LITERATURA

Psihologija uenja - Slavoljub Radonji: 15-298

(bez strana: 37-42, 111-122, 156-273, 283-287)

Opta psihologija 2 - Slavoljub Radonji: 9-88 (bez

strana: 44-49, 66-84)

Logika, Gajo Petrovi poglavlja (oddo):

Pojam kao misao o biti onoga o cemu mislimo -
Hipotetiki ili implikativni sud (bez ovog
podnaslova, u okviru poglavlja Sud);
Metode spoznaje - Metode izvoenja i zasnivanja
sudova (bez ovog poglavlja).
ta je uenje?
 Klasino i laiko shvatanje
uenja

svesna, namerna, cilju usmerena

aktivnost
cilj: sticanje znanja i vetina
ponavljanje

suvie usko odreenje

BABABABA
DADADADADA

MAMA
 Potpunija odredba uenja

relativnotrajna promena ponaanja

individue koja je rezultat prethodne
aktivnosti individue
 Relativno trajna promena
ponaanja
-dobro raspoloenje,
-uenje- motivisanost, bolest,
umor, alkoholisanost-

promene kratkotrajne
ostavljaju trag
promene traju
dok traje inilac koji
zaboravljanje
ih izaziva
NE UVEK
 UENJE JE

TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA

PROMENA

PONAANJA ILI INDIVIDUE??

 Trajna ili relativno trajna
promena ponaanja ili individue?
bihejvioristi: promena ponaanja inidividue
latentno uenje??

kognitivisti: unutranja kognitivna promena

individue koja se pod odreenim uslovima
moe manifestovati u njenom ponaanju

da li je uvek kognitivna i da li samo ona

mora da interesuje psihologe??
 ue i nisko razvijeni organizmi nije
uvek kognitivna promena

cilj nekih psihologa (npr. Skiner): otkrivanje

zakona ponaanja, S-R veza, operacionalno
definisanje pojmova bez
interesovanja za nain na koji se veza
ostvaruje

latentno uenje uenje = promena

u ponaanju
 UENJE JE

TRAJNA
ILI RELATIVNO TRAJNA
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM PONAANJU
 Progresivna promena
tri znaenja progresivnosti:
1. evaluativno: funkcionalistiko
usavravanje i vea adaptivna vrednost

2. kvantitativno poveanje, rast neke

tendencije ponaanja rezultat
sumacije promena nastalih uenjem

3. sve izraenija kvanitativna promena

u bilo kom smeru
 Progresivna promena???
postoji i uenje:

neadaptivnih naina ponaanja

da se ne reaguje (habituacija)

iz jednog puta

neke teorije: svako uenje se odvija iz

jednog puta
 UENJE JE
TRAJNA
ILI RELATIVNO TRAJNA
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM PONAANJU

PROGRESIVNA PROMENA
Rezultat prethodne aktivnosti
-uenje- -sazrevanje-

iskustvo, vebanje spontanost

promena
1.doivljaj
2.akumulacija
prethodnih
doivljaja razvoj

uenje se zasniva na ve postignutom razvoju, ali

je i samo faktor razvoja
Rezultat prethodne aktivnosti
KAKVE AKTIVNOSTI?

bihejvioristi: spoljanja, motorna aktivnost

ALI
uenje kada smo motorno pasivni
uenje po modelu
kurarin ne onemoguava klasino
uslovljavanje
uenje draenjem centara u kori
Rezultat prethodne aktivnosti
1. spoljanje aktivnosti: motorne
2. unutranje aktivnosti: opaajne, misaone

uenje
 UENJE JE
TRAJNA
ILI RELATIVNO TRAJNA
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM PONAANJU

REZULTAT
PRETHODNE
AKTIVNOSTI INIDIVIDUE
 Opta ili specifina promena?
rezultati uenja vezani za odreene sadraje
ili okolnosti specifina promena

naueno ponaanje se vezuje za sline

situacije relativno specifina
promena

pod odreenim uslovima ve ukazuje na

relativnu specifinost promene
 UENJE JE
TRAJNAILI RELATIVNO TRAJNA
(I RELATIVNO SPECIFINA)
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM PONAANJU

REZULTAT
PRETHODNE
AKTIVNOSTI INIDIVIDUE
 Bolje reenje?
ispoljavanje vrenje
promene nastale aktivnosti koja
uenjem dovodi do promene

u istoj ili slinoj situaciji

pod istim ili slinim uslovima
 UENJE JE
TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA
(I RELATIVNO SPECIFINA)
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM PONAANJU, A KOJA JE
REZULTAT PRETHODNE
AKTIVNOSTI INIDIVIDUE POD
TIM ILI SLINIM USLOVIMA
 Da li uimo kroz doivljaje?
 Doivljajno uenje
Maslov: Roders:

1. posmatrako uenje 1. kognitivno uenje

2. doivljajno uenje 2. doivljajno uenje

zasnovano na ukljuena cela
linom iskustvu, linost, ima
doivljavanju znaenje za
osobu
 Doivljajno uenje
doivljaji imaju snane efekte na kasnije
doivljavanje i ponaanje individue
doivljajno uenje postoji

pasivnost, bez namere da se ui

naizgled nema prethodne aktivnosti
individue, ni unutranje ili spoljanje, a
postoji uenje
 Kako ukljuiti doivljajno uenje u
definiciju uenja?
 1. Ne menjati definiciju
uenje je posledica tri vrste zbivanja i moe
se manifestovati u te tri vrste zbivanja:
1. spolja vidljive aktivnosti
2. unutranje, mentalne aktivnosti
3. unutranja mentalna stanja,
doivljavanja
emocionalna, motivaciona, intelektualna
aktivnost uenje bez namere
 2. Ukljuiti i doivljavanje
TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA (I
RELATIVNO SPECIFINA) PROMENA
INDIVIDUE KOJA SE POD
ODREENIM USLOVIMA MOE
MANIFESTOVATI U NJENOM
DOIVLJAVANJU ILI AKTIVNOSTI

REZULTAT PRETHODNOG

DOIVLJAVANJA ILI AKTIVNOSTI

RECEPTIVNA STANJA UNUTRANJE I

SPOLJANJE AKTIVNOSTI
 3. Ukljuiti i doivljavanje
TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA (I
RELATIVNO SPECIFINA) PROMENA
INDIVIDUE KOJA SE POD
ODREENIM USLOVIMA MOE
MANIFESTOVATI U NJENOM
DOIVLJAVANJU I PONAANJU

REZULTAT PRETHODNOG

DOIVLJAVANJA I PONAANJA

MENTALNE AKTIVNOSTI I SPOLJANJE AKTIVNOSTI

RECEPTIVNA STANJA
 UENJE JE
TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA
(I RELATIVNO SPECIFINA)
PROMENA INDIVIDUE KOJA SE
POD ODREENIM USLOVIMA
MOE MANIFESTOVATI U
NJENOM DOIVLJAVANJU I
PONAANJU, A KOJA JE
REZULTAT PRETHODNOG
DOIVLJAVANJA I PONAANJA
INIDIVIDUE POD TIM ILI
SLINIM USLOVIMA
UENJE I PAMENJE
 Uenje i pamenje

uenje sticanje promena

pamenje trajanje steenih promena

samo pogodna konvencija

Logika analiza i operacionalna
razlika uenja i pamenja
uenje prethodi pamenju

isti testovi za proveru nauenog i

zapamenog: reprodukcija, prepoznavanje,
uteda pri ponovnom uenju

test neposredno posle izlaganja: uenje

test izvesno vreme posle uenja: pamenje
Zakljuak o uenju i pamenju

ne mogu se razdvojiti samo logike i

konvencionalne razlike