TOPLOTNE PUMPE

ISTORIJA RAZVOJA
Princip rada toplotnih pumpi zasnovan je na Karnoovom ciklusu.
Prva toplotnu pumpu na ovom principu uradio je Vilijam Tomson. Ona je
predstavljala otvoren sistem i koristila je okolni vazduh kao toplotni izvor i
kao radni fluid.

Ovi su se sistemi razvili u zatvorene sisteme sa krunim ciklusima koji

koriste razliite izvore toplote. Apsorpcione toplotne pumpe su poznate od
ranije i datiraju jo iz 1777. Tada su kao radne fluide koristile vodu i
sumpornu kiselinu.
Toplotna pumpa je ureaj koji transformie toplotu za grejanje, hlaenje i
suenje. Toplota prirodno ide od tela vie ka telu nie temperature. Toplotne
pumpe meutim uspevaju da uz pomo male koliine energije prinudno
izmene prirodan smer toplotnog protoka.
Zato to troe manje primarne energije u odnosu na druge konvencionalne
sisteme one predstavljaju vanu tehnologiju za smanjenje emisije gasova
koji negativno utiu na ivotnu sredinu, kao to su ugljen dioksid CO2,
sumpor dioksid SO2 i oksidi azota NOX. Meutim, sveobuhvatni uticaj na
zatitu ivotne sredine zavisi od naina na koji je elektrina energija
proizvedena.

GLAVNE VRSTE TOPLOTNIH PUMPI SU:

kompresione (zasnivaju na kompresiji pare), i
apsorpcione toplotne pumpe
adsorpcione
RV toplotne pumpe
termolektrine
zvune toplotne pumpe
Osnovni princip toplotnih pumpi
KOMPRESIJA PARE
Kompresor se najee snabdeva elektrinom energijom ili ga pokree motor
sa unutranjim sagorevanjem. Ukupan stepen korisnosti toplotne pumpe u
mnogome zavisi od naina na koji se proizvodi elektrina energija.
Kada se kompresor pokree sa motorom sa unutranjim sagorevanjem, uz
toplotu kondenzacije koristi se toplota produkata sagorevanja i toplota
rashladne vode.
Industrijske toplotne pumpe koje koriste kompresiju pare koriste fluid koji se
procesuira kao radni fluid u otvorenom ciklusu.

Toplotne pumpe najee

koriste spiralne
kompresore.
 Apsorpcione toplotne pumpe
Ciklusu se dovodi toplota pre nego mehanika energija. Apsorpcione toplotne
pumpe koje se koriste u postrojenjima za klimatizaciju najee koriste
sagorevanje gasa, dok apsorpcione toplotne pumpe koje se koriste u
industriji koriste otpadnu toplostu ili paru visokog pritiska. Najee se
primenjuju za snage hlaenja vee od 50 kW.
Princip rada apsorpcionih toplotnih pumpi
Apsorpcioni sistemi se zasnivaju na sposobnosti tenosti ili soli da apsorbuju
paru radnog fluida. Najei parovi radnih fluida kod apsorpcionih sistema
su:
voda (radni fluid) i litijum bromid (apsorbent), i
amonijak (radni fluid) i voda (apsorbent).
Kod apsorpcionih sistema, kompresija radnog fluida se ostvaruju termiki u
krugu rastvora koji se sastoji iz apsorbera, pumpe za rastvor, generatora i
jednog ekspanzionog ventila.
U generatoru se dovodi toplota visoke temperature da bi vodila proces.
U industriji se koriste tzv. transformatori toplote koji koriste iste ove
apsorpcione procese a kao izvor toplote koriste otpadnu toplotu.
Adsorpcione toplotne pumpe
 Adsorpcione toplotne pumpe

Kao adsorpciona sredstva se koriste

silikagel, aktivni ugalj, zeolit.
Npr. mineral zeolit (kamen koji kljua) do
300 C adsorbuje vodenu para odavajui
toplotu pri tome (egzotermna reakcija)
Pogon adsorpcionih toplotnih pumpi je
periodian.
U sistemu vlada vakum 6 mbar.
Koriste se za velike rashladne kapacitete.
RV (Vuilleumier) toplotne pumpe
 RV (Vuilleumier) toplotne pumpe

Kao radni medijum koristi se inertni gas

helijum.
Specifinost je da TP moe da koristi dva
toplotna izvora. Npr. prirodni gas i okolni
vazduh.
Pilot projketi sa ovom toplotnom pumpom
imali su stepen korisnosti od 162%.
 Podela kompresorskih toplotnih pumpi
Sa jednostrukim krugom. Cevi su najee izraene od
bakra, zato to odlino provodi toplotu to uzrokuje manju
povrinu razmenjivaa toplote u zemlji. Mana je to su cevi
najee pod visokim pritiskom i to pri kvaru toplotna
pumpa prestaje sa radom. Postoje konstrukcije gde je u
sistemu grejanja kondenzator TP direktno razmenjiva.
Dvostrukim krugom. ee su u upotrebi. Tenost koja
struji pod zemljom ne prolazi kroz ispariva toplotne
pumpe. Cevi koje se postavljaju u zemlju su najee
izraene od polipropilena ili polietilena sa unutranjim
prenikom 19 mm (). Cevi mogu biti postavljene
vertikalno, horizontalno, spiralno i u tzv. konfiguraciji za
jezero.
 Horizontalni krugovi. Kroz njih
struji meavina vode i
sredstva protiv njenog
mrnjnja.
Tipina dubina na kojoj se bue rupe u
zemlji je od 45 do 75 m. Za industrijsku
primenu buotine su dubine i do 150 m i
vie. Prenik buotine je tipino 102
mm, a rastojanje izmeu buotina je 5
do 6 m.
Izvori toplote

Toplotni izvor Temperaturski

opseg u 0C
Okolini vazduh -10 15
Izduvni gasovi 15 25
Podzemne vode 4 10
Jezerska voda 0 10
Rena voda 0 10
Morska voda 38
Stene 05
Zemlja 0 10
Otpadne vode >10
VAZDUH
se najee koristi kao izvor toplote. Mada toplotne pumpe koje koriste
vazduh imaju po sezoni 10-30% manji stepen korisnosti od toplotnih pumpi
koje kao izvor toplote koriste vodu. Uzrok ovome su nagli padovi
temperatura okolnog vazduha, velike temperaturske razlike i potreba da se
spoljne cevi na kojima je dolo do roenja ili mrnjenja vode iz vazduha
osue. Suenje isparivaa sa spoljne strane ostvaruje se kratkotrajnim
okretanjem ciklusa ili drugim manje efikasnim energetskim nainima.
IZDUVNI (VENTILACIONI) VAZDUH
je est izvor toplote u stambenim i javnim zgradama. Ova se toplota koristi
za grejanje prostora ili napojne sanitarne vode.
PODZEMNA VODA
je dostupna sa stabilnim temperaturama od 4 -100C. Za korienje ovih
izvora koriste se otvoreni i zatvoreni sistemi.
Kod otvorenih sistema mogui su zamrzavanje, korozija i zaprljanje.
Zatvoreni sistemi mogu biti sa direktnom ekspanzijom radnog fluida pod
vodom, ili sistemi sa rasolinom. Sistemi sa rasolinom imaju manji stepen
korisnosti, ali su laki za korienje. Cena ovih sistema je njihova slabija
strana.

Sistemi sa zatvorenim (desno) i otvorenim (levo) krugom.

SISTEMI KOJI KORISTE TOPLOTU ZEMLJE
Imaju relativno visoke godinje temperature. Toplota se uzima tako to radni
fluid u vertikalnim i horizontalnim sistemima direktno isparava ili se koristi
rasolina. Toplotni kapacitet zemljita se menja zavisno od godinjeg doba i
sadraja vlage u njemu. Temperatura zemlje zemljita zimi opada zbog
uzimanja toplote od nje.
GEOTERMALNA TOPLOTA STENA
koriste se gde podzemne vode nisu dostupne. Dubina kopanja rupa je obino
od 100 do 200m. Kod ovih sistema se najee koristi rasolina koja se kree
u zavarenim plastinim cevima. Neki sistemi sa stenama koji se koriste kod
komercijalnih zgrada koriste ove stene za skladitenje toplote i hladnoe.
Nisu ekonomski poeljni.
RENA I JEZERSKA VODA
su dobri izvori meutim problem moe nastati kod smrzavanja zimi.
MORSKA VODA
je dobar izvor i koristi se kod srednjih i velikih instalacija.
OTPADNE I RASHLADNE VODE
Primeri su kanalizacione vode, industrijske otpadne vode, rashladna voda iz
industrije i proizvodnje elektrine energije kondenzaciona toplota kod
rashladnih postrojenja. Mnogo ih je lake primeniti u industriji neko kod
stambenih jedinica.
 Zemlja kao izvor toplote

Cevi od plastike postavljaju se na dubinu od 1.2 do 1.5 m pri emu se vodi

rauna da krug u zemlji ne bude dui od 100 m.
 Radni fluidi
VETAKI RADNI FLUIDI
Najee korieni radni fluidi kod toplotnih pumpi su:
CFC 12 niske i srednje temperature (max.800C),
CFC 14 visoke temperature (max.1200C),
R 500 srednje temperature (max.800C),
R 502 niske i srednje temperature (max.550C),
HCFC 22 kod svih toplotnih pump za grejanje i hlaenje (max.550C),
CFC su jedinjenja hlora i fluora sa ugljenikom su tetni za ivotnu sredinu.
Doprinose globalnom zagrevanju. Spadaju u grupu zabranjenih rashladnih
sredstava. U njih spadaju R-11 (CCl3F),R-12 (CCl2F2), R-13,...
HCFC su jedinjenja vodonika, hlora, fluora i ugljenika. Manje su tetni po
atmosferu.
HFC su jedinjenja vodonika, fluora i ugljenika. Oni ne naruavaju ozonski
omota, ali doprinose globalnom zagrevanju.
Meavine dva i vie istih radnih fluida predstavljaju mogue reenje. Mogu
biti azeotropske(kondenzuju i isparavaju na istoj temperaturi) zeotropske
meavine isparavaju i kondenzuju se u temperaturskom intervalu( R407 C).
PRIRODNI RADNI FLUIDI
su supstance koje u slobodnoj formi postoje u biosferi. One u globalu
zanemarljivo mogu tetiti atmosferi. Primeri su
amonijak,
ugljovodonici (npr. propan),
voda,
vazduh i
ugljen dioksid.
Neki od ovih fluida su toksini i zapaljivi i radi toga zahtevaju posebne
konstrukcione zahteve. Neki su u kontaktu sa drugima korozivni, primer je
NH3 koji korodira bakar, to znai da se bakar ne moe koristiti za izradu
izmenjivaa toplote. Oni se koriste sve vie mada treba rei da u
termodinamikim osobinama zaostaju za vetakim materijalima. Voda je
odlian radni fluid za industrijske toplotne pumpe koje rade na visokim
temperaturama. Nedostatak vode je mali zapremniski toplotni kapacitet
(kJ/m3). Zbog ovoga ona zahteva velike i skupe kompresore naroito na
malim temperaturama. Drugi nedostatak je taka smrzavanja vode, to znai
da kod ovih sistema ispariva ne moe biti na temperaturama niim od 00C.
Danas se u TP najee koriste se R 407C, R 410A, R 404A, R 134A jer nisu
toksini, bioloki su razgradivi, nezapaljivi su i nemaju fluor, hlor ugljovodon.
Unapreenja kompresorskih toplotnih pumpi
Dodavanje rekuperatora
koji pothlauje tenost a
dogreva suvozasienu
vodenu paru podie
stepen korisnosti
toplotne pumpe do 5%.
Ovakve konstrukcije rade
sa fluidom R 407 C.
Primer dijagrama uinka jedne toplotne pumpe