NH3 i SO2)
Indikator pokazuje ukupnu emisiju i trend primarnih suspendovanih estica manjih od
10m (PM10) i sekundarnih prekursora estica NOx, NH3 i SO2 izraenih preko procenjene
potencijalne vrednosti formiranja suspendovanih estica.

Ukupna koliina emitovanih primarnih suspendovanih estica i sekundarnih prekursora se

izraunava mnoenjem vrednosti emisije svakog od gasova sa odgovarajuim potencijalnim
faktorom.

Jedinice mere je kt/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Emissions of primary particles and secondary
particulate matter precursors.
Emisija gasova sa efektom staklene bate
Indikator pokazuje ukupnu emisiju, trend i ponor direktnih i indirektnih gasova sa
efektom staklene bate.

Direktni gasovi sa efektom staklene bate (CO 2, N2O, CH4, SF6, HFC, PFC) su gasoviti sastojci
atmosfere koji apsorbuju i reemituju infracrveno zraenje i u atmosferu dospevaju
prirodnim putem ili kao posledica ljudskih aktivnosti.

Koliina emitovanih direktnih gasova sa efektom staklene bate se izraunava mnoenjem

obima aktivnosti sa odgovarajuim emisionim faktorom.

Jedinice mere je Gg CO2eq/god i Gg/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom

Nacionalnom indikatoru je Greenhouse gas emission trend.
Projekcija emisija gasova sa efektom staklene bate
Indikator prikazuje projekcije koje se odnose na budue emisije i ponore gasova sa efektom staklene
bate u skladu sa scenarijima do 2020. godine.

Obuhvaeni su:
1. scenario bez mera,
2. scenario sa merama i
3. scenario s dodatnim merama.

Politika i mere se odnose na zakono-davni i institucionalni okvir i instrumente, odnosno mere za

sprovoenje politike ublaavanja klimatskih promena.

Jedinice mere je Mt CO2eq/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je komplementaran ovom Nacionalnom
indikatoru je Greenhouse gas emission projections.
Emisija tekih metala

Indikator pokazuje ukupnu emisiju antropogenih emisija tekih

metala, kao to su Cd, Hg, Pb, As, Cr, Cu, Ni, Se i Zn.

Jedinice mere je t/god.

Indikator Evropske agencije za zatitu ivotne sredine koji je

komplementaran ovom Nacionalnom indikatoru je Heavy metal
(HM) emissions.
Emisija nenamerno isputenih dugotrajnih organskih
zagaujuih materija (UPOPs)
Indikator pokazuje ukupnu emisiju antropogenih emisija tekih metala, kao to su
Cd, Hg, Pb, As, Cr, Cu, Ni, Se i Zn.

Indikator pokazuje ukupnu emisiju antropogenih emisija nenamerno isputenih

dugotrajnih organskih zagaujuih materija iz razliitih izvora,

a prema kategorijama definisanim Uredbom o metodologiji za prikupljanje podataka

za nacionalni inventar nenamerno isputenih dugotrajnih organskih zagaujuih
supstanci.

Jedinice mere je t/god.

Zakljuna razmatranja
Problematika sastava produkata sagorevanja poreklom iz fosilnih goriva i goriva
poreklom iz biomase, poreklom iz razliitih agregata, postaje sve
interesantnija kako naunicima tako i inenjerima.

Razvoj novih goriva i agregata koji e emitovati manje koncentracije

polutanata u vazduh predstavlja cilj i fokus istraivanja i razvoja u oblasti
energetike, posebno proizvodnje energije i transporta, kao najveih izvora
polutanata u atmosferi.

Primena i praenje utvrenih indikatora predstavljaju nain da se kontrolie i

odrava stanje vazduha sa tendencijom smanjenja zagaenja i uspostavljanja
ravnotee, sve sa ciljem postizanja odrivog razvoja i ouvanja ivotne
sredine.