Teorije razvoja 1

PREDAVANJA IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

(KOGNITIVNO- RAZVOJNI PRISTUP PIJAEA
I VIGOTSKOG, TEORIJE UENJA)
Vie teorija razvoja

Nema sveobuhvatnih teorija koje bi objanjavale razvoj u svim

njegovim aspektima.
Nekoliko teorijskih pravaca koji su posveeni delimino
razliitim oblastima razvoja.
Neke se vie bave uenjem, neke saznajnim razvojem, neke
emocionalnim ivotom.
Primer: jedan dogaaj razliite teorije razliito objanjavaju
(dva sina kupuju tati poklon za roendan).
Svrha teorije: okvir za interpretaciju injenica i otkria,
usmerava nauna istraivanja.
Vrednost teorije: smislena, konzistentna, logiki sklad,
proverljive uz pomo naunih istraivanja.
etiri razvojne teorije

1. Teorija kognitivnog (saznajnog) razvoja ana

Pijaea (objanjavanje dejeg miljenja i drugih
saznajnih funkcija i teorija Lava Vigotskog.
2. Teorije uenja
3. Psihoanalitika teorija
4. Etologija
1. Teorija ana Pijaea (teorija organske svetiljke)

Najbogatiji i najiscrpniji prikaz kognitivnog razvoja.

Njegovo shvatanje deteta: dete je aktivno bie, bie
koje aktivno konstruie svoju spoznaju sveta.
Zato se i njegova teorija naziva konstruktivistika.
Osnovna jedinica prouavanja je organizam u
spoljanjoj sredini.
Kognitivne sposobnosti tj. inteligencija kao
najznaajnija od njih, razvijaju se sa ciljem da se
jedinka prilagodi uslovima spoljanje sredine.
FUNKCIJA INTELIGENCIJE JE ADAPTACIJA.
Asimilacija i akomodacija, ema

Dva komplementarna i neodvojiva procesa od kojih se

sastoji adaptacija.
ASIMILACIJA: tenja organizma da svoju okolinu
prilagodi sebi.
AKOMODACIJA: tenja organizma da menja svoje
strukture u skladu sa spoljanjim zahtevima.
EMA: odreeni okvir, pristup nekom objektu iz
spoljanjeg sveta. Primer: dete u odreenom uzrastu
svaki predmet koji uhvati trese.
Tokom razvoja se postie sve sloenija i savrenija
ravnotea izmeu procesa asimilacije i akomodacije.
Primer saznajnog kruga

ema ponaanja: svaki predmet koji uhvati trese. To

znai da dete svaki predmet pokuava da asimilira u
staru emu, koja donekle vodi ka upoznavanju sveta.
Neki predmeti daju zvuk kada se tresu, neki ne. Ovi
drugi se nee moi asimilirati u staru emu, kao na
primer magnet. U tom konfliktu dete e da se
akomodira (prilagoava) i stvara novu emu: magnet
privlai neke predmete.
Taj isti postupak: ema- asimilacija- akomodacija se
ponavlja u toku celog saznajnog razvoja, ne samo na
ranim uzrastima.
Stadijumi

Razvoj prolazi kroz niz kvalitativnih promena, koje Pijae

naziva stadijumima.
Na svakom stadijumu dete na razliit nain saznaje svet
oko sebe.
Na svakom stadijumu inteligencija se razlikuje po svojoj
strukturi, detetu stoje na raspolaganju razliita saznajna
sredstva.
Postoje 4 stadijuma u razvoju inteligencije, prelazi se
deavaju okvirno na uzrastu 2, 7 i 11 godina.
Isti redosled.
Svaki novi stadijum nastaje na osnovu prethodnog.
Konflikt, uravnoteavanje

Mehanizam koji dovodi do saznajne promene je u sutini

konflikt. Konflikt izmeu naina kako osoba vidi svet oko
sebe (kako ga saznaje pomou intelektualnih sredstava
koje joj stoje na raspolaganju) i sveta kakav on zaista jeste.
Proces iji je cilj da se konflikt razrei i da se postigne
objektivno saznanje Pijae naziva uravnoteavanjem.
Znaajnija zamerka Pijaeovoj teoriji: zanemarivanje uloge
inilaca spoljanje sredine u razvoju, pre svega govora i
obuavanja, spontanog i sistematskog ( na primer,
obuavanje ne moe u velikoj meri ubrzati prelazak iz
jednog stadijuma u razvoju inteligencije u drugi).
1. a. Kognitivno- razvojni pristup Lava Vigotskog

Pored Pijaea, glavni teoretiar kognitivnog razvoja.

Osnovna razlika: Vigotski naglaava socijalne i
kulturne uticaje na razvoj, dok su Pijaeu zamerali
to ih zanemaruje.
Pijae ima u vidu iskljuivo detetove vlastite i
samostalne napore, bez uticaja i pomoi drugih
(teorija organske svetiljke).
Vigotski istie socijalnu dimenziju aktivnosti deteta.
Razvoj vidi kao kulturno- istorijski a ne samo kao
bioloki proces.
Kontekst kulture

Svako ljudsko dete razvija se u kontekstu kulture.

Doprinos kulture intelektualnom razvoju:
1. Od kulture deca dobijaju najvei deo sadraja svog
miljenja- znanje.
2. Od kulture deca usvajaju procese ili naine svog
miljenja.
. Kulturni uticaji se mogu prenositi na vie naina,
posebnu ulogu ima govor.
Obuljivost

Osnovna karakteristika ljudske inteligencije je

obuljivost.
Shvaena je kao sposobnost da se ui u saradnji.
Inteligencija se odreuje kao kapacitet za uenje kroz
instrukciju.
Sam opstanak kulture, kontinuitet kulture zahteva
da nezreo ui a zreo obuava, zahteva edukativni
odnos.
Zato Pijaeovo i gledite Vigotskog imaju razliite
pedagoke implikacije.
Spontani i nauni pojmovi

Pijae je ukazao na svojstva spontanih pojmova u

predkolskom uzrastu. To su pojmovi koji se spontano
usvajaju i svakodnevno spontano upotrebljavaju.
Vigotski smatra da postoje i nauni pojmovi, koji se
usvajaju u procesu obuavanja i da je njihov razvoj
razliit od razvoja spontanih pojmova.
Prema Vigotskom osnovni cilj razvoja u kolskom
uzrastu predstavlja razvoj naunih pojmova kroz
sistamatsko obuavanje.
Primer: definisati drvo i kapitalizam, prolo vreme u
svom jeziku i prolo vreme u engleskom jeziku.
2. Teorije uenja (teorija mehanikog ogledala)

Teorije uenja u razvojnoj psihologiji proizilaze iz teorijske

orijentacije u psihologiji koja se naziva bihejviorizam.
Teorije uenja ne treba izjednaavati sa shvatanjima o
uspenom kolskom uenju, jer se u psihologiji uenje shvata
mnogo ire.
Prema ovim teorijama pretpostavlja se da se mnogi oblici
ponaanja stiu a da je mehanizam tog sticanja uenje.
Iako se ovek raa sa odreenim potencijalima za razvoj,
pravac tog razvoja je dominantno odreen ovekovim
iskustvom.
Primer: deca u izolaciji nisu savladala govor, iako imaju
uroenu predispoziciju za govor.
Najtipiniji oblici uenja u psihologiji

1. Klasino uslovljavanje
2. Instrumentalno uslovljavanje
3. Uenje po modelu
4. Uenje uvianjem

. Vie se ovim temama na nastavnikim fakultetima

bavi Pedagoka psihologija.
Ivan Petrovi Pavlov
2.1. Klasino uslovljavanje

Situacije u kojima se neka prirodna reakcija vezuje za neku neutralnu

situaciju- dra, koja prirodno ne izaziva tu reakciju.
Jedna prirodna reakcija e se vezati za neutralnu dra ako se u dovoljno
navrata (dovoljno esto) zajedno pojavljuju dra koja prirodno izaziva
datu reakciju i neutralna dra.
Primer: luenje eludanih sokova u elucu kod pasa je prirodna
reakcija na hranu. Pavlov je primetio da se ta prirodna reakcija javlja
ve samom pojavom posluitelja koji dolazi da ih povede u laboratoriju
(neutralna dra).
Hrana je prirodna dra (bezuslovna) za luenje pljuvake. Posluitelj je
prvo neutralna dra, jer njegova pojava prirodno ne izaziva luenje
pluvake. Meutim nakon nekoliko zajednikih pojavljivanja ta
neutralna dra postaje uslovna dra a bezuslovna reakcija postaje
uslovna reakcija.
Tok klasinog uslovljavanja
Emocionalno uslovljavanje

Oblik uenja kod ljudi kod koga se veza izmeu neutralne

drai i reakcije moe uspostaviti odjednom.
Mali Albert, beli laboratorijski mi, jak zvuk, strah od
mia, proirivanja straha na objekte koji lie na belog
mia.
Strah od neprijatnog iskustva kod lekara, strah ve u ulici
koja vodi do Doma zdravlja.
Neko nam je antipatian na prvi pogled iako sa njim
nismo imali nikakvo neprijatno iskustvo, ali je slian sa
osobom sa kojom smo doiveli neprijatno iskustvo.
Generalizacija.
2. 2. Instrumentalno uslovljavanje

Umesto da se ponaanje povezuje sa nekom drai kao u

klasinom uslovljavanju u instrumentalnom uslovljavanju
povezuje se ponaanje i posledice tog ponaanja.
Primer: cirkuske take ivotinja, nagrada posle dobro
uraenog ponaanja, pokreta.
Neko ponaanje e imati tendenciju da se uvrsti ukoliko
je praeno pozitivnim posledicama po organizam a imae
tendenciju da nestane ukoliko nije ponaanje proizvelo
pozitivne ili je proizvelo negativne posledice po
organizam.
Primer: Skiner, golub pravi kolut napred.
Skiner i njegovi golubovi
Deo vaspitne strategije

Podizanje dece zahteva puno truda da bi se nagnala

da se odreknu svojih prirodnih reakcija i da prihvate
nagradu za neprirodno- kulturno ponaanje.
Dete emo nagraivati za svaki pomak ka eljenom
pravcu.
Nagrada moe biti i materijalna, ali svakako i
nematerijalna: panja, poljubac, zagrljaj, pohvala...
Te nagrade se nazivaju potkrepljenje.
Primer: mala deca, psovanje, odobravanje okoline.
2.3. Uenje po modelu

U ovom obliku uenja posmatra se model koji pokazuje odreena

ponaanja i iz posledica ponaanja modela ui se ponaanje koje
je bilo predmet posmatranja.
Omoguava de ne ponavljamo iste greke kao model.
Kod usvajanja ideja, stavova, vrednosti... iri oblici ponaanja.
Posebno je prouavan uticaj posmatranog modela na ponaanje
dece.
Ako je model svojim ponaanjem ostvario neki privlaan cilj, na
one koji su to ponaanje posmatrali delovae u pravcu usvajanja
prikazanog ponaanja.
Ne nagraivati ponaanje koje elimo da eliminiemo.
Crtani filmovi, kompjuterske igrice...
Albert Bandura 1925-
Eksperimenti sa lutkom Bobo
2.4. Uenje uvianjem

Oblik uenja u kome je kljuno misaono reavanje

problema.
Za ljude je tipino misaono reavanje problema, kao i za
neke vrste filogenetski najblie oveku.
ivotinje preteno reavaju problem aktivnou.
Tipian oblik uenja za ljude i to prvenstveno
zahvaljujui govoru.
Povezanost govora i uenja uvianjem znai da ovaj
oblik uenja nije tipian za najraniji razvoj deteta, kada
deca, slino ivotinjama, reavaju probleme aktivnou.
Volfgang Keler (1887- 1967)
Jedan od Kelerovih eksperimenata
Korisnost teorija uenja

Korisnije su za objanjavanje specifinih emocionalnih

reakcija i socijalnog ponaanja, nego za objanjavanje
univerzalnih obrazaca promene ponaanja sa uzrastom.
U pedagokoj praksi imaju veliki znaaj, govore o
principima uenja.
Kada se poznaju principi uenja, kada se razumeju
mehanizmi usvajanja odereenih ponaanja mogu se
modifikovati ili otkloniti ona ponaanja i one pojave
koje nisu poeljne a takoe se moe razviti i eljeno
ponaanje.
Proverite ta je najvanije

1. Koje su najvanije teorije razvoja?

2. Navedite odlike teorija stadijuma.
3. Kako Pijae odreuje inteligenciju?
4. Definiite asimilaciju, akomodaciju i emu.
5. ta je uravnoteavanje?
6. Koja je osnovna razlika izmeu gledita Pijaea i
Vigotskog?
7. Kako Vigotskij odreuje inteligenciju?
8. Opiite razliku izmeu spontanih i naunih pojmova.
9. Koji su najtipiniji oblici uenja?
Proverite ta je najvanije

10. Opiite mehanizam klasinog uslovljavanja.

11. ta je generalizacija?
12. Opiite mehanizam instrumentalnog uslovljavanja.
13. ta je potkrepljenje?
14. Opiite mehanizam uenja po modelu.
15. ta se prvenstveno ui uenjem po modelu?
16. Koji oblik uenja je tipian za ljude?
17. ta je kljuno u uenju uvianjem?
Literatura

Jerkovi, I., Zotovi, M. (2010): Razvojna

psihologija. Novi Sad: Futura publikacije.
Za radoznale i ambiciozne:
Langer, D. (1981): Teorije razvoja. Beograd: Zavod
za udbenike i nastavna sredstva.
Vigotski, L. (1977): Miljenje i govor. Beograd: Nolit.