Vaspitanje u slobodno vreme

Mentor: prof. dr. Vane Bojkov

Duan Kneevi 14699
Marko Ceni 14617
 ta je slobodno vreme (dokolica)?

Za Marksa slobodno vreme podrazumeva vreme za slobodni

razvitak individua, njihovih duhovnih i fizikih snaga i sposobnosti."

Za Kamija "Rad je plod dokolice"

Dokolica je nekadanji naziv za slobodno vreme, koji je jo u

upotrebi. Pojam izveden iz termina dokon (ovek dokon, bez posla).
Podrazumeva vreme i sadraje koji se u tom vremenu ostvaruju (kao
sto su odmor, razonoda, rekreacija) i pretpostavlja da se ti sadraji
izvode bez preteranog planiranja ili dirigovanja.
 Analizom razliitih shvatanja slobodnog vremena moe se rei za
slobodno vreme:
Da je drutveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen
je ekonomski, kulturno, nauno-tehniki i slino

Da predstavlja integralni deo ovekovog vremena, zahvaljujui ijim

aktivnostima ovek stvara, razvija i odreuje svoju sutinu, radnu i
individualnu.

Da je vrednosno obojeno, to naroito dolazi do izraaja kroz razne

aktivnosti u slobodnom vremenu

Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora (Kaavenda-Radi, N. 1986).

 Slobodno vreme ima tri vane funkcije:
odmor (rekuperacija),
zabava i razonoda,
razvoj linosti (Dumazedier, 1967, prema Iliin, 2002).
Kroz slobodno vreme odvija se znaajan deo socijalizacije mladih
 Pregled interesovanja dece kod korienja slobodnog vremena
navodi na sledee zakljuke:
Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadraj
Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
Estetsko-umetnike aktivnosti
Humanitarne aktivnosti (Jei,D., 2001, 72)
Pedagogija slobodnog vremena

Pedagogija slobodnog vremena je pedagoka

disciplina koja prouava zakonitosti procesa
vaspitanja i samovaspitanja u slobodnom
vremenu i za slobodno vreme. Bavi se
problematikom slobodnog vremena.
 Pravilno korienje slobodnog vremena danas moe
imati za oveka i drutvo viestruki znaaj:
uspostavljanje ravnotee rada i odmora,
humanizovanje rada i spreavanje negativnosti
jednostrane i preterane mehanizacije i automatizacije,
doprinoenje ukupnom poveanju produktivnosti i
poveavanju ivotnog standarda ljudi,
otvaranje prostora za svestrani kulturni razvoj ljudi i
ispoljavanje njihovih individualnih sposobnosti i stvaralatva,
i
stvaranje boljih uslova za doivotno obrazovanje svih,
prema njihovim eljama, interesima i ivotnim potrebama.
Rad oslobaa, a dokolica oblikuje oveka. Rad e se
sve vie i vie smanjivati dok e covekov ivot zavisiti od
tog prokletog slobodnog vremena
 Obrazovanje i slobodno vreme
Obrazovanje i slobodno vreme su pojmovi koje se nalaze u
interakcijskom odnosu, u meusobnoj vezi.
U obrazovanju se briu granice izmeu rada i dokolice, radnog i
slobodnog vremena.
Predmet slobodnog vremena, ma kojim putem mu prili, teko moe
biti raspravljen bez tretiranja obrazovanja.
Razliita istraivanja i iskustva pokazuju da uenici nepogreivo
tano vre izbor sekcije prema svojim mogunostima.
Emancipacija uenika preko sadraja u slobodnom vremenu
 Van nastavne aktivnosti

Van nastavne aktivnosti su vaan segment ivota i rada u koli.

Osnovno su obeleje savremene kole.
U van nastavnim aktivnostima mogue je prepoznati sklonosti
deteta pre nego na nastavnom asu.
Dete ve svojim opredeljenjem za odreene sadraje nagovetava
i neto o svojoj jaoj strani.
 Sama priroda rada u klubovima, sekcijama, uenikoj zadruzi, hor ili
nekoj drugoj sekciji doprinusi da uenici osete slobodnijim da iskau
sebe, pomognu drugima i meusobno se bolje upoznaju.
Slobodno vreme moe biti i u funkciji samovrednovanja,
samoprocene i samoidentifikacije.
Samovrednovanje i samoprocenjivanje se ne ui ve se stie
 Zakljuak

elimo li da kao drutvo izbegnemo mnoga socijalno neprihvatljivo

ponaanje dece i mladih ( droga, alkohol, fiziki obrauni mladih,
dokoliarenje i slino) potrebno je u koli ozbiljno programirati i
izvravati slobodne aktivnosti.
Treba im omoguiti da ee putuju, upoznaju nove ljude, kulture i
stiu nova znanja, da upoznaju razliite jezike i pripreme se za
ulazak u svet rada.
Na taj nain ih spreavamo da se upuste u konzumiranje
nedozvoljenih sredstava ili se upuste u razliite kriminalne aktivnosti
za koje veliki broj dece potvruje da radi ili proba zbog dosade,
oseaja neispunjenosti i kako bi otkrila nesto novo.