Ekologija

Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem ivotne sredine,odnosa izmeu ivih

bia i neive prirode.Termin ekologija u nauku je uveo 1866. godine poznati nemaki zoolog
Hekel.Meutim,utemiljivaem ekologije kao nauke smatra se arls Darvin,iji radovi o
prirodnoj selekciji i borbi za opstanak imaju pravi ekoloki karakter.
Naziv ekologija potie od grkih rei oikos-dom i logos-nauka.Ekologija je sloena
nauka koja se deli na veliki broj posebnihnaunih disciplina:
-ekologija biljaka
-ekologija ivotinja
-ekologija mikroorganizama
-ekologija gljiva
-ekologija oveka
Prema nameni istraivanja ekologija se deli na:
-osnovnu
-primenjenu

Ekologija danas dolazi u centar panje zbog toga to je ovek svojim negativnim
delovanjem zagadio i naruio prirodu u mnogim delovima sveta,ugrozio je opstanak mnogih vrsta
biljaka i ivotinja.Sada se ovek svim snagama trudi da popravi sve to je decenijama unitavao
 ovek i priroda

Zemlja danas izgleda potpuno drugaije od pojave automobila,plastinih

ambalaa,dezodoranasa,...itd.To je dovelo do stvaranja efekta staklene
bate.Procenjuje se da e:
-u atmosferi poveati koncentracija CO2
-poveati nivo mora od 1 do 3 metra
-napraviti jo ozonskih rupa

ovek jedino reciklaom moe pomoi ouvanju ivotne sredine.Na primer za proizvodnju
papira koristi drvo,koje nam stvara kiseonik.
Prisutnost i mogunost korisne upotrebe otpadnog materijala

Problam dananjice pored sve vee zagaenosti vazduha,vode i zemljita je ogroman

porast koliine otpadnog materijala.Supstance koje su delimino ili potpuno neupotrebljive-
otpad,nastaju u svakom podruju ljudske delatnosti.sa sve veim brojem stanovnika,porastom
industijske proizvodnje i potronje,stvara se sve vea koliina otpadnog materijala,koji u
ekolokom smislu dovodi do sve vee zagaenosti ivotne sredine.Heterogeni sastav otpadnog
materijala utie na to da su naini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji.
Zagaivaima prirode se smatraju sve one supstance koje tetno deluju na eko-
sisteme,naruavajuiprirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu,vodi ili zemljitu.
Izvori zagaivaa mogu biti:
-energetski izvori
-saobraaj
-industrija
-domainstvo
S obzirom na mesto nastanka otpadni materijal
moe se podeliti na:
-otpadni materijal naseljenih mesta
-industrijski otpad
-poljoprivredni otpad
 Neke cinjenice o otpadu

-3000 godina pre nove ere,stanovnici glavnog grada Knososa(Krit) izgradili su prvo mesto za
odlaganje otpada na mestu oveeg jarka gde su deponovali otpad i prekrivali ga slojevima
zemlje.
-Izgradnjom prvih veih gradova,otpad se jednostavno izbaciovao na ulicu.Tako na primer
tokom bronzanog doba,u gradu Troji,nivo ulice je rastao za oko 1 metra na svakih sto godina.
-Oko 500 godine pre nove ere,stanovnici tadanje Atine pobunili su se protiv otpada na ulici i
organizovali prve deponije koje su bile 1.5 km udaljene od gradskih zidina.
-Vei deo otpada je spaljivan na otvorenim loitima unutar okunica.
-1588. kraljica Engleske,Elizabeta I,davala je specijalne privilegije svakom onom koji je
sakupljao stare krpe za dalju proizvodnju papira.
-Prvi pravi program za reciklau napravljen je 1890. godine u Njujorku,dok je prva fabrika za
reciklau izgraena osam godina kasnije.
-54 % komunalnog otpada izdvoji se iz domainstva a 46 % iz komercijalnih delatnosti.
-Oko 5-15 % ukupnog otapada na deponijama predstavljaju opasne supstance.
-Vea koliina otpada iz domainstva,dvorita ili vrta najee zavrava na deponijama.Ovaj tip
otpada spada u organiski i 100 % je biorazgradljiv.
-Proseno se za recilkau 1 tone otpada izdvoji oko 25$,za transport do deponije oko 45$ a za
spaljivanje istog u insineratorima 50$-70$ u Beogradu.
 Smanjenje tetnog dejstva i korisna upoterba otpadnog materijala
Da bi se se smanjo tetan uticaj otpada na ivotnu sredinu,pri izboru lokacije deponije smee
treba ispitivati vodotokove na predvienoj povrini.radi izbegavanja zagaivanja podzemnih
voda,neophodno je formirati vodoinstalacioni sloj.Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim
slojem koji obezbeuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj,povrina bi se mogkla
zasejati travom.
Nedostatak ovako sreenih deponija je da se organske supstance sadrane u otpadu
nepovratno gube.Da bi se one iskoristilepoeljno je izvriti kompostriranje.
Kompostriranje je aerobni,biohemijski proces pri emu na odreenoj temperaturi,uz optimalnu
pH vrednost,vlanosti odnos C/N,enzimski sistem mikroorganizama biolokom oksidacijom
razgrauje oragnske supstance.Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljitu radi
poboljanja kvaliteta.
 Reciklaa

Zatitari pokuavaju da nau ravnoteu izmeu potreba oveanstvai brige o okolini.

Danas na planeti ivi preko 6 milijardi ljudi i svima je potrebna zemlja na kojoj e iveti hrana
koju e jesti i goriva koje e koristiti za proizvodnju energije.Bez odgovarajue brige stanita
mogu biti unitena a resusi iskorieni tako da je i samim tim Zemlja oteena.
Neko problemi zatite su lokalni kao to je obaranje starog stabla hrasta radi
probijanja trase za put.Drugi kao to je reciklaa.
Godine 1992. sastali su se vodei strunjaci sveta u Brazilu da saine prvi globalni
pakcioni plan za spasavanje planete.Jedan od predstavljenih planova koji treba da podstakne
ljude da prestanu unitavati stanita i reciklirati svoj otpad.
 Neke injenice o recilkai

-U toku jedne godine u Srbiji se reciklira:

15 30 % papira i kartona
0.5 7 % metala
5 7 % plastike i guma
5 10 % stakla
2 6 % tekstila
10 40 %organskog otpada
10 35 % pepela
7 25 % ostalih supstanci
-Ponovno dobijanje elika procesom reciklae,smanjuje se za 74% upotreba energije,84%
zagaivanje vazduha,40% manje korienja vode,76% zagaivanja vode i 97% se smanjuje
otpad iz rudnika.
-Samo jedna reciklirana aluminijumska konzerva utedi dovoljno energije za 3 sata TV
programa.A dok itate ovu reenicu u svetu se proizvede 50.000 konzervi irom sveta.
-Polovina od ukupne koliine papira koja se iskoristi u Americi upotrebi se za pakovanje i
dekoraciju proizvoda.
-Prilikom reciklae papira koristi se 61% manje vode nego u prcesu proizvodnje papira.
 Vani datumi

2 februar-Dan movarnih stanita 4 oktobar-Dan zatite ivotinja

22 mart-Dan voda 6 oktobar-Dan zatite stanita
23 mart-Dan metereologije 6 novembar-dan urbanih regija
31 mart-Dan borbe protiv puenja
7 april-Dan zdravlja
22 april-dan planete Zemlje
24 maj-Evropski dan parkova
5 jun-Dan zatite ivotne sredine
8 jun-dan okeana
17 jun-Dan borbe protiv poplava
11 jul-dan populacije
16 septembar-dan zatite
ozonskog omotaa
18 septembar-Dan geologa
26 septembar-Dan istih planina
27 septembar-Dan turizma

Papirna zakletva
Zaklinjem se da u
reciklirati sve
Proizvode od papira koje
sakupim u
Liokalnoj zajednici...papirne
kese i torbe
Koverte,,stare udbenike...jer
znam
Da se papirza reciklau moe
koristiti
Za dobijanje novog
papira.Zato je reciklaa
veoma vaan
proces.Upoznau
Svoju lokalnu zajednicu sa
pravilima reciklae.zato to
se papirne kese i torbe mogu
iznova iskoristiti i reciklirati
5 razloga da se koriste
papirne kese u kupovini:
1.Papir je napravljen od sirovina
koje pripadaju obnovljivim
resusima.
2.Papirne kese prave radnici koji
rade u industriji papira.
3.Tvoja kesa se moe raspasti na
putu do kue.
4.Papirne kese su biorazgradljive,
Dok plastina kesa e na deponiji
provesti narednih 1000 godina.
5.Moe biti deo kompanije za
ponovnu upotrebu papira i
reciklau papirnih kesa i kutija.
Sve ove stvari se
mogu napraviti od
recikliranog K
materijala: YOB
-cipele NSTOP
-igrake CIPELEA
-klupa LOTARQIMR
-knjiga MENORANGEBK
-koverat RSCTGUTORBAXO
-kutija VANNKUTIJAYCFGE
-lenjir OTSLENjIRRDHIARSN
-maska KROLERIVSWOKLUPAWBC
-odea QEKBMNAGEVOBEAEDOJGH
-ograda CDDBOSCMALEWYTZLYAMASKA
-prostirka ONEGABNIPKOSEUHIWANMITDRN
-saksija NISCMNAMAJISKASTHINGBHQMEFO
-sto TBLQKOONCATBEAKRITJFSORPCTABLEP
-sveska
-tobogan
-torba