SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

SENZORI I INDUSTRIJSKA
MERENJA

TEMA:
OPTIKI SENZORI I SENZORI
ZRAENJA


1.FOTOSENZORI
Svetlost je kvantno-mehaniki fenomen. Kvant svetlosti
nazivamo foton.
Fotoni imaju:

talasnu duinu
brzinu c 3 10 8 m / s
2c
uestanost

hc
energiju E h 6.67 10 34 Js

h
moment P

Detektori se mogu podeliti u dve osnovne grupe.
Kvantni detektori pretvaraju dolazno zraenje direktno u elektrone u
poluprovodnikom ureaju i obrauju rezultujuu struju pomou
elektronskog kola.
Toplotni detektori jednostavno apsorbuju energiju i deluju tako to mere
promene temperature sa termometrom.
 KVANTNI DETEKTORI

Osnovna osobina poluprovodnika je ta da dozvoljava postojanje elektrona samo u

odreenim energetskim nivoima
Ako foton poseduje koliinu energije koja je dozvoljena elektronu u
poluprovodniku, on moe biti apsorbovan. Nakon to se apsorbuje, elektron se
kree slobodno unutar ureaja zbog uticaja elektrinog polja Primer ureaja sa
komplikovanom barijerom je p-n spoj tj. dioda
Fotodioda je inverzno polarisana, tako da je struja veoma slaba
Za fotodiodu se kae da ima kritinu talasnu duinu
Fotoni ija je talasna duina manja od kritine proizvode struju, dok fotoni talasne
duine vee od kritine ne proizvode struju.
Fotodiode rade na dva razliita naina kao solarne i fotoprovodne

Povezivanje fotodiode u solarnom reimu rada

Fotoprovodni nain rada
Pored izrade optikih detektora od dioda, pomou dioda se izrauju i tranzistori
Ovi ureaji su takoe dostupni u paketima dizajniranim za odreene aplikacije.
Uobiajeno je da se koriste svetlea dioda i monitarni detektor u paru tako da
objekat koji se kree prekida optiki zrak izmeu njih.
U drugom sluaju disk se montira na osovinu motora sa velikom brojem proreza
(otvora). Par detektor-predajnik je montiran tako da su prorezi uzrok oscilacija
signala i pozicija rotacije se moe odrediti na osnovu iljaka (pikova) signala. Ovaj
par se naziva optiki koder ili inkrementalni koder
 Veina fototranzistora i fotodioda imaju vrh osetljivosti u blizini talasne
duine infracrvene svetlosti
Lokacija ovog vrha zavisi od irine energetskog procepa u silicijumu i nije lako
podesiva

Tipini spektralni odziv fotodiode dat je na slici

 Fotosenzori mogu biti napravljeni od poluprovodnikih materijala sa
drugaijim energetskim procepom. Oni su prikazani u tabeli 1
 U ureaju pored fotonosioca mogu postojati i termiki generisani nosioci

Poveanje temperature izaziva poveanje broja termiki generisanih nosioca

Silicijumski detektori dobro rade na sobnoj temperaturi, ali zagrijavanje na vie od 100
uzrokuje znaajno poveanje struje mraka
Postoji gotovo linearna veza izmeu maksimalne radne temperature i kritne energije
detektora
Ogroman interes vlada za ureajima sa kritinom talasnom duinom 10-20, jer se oni
koriste kod infracrvenih detektora za nono osmatranje
Postoji jednostavan odnos izmeu temperature infracrvenog izvora i vrha
talasne duine spektra crnog tela

2898
m
T
 Materijal koji je najvie prouavan je iva-kadijum-telurid (MCT). On ima
kritinu talasnu duinu izmeu 10 i 20 mikrona i nudi izvanredna svojstva za
IC detekciju. Takoe, nudi niske tamne struje, visoku apsorbciju i manje
nosilaca disperzije (rasejanja )
Ovaj materijal je teko i skupo proizvesti, mora se radiiti na temperaturi od
77K, to stvara dodatne komplikacije
 TOPLOTNI DETEKTOR
Toplotni detektori rade na principu apsorbcije infracrvenog zraenja i merenja
rasta temperature detektora pomou termometra.
Performanse toplotnih detektora su ograniene osetljiviu i malim toplotnim
kapacitetom termometra.
Vana prednost termalnih infracrvenih detektora je odsustvo bilo kakve veze
izmeu talasne duine apsorbovanog zraenja i odziva detektora. Bilo koja
apsorbovana energija izaziva odziv detektora.
Mogue je koristiti toplotni infracrveni detektor za detekciju zraenja crnih
tela na sobnoj temperaturi.
Pretpostavimo da imamo termometar koji je termistor, iji je temperaturni
koeficijent dat sa:

1 R

R T
Na osnovu naponskog delitelja imamo
Rt
Vout Vin
RL Rt

Rt
Vout Vin
RL
RL Rt
 Osetljivost sistema data je sledeom relacijom:

Vout Rt
osetljivost Vin
T RL
Termalni detektor
 Na osnovu bilansa energija, dobijena energija je jednaka promeni energije u
termometru:

T
Pin G (Tc T0 ) C
t
Sada, pretpostavimo da snaga i temperatura termometra osciluju:

i t
Pin Pin1 Pin2 e
it
Tc Tc1 Tc 2 e
 Uvrstimo ove izraze u izraz za balans energije:

it it it
Pin1 Pin2 e G(Tc1 Tc 2 e T0 ) iCTc 2 e
Ako konstante i oscilatorne delove uzmemo kao nezavisne imamo:

Pin1 G(Tc1 Tc 2 ) 0
Pin2 G(Tc 2 ) iCTc 2
Ovo se svodi na:

Pin1 Pin2
Tc1 T0 Tc 2
G iC G
 Dakle, osetljivost ovog ureaja je:

V V T Rt 1
osetljivost Vin
P T P RL iC G

Da bi poboljali osetljivost, vano je izabrati termometar sa velikim

temperaturnim koeficijentom i malim toplotnim kapacitetom.
Iz ovog izraza moemo videti da odziv detektora ima jedan pol,
to e rei da je frekventno nezavisan za uestanosti manje od
kritine i opada 1/f za uestanosti vee od kritine. Odziv je identian
odzivu NF filtra. Postoji nekoliko razliitih infracrvenih detektora koji
su zasnovani na ovom konceptu. U stvari, skoro svaki afirmisani
termometar takoe je optimizovan kao infracrveni detektor
 PRIMER FOTOTRANZISTORA
Fototranzistor je ureaj koji radi na principu pretvaranja fotona u elektrone u
bazi bipolarnog tranzistora. to se tie takvog tranzistora, bazna struja povlai
veu struju kolektor-emitor. Najlaki nain za detekciju struje jeste da se ona
pomou otpornika konvertuje u napon
 Oscilatorno kolo se napaja svetleom diodom, uzrokujui oscilacije od 1kHz.
Kolo konvertuje struju u napon promenljivim otpornikom, proputa signal
kroz VF filter i konvertuje ga u pravougaone impulse pomou komparatora.
Struja koja tee kroz tranzostor ne moe da premai struju zasienja:

Vbias o.6V
I st
R pd

Ako je pozadina veoma svetla, struja koja tee kroz ureaj moe
biti blizu struje zasienja i dodatno osvetljenje ne proizvodi mnogo
dodatnih signala. U zavisnosti od koliine osvetljenja pozadine,
mogue je zasititi detektor, ime se smanjuje osetljivost na signale.
 TOPLOTNI INFRACRVENI DETEKTORI
Ovi detektori su zasnovani na otpornou termometra.
Crte mikro bolometra prikazan je na slici
 Lagana platforma silicijum nitrida dimenzija 50x50x0.5 nalazi se paralelno sa
silicijumskom podlogom. Oslanja se na par noica i obloena je otpornim
materijalom sa dobrim koeficijentom toplotne otpornosti. Ispod platforme je
tranzistor koji povezuje strujno merno kolo sa ureajem, i pri tom koristi
konvencionalne tehnike red-kolona, za adresiranje. Struja iz ureaja istie iz
radnog kola na obod ureaja preko x i z metalnih ica.
Ovaj ureaj mora se nalaziti na temperaturama blizu sobne, da bi radio sa
dobrom osetljivou.
Poslednjih godina pojavila se jo jedna veoma vana tehnologija za jeftini
infracrveni detektor u formi piroelektrinog materijala
 Najpoznatiji materijal sa najboljim piroelektrinim koeficijentom je
Deuterated Tri-Glycine Sulfide (DTGS). Obino se koristi za IC detekciju u
laboratorijskoj spektroskopiji i u ranijim sistemima za detekciju pokreta.
Postoje aplikacije u kojima nije potreban detektor sa najboljim
performansama. U tim aplikacijama, PVDF opna (prevlaka, film) postaje
najbolji izbor, pre svega zbog izuzetno niske cene materijala. Primer aplikacije
sa niskim performansama je infracrveni dtetektor pokreta.
Uobiajeno je da su u ponudi zajedno PVDF detektor i jeftini optiki paket,
koji koristi soiva od teflona da fokusira svetlost. Teflon je jeftin materijal i
transmituje IC, to ga ini povoljnim za posao.
Tipina teflon soiva, koja se koriste za detekciju kretanja, imaju neravnu
povrinu sa nekoliko krunih ispupenja. Ova ispupenja deluju kao
fokusirana soiva i donose svetlost od odreenog mesta ka detektoru. Kako se
topli objekat kree i zraenje se povremeno usmerava ka detektoru