Doc.

dr Vesna Nemec
 Umesto naziva "funkcionalne igre" moe se
upotrebiti i izraz "funkcionalne igrake", jer
se sam ovaj pojam odnosi na igrake, na igru
kao sadrinu (ovaj naziv dala je Sarlota Biler)
.
Funkcionalna igra najjae je izraena u prvoj
godini ivota i nastavlja se, sa znacima
slabljenja, do tree godine.
U tom razdoblju dete najradije prihvata
igrake koje zadovoljavaju njegove
funkcionalne sposobnosti omoguujui
njihovo usavravanje.
Dete e ostaviti (igraku) koja se krece da
bi se npr. dokopalo neke obine kutije.
 Prema kretanju tela dece u igre ubrajamo:
pokretanje nogu, ruku i glave; pokuaj da se
glava podigne; pridizanje, okretanje,
puzanje napred i nazad pipanje, hvatanje;
sedenje, ustajanje, stajanje na prstima,
hodanje s pridravanjem, klizanje; dranje,
noenje i bacanje igraaka, presipanje
peska, vode; aranje olovkom; guvanje
papira, listanje knjige; vuenje igraaka na
kanapu; klackanje, ljuljanje itd.
U predkolskom uzrastu, naroito u njegovom
prvom delu, dete vie voli da se igra samo,
ali osea potrebu da ima oko sebe drugu
decu ili odrasle koje e podraavati.
 lmaginarne igre poinju u drugoj godini i razvijaju se sve do pete godine
ivota kada prelaze u stvaralake igre.
Imaginacija, sposobnost da se na osnovu prostog iskustva stvaraju nove
predstave koje omoguuju planiranje buduih akcija .
Dete svojom matom doarava naine odnosa i ivota oko sebe. Kaiku ili
kiobran ono "doivljava" kao lutku, a stolicu kao konja ili voz. Ono
"hrani" razne predmete jer su za njega oni ivi.
U ovom periodu preporuljivo je pruiti deci to vei izbor igraaka. Ona
su sklona da "prisvajaju" sve do ega dou.
Na poslednjem i najviem stepenu imaginarnih igara, stvari dobijaju
uglavnom svoju pravu ulogu.
Imaginaran postaje odnos meu ljudima. Tada dete dobija svoju ulogu:
jedno je ''tata", drugo "mama", tree ika doktor", "potar" itd.
U ovom uzrastu deca veoma rano prihvataju dramatizacije pojedinih
dogaaja a, kasnije, i kraih pria.
 Biranje odreenih materijala za igru predstavlja poetak
stvaralakih igara.
U takve igre ubrajamo igre s peskom, ilovaom,
plastelinom, kredom i svim onim od ega se mogu napraviti
are..
. Ako dete tog uzrasta zapitate ta radi, ono najee
odgovara da pravi kolae (od blata), kuu (od peska), crta
konje itd.
U stvaralakoj igri dete ispoljava svoje sposobnosti za
odreen nain izraavanja.
Mogue je uoiti obdarenost deteta za oblikovanje
odreenih formi (crtanje, gradnja, slaganje, oblikovanje
materijala itd.).
U stvaralakim igrama esto mogu da se
zapaze saradnja dece i izraena
prijateljstva.
Dobro je da se deca igraju igrakama koje
su sama napravila. Uloga odraslih u tome
je veoma znaajna.
Pomagati detetu u pravljenju igrake,
veoma je osetljivo pitanje
Podela Igara prema tome koliko dece se
igra i kakav je meusobni odnos ,novijeg
je datuma. Po ovoj podeli, one se dele na
igre u kojima se dete igra samo, grupne
igre i timske igre.
 Uloga sudije. U poetku itava grupa sudi.
Uloga odraslih u organizovanju i odravanju
igre. Ostavljena sama sebi, deca provode
mnogo vremena u "nadmudrivanju", esto i u
prepirci.
Pravednost je jedna od veoma znaajnih
osobina vaspitaa koji donosi odluku o igri.
Zatim dolazi do formiranja vie grupa u
kojima se zadrava nadigravanje u svoje ime.
Takva su najea nadigravanja u
elementarnim igrama.
 U stvaralakim igrama formiranje grupe je
oigledno, mada se njen sastav esto menja.
Kada deca ponu da oseaju potrebu da u
svojoj igri sauvaju grupu kao celinu, grupa je
formirana.
Formiranje grupe esto je praeno i podelom po
polovima.Devojice i deaci povremeno se
igraju potpuno odvojeno.
Dobro je povremeno organizovati igre u kojima
bi se uloge deaka i devojica dopunjavale. Time
bi se ublaio "otpor" prema drugom polu.
U grupama poinju igre u kojima ima sve manje
improvizacije.
Prihvatanje pravila igre je sve snanije izraeno.
 **Kada grupa dece poinje da sarauje u igri sa
zajednikim ciljem, kada svaki igra u grupi ima
odgovarajui zadatak, kada se veze igraa u grupi oseaju
snano i kada igrai u igri zavise jedan od drugog,
prihvatajui tu zavisnost kao potrebu, kada svesno nastoje
da sarauju u igri, onda grupu nazivamo timom.
Broj igraa, kao i ostala pravila u timskim igrama, najee
su odreeni.
Prisutnost sudije:

usmerava igrae u njihovom delovanju pomaui onima koji

ih se pridravaju i osujeujui na odreen nain one koji
pokuaju da ih zanemare.
 Mogunost vaspitnog delovanja u timskim
igrama je mnogostruka
Jedna od podela igara, koja je ponikla iz
nae prakse, jeste ona koja igre deli na
elementarne, sportske I terenske
(NIEVI)
Podela novijeg datuma je u odnosu na
uzrast: predkolski, mlai kolski, stariji
kolski, srednjokolski uzrast i igre za
odrasle.(Nemec)
Sve podele igara su dobre ako nisu
formalistilke, ako omoguavaju
zadovoljenje potrebe iz koje su nastale.
 Prva timska nadigravanja deca najee doivljavanju
u tafetnim igrama.
One imaju za cilj da svaki uesnik izvri odreeni
zadatak u to kraem vremenskom periodu I preda ga
sledeem uesniku sve do poslednjeg,u cilju pobede
odreene grupe.
Obavezno pre poetka igre objasniti ta je dozvoljeno
pravilima a ta ne.
U elji da to vie doprinese svome timu dete je
sklono da poneka zanemari neko pravilo u igri.
U sluaju da neko ne potuje pravila, pobednik se
odreuje samo meu onima koji ih se pridravaju.
Poseban uticaj ovih igara je na decu koja se tee
ukljuuju u igru i nisu sklona da u igri daju sve od
sebe.
U tafetnim igrama emocije dostiu najee veoma
visok nivo.( neka nekontrolisana I nepoeljna
ponaanja).
 Znaajan put ka ispoljavanjima deije
socijalnosti.
Ne treba previe isticati rezultat I
pobednike.
tafetne igre su veoma dinamine.
Mogunost maksimalnog ispoljavanja brzine,
spretnosti I okretnosti, ponekad I snage.
Veina tafeta su podesne za igranje u
meovitim grupama.
U viim razredima strogo voditi rauna o
ravnopravnom sastavu takmiarskih grupa.
Primena tafeta.
 Poeljno je u tafetnim igrama primenjivati prirodne oblike
Pri ponavljanju igre dobro je uvek dodati neku novinu (varijantu)
kako bi se razbila monotonija a ujedno se stie utisak da je igra uvek
nova.
Objanjenja za igru treba da su to kraa I jasnija, kako bi deca
razvijala funkscionalno razmiljanje .
Ako je vea grupa uenika moe u igri uestvovati vei broj ekipa,
tafetne igre se mogu igrati u svim prirodnim uslovima,
tafetama se mogu ostvariti najraznovrsniji pedagoki uticaji od
poboljanja socijalnih stavova do promena u ponaanju u specifinim
situacijama.
Posebno znaenje ima pravednost sudije u donoenju odluka o
pobedniku.
Nemarnost moe imati veoma tetne posledice.
 Hvatalice predstavljaju igre koje slue za prenoenje sopstvene uloge
u igri na drugog uesnika.
One se najee primenjuju na poetku vebanja i imaju za cilj
pripremanje organizma, zagrevanje za dalje vebanje,
Poseban vid zagrevanja hvatalicama je emocionalno uzbuenje koje
ima veoma znaajan uticaj na uspenost vebanja.
Hvatalice mogu da se organizuju bez rekvizita, sa njima i na
spravama.
Isto tako mogu dobiti oblik vebi spretnosti, vebanja brzog i
adekvatnog reagovanja na vizuelni nadraaj kao i vebanje sa
teinskim optereenjem.
One mogu da se izvode u svim prirodnim uslovima .
Hvatalica se moe igrati dvoje ili vie dece.
U sluaju velikog broja dece, preporuljivo je rasporediti ih u vie
manjih grupa.
 Objanjenja za ovakve igre su najee veoma kratka. Nain
igranja deca usvajaju u toku igre.
Nastavnik treba da bude strpljiv, ako igra u prvom pokuaju
ne uspe u potpunosti.
Dobro je ograniiti prostor na kome se igra, a zatim ga
postepeno poveavati. U istom smislu, na poetku se
odreuje jedan igra koji juri (hvata), a kasnije dva i vie.
U sluajevima igranja sa teinskim optereenjem, takoe je
potrebno ograniiti prostor za igru.
Poeljno je da i nastavnik to ee uestvuje u igrama.
Hvatalice mogu izvanredno posluiti i u treningu sportista kao
i u cilju rekreacije.
 Vano je ko se i kako igra s detetom i na koji
nain se organizuje igra.
Poznavanje psihofizikog razvoja deteta kao i
deije psihologije u organizovanju igre
Neophodno je da sa najmlaim vebaju
profesionalni, u strunom pogledu visoko
obrazovani vaspitai.
Mnogobrojne "asocijalne" pojave normalne
su na odreenom stepenu detetovog
razvoja.
 Uloga nastavnika telesnog vebanja u
suzbijanju odreenih oblika primitivnog
ponaanja.
Noeno zanosom igre, zaokupljeno strau
nadigravanja dete - otkriva svoju pravu
linost .
Poremeeno ponaanje mogu uoiti sva lica
koja ee borave pored deteta.
 Otpor deteta nastaje kao posledica
osujeenja koje je dete doivelo kao meru
preduzetu protiv njegovog ponaanja koja
se ponovila vie puta.
Otpor u igri izraen gestikulacijom i
grimasama nikako nije demonstracija protiv
vaspitaa. Ili reakcija Nisam vas uo.
Vaspita ne sme da gubi strpljenje i
preduzima odreene kaznene mere - kontra
efekat.
Otpor se moe izbei dobrim vaspitnim
voenjem.
 Nedisciplinovanost (nevaspitanost,
nepriznavanje autoriteta) je najzapaenija i
najuoljivija meu poremeenim ponanjem
dece, jer ona ometa rad vaspitaa.
Posledica je vie faktora (vaspitne sredine,
linosti samog deteta i nekih drugih);
Njenom razvoju doprinose i nepodobni,
suvie pretenciozni, popustljivi, kolebljivi
vaspitai.
nemirna, nestalna, eksplozivna i preterano
ivahna deca
 Odsustvo osecanja za zajednicu
Prinudna samoa moe da izazove
akolektivno ponanje.
Vaspita moe detetu poveriti da se brine o
redu u grupi.
Razgovor sa detetom ako napravi prestup.
Ako su starija i inteligentnija, takva deca
najee nalaze prividno slinu
kompenzaciju.
Razlika izmeu nedisciplinovanog i nestanog
(ivog) deteta.
 Agresivnost je jedna od uroenih osobina oveka.
Vaspitanjem se oplemenjuju i dobijaju oblike
ponanja kao to su borbenost, hrabrost i odlunost.
Ako ostane u uslovima nepovoljnih uticaja,
agresivnost se ispoljava raznim oblicima
simptomatinog ponanja, kao i stupnjevima
njegovog ispoljavanja.

Ona je obino oblik ispoljavanja u sredinama s malim

kulturnim zahtevima.

*Samooteivanje (automutilacija) jedan je od oblika

ispoljavanja agresivnosti.
Oblici ispoljavanja agresivnosti : tuakanje, crtanje
skaradnih crtea, atrovaki govor, nemaran odnos
prema sopstvenoj imovini, prkos, neposlunost,
glasan govor, vikanje, podilaenje.

- U prevaspitavanju bolje je ne reagovati nego

reagovati brzopleto i neadekvatno.
 Prevaspitanje kao i vaspitanje, ne moemo smatrati delovanjem
direktno na poremeeno ponaanje, nego na uslove koji su ga
izazvali.
Dunost vaspitaa ostaje da sagleda te uslove i pokua da ih,
barem delimino, izmeni.
Meu ispoljavanjima pedagoki zanemarene dece razlikujemo:
loe obiaje u obavljanju line higijene,
dranju tela, ishrani, odmoru
loe radne navike (lenjost, sporost, oputenost, komotnost, otpor
prema radnom naporu, povrnost, nemarnost,, vanjska grubost,
prikrivanje emocija, zatvorenost, nepristupanost,
nepoverljivost),
loe navike u drutvenim odnosima (neutivost, podsmevanje,
ruganje, nedostatak uzdrljivosti, odbrusivanje, esti gnev,
bezobzirnost, egoizam, zavist, pohlepa).
U prevaspitavanju (kao i vaspitanju) ne sme
u svemu, u svim uticajima, da bude
zastupljeno frontalno delovanje.
Svako dete je poseban sluaj.
Posebnost se ogleda u mnogim
pojedinostima:
u nainu obraanja detetu, vrsti zahteva koji
se postavlja detetu,
rezultatima koji se oekuju,
pomoi koja mu se prua,
nainu na koji se ono podstrekava, ocenjuje,
prekorava, pohvaljuje.
 Organizujui igru, vodei je, sudei ili uestvujui, pomaui
savetom, upuivanjem, vaspita vri uticaj na decu, njihovo
ponanje, motivaciju itd.
Vaspitaeva emocionalna stabilnost ili nestabilnost u velikoj meri
odslikava i u ponaanju dece.
Uticaj je znaajniji kada se radi o maloj deci, naroito onoj u
predkolskom uzrastu.
Deca su sklona da u znaajnoj meri, gotovo u svemu, oponaaju
svoje vaspitae.

Uredan vaspita (na ulici, kao i na poslu) ima vie

samopotovanja koje moe oekivati od svojih vaspitanika.

Vaspitaev nain izraavanja, boja glasa i njegov tonalitet

Smeh - kao jedan od naina izraavanja naklonosti, prijateljstva i

sklonosti saradnji.

Pedagoki klimat.
 Vaspita koji esto istie dobre osobine svojih
uenika,
otkriva i ukazuje na njihove mogunosti,
vidi uvek bolje i lepe sutra - vie imponuje deci
od vaspitaa koji, uglavnom, naglaava loe
osobine i sve vidi, najee, u tamnim tonovima.
Staro pedagoko pravilo jeste da deca daju
onoliko koliko se od njih oekuje
Deca cene strogog nastavnika, onog koji je strog
i prema samom sebi, svojim postupcima i
stavovima.
Posmatranje, ocenjivanje i, u izvesnom smislu,
proveravanje i kontrolisanje nastavnika veoma je
snano izraeno meu decom (stalno je
prisutno).
 Najeu omaku vaspitai ine time to
decu ue najee igrama kojima su njih
uili.
Vaspitanje je rat koji se najlake dobija
umenou i dobrim poznavanjem
protivnika.
Zato jednom nauenom, steenom, uvek
treba dodavati neto novo i menjati ne samo
druge, nego i sebe.
Dobar vaspita ima vie Iica, ali samo JEDNO
srce. To je srce dobrog oveka.
 Indentifikacija deteta sa nastavnikom esta je i dobro
poznata i nekad obostrana.
(posveivanje panje samo istoj, naprednoj grupi)
Kod manje spretne dece raspodela uloga na njihove
mogunosti. To najee podstie dete na nove napore koji se
odraavaju i na njihove sposobnosti.
- Kao to ne postoji opta spretnost (ona je uvek specifina,
najee u onim aktivnostima u kojima je dete imalo prilike
da proveri svoje mogunosti), tako ne postoji ni opta
nespretnost (ona je najee u aktivnostima u kojima dete
nije imalo prilike da ogleda svoje sposobnosti, koje nije
vebalo).
 Nespretno dete, na poetku prvog ili petog
razreda osnovne kole, ne mora takvo i da
ostane.
Nain organizovanja vebanja kada je u grupi
nespretno dete (deca).
Uloga igre
Nespretnost dece vaspita mora razlikovati i
svrstati prema uzrocima njihovog nastojanja,
a ne prema nainu ispoljavanja.
Uzroci su najee veoma razliite prirode.
Najpogodnije igre kod nespretne dece.
 Uplaeno, stidljivo dete
Osloboditi dete straha nije jednostavno, a
najmanje se uspeh postie sa primenom
prinude.
Detetu treba omoguiti da postepeno stekne
sigurnost.
Prisustvo bojaljivog deteta meu
najspretnijima moe jo vie poveati
njegovu uplaenost.
Moe se desiti da dete ne eli da prihvati
igru.
 Gojaznost moe da bude jedan od uzroka nespretnosti
deteta.
Dete moe da postane nespretno i usled nedostatka
drugova ili prostora za igru.
Takva deca se esto preterano nameu otimajui se za
pojedine uloge, ponekad i precenjujui svoje mogunosti.
Njihovo mesto nije ni u grupi najspretnijih, ali ni u grupi
nespretnih.
Detetu s takvim nedostacima treba posvetiti posebnu
panju.
Posebno ga treba zatititi od situacija u kojima se timovi
za igru odreuju prema spretnosti dece.
Kako takvo dete prilagoditi grupi?
 Deca sa odreenim deformitetima najee su spretna i
okretna u odreenim vrstama telesnog vebanja,
Izbegavanje situacija u kojima se naroito istie deija
nespretnost.
Dobro je primenjivati igre u kojima e doi do izraaja
njegova spretnost.
Od takvih igara treba postepeno prei na tee igre .
Ako nastavnik uestvuje u igri, on u svom timu bira manje
spretnu i okretnu decu.
Sva deca ne moraju da budu podjednako spretna i okretna
i ne na isti nain.
Nespretnoj i neokretnoj deci treba posvetiti vie panje,
vie im pomagati, vie ih uvati.
 Ne treba se zadovoljavati slepom disciplinom,
koju vaspita svojim autoritetom moe da
nametne.
Iako su mogunosti za razvijanje svesne
discipline u ovom uzrastu veoma male, ipak se
sistematskim radom moe mnogo toga postii.
Vebanje utie na razvijanje sposobnosti
orijentacije u prostoru. Iz iskustva steenog,
kroz praksu, poznato je da deci takav rad
priinjava zadovoljstvo.
Decu treba, pre svega, nauiti da se na zahtev
profesora ( vaspitaa) umire i obrate panju na
ono to eli da im kae.
Pri tome ih treba uiti da stanu u "organizovanu
grupu- slobodna formacija,
 Formacija krug, vrsat, kolona.
Formiranje tri ili etiri kolone moemo se
posluiti odreivanjem "voa, parova
Za podele po grupama (kolonama) mogu se
koristiti pomona sredstva
Strojeve vebe - prvaci
Organizovano kretanje
Pomona sredstva
 Ne ocenjujemo nikada deiju nespretnost.
Treba uloiti mnogo truda da se u svakom detetu pronae neto
dobro, neke izrazene pozitivne osobine, neku makar i manje cenjenu
sposobnost.
Ocenjujui odreene sposobnosti deteta, vaspita ocenjuje i svoj
rad, svoju umenost.
Dete (ako je zdravo) ne moe da bude toliko nespretno I da se sa
vie panje i rada ne moe od njega "istesati" barem proseno
spretno I okretno dete.
Ako se uobiajenim metodama ne postignu zadovoljavajui rezultati,
pronalazimo nove.
Ako je dete odlian ak a ima lou ocenu iz fizikog?
Loom ocenom spretnosti deteta najee se prouzrokuje odbojnost
prema telesnom vebanju