VISOKA TEHNICKA SKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
U ZRENJANINU

RECIKLAZA PLASTIKE
Student: Emanuela Rasa
Specialisticke studije tehnologije
1.ta je reciklaa ?
Reciklazaje izdvajanje materijala izotpadai njegovo ponovno
korienje. Ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih
proizvoda iz iskoritenih stvari ili materijala. Veoma je vano najpre
odvojiti otpad prema vrstama otpada. Mnoge otpadne materije se
mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
U recikliazu spada sve to moe ponovo da se iskoristi, a da se ne
baci. USrbijipostoje retki centri Papir servisa gde moete da odnesete
stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. Takoe postoji
mali broj centara za recikliranjestakla.
Ipak, reciklaa se moe koristiti u svakodnevnom ivotu, nezavisno od
toga da li postoje centri za reciklau. Npr. poklanjanje stvari koje se ne
koriste je oblik reciklae. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva
ta odea baci. Takoe, pravljenjekompostaod organskih ostataka je
jo jedan dobar primer recikliranja. Bez uvoenja reciklae u
svakodnevni ivot nemogue je zamisliti bilo kakav celovit sistem
upravljanja otpadom.
Neke materije, poputstiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se
reciklirati ali se umesto njih mogu pronai ekoloke zamene.
2.ta je plastika i zato je treba
reciklirati ?
Plastika je polimer. Polimeri su dugi lanci molekula koji se ponavljaju, a
sastavljeni su od ugljenika i vodonika. Plastiku je izumio Alexander
Parkes, 1860. godine, ali je svoju popularnost stekla tek nekoliko
poslednjih decenija. Moemo je modelirati i gnjeiti u razliite oblike,
ili izvlaiti u duge niti koje se koriste u tekstilnoj industriji. vrsta je,
sigurna, lagana, a moe se reciklirati i ponovo iskoristiti.
Plastine mase se mogu podeliti u dve glavne grupe: termoplastini
materijali i termoreaktivni materijali ili duroplasti. Termoplastine
mase - grejanjem omekaju, a hlaenjem se vraaju u prvobitno
stanje (npr. polivinilhlorid, polietilen, polistiren). Sastoje se od vrlo
dugih molekula s ravnim lancima (linearni polimeri). Termoreaktivne
plastine mase ili duroplasti-griejanjem ireverzibilno stvrdnu i kasnije
se vie ne mogu oblikovati (bakelit, aminoplasti).
Plastine mase prerauju se valjanjem u folije, istiskivanjem pod
pritiskom, ubrizgavanjem itd. Zbog svojih mehanikih svojstava i
mogunosti oblikovanja plastine mase potisnule su mnoge druge
materijale i njihova je industrija u stalnom porastu.
 Plastini materijali se ve godinama sve vie upotrebljavaju za izradu
ambalae, iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne
sredine. Razlozi za sve veu primenu su mnogobrojni. To su, izmeu
ostalih, niska cena sirovina, mala masa i razliite mogunosti prerade.
Osim toga, specifini utroak energije (utroak energije po jedinici
upakovanog proizvoda) pri proizvodnji plastinih materijala, koji se
koriste za izradu ambalae, mnogo je manji nego to je pri proizvodnji
npr. stakla ili aluminijuma.
Reavanje problema plastinog otpada se najee zavrava njegovim
odlaganjem na deponijama, ali naalost, zbog ljudske nebrige i van
deponija. Deponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama
praktino su popunjene, a nove se zbog visokih cena ne grade
odgovarajuom brzinom. Ovakav nain uklanjanja otpada je naroito
nepovoljan za plastini ambalani otpad iz vie razloga (zauzimanje
velikog prostora zbog voluminoznosti, nerazgradivost tih materijala
pod uticajem atmosferilija i odlaganje koritenja sirovina i energije
vezane u polimerima na neodreeno vreme).
 Smanjenje otpada kroz redukciju ili reciklau ima veoma vaan
doprinos za ouvanje i zatitu ivotne sredine. Ponovna upotreba
proizvoda npr. od plastike omoguava produen ivotni ciklus, to je
ekoloki i ekonomski vrlo isplativo. Poto odslui svoj ivot u raznim
aplikacijama, plastika se moe iskoristiti i tako ponovo doprineti
potrebama odrivog razvoja i istovremeno omoguiti visok nivo zatite
ivotne sredine. Recikliranje plastike je u poetnoj fazi razvoja poto je
i cela industrija relativno mlada.
Recikliranjem plastike zauzima se manje mesta na deponiji, a vreme
razgradnje plastinih materijala je od 100-1000 godina.
 Smanjenje otpada kroz redukciju ili reciklau ima veoma vaan
doprinos u ouvanju i zatiti ivotne sredine. Ponovna upotreba
proizvoda npr. od plastike omoguava produen ivotni ciklus, to je
ekoloki i ekonomski vrlo isplativo. Poto odslui svoj ivot u raznim
aplikacijama, plastika se moe iskoristiti i tako ponovo doprineti
potrebama odrivog razvoja i istovremeno omoguiti visok nivo zatite
ivotne sredine. Recikliranje plastike je u poetnoj fazi razvoja poto je
i cela industrija relativno mlada. Opcije upravljanja ambalanim
otpadom prikazani su na slici 1.1.
Slika 1.1.Upravljanje ambalanim otpadom
 Za neke vrste plastike, ambalaa je glavno trite. Ostatak se
upotrebljava u drugim sektorima industrije. Evropska industrija
plastike opredijelila se za maksimizaciju upotrebe resursa i
minimizaciju otpada za deponovanje. Ovo podrazumeva vei broj
mogunosti za iskorienje, mehaniku ili hemijsku reciklau i
energetsko iskorienje, kao deo prilaza integralnom upravljanje
otpadom. Ovakva politika je u skladu sa Direktivom Evropske unije za
ambalau i ambalani otpad koja je postavila za cilj da ukupno
iskorienje otpada od ambalae bude minimum 45% od kojih je 15%
materijala mora biti reciklovan.
3.Prikupljanje plastinog
otpada.
Plastini otpad koji se nae u vrstom komunalnom otpadu (koji je po
sastavu vrlo heterogen) je zaprljan i pomean sa ostalim vrstama
materijala. Da bi se takav otpad mogao iskoristiti, neophodno ga je
prvo prikupiti i pripremiti. U okviru pripreme za recikliranje, plastini
otpad je neophodno odvojiti od drugih vrsta otpada, zatim ga
identifikovati i razdvojiti po vrstama, usitniti, oprati, osuiti i
regranulirati odnosno preraditi ponovo u ambalau ili neke druge
proizvode. Za izvoenje ovih operacija potrebna je specifina oprema
pa je i cena dobijanja reciklata visoka. Ustanovljeno je, da bi
odvojenim sakupljanjem po kontejnerima, itav proces prerade bio
jeftiniji i jednostavniji.
 Slika 1.2
Prikupljanje plastinog otpada
 Izdvajanje korisnih materijala iz otpada se moe organizovati na dva
naina:
1. od strane samih graana (u domainstvima, kolama, trgovinama,
neproizvodnim preduzeima, ulicama i dr.) i
2. centralizovanim sistemom u posebnim postrojenjima - fabrikama sa
kompletnim tehnolokim linijama.
 4.Razvrstavanje plastinog
otpada
Prepoznavanje- Karakterizacija i potpuna identifikacija plastinih materijala je
obiman posao, koji zahteva sloene analitike procedure i najsavremeniju opremu.
Meutim, u nekim sluajevima je dovoljna samo procena ili orijentaciono utvrivanje
vrste ispitivanog plastinog materijala. Za takve svrhe su razvijene i usvojene
jednostavne i brze metode identifikacije. Prepoznavanje iskoriene polimerne
ambalae je najjednostavnije ako se na njoj nalazi oznaka za reciklau sa navedenom
vrstom polimernog materijala od koga je izraena.

Razdvajanje- Kod razdvajanja plastinih masa, usitnjeni plastini materijal se sortira

prema njegovim fizickim osobinama kao to su gustina, umreenost i
elektroprovodljivost.
Za industriju su od posebnog znaaja postupci razdvajanja na osnovu razlike u gustini.
Pomou ovih postupka mogu se iz meavine plastinih masa izdvojiti frakcije i do 98 %
istoe. Tekoe nastaju kod razdvajanja mekih PVC vrsta.
Pre recikliranja plastika se grupise prema identifikacijskom kodu koji je razvijen 1988.
(NA Society of the Plastics Industry). Simbol koji se koristi za identifikacijski kod sastoji
se od tri strelice koje su usmerene u smeru okretanja sata inei trougao u kojem se
nalazi broj, koji oznaava plastiku ispod trougla. Kada nema broja simbol predstavlja
univerzalni znak recikliranja i predstavlja materijal koji je uopteno mogue reciklirati.
Drugi tekst i oznake koriste se da bi se opisao materijal.
5.Postupci prerade.

Iskoritene plastine proizvode mogue je ponovo upotrebiti ili

preraditi pomou razliitih postupaka, zavisno od postavljenog cilja, a
sve zbog smanjenja mase za deponovanje. Plastini otpad se moe
preraditi na vie naina:
topljenjem, pri emu se ne menja ili vrlo malo menja
makromolekulska struktura.
hemijski, hidrolizom ili alkoholizom mogue je dobiti monomere, ili
se hidrogenovanjem iz poetnog materijala mogu dobiti organske
sirovine kao to su gasovi i ulja,
kontrolisanim spaljivanjem, pri emu se dobija energija i kao
produkti sagorevanja ugljendioksid i voda.
 Slika 1.3
Mogunosti prerade plastinog
otpada
 Prerada topljenjem- Regranuliranje termoplasta je
jedan od najstarijih i najeih postupaka recikliranja.
Osnova ovakvog naina recikliranja je sposobnost
ponovnog topljenja to je mogue kod termoplasta. Na
slici 3.2. prikazana je ema postrojenja za regranuliranje
plastinog otpada. Nakon usitnjavanja i presovanja
plastinog otpada pomou posebnih ureaja i zakljunim
razdvajanjem i pranjem, izlazni materijal se regranulira,
skladiti i dalje koristi u razne svrhe
 Hemijska prerada- Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u
dve grupe:
postupci prerade kod kojih se makromolekulske (polimeri) prevode
u niskomolekulske supstance. Tako se polimeri dobijeni reakcijama
polikondenzacije ili poliadicije mogu razgraditi do polaznih
monomera u prisustvu odreenih reagenasa. Na ovaj nain se mogu
preraditi mnoge vrste plastinih materijala kao to su poliestri,
poliamidi, poliuretani, polikarbonati itd., jer poseduju hemijske
aktivne i lako deljive veze. U zavisnosti od toga u prisustvu kog
rastvaraa se reakcija odvija (alkohol, voda,...) govori se o hidrolizi,
alkoholizi, glikolizi, aminolizi ili metanolizi. Primena reciklata
dobijenih ovim postupcima za sada je jo ograniena.
postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje sadri
plastini otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku gasa ili ulja, koji se
dalje mogu preraivati petrohemijskim postupcima u rafinerijama.
Ova grupa postupaka moe se izvoditi reduktivnim (na pr.
hidrogenovanje ili piroliza) ili oksidativnim (na pr. dobijanje sinteznog
gasa) nainom. Ovi postupci poznati su pod nazivima: degradativna
ekstruzije, hidrogenovanje, piroliza i gasifikacija.
 Spaljivanje plastinog otpada- Cilj ovog
naina iskoritavanja plastinog otpada je
dobijanje energije. Direktna upotreba nafte za
proizvodnju energije, gledano sa aspekta
"odrivog razvoja" u duem vremenskom periodu,
ne bi imala smisla. S obzirom da je u plastinim
proizvodima sauvana praktino ukupna energija
nafte, od velike koristi je da se energija nafte
akumulirana u plastinim proizvodima, koristi u
energetske svrhe, ali tek na kraju njihovog
upotrebnog ciklusa. Ovakav nain iskorienja
plastinog otpada bi se trebao primenjivati samo
u sluaju kad otpad vie nije mogue reciklirati na
druge naine.
 Deponovanje- S obzirom da su plastini materijali
relativno novi materijali jo uvek ima mnogo otvorenih
pitanja u vezi njihovog deponovanja na dui period.
Ispitivanja su pokazala da na proces raspadanja ima uticaj
debljina plastinog materijala. Dok su kod folija i tanjih
delova nastupili procesi raspadanja, deblji delovi nisu
pokazivali vidljive pojave razgradnje. Takoe se
ispitivanjima ustanovilo da mikroorganizmi nemaju
nikakav uticaj na razgradnju pojedinih vrsta plastinih
materijala kao to su PP i PE, dok su kod drugih vrsta na
pr. kod polistirena ili poliuretana oni ubrzavali proces
razgradnje. Za sada se plastini materijali zajedno sa
drugim otpadom deponuju na deponije za vrsti komunalni
otpad. Moe se pretpostaviti da e zbog sve manjeg
prostora u budunosti naglo rasti trokovi deponovanja i
da se dananja reenja za zbrinjavanje otpada nee moi
zadrati. Treba naglasiti, da su plastini materijali u
ureenim deponijama najmanji zagaivai vodotokova (ne
6.Primeri recikliranja.

Najee reciklirani tip plastike je HDPE ili broj 2. Ona se

reciklira u plastino drvo, plastine stolove, klupe, kutije
za kamionske terete, spremnike smea, kancelariski pribor
i druge tipove vrste plastike. Bela plastika koja se
koristila za pakiranje se esto prihvata u trgovinama radi
ponovne upotrebe. U Izraelu je pokazano da se plastina
folija dobijena recikliranjem gradskog otpada moe
pretvoriti u kvalitetan proizvod. Poljoprivredna plastika,
kao to je folija za sadnju, trake za navodnjavanje, mogu
se reciklirati u masu smolastih proizvoda. Primer ja mesto
Labelle na Floridi (SAD).
8.Zakljuak.
Krajnji cilj povratne logistike je optimizacija ili unapreenje
efikasnosti posleprodajnih aktivnosti. Znaenja termina reversna
logistika su odreena satisfakcijom potroaa i zahtevima ekoloke
regulative. Ta injenica moe biti od koristi menaderima naih
kompanija kada analiziraju ili reorganizuju svoje procese povraaja
dobara. Proces povraaja proizvoda kompanije moraju planirati.
Takoe, kompanije moraju obraditi vraene proizvode na nain da
maksimiziraju njihovu vrednost.
Prednosti recikliranja plastike su u tome to proizvodi treinu
sumpornog dioksida, oko 90% manje otpada i oko 250% manje
ugljinog dioksida. Nedostatak je taj to je transport plastike jednako
skup ili skuplji od dobitaka recikliranja. To znai da oko 250% manje
proizvedenog ugljinog dioksida ne uzima u obzir ugljini dioksid
nastao prilikom transporta i prilikom rada strojeva za recikliranje.
9.Literatura.

[1] www.ekologija.ba
[2] www.reciklaza.com
[3] www.omorikareciklaza.com
HVALA NA PAZNJI!