Francuski

polupreziden
cijalizam
 Geneza politikog sistema
Francusku nije lako razumeti,
predviati, a kamoli usmeravati
(De Gol: nije lako upravljati
zemljom koja proizvodi 246
vrsta sireva;
Francuska prva po broju:
a) Ustava;
b) Revolucija;
c) Razliitih poredaka;
Druga po broju stanovnika; prva
po povrini; druga po
ekonomskoj snazi; druga
kolonijalna sila posle Engleske;
U vreme prizemnih politiara
imala je dva velikana: De Gola i
Miterana;
Polupredsedniki model: uzor
postkomunistikim sistemima;
 Geneza politikog sistema
Razliite ocene i klasifikacije
politikog sistema Francuske:
Etatistika drava, blizu
autoritarizma;
Najunitarnija drava u Evropi;
Korporativistika drava;
Pluralistika drava;
Polupredsedniki sistem;
Hiperpredsedniki sistem;
Divere: republikanska
monarhija;
Birdo: plebiscitarna
demokratija;
Rejmon Aron: izborna
monarhija;
Blagi autoritarni brend
demokratije;
 Geneza politikog sistema
Francuska je:
a) Unitarna
b) Polupredsednika
c) Viepartijska
d) Demokratska
e) Republika;
 Geneza politikog sistema
Izvorna Francuska: teritorija oko Pariza;
Starosedeoci: Kelti;
Grci osnovali koloniju kod dananjeg Marseja;
I vek p.n.e. Francusku (Galiju) osvajaju Rimljani;
Rimski uticaj je bio i ostao dubok;
Francuska je latinska zemlja;
Nakon pada Rima (476.), u Galiju dolaze Franci,
narod germanskog porekla;
 Geneza politikog sistema
Dinastija Merovinga;
Hlodoveh- prihvatanje
hrianstva;
Savez sa Katolikom
crkvom;
Nakon smrti Hlodoveha,
Francuska se raspada na tri
dela:
1. Burgundija;
2. Austrasija;
3. Neustrija;
 Geneza politikog sistema
Dinastija Karolinga:
Karlo Martel;
Pipin Mali;
Karlo Veliki: krunisan za
imperatora Svetog rimskog
carstva 800. godine;
poetak pravog srednjeg
veka;
Karolinka renesansa;
843. podela carstva na tri
dela:
1. Francuska;
2. Nemaka i
3. Lorena;
Geneza politikog sistema
 Geneza politikog sistema
Turbulentna politika i ustavna istorija;
Velika Britanija: kontinuirani politiki i ustavni razvoj-
Francuska: diskontinuirani politiki i ustavni razvoj;
Do 1789: mnotvo kraljevstava i autoritarnih reima;
Od 1789:
1. Tri ustavne monarhije;
2. Dve imperije;
3. Jedna semidiktatura;
4. Pet republika;
16 ustava (jedan ustav na svakih petnaest godina);
Dve suprotstavljene tradicije:
I. Autoritarna: monarhijski, imperatorni, viijevski reim;
II. Republikanska: demokratska, protodemokratska
tradicijja;
 Geneza politikog sistema
etiri velike revolucije:
I. Velika francuska
revolucija, 1789.
II. Julska revolucija,
1830;
III. Revolucija 1848- 49;
IV. Revolucija 1870- 71;
 Geneza politikog sistema
1789. Skuptina
stalea;
Juri na Bastilju;
Deklaracija prava
oveka i graanina;
 Geneza politikog sistema
Deklaracija prava oveka i graanina:
Nije prosta kopija ili pandan Deklaraciji o nezavisnosti;
Lapidarno (17 lanova), jednostavno, vizionarski sroena;
Jevanelje novog vremena;
I. Liberalno- individualistika struja:
Doktrina prirodnih prava:
Preambula: neznanje, zaboravljanje i nepotovanje
ljudskih prava jedini uzroci javne nesree i propasti
vlada;
lan I: Ljudi jesu i nakon svog roenja ostaju slobodni
i jednakopravni. Drutvene razlike smeju biti
obrazloene samo u smislu opte koristi.
lan II: Cilj svakog politikog udruenja je odranje
prirodnih i neotuivih ljudskih prava. Ova prava su
sloboda, privatna svojina, sigurnost i otpor
ugnjetavanju.
Nema eksplicitno izraenih socijalnih ili keonomskih
prava;
 Geneza politikog sistema
II. Rusoovske ideje:
lan III: Poreklo svakog
suvereniteta poiva u
naciji. Nijedno telo, niti
individua ne moe koristiti
vlast koja ne potie od
njih samih.
lan VI: Zakon je izraz
opte volje. Svi graani
imaju pravo da uestvuju
lino, ili preko svojih
predstavnika, u njegovom
donoenju. On mora biti
isti za sve, bilo da titi,
bilo da kanjava. Poto
su svi graani jednaki
pred njim, podjednako su
im dostupna, prema
njihovoj sposobnosti, sva
dostojanstva, mesta i
javne slube, bez obzira
na bilo kakvu razliku osim
one koja se tie njihovih
vrlina i njihovih talenata.
 Geneza politikog sistema
III. Kombinacija ove dve struje:
lan IV: Sloboda se sastoji u tome da svako
moe initi sve to ne teti nekom drugom. Tako
ostvarivanje prirodnih prava svakog oveka ima
za granicu samo osiguranje jednakih prava i za
ostale lanove drutva. Ove granice mogu
odreenje samo zakonom.
 Geneza politikog sistema

Eklektiki dokument;
Novi svet vrednosti;
Temelji republikanske
doktrine i tradicije u
Francuskoj;
 Geneza politikog sistema
Ustav iz 1791:
Ustavna monarhija;
Monarh razvlaen:
Klasini kraljevski prerogativi prebaeni u nadlenosti Skuptine:
Odluivanje o miru i ratu;
Imenovanje visokih dravnih inovnika i sudija;
Donoenja zakona i uredbi;
Zadrao je odreena ovlaenja:
Zakonodavni veto;
Izbor ministara;
Odbaen feudalni sistem, kao i plemioke privilegije;
Nacionalni suverenitet i predstavniki sistem (sa podelom vlasti);
Ogranieno birako pravo:
Cenzusi (posebno imovinski);
 Geneza politikog sistema
Konventski sistem (1792- 1795):
Konvent centralna i vrhovna politika i pravna
institucija ovog sistema;
Zakonodavna vlast;
Posredno i izvrno- upravnai sudska vlast;
Stvaranje i kontrolisanje izvrnih organa:
a) Komitet javnog spasa;
b) Komitet opte bezbednosti;
 Geneza politikog sistema
Montanjarski ustav (ustav po Rusou):
Cilj:
Zajednika srea;
Narodna suverenost sa republikanskim ureenjem;
Jednakost;
Sloboda;
Sigurnost;
Svojina;
Jedinstvo vlasti: skuptinski sistem:
Konvent;
Opte pravo glasa;
Socijalna prava:
Pravo na rad;
Obrazovanje;
Pomo;
 Geneza politikog sistema
Direktorijalni ustav, 1795:
Direktorijalni reim:
Izvrnu vlast obavlja direktorijum od pet lanova;
Predstavnika vlast;
Podela vlasti;
Bikameralna Skuptina:
Vee pet stotina i Vee starih;
 Geneza politikog sistema
Ustav iz 1799:
Sva vlast dodeljena trojici konzula;
Mandat od 10 godina;
Formalno postojali Senat i republikansko ureenje;
Ustav iz 1804:
Napoleon se proglasio za naslednog imperatora;
Monopolska monistika vlast;
 Geneza politikog sistema
Ustavna povelja iz 1814:
Ograniena parlamentarna demokratija;
Bikameralni parlament:
1) Dom perova;
2) Dom predstavnika;
Ustavna povelja iz 1830:
Naelo narodne suverenosti;
Varijanta parlamentarizma;
Vlada mora da uiva poverenje i Parlamenta i kralja;
Naelo ministarske odgovornosti;
Geneza politikog sistema