Ekologija i zatita ivotne sredine

ZAGAIVANJE ZEMLJITA I HRANE

Nikolina Vidi 94/08-1

 Zemljite ili tlo predstavlja posebnu prirodnu
tvorevinu koja obuhvata vrst povrinski sloj Zemlje
,karakteristian za biosferu. Nastaje kao rezultat
dejstva klimatskih i drugih faktora i ivih organizama
na geoloku podlogu Zemlje.
Naini i vrste ugroavanja i zagaivanja zemljita:
ovek svojim aktivnostima
neprekidno smanjuje ukupnu
povrinu zemljita.Ovo se naroito
odnosi na poljoprivredno zemljite
koje u poslednje vreme postaje sve
ugroenije.
Velike povrine zemljita izloene su
intenzivnom procesu erozije koja
nastaje kao posledica see
uma,raznih graevinskih i
hidrotehnikih zahvata, itd...
 Jedan od znaajnih
faktora ugroavanja
zemljita predstavljaju i
otpadne vode, kojima
razne tetne materije
dospevaju u zemljite. Sve
vee zagaivanje vazduha
takoe deluje na
pogoravanje kvaliteta
zemljita.
Ugroena zemljita se dele na :
Zemljita nastala nasipanjem ili deponovanjem
materijala iz rudnikih ili industrijskih pogona,
Flotacioni materijal, koji obuhvata rastvorene i ne
rastvorene materijale nataloene radom reka, sa
otpadnim industrijskim vodama,
Urbano i industrijsko zemljite, koje vie ne slui
poljoprivrednoj proizvodnji,
Aerosedimenti,odnosno estice organskog i
neorganskog porekla dospele atmosferskim talozima.
 Meu najznaajnije zagaujue materije ubrajaju se
sumporni gasovi, oksidi azota, olovo, cink, bakar,
aldehidi, i dr.
Pojava kiselih kia i suenja uma predstavljaju
ozbiljnu opasnost za umske i poljoprivredne
ekosisteme i za samo zemljite.
Posebnu opasnost za zemljite, naroito u zoni veih
saobraajnica, prestavljaju i izduvni gasovi motornih
vozila.
Zagaivanje otpadnim materijama
Prema poreklu i sastavu otpadne materije se dele:
1. Razgradivi otpaci organskog porekla,iz poljoprivredne proizvodnje,
2. Sagorivi organski otpaci (hartija,koa,guma,drvo,tekstil),
3. Neorganski nesagorivi otpaci,staklo,metal,keramika,
4. Ostaci spaljivanja sagorivih materija,pepeo,ljaka,
5. Kabasti predmeti,stari automobili,ambalaa,
6. Ostaci preiavanja otpadnih voda i gasova,
7. vrsti otpaci iz hemijske industrije,boje,deterdenti,
8. Otpaci od preraivanja rude,jalovina,ugljena praina.
Zatita zemljita od zagaivanja
Mnoge zagaujue materije se nalaze u procesu
neprekidnog kruenja kroz razne komponente ivotne
sredine-vazduh,vodu,zemljite i iva bia.
Pored preventivnih mera i spreavanja prodora
materija u okolinu,niz mera mora da bude usmeren na
uklanjanje deponovanih materija u zemljitu, posebno
onih toksinih.
Da bi se moglo na pravi nain zatiti,moraju se znati
izvori,vrste i koliine zagaujuih materija,kao i
njihovo tetno dejstvo.
Obrada industrijskog otpada
Koliina i vrsta otpada zavise od
industrijske grane,vrste sirovina i
primenjene tehnologije.
Nain deponovanja otpada zavisi od vrste i
prirode otpada, hemijskog sastava,
agregatnog stanja, mogunosti
razgradnje,itd.U nekim sluajevima,otpad
se jednostavno deponuje,u nekim se
reciklira,a nekada se unitava spaljivanjem.
INDUSTRIJSKI OTPAD SE DELI NA
TEAN I VRST
 Teni otpaci sadre visoke
koncentracije otpadnih materija,
mulj, kao i znatne koliine vode...

vrsti otpaci sadre velike koliine

nemetala, mineralne soli,ljaku,itd...
Smanjivanje koliine otpadaka
Kompleksan problem bezbednog deponovanja
industrijskog otpada,s obzirom na problem
obezbeivanja prostora i potrebe smanjivanja koliine
otpada za deponovanje, zahteva iznalaenje
odgovarajuih tehnologija.U tom cilju usavravanje
tehnologije prerade otpada ide u pravcima:

Proizvodnja sa to manjom koliinom otpada,

Razvoja proizvodnih sistema bez otpadnih produkata,
Korienja otpadaka kao sekundarne sirovine
Najvaniji generatori otpada

Kombinat Aluminijuma Podgorica,

eljezara Niki,
Termoelektrana Pljevlja,
Otpad iz ostale industrije,
Flotacijsko jaloviste Mojkovac.
 Zagaivanje hrane
Hranu predstavljaju hranljive materije
neophodne za ivot oveka i
ivotinja.Osnovne sastojke hrane ine
belanevine, masti, ugljeni
hidrati,minerakne materije i vitamini.
Pojam ivotnih namirnica obuhvata sve
to se u nepreraenom ili preraenom
obliku upotrebljava za ishranu i pie.
Tu se ubrajaju i zaini.
Izvori zagaenja
Prema prirodi zagaujuih materija,razlikuje se:

Hemijsko
Radioaktivno
Bioloko zagaivanje hrane
Hemijsko zagaivanje
Hemijsko zagaivanje izazivaju
razne hemikalije koje se koriste u
poljoprivrednoj industriji i
industrijskoj proizvodnji
hrane,pesticidi,aditivi,vetaka
ubriva i tki metali. Neke materije
dospu u hranu posredstvom
vazduha,vode i zemljita.
Bioloko zagaivanje hrane
Pored mnogobrojnih naina i vrsta
zagaivanja,namirnice mogu biti kontaminirane i
zagaivaima bilokog porkla
,bakterijama,virusima,gljivicama i parazitima.
Radioaktivno zagaivanje
Pod pojmom radijacija podrazumeva se emisija
zraenja estica iz nekog izvora.Jonizujua zraenja su
glavni uzrok povreda protoplazme koje nastaju u
materiji koja ih apsorbuje.
Postoje 3 vrste zraenja:
- alfa estica,krupne pozitivno naelektrisane
- beta estica,sitne,negativno naelektrisane,
- gama zraka,neutralnih el.mag.zraka.
 Zatita od zagaivanja
Sprovoenje preventivnih mera
zatite namirnica od zagaivanja i
spreavanja njihovog tetnog
uticaja na zdravlje ljudi,regulisano
je posebnim zakonskim propisima.
Stoga je neophodno kontrolisati
striktnu primenu odgovarajue
zakonske regulative.Zakonski
propisi definiu pojam higijenske
ispravnosti namirnica u pogledu
tolerantnih nivoa toksinog
sadraja,prisustva patogenih
mikroorganizama,parazita i
drugih tetnih sastojaka.
 Kontrolu ispravnosti namirnica prema utvrenim
zakonskim propisima , po standardnoj metodologiji,
sprevode odgovarajui organi
sanitarne,veterinarske,poljoprivredne i trine
inspekcije, kao i ovlaene laboratorije. Hemijska
kontrola obuhavata sanitarno hemijsku i toksikoloko
hemijsku kontrolu,a bakterioloku kontrolu obavljaju
veterinarske i sanitarne inspekcije.