RURALNI RAZVOJ

I Seminar savetodavaca
AP Vojvodine
Divibare 28.10-03.11
Ruralni razvoj u Vojvodini
Neosporno je da je za ruralni razvoj najvie
zainteresovan sektor poljoprivrede. Ovo i
stoga to, u osnovi definicije ruralnog jeste
poljoprivreda - kao osnova ruralne
ekonomije, osnovni korisnik i upravlja
prirodnih resursa, snani faktor koji
uobliava ivotnu sredinu, zapoljava
stanovnitvo, kreira njegovu kulturu,
psihologiju, ivot
 Kao takav, ruralni razvoj poljoprivreda
posmatra kao svoj osnov, stub razvoja, no
veza izmeu rurala i poljorpivrede mnogo
je kompleksnija i zahtevnija. Brigu o
ruralnom razvoju poljoprivreda ne bi smela
da nosi sama, a naroito u marginalnim i
zaostalim podrujima u kojima su uslovi za
razvoj poljoprivrede ogranieni, bilo zbog
ogranienosti prirodnih, ili ljudskih resursa.
Ruralni razvoj uvek poinje sa aspekta na
kojim su ljudi sada, sa vizijama i snovima
za njihovu budunost.
Ruralni razvoj zasniva se na dve stvari:
-izgradnja solidarnosti (udruivanje)
-izgradnja potencijala
Ruralni razvoj pomera pristup u celovitom
gledanju na razvoj sela. Poljoprivredni
strunjaci trebaju da se obue u pogledu
tehnikih karakteristika pronalaenju ideja
u preduzetnitvu.
Nosioci ruralnog razvoja moraju imati
multidisciplinarni, a ne fragmentalni pristup.
Ruralni razvoj se zasniva na ljudima koji su
spremni da se udruuju putem kapitala, koji
moe da bude :
- materijalan (novac,zgrade...)
- nematrijalan (ljudi)
...i na taj nain se pravi ,,most kapitala,,.
Ruralni razvoj u AP Vojvodini
Vizija :
-Naa zajednika vizija je da izgradimo
preduzetniku kulturu u Vojvodini koja e dovesti
do veeg broja otvaranja novih poslova i njihovog
irenja.
MISIJA :
-Razvoj sela u Vojvodini prua obrazovne
mogunosti u cilju podsticanja grananja privrede
u seoskim sredinama.
PRIORITETNI CILJEVI
Izgraditi kulturu preduzetnitva.
Obuiti odrasle i roditelje da
prepoznaju mogunosti privrednog
razvoja.
Postati aktivan u javnoj politici.
Kada razmiljamo o ruralnom razvoju,
poinjemo od :
Otkrivanja lokalnih prednosti

Mapiranje potencijala

Alternativna reenja
Agro-eko turizam
Otkrivanje lokalnih prednosti
i mapiranje potencijala:

Temelj za izgradnju
jaih
zajednica
Pregled prezentacije
Procena potreba: kljuni element za identifikovanje
lokalnih pitanja

Usmeriti panju na lokalne vetine i talente

Mobilisanje potencijala zajednice

 Razumevanje potreba
Potreba se definie kao raskorak ili diskrepanca izmeu
postojeeg stanja (kako jeste) i eljenih rezultata (onoga to bi
trebalo da bude)

Ono to bi trebalo da
Ono to jeste? bude
A B
Potreba
Raskorak izmeu A &
B
 Zato je ocena potrebna?
Zvanino sredstvo koje ukljuuje
identifikovanje raskoraka
Postavljanje navedenih raskoraka u neki
redosled prioriteta
Donoenje odluka o tome koja od prioritetnih
potreba opravdava panju i resurse zajednice
 Poeti od potreba: Da li je to
tranje pred rudu?
Kada se zapone sa ocenom lokalnih potreba ,
prenosimo poruku da zajednice i ljudi koji u njima
ive imaju neki fundamentalni nedostatak
To ostavlja utisak da su loklani stanovnici nesposobni
da upravljaju svojim ivotom i budunou svoje
zajednice
Modeli koji se upravljaju prema nedostacima nisu
fokusirani na razvoj planova kako da se
mobilie itava zajednica
 Poeti sa razvojem
kapaciteta
Razvoj zajednice, da bi bio uspean u duem periodu, mora da
usmeri panju unutar zajednice na ljude i organizacije koje se
tu nalaze
Prema tome, kljuni prvi korak u razvoju zajednice je
mapiranje kapaciteta, vetina i prednosti loklanog stanovnitva
i organizacija
Kada otkrijemo loklane prednosti, imamo rezervoar resursa
koji nam je neophodan za bavljenje pitanjima od lokalne
vanosti
Kljuna stvar je da se efikasno savladaju lokalne prednosti
kako bi se zajedniki i u saradnji mogla razmatrati pitanja od
znaaja za zajednicu
Dilema . . .
Ljudi i zajednice
imaju nedostatke i
potrebe

Pojedinci i
zajednice imaju
vetine i talente
 Odlike mapiranja prednosti
Bazira se na prednostima: Otkirva
talente/vetine koji postoje u zajednici

Interno fokusirano: Oslanja se na prednosti

zajednice, a ne na one izvan nje

Bazira se na odnosima: Pravi veze izmeu

lokalnih stanovnika, institucija i organizacija
Kako se moe otkriti
prednost zajednice?
Potraiti kljune elemente koji predstavljaju temelj
vitalnosti zajednice
Tri kljune arene za otkrivanje
prednosti zajednice

Ljudi
Zvanine
institucije

Nezvanine
organizacije
 Mapiranje prednosti poinje
sa ljudima
Svi imaju neki talenat, vetine i dar koji ima veze sa
aktivnostima zajednice
Svaki put kada osoba iskoristi svoj talenat,
zajednica je jaa i ta osoba sposobnija
Jake zajednice cene i koriste vetine koje lokalno
stanovnitvo poseduje
Takav pristup doprinosi razvoju zajednice
Mapiranje prednosti pojedinaca: etiri
komponente Inventara kapaciteta
Podaci o vetinama
Vetine zajednice
Zainteresovanost i
iskustva u
preduzetnitvu
Lini podaci
Podaci o vetinama: LJUDI

Zamolite ljude da ...

Navedu sve vetine koje
su nauili kod kue, u
zajednici ili na radnom
mestu
Odrede svoje najbolje
vetine
Prihvatanje takvih
vetina predstavlja
temelj izgradnje
zajednice
 LJUDI

Vetine zajednice
Identifikovati razliite tipove aktivnosti
zajednice u kojima su pojedinci uestvovali
Oceniti koju vrstu posla u zajednici bi
pojedinac mogao da obavlja u budunosti
Ova poslednja informacija slui kao sirovi
materijal za izgradnju zajednice
 Zainteresovanost i iskustva u
preduzetnitvu LJUDI

U mnogim zajednicama od
velike vanosti je stvaranje
novih radnim mesta
Vano je ispitati
zainteresovanost lokalnog
stanovnitva za preduzetnitvo

Da li ste razmiljali o zapoinjanju

sopstvenog biznisa? Prepreke?
Trenutno ste anagaovani u biznis
aktivnostima bilo kakve vrste?
Faktori koji mogu da ojaaju
postojei biznis?
 LJUDI
Lini podaci
Sakupiti skromnu koliinu informacija o
svakoj osobi kako bi se omoguio
nastavak
Ime

Adresa

Telefon

Starost

Pol
Mapiranje lokalnih INSTITUCIJE

zvaninih institucija
Svaka zajednica ima institucije koje obavljaju
vane funkcije zajednice
To su stalne, trajne aktivnosti koje ispunjavaju
drutvene potrebe lokalnog stanovnitva
Vitalnost zajednice zavisi od obavljanja
navedenih funkcija
Prema tome koje su to glavne institucije? Samo
zapamtite re KEOPRA!!!
 Institucije zajednice
Srodstvo
Ekonomija

Obrazovanje

Religija

Asocijacije Politike institucije

 Korienje lokalnih institucija
za izgradnju zajednice INSTITUCIJE

Svaka zajednica ima brojne javne, privatne

i nepriftne zvanine institucije
Neke zajednice su bogate institucijama
neke nisu
esto, loklane institucije nisu povezane sa
naporima da se izgradi zajednica
 Kako uhvatiti lokalne INSTITUCIJE

institucije
Prvo, treba prepoznati koje lokalne institucije
predstavljaju vane prednosti zajednice
Drugo, uraditi inventar postojeih institucija u zajednici
Tree, identifikovati tipove aktivnosti u koje su
ukljuene te institucije; mapirati njihove prednosti
etvrto, istraiti tipove veza koje se mogu izgraditi
izmeu tih institucija, lokalnog stanovnitva i zvaninih
organizacija
Peto, potraiti pomo lokalnih institucija u traenju
resursa izvan zajednice
 Primer ... kako institucije mogu da
pomognu u izgradnji zajednice
Kupovati lokalno Oslobaanje potencijalno
proizvodnog prostora
Zapoljavati lokalno
Iniciranje strategija za
Pomo u stvaranju novih lokalno investiranje
lokalnih preduzea (zadubine, prikupljanje
sredstava, mikro-kreditni
Razvoj ljudskih resursa programi)

Mobilisanje eksternih
resursa
 Nezvanine organizacije: Jo
jedan vaan resurs
Svaka zajednica ima pojedince koji su se
organizovali u grupe u svrhu postizanja nekog cilja
Ovakve organizacije su nezvanine (primer:
nemaju zvaninike ili statute)
esto imaju tri glavne uloge:
bave se pitanjem/problemom od zajednikog

interesa
razvijaju plan delovanja po tom pitanju

izvravaju plan za reavanje problema

 Nezvanine organizacije: Jo
jedan vaan resurs
Mogu se bazirati u susedstvu, zajednici
ili prostirati izvan granica zajednice
Ovakve grupe su kritine jer ukljuuju,
osposobljavaju i utiu na lokalno
stanovnitvo
Izgradnja zajednice zahteva nameran
napor kako bi se identifikovale takve
organizacije
 Popis lokalnih nezvaninih
organizacija
Ispitati tampani materijal
novine

imenici/datoteke zajednice

Kontaktirati lokalne institucije

kole

crkve

parkovi i rekreacija

biblioteke

Kontaktirati pojedince koji znaju ta se deava u njivim

zajednicama ili susedstvu

Saznati vie o aktivnostima nezvaninih grupa

 Zajedno: Kljuni koraci u
poboljanju zajednice
Mapiranje prednosti pojedinaca, institucija i
nezvaninih organizacija
Izgradnja odnosa meu njima
Istraiti kako se prednosti mogu mobilisati u cilju
poboljanja lokalnih uslova/potreba (npr. Vie
radnim mesta, poboljano obrazovanje, bolje
zdravstvo)
Ukljuiti zajednicu u stvaranju vizije i planiranju
Otvoriti spoljanje resurse koji mogu pomoi
lokalnim naporima za poboljanje
Agro-eko turizam
ta je seoski turizam?
Seoski turizam je svaka privredna aktivnost koja
nastaje kada su odmori povezani sa
poljoprivrednim proizvodima, uslugama ili
iskustvima.
Turizam koji se zasniva na prirodi i poljoprivredi je
segment turistike induistrije koji se najbre
razvija, poveava se u proseku 30% godinje
ta mami turiste?
elja za mirom i tiinom
Sajmovi o meunarodnim putovanjima i
manifestacijama
Zanimanje za prirodnu sredinu
Razoarenje pretrpanim odmaralitima i
gradovima
Zato agro-eko turizam ?
Proirivanje tradicionalnih aktivnosti na
farmi novim uslugama u seoskom turizmu
kako bi
Privukli potroae
Dopunili tradicionalan nain sticanja
prihoda na farmi.
 Male farme sa raznovrsnim mogunostima
idealne su za razonodu na selu ukoliko
farmeri imaju elju i sposobnost da
razonode turiste i ispune njihova oekivanja
od posete farmi.
Pruaju posetiocima mogunost da neto
vide, da neto rade i neto da kupe
Obezbeuju infrastrukturu (hotele,
restorane, benzinske pumpe, trne centre)
da podre i poboljaju doivljaj posetioca
Koje su koristi?
Jaanje lokalnih ekonomija
Novi poslovi, povean prihod od poreza,
nova radna mesta
Omoguava zapoljavanje u poljoprivredi i
odrava seoski nain ivota
Prua alternativu tradicionalnom prihodu sa
farme
Zasniva se na prirodnim, istorijskim i
kulturnim resursima nekog podruja
EKOLOKI SEOSKI TURIZAM
U SELIMA Vojvodine

Strengths / Dobre strane

Weaknesses / Slabosti

Opportunities / Mogunosti

Threats / Pretnje
Postoje samo dva naina da se ivi ivot.
Jedan je kao da nita ne predstavlja udo.
Drugi je kao da sve predstavlja udo
- Albert Einstein