NACIONALNA STRATEGIJA

PREVENCIJE ZLOUPOTREBE
PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
U REPUBLICI SRBIJI
 Evropska strategija 2005-
20012.
Bazirana na fundamentalnim principima EU
zakona i osnovnim vrednostima Unije:

Potovanje ljudskog dostojanstva

Slobode
Demokratije
Jednakosti
Solidarnosti
Vladavini zakona
Lljudskih prava
EU Strategija o drogama 2000-
2004.
Nema podataka o znaajnom padu
upotrebe droga meu 25 Drava
lanica EU. Meutim, frekvencija
tete po zdravlje prouzrokovane
drogama i broj smrtnih sluajeva
zbog uzimanja droge je stabilizovan i
ak umanjen. Dostupnost leenja za
korisnike droga je poveana, a u
usluge su sve raznovrsnije.
 Represija

Krivina i kaznena politika treba da smanji inters

kriminalaca da se bave drogom.
Represija treba da smanji ponudu i potranju droga
Carina,policija,sudsvo, KP domovi ...
to je represija i stigmatizacija zavisnika u
drutvu vea to je vea i verovatnoa da e
zavisnike u dutvu poistovetiti sa
kriminalcima.
Kvalitetna represija moe da smanji ponudu droga
do 15%.
Kvalitetna prevencija, koja je znatno jeftinija od
represije, potrinju droga moe da ogranii do 70%.
 Sekundarna prevencija
leenje
Dobar nacionalni program bi trebao da dri 60%
narkomana pod nadzorom, u nekim sluajevima i
protiv njihove volje
25% zavisnika bi trebalo da apstinira u vanbolnikom
tretmanu ( Naltrexon)
35% da odrava apstinenciju od heroina uz
supstitucionu terapiju ( Matadonski programi,
Buprinorfin....)
15% da se rehabilituje u komunama
8% da se lei i uva u penalnim uslovima (zatvorima)
2% da se lei u specijalnim i drugim bolnikim
programima
 Vlada
Republike Srbije je januara
2005 godine formirala

Nacionalna komisija za
prevenciju zlouzpotrene
psuhaoaktivnih supstance
 Komisiju ine predstavnici
sedam ministarstava:
Ministarstvo rada, zapoljavanja i
socijalne politike
Ministarstvo kulture
Ministarstvo pravde
Ministarstvo unitranjih poslova
Minstarstvo zdravlja
Ministarstvo prosvete i sporta
Ministarstvo finansija
 Nosioci nacionalne
strategije
Republika komisija za prevenciju zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci sa Kancelarijom za
droge,
Struni savet
Republiki biro za kontrolu narkotika
Ministarstva i dravne institucije
Pokrajinski odbor
Optinski odbori na nivou lokalne samouprave
Nevladine organzacije
Nain (mehanizam) za postizanje ciljeva
nacionalne strategije:

Instrumenti:
Koordinacione grupe iz pojedinih sektora i slubi i
strunjaka za droge. Na nivou Vlade (Komisija za prevenciju
zloupotrebe PAS, Kancelarija za droge), Republiki biro za
kontrolu narkotika. Na pokrajinskom nivou formiraju se
pokrajinske akcione grupe, a na lokalnom novou lokalne
akcione grupe
Strategija i akcioni plan na dravnom, pokrajinskom i
lokalnom nivou.
Grupe eksperata. Prema potrebi Komsija imenuje grupe
strunjaka za rad u Kancelariji za droge.
Zakon o prevenciji upotrebe droga i postupanju sa
osobama koje koriste droge
 Zakon o proizvodnji i prometu opojnih
droga.
Ostale slube, podkomisije i
organizacije iz dravnog ili civilnog sektora.
Kontinuirana struna usavravanja i
istraivanja.
Budetska sredstva. Dravni budet,
pokrajinski i optinski budet. Sredstva od
igara na sreu. Sredstva od meunarodnih
organizacija (UNDCP, Evropska unija, Savet
Evrope ). Ostali fondovi i donacije.
 Organizacija zdravstvene
slube i kadrovi
U Srbiji ima 46 stacionarnih
psihijatrijskih ustanova
U optinskim domovima zdravlja
postoji 71 ambulantna sluba.
Ukupan broj psihijatara
(neuropsihijatara) u zemlji je 947.
Oko 70-80 psihijatara se bave sa
zavisnicima. Vie od polovine samo ili
preteno sa alkohliarima.
 VIZIJE, VREDNOSTI, NAELA NACIONALNE
STRATEGIJE

Globalnost pojave zloupotrebe droga

Osnovni cilj strategije je smanjenje
potranje i ponude droga i drugih ilegalnih
PAS
Sveobuhvatnost i kontinuiran rad
Dostupnost i jednakost
Zatita ljudskih prava zavisnika
Decentralizacija institucija
Uravnoteenost i multidisciplinarnost
pristupa
Destigmatizacija
 Glavni ili opti ciljevi
nacionalne strategije
Oblast presecanja (cross-cutting) :
I KOORDINACIJA I SARADNJA -

Oblast smanjenja dostupnosti i snabdevenosti sa PAS :

II SMANJENJE DOSTUPNOSTI PAS

Oblast smanjenja potranje i korienja

III PREVENTIVNE AKTIVNOSTI u oblasti zavisnosti od PAS

IV POVEANJE DOSTUPNOSTI I EFIKASNOSTI TRETMANA

ZAVISNOSTI OD PAS
V SMANJENJE TETE IZAZVANE PAS
VI SOCIJALNA INTEGRACIJA I REINTEGRACIJA

Oblast meunarodne saradnje i istraivanja

Oblast informisanosti i evaluacije

 LEENJE I REHABILITACIJA
Zdravstveni nivoi
prevencije
Primarni nivo lekari opte prakse i
ostali specijalisti
Ambulantni tretman. Lekari
opte prakse, psihijatri,
neuropsihijatri, pedijatri ili lekari
druge specijalnost u domovima
zdravlja i dispanzerima.
 Sekundarni nivo psihijatri i
neuropsihijatri u zdravstvenim
centrima

Bolniko i ambulantno leenje u

Zdravstvenim centrima
 Tercijarni nivo- Regionalni
centri ( Instituti, Klinike,
Zavodi )
Regionalni centri za leenje zavisnosti
Sadanjim programom je predvieno pet takvih ustanova,
tokom vremena se mogu otvarati i druge.

Beograd: Zavod za bolesti zavisnosti

Institut za mentalno zdravlje

Novi Sad: Klinika za bolesti zavisnosti ( Institut za

psihijatriju )

Ni: Klinika za mentalno zdravlje

Kragujevac : Klinika za psihijatriju

 Osnovni zadaci
Regionalnih centara
Centri pruaju najvii nivo usluga u leenju zavisnika.
Neposredno sarauju sa Republikom Komisijom
za prevenciju zloupotrebe PAS na planu sprovoenja
doktrine i programa leenja.
Uestvuju u prevencije i rehabilitacije zavisnika.
Centri su zadueni za edukacuju u sekundarnom i
primarnom zdravstvenom nivou. Nadziru njihov rad.
Regionalni centri sprovode uniformne evidencije u
svim ustanova gde se lee zavisnici.
Podaci se sakluplaju i obrauju (u Regionalnim
Zavoduma za zdravstvenu zatitu) i dostavljaju
Republikom Zavodu za zdravstvenu zatitu
(Batut).
 Predlog Akcionog plana
Zakonodavstvo:
Zakon o prevenciji upotrebe droga i
postupak sa osobama koje koriste
droge

Zakon o proizvodnji i prometu

opojnih droga o prekurzorime je ve
donet
 Prevencija
Kratkoroni programi
Senzibilizacija drutva. U okviru rada slubi za
informisanja sainiti vie emisija,programa,
tekstova edukativnog karaktera ( a ne senzacije,
mistike i straha). Organizovati javne rasprave i
kampanje.
Podsticati akreditovane preventivne programe
Poveati panju i senzibilizaciju drutvene
zajednice na probleme nastale zloupotrebom PAS i
moguim reenjima.
Srednjoroni i dugoroni programi
U okviru opte prevencije sprovesti edukaciju u
najirim drutvenim slojevima.
Uvesti edukaciju o zavisnostima u nastavne
programe u kolama i univerzitetima
Prevenciju terba vriti u kontinuitetu, sa
informacijama koje nemaju tendenciju
zastraivanja i delimine istine, na svim
vrnjakim nivoima i za svaku supstancu
posebno.
Prevencija treba biti prilagoenja uzrastu,
ravoju, kulturnim obiajima zajednice,
svremenim trendovima
 Organizacija slubi
Kratkoroni programi na zdravstvenom planu

Implementacija doktrine u prevenciji, dijagnostici,

leenju i reahabilitaciji zavisnika ( smernice na svim
nivoima se rada).
Proirenje broja kadrova i institucija za leenje
zavisnika ( preraspodela vremena, nova radna
mesta, projekti...)
Omoguiti zavisnicima savremeno i besplalno
leenje ( anatgaonistima, supstiticijom, bolniki
tretman, testiranje na HIV i hepatitis).
Priprema zakona o prevenciji i leenju,
Srednjoroni i dugoroni programi
Otvranaje novih ambulanti, dispanzera i centara za
leenje, prevenciju i rehabilitaciju zavisnika, i terapijske
zajednice.
Razvijanje programa za leenje sa manje zahteva ( sa
niskim pragom), rizinih grupa
Potsticanje slubi za rehabilitaciju i reintegraciju
zavinsika ( centri za socijalni rad, nevladine organizacije)
Osnivanje udruenja leenih zavisnika i korisnika
Osnivanje udruenja roditelja zavisnika
Osnivanje slubi za prevenciju, leenje i rehabilitaciju u
zatvorima
Razvoj i proirenje meusektorkse saradnje meu
ministarastvima
 Ljuduski resursi, eduakcija
Kratkoroni programi

Stvaranje mree strunjaka i institucija i

voenje zajednike evidencije.
Prikupljanje podataka iz etiri Regionalna
centra ( Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac)
i obrada u Zavodu za zdravstvenu zatitu.
Povezivanje sa Evropskim centrom za
monitoring
Srednjoroni i dugoroni programi

Razvijanje postojeih programa na sva tri nivoa zdravstvene zatite.

Na primarnom, sekundarnom i tercijalnom ( Regionalni centri)
Kontinuirana edukacija strunjaka i poveanje njihovog broja ( sa70
na 150)
Edukacija lekara opte prakse i njihovo ukljuivanje u mreu
ustanova i u informacijiski sistem.
Edukacija u pravposuu, policiji,centriam za socijalni rad
Podrka istraivanjima
Poboljanje uslova rada u svim ustanovama
Razvoj kriterijuma za praenje i nadzor rezultata leenja i
rehabilitacije.
Razvoj kriterijuma za akreditaciju strunjaka
Razvoj informacionog sistema za registraciju korisnika, praenje i
epidemiloka istraivanja. Povezivanje sa meunarodnim
organizacijama