Identifikovanje darovitih

uenika
Niki, 2012
Ivona Milai Vidojevi
Uvod
Kako da izaberemo uenike kod kojih emo traiti
darovitost?
Sud nastavnika i miljenje roditelja su presudni kod
donoenja odluke o tome da li se uenik smatra
potencijalno darovitim i kao takav podvrgne
ispitivanju.
Mogu se ukljuiti drugovi i sami daroviti.
Kao indikator darovitosti se esto uzima rezultat na
testu.
Povoljnija je situacija kada postoji vie podataka o
ueniku (miljenje nastavnika, roditelja, rezultat na
testu)
...
Ni nastavnici ne mogu da prepoznaju sve
darovite, a neke nedarovite proglaavaju za
darovite.
Roditelji su neobjektivni kada su njihova deca u
pitanju.
Upotreba skala se pokazala kao komplikovana,
tanost nastavnikih procena se moe poboljati
treningom.
...
Poto su potencijalno daroviti uenici uoeni oni
se podvrgavaju ispitivanju, procenjivanju i
merenju onih karakteristika koje ukazuju na
darovit potencijal.
Procenjivanje vre eksperti iz oblasti u kojoj se
trai darovitost.
Kao predmet procenjivanja pojavljuje se pored
sposobnosti i pokazatelji kao to su
radovi, nagrade, lanstvo u organizacijama.
...
Testovi se zadaju prvo grupni, zatim
individualni.
Testovima optih sposobnosti dodaju se testovi
kreativnosti, kritikog miljenja i posebnih
sposobnosti u zavisnosti od tipa darovitosti koji
se ispituje.
Rezultat procene se daje u obliku izvetaja,
ocena, rangova i predloga.
...
Deava se da su neki uenici uspeni na
testovima, ali ne postiu u koli i van nje vidljive
rezultate.
Rezultati sa testova nisu dovoljni da potvrde
darovitost.
Testovi kreativnosti odnose se na kreativno
miljenje pa je njihova vrednost relativizirana
nemogunou da zahvate celovitije proces
kreativnog stvaranja.
...
Zato ni rezultati najboljih testova nisu definitivne
potvrde darovitosti jeste pitanje kriterijuma
darovitosti.
Problem kako da razlikujemo darovito postignue od
nedarovitog se u praksi reava na tri naina:
1.definisanjem pojedinanih kriterijuma,
2. pravljenjem matrice podataka i
3. upotrebom studije sluajeva.
Kada se dobije skor na testu odreuje se kriterijum
iznad kojeg se rezultat smatra indikatorom
darovitosti, 10% najboljih rezultata.
...
Drugi nain je da se rezultati sa testova ukljue u
matricu gde se obrade.
Poto se kategoriu i dobiju odgovarajue
optereenje prema znaaju koji im se pripisuje
ove mere se mogu sabrati.
Tako se dobije kompozitni skor po kome se
uenici rangiraju, a onda se izdvoji 1-5% sa
najboljim rezultatima kao daroviti.
...
Studija sluaja je esto najbolji nain da se izaberu
daroviti uenici.
Ovaj metod podrazumeva paljivo prikupljanje i
prouavanje podataka o postignuima i ponaanju
posmatranih uenika u duem vremenskom periodu.
Uz procenjivanje postignua u koli i na testovima trae
se podaci o postignuu u vankolskim oblastima, lini
kontakt sa procenjivaem i njegov intervju.
Ovakve okolnosti omoguavaju obraanje panje na one
uenike koji pokazuju nesklad izmeu postignua i
izmerenih sposobnosti.
...
Odreivanje kriterijuma darovitosti stvar je odluke i
dogovora.
Veina istraivaa se u traganju za darovitim
zadovoljava procentom u rasponu od 1-20% dece iz
generacije.
Ne postoje preporuke za najbolji nain izbora
darovitih pojedinaca.
Uporeivanje rezultata uenika koji su ukljuivani u
odreene programe na osnovu interesovanja i
izmerenih sposobnosti pokazuje da izmeu njih
nema razlike.
...
Ko su daroviti uenici?
kolski napredni naglasak je na znanjima i
sposobnostima za uenje i ranije sazreli u prvi
plan se istie brzina intelektualnog razvoja, bre
doseu vie razvojne stepene i krae se na njima
zadravaju.
Pouzdano se zna da daroviti uenici nisu samo oni
koji ispoljavaju visoke sposobnosti, dobro ue ve ih
ima i meu neuspenima, hendikepiranima, nisu
uvek uspeno integrisani i pokazuju tendenciju ka
raznim oblicima neadaptiranog ponaanja i
reagovanja.
Obrazovanje i vaspitanje darovitih
uenika

Poseban tretman darovitih uenika u koli

ukljuuje
segregaciju
Akceleraciju i
Obogaivanje
...
kolsko iskustvo ide u prilog uverenja da
daroviti uenici treba da ostanu u meovitim
odeljenjima, ali se zahteva da im se obezbede
dodatni sadraji i aktivnosti u koli i van nje da
bi mogli da razviju svoje potencijale.
Najvanije karakteristike po kojima se daroviti
uenici razlikuju od ostalih uenika su nivo i
brzina kognitivnog razvoja i koliina znanja
koje imaju.
...
Razmatranje problema obrazovanja i vaspitanja
darovitih i talentovanih uenika se moe razloiti
na 3 bitna pitanja:
Ko su daroviti uenici? (kako se mogu
prepoznati, koje su njihove karakteristike)
Kakve su obrazovne i vaspitne potrebe
darovitih uenika (po emu su specifine u
odnosu na ostale uenike)
Koji su adekvatni oblici obrazovne podrke
(koja e podstai razvoj uenikovih darova)
DAROVITI UENICI I NJIHOVE VASPITNE I
OBRAZOVNE POTREBE
Celokupna podrka bazirana je na ideji o specifinim
potrebama iz ega je izvedeno da ono to daroviti
uenici treba da naue se razlikuje od onog to treba
da naue ostali uenici.
Kod pokuaja specifikovanja obrazovnih potreba
uoavamo 2 pristupa iji su rezultat
jedinstvene i posebne liste potreba zavisno od toga
da li je darovitost odreena kao. jedna (opta) ili se
govori o vie vrsta posebnih darovitosti
...
Intelektualno darovita deca imaju potrebu da
dobiju nove i izazovne informacije, da slede
svoja specifina interesovanja, da imaju priliku
da pokau ono to znaju, da rade ubrzanim
tempom, da budu angaovana u reavanju
problema i koriste induktivno miljenje, da
znanje primenjuju na realne probleme, da naue
da potuju individulane razlike i da postavljaju
realne ciljeve za sebe i druge.
...
Uenici koji su talentovani za pojedine kolske
predmete imaju potrebu da:
steknu bazinu kompetentnost u datoj oblasti,
da steknu tehniki renik i vea i dublja znanja,
da komuniciraju sa priznatim strunjacima iz
date oblasti, da primenjuju znanje na aktualne
probleme, da izlau i drugima saoptavaju ono
to znaju, da razvijaju svoje sposobnosti u
drugim oblastima.
...
Razvoj kreativnih sposobnosti zahteva
ohrabrivanje kreativnih napora, pruanje prilike da
uenici slede svoja interesovanja.
Kreativni uenici imaju potrebu za usmeravanjem,
potrebna im je pomo u prepoznavanju situacija
kada je socijalno konformiranje prihvatljivo.
Umetniki talenti se mogu podrati
obezbeivanjem iskustva i ohrabrivanjem koje se
postie izlaganjem umetnosti i nabavkom potrebnih
sredstava za umetniko stvaranje, kao i sticanjem
znanja u drugim oblastima.
...
Za uenike koji imaju socijalne sposobnosti kola
treba da obezbedi:
prilike za grupnu interakciju, ohrabrivanje da budu
uspeni sledbenici kao i voe, iskustvo u
postavljanju realnih ciljeva, voenje u opaanju
alternativnih pristupa za postizanje cilja, pomo u
razjanjavanju linih vrednosti i prioriteta, pomo
da naue da rade sa ljudima koji imaju razliite
vrednosti, pomo u sticanju svesti o sloenosti i
interdisciplinarnosti ljudskih problema, pomo u
potovanju individulanih razlika i vrednosti ljudskog
ivota.
...
Veina navedenih potreba se pojavljuje i u opisima koji
podrazumevaju da je darovitost jedinstven fenomen.
Prvi opis optih karakteristika darovite dece
preuzimamo od Korena.
Konkretno, u vezi sa uenjem darovit uenik ima
potrebe:
za sticanjem znanja i informacija iz razliitih oblasti,
bogaenjem svog renika, za prilikama u kojima e
pokazati svoj tean govor, za situacijama u kojima e
vebati svoje intelektualne sposobnosti (uobliavanje
injenica, shvatanje osnovnih principa, opaanje i
razumevanje sloenih stvari i pojava), da puno ita, da
koristi vetine kritikog miljenja
...
Kada je re o stvaralatvu darovit uenik ima
potrebe:
da razvija veliki broj ideja i reenja za
postavljene probleme, da moe da postavlja
mnoga pitanja, da moe da ponudi originalne
odgovore, da u reavanju problema prihvati
rizik, da se ponaa nekonformistiki, da bude
razliit od drugih, da pokae svoj smisao za
humor, da moe da proverava izjave i postupke
autoriteta.
...
to se tie motivacije darovit uenik ima potrebu
za
prilikama u kojima se potpuno predaje
preferiranom zadatku, da ne radi rutinske
poslove, da radi tempom koji mu odgovara, da
radi bez vee pomoi odraslih, da se bavi
pitanjima odraslih (religija, politika, razlike
meu polovima i rasama) da ispolji istrajnost u
svojim uverenjima
...
U pogledu socijalnih karakteristika darovit
uenik treba da
ima mogunosti da sarauje sa decom svog
uzrasta i sa odraslima, da ne mora da prihvati
miljenje i ponaanje veine, da preuzme
dunosti i odgovornosti koje iz njih proistiu, da
planira i organizuje, da se prilagoava novim
prilikama i situacijama, da ispoljava samosvest i
samopouzdanje, da se uivljava u probleme
drugih.
...
Sledei spisak nalazimo kod Vudlfil, koja tvrdi
da darovita deca imaju potrebu da
kolski rad i uenje doive kao izazov.
darovitim su potrebne prilike za nezavisan rad i
rad u grupi.
Imaju potrebu za razvijanjem vetina
postavljanja pitanja, da diskutuju jer to pomae
proveru ideja, preciziranje, posmatranje
problema sa razliitih strana,
...
Darovita deca treba da naue razliite mogunosti
pisanja kako bi struktuirala svoje ideje i saoptila ih
drugima na razumljiv nain kao i da ovladaju
istraivakim tehnikama koje e im omoguiti
prikupljanje i beleenje informacija o temi kojom se
bave.
Imaju potrebu za podrkom u izgraivanju
upornosti u onom to rade, potrebno je da proiruju
svoja interesovanja.
Svaki rad sa darovitim uenicima mora imati
razumevanja za jake i slabe strane ovih uenika.
...
Friman tvrdi da darovita deca imaju iste obrazovne
potrebe kao i ostala deca, ali su njihove potrebe vee.
Osujeenje potreba izaziva jae reakcije.
Faktori koji mogu da stvore problem u koli su:
visoka senzitivnost darovite dece,
perfekcionizam i nerealna oekivanja,
neadekvatni obrazovni tretman i
pol.
U razredu obine kole potencijalni uzroci neuspeha su
kurikulum,
nastava i
klima za uenje koja vlada u odeljenju.
...
Inventarisanje potreba darovitih zavrava kao
univerzalni spisak bilo potreba bilo prava svih
uenika.
OBLICI VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
SA DAROVITIM UENICIMA
Prvo ponueno reenje je bilo izdvajanje
(segregacija) u posebna odeljenja ili kole radi
zadovoljenja specifinih obrazovnih potreba.
Tridesetih godina je ve krenula polemika o
neeljenim efektima izdvajanja i opravdanosti
takvog oblika rada koja traje i danas.
Izdvojene grupe mogle su obraivati vee i sloenije
sadraje, uz brzo prolaenje delova, meutim javlja
se problem elitizma, a i poetna ujednaenost
odeljenja.
Ispostavlja se da su grupe darovitih mnogo manje
homogene nego to se na poetku verovalo.
...
Drugi pokuaj obezbeenja odgovarajueg obrazovanja
je ubrzavanje.
omoguava bre prolaenje kroz sve nivoe kolovanja
(rani upis, preskakanje razreda).
Preskakanjem razreda je moglo da se rei nepotrebno
ponavljanje gradiva i ukljuivanje u proces uenja od
onog nivoa na kojem se nalazi.
Ali nije lako uskladiti prethodna znanja i aktuelnu
kolsku ponudu.
Darovita deca se izdvajaju iz grupe vrnjaka i pridruuju
se starijim grupama gde je njihova adaptacija oteana,
najei problemi su gubljenje starih drugova koji su
potrebni radi normalnog socijalnog razvoja.
...
Trei nain rada je obogaivanje koje
podrazumeva dodatno angaovanje uenika u
redovnoj nastavi i van nje.
Izvan nastave im se nude mogunosti za dodatni
rad,

Tri naina rada se danas manje razdvajaju.

...
Obogaivanje se pojavljuje kao:
izvoenje samostalne studije,
mogunosti za bre prelaenje nastavnih jedinica,
primena misaonih procesa vieg nivoa,
angaovanje gostujuih predavaa,
rad uz pomo mentora
Dodatne metode obogaivanja:
program razmene,
internacionalna matura i
pohaanje meunarodnih koleda.
...
Mogunosti za bre prelaenje gradiva i uenje
unapred dozvoljava uenicima uenje novog i
izbegavanje dosade.
Nastavnici u obinom odeljenju mogu da daju
vie aktivnosti za iste delove kurikuluma koji e
odgovarati svakom ueniku
Gost predava je poeljan za one teme gde
nastavnik nije mnogo struan ili nema svee
informacije.
...
Mentor je odrastao strunjak koji se susree sa
uenikom radi diskusije u oblasti za koju su
oboje zainteresovani.
Na srednjokolskom nivou jo su vee
mogunosti obogaivanja jer uenici mogu bolje
da koriste slobodno vreme.
Mogu da koriste izvore na nivou koleda.
...
struna praksa gde e uenici uiti o odreenim
zanimanjima.
Programi razmene izmeu grada i sela ili dve
drave obeavaju sticanje iskustva.
Meunarodna matura obezbeuje
internacionalnu perspektivu steenom
obrazovanju i kolovanje irom sveta.
...
Drugu grupu metoda ini grupisanje koje obuhvata
okupljanje uenika slinih sposobnosti na jedno
mesto (u okviru posebnih odeljenja, klaster
grupisanje po aktivnostima)
U srednjoj koli
specijalizovane kole,
nagradni asovi,
seminari.
Mogu se upotrebiti
specijalni asovi,
letnje institucije,
ekspedicije.
...
Posebno odeljenje omoguava uenicima da
budu podsticani tokom celog dana, od druge
dece slinih sposobnosti, od strane posebno
izabranih nastavnika i da imaju integrisan
kurikulum.
Zamerka je elitizam, oslabljuju se obina
odeljenja, daroviti se ne pripremaju za stvarni
ivot.
Klaster grupisanje grupisanje darovitih iz vie
odeljenja za neke aktivnosti.
...
Programi sa uzimanjem uenika iz obinog
odeljenja okupljaju darovite uenike izvesno
vreme, u toku svakog dana ili 1 dan nedeljno.
Pogodnost izdvajanja na ceo dan sastoji se u
mogunosti produbljenog rada na jednom
projektu.
Posebne kole imaju sve prednosti i mane
posebnih odeljenja.
Pojedine kole postiu veliki uspeh jer
obezbeuju specijalizovanu nastavu
...
Klaster grupisanje jezgra kursa omoguuje
darovitim da ue jezgro kursa zajedno, brim
tempom dublje i sa manje vebanja.
Seminari pruaju prilike za kontaktima sa
specijalistima, cilj seminara je izvoenje
istraivanja i interdisciplinarne studije koje
obuhvataju vie kolskih predmeta.
...
Akceleracija ukljuuje promenu koliine
regularnog kurikuluma koja omoguava darovitim
uenicima da zavre program za krae vreme.
Ubrzavanje u osnovnoj koli obuhvata
raniji polazak u prvi razred,
preskakanje razreda,
pravljenje kombinovanih odeljenja i
ubrzano izlaganje kurikuluma.
U srednjoj koli:
uee na viem kursu,
raniji upis,
asovi izvan redovnih obaveza.
...
Raniji polazak u kolu
zahteva procenjivanje stepena u kojem je dete
ispred svojih vrnjaka,
odreivanje oblasti u kojima pokazuje
naprednije postignue,
ispitivanje detetovog miljenja o sebi i
sposobnosti nastavnika da mu prui
individualizovanu podrku.
...
Preskakanje razreda
Delimino preskakanje razreda
ukljuivanje u vii razred za pojedine predmete
Kombinovana odelenja
koja se sastoje iz dva razreda pruaju priliku
mlaim uenicima da komuniciraju sa starijim
uenicima socijalno i akademski.
Teleskopiranje
ubrzavanje dela kurikuluma, gradivo se uradi za
pola godine npr.
...
Na srednjokolskom nivou akceleracija se izvodi
ukljuivanjem u uenje na vie nivoe koji
omoguava uenicima da pojedine predmete
pohaaju na viem nivou.
Jedan od naina je pohaanje kursa na koledu
koji se priznaje kao poloeni ispit kasnije na
fakultetu.
Raniji prijem na koled je posledica ranijih
ubrzavanja.
...
Akcelerirani asovi izvan kolskog dana
Akceleracija moe biti horizontalna kada se daje
vie gradiva na istom nivou i
vertikalna kada se izuavana tema produbljuje i
radi na viem nivou.
...
Stenli govori o 4 vrste obogaivanja i povezuje
ih sa ubrzavanjem.
Moe biti prosto poveanje zahteva.
Prvi sluaj je kada daroviti dobiju vie zadataka
od druge dece, a
druga mogunost je irelevantno akademsko
postignue koje podrazumeva da kada uenik
zavri zadatke za koje je darovito daju neki drugi
zadaci.
...
Kulturno obogaivanje
nudi ueniku druge aktivnosti, ali su dobro
izabrane tako da pruaju znanja od znaaja za
opti razvoj.
Relevantno akademsko obogaivanje
uenik dobija zadatke koji se tiu oblasti
darovitosti
...
Renzuli razlikuje 3 vrste obogaivanja
Prva vrsta odnosi se na istraivake aktivnosti
koje su usmerene na razvijanje kognitivnih i
afektivnih procesa
Druga vrsta ine grupne aktivnosti uvebavanja
koje obuhvataju reavanje problema, ispitivanje,
kreativno miljenje i vebanje senzitivnosti
Tree obogaivanje predstavlja istraivanje
realnih problema.
EFEKTI OBRAZOVNE PODRKE ZA DAROVITE
UENIKE PREMA INOSTRANIM ISTRAIVANJIMA

Prednost se daje obogaujuim aktivnostima i

sadrajima.
Izdvajanje
u posebnim kolama- zamerka-
mladi se pripremaju za ivot u uslovima daleko
od stvarnosti.
...
Izdvojeno kolovanje najsposobnijih je
maksimalno ostvareno u projekciji
Akademgoroda, univerzitetski grad na podruju
SSSR-a, 1991 g.
tu je ivelo vie od 30 000 visoko kolovanih
strunjaka koji su radili na fakultetima i
institutima za prouavanje prirodnih nauka i
matematike (tu je razvijen kosmiki program
orbitalna stanica MIR je najsavrenije
dostignue ljudskog uma u toj oblasti.

Na univerzitet su mogli da se upiu srednjokolci
koji su proli otru selekciju koja podrazumeva
pohaanje pripremnih kurseva u trajanju od 1-
2god.
U prvoj i drugoj fazi ispituju se znanje i
kreativnost, a u treoj sposobnosti za uenje i
samoobrazovanje.
Od svih prijavljenih izabere se 120-150
kandidata koji postaju studenti
...
Studije traju 5 godina, na prve 3 se stie
osnovna znanja a 2 rade istraivanja na
institutima.
Kada diplomiraju rade kao istraivai, neki
dobijaju stalni posao, a neki mogunost da rade
doktorat ija izrada traje 2-4 godine.
kolovanje traje 11-13 godina u rasponu od 15 do
27. godine kandidata.

1/2 do 1/3 ne uspeva da zavri fakultet, oni koji
uspevaju odlaze i ak naputaju nauku.
Problem su male mogunosti za samostalni
istraivaki rad, od studenata se oekuje da
prihvate autoritet institucije i sledei naloge
pretpostavljenih nalaze kreativna reenja.
Ujednaavanje talentovanih studenata
onemoguava ispoljavanje individualnosti.
...
Veina uenika koja je boravila u programu za darovite
pozitivno ih je ocenila.
najvie su cenili samostalan rad i kontakt sa
nastavnicima.
Podrka roditelja je vana.
Uenici koji pohaaju poseban program imaju vie
srednje ocene, uestvuju u veem broju kurseva, dobijaju
vei broj stipendija i nagrada.
Imaju vie obrazovne ciljeve i interesovanje za kolu.
Pohaanje posebnog programa podstie razvoj
akademskih sposobnosti i ostvarivanje viih nivoa
postignua.
...
Efekti pohaanja programa na miljenje koje
uenik ima o sebi- studije daju raznolike rezultate.
Meutim istraivanja otkrivaju i negativne
posledice izdvajanja darovitih uenika.
Daroviti uenici koji su ili u izdvojena odeljenja su
imali loije miljenje o sebi od darovitih koji nisu
pohaali izdvojeno odeljenje (Kolam i Fults, 1982)
Kod nekih darovitih koji su pohaali posebna
odeljenja pa su se vratili u redovna odeljenja dolo je
do poboljanja miljenja o sebi.
Koji su razlozi da se daroviti uenici oseaju
ugroeno?
...

Homogeno grupisanje darovitih uproseuje

njihovo vienje sebe.
Daroviti bolji uenici u novom odeljenju su
zadrali status izuzetnih, a daroviti koji ulaze u
kategoriju uenika sa niim sposobnostima
sumnjanju u ispravnost miljenja o sebi koje su
imali.
...
Ubrzavanje
ove mere se retko koriste, vrednost metoda
akceleracije je potvrena samo u nekim
oblastima, najvie se ispituju efekti ranijeg
polaska u kolu i preskakanja razreda.
Riben 1991 je utvrdila da deca uspevaju da odre
odlian uspeh u toku kole, akceleracija je dobra
mera za naprednu decu
...
Rezultati pokazuju jednako ili bolje postignue i
socijalnu prilagoenost akceleriranih uenika u
poreenju sa uenicima istih sposobnosti koji nisu
akcelerirani.
Ne moe se ostati na jednoj akciji, uenicima treba
omoguiti nastavak akceleracije do kraja kolovanja.
Preskakaknje razreda je odgovarajue pod
odreenim okolnostima:
kada uenik ima visoko kolsko postignue,
visoku motivaciju,
kada je socijalno i emocionalno zreo i
kada sam eli da preskoi razred.
...
Obogaivanje 5 vrsta dobiti za uenike koji su se
ukljuili u vie kurseve na koledu:
rad se doivljava kao izazov,
omoguava interakciju sa sebi ravnima,
prua specifina znanja,
razvijanje bazinih vetina,
omoguava istraivanje.
Dva problema-
otpor koleda i
nedostatak vremena za domae zadatke.
...
Dodatni kursevi izvan kole, mentorski rad,
skraivanje regularnog kurikuluma
Istraivanja o efikasnosti pojedinih oblika rada sa
darovitim uenicima potvruje pozitivne efekte
ispitivanih programa na postignue, kognitivni
razvoj i linost darovitih uenika.
Paljivija analiza rezultata otkriva nam da se
ponekad primenjeni programi samo opravdavaju
nalazima o tome kako nisu imali negativne efekte u
oblasti socio-emocionalnog razvoja i razvoja linosti.