MEUNARODNO DUGORONO

FINANSIRANJE
 1. POJAM MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

pod me. kr. kap. podraz. transfer realnih dobara i finan. sred.
iz jedne zemlje u drugu - bez kontra - transfera za odre. vreme-
u cilju ostvar. odre. ekon. i polit. Interesa

motivi ulaganja: visok profit, pro.tr. jeft. r.snaga i dr.

pravci kretanja: razv. raz. zemlje dominira, zatim prema zur, a

najmanje ide u zemlje u tranziciji
 2. OBLICI MEUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Tri su glavna oblika:

strane direktne investicije - min. 10%, najsigurnije 51%

strane potrfolio investicije (tr kap. - berze, izreka na srpskoj
berzi iz 1884. god. "ko hoe dobro da jede - akcije, mirno spava
- obveznice")
savremeni portfolio - fondovi za ulag. u akc. i obveznice;
me.tr.obveznica
zajmovi i krediti
 3. MEUNARODO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

zajmove i kredite odobravaju:

komercijalne banke
meunarodne finansijske institucije
organiz. za finansir. izvoz. pos-vlade (ree preduz.)

komercijalne banke odobravaju:

kreditne linije
zajmove sa fiksnim programima

kamate su promenljive - vezuje se veinom za euribor

 4. STANJE I PROMENE U MEUNARODNOM
KRETANJU KAPITALA

prvi znaajniji suficiti nastali su od petrol - dolara (1973)

stanje 2005:ukupno kret. kap. 45.567 mlrd usd, od toga:
17.875 bank. krediti; 11.047 obveznice; 10.130 direktne
investicije; 6.515 akcije
u 2005. godini sve zem. u raz. dugovale su 2.730 mlrd usd
najvei dunik je bio Brazil sa 400 mlrd usd
neto izvoznici: Srn, Japan, Kanada, Kina, Benelux, Nord.zem.
 5. FAKTORI MEUNARODNOG FINANSIRANJA

najvaniji faktori su:

faktor meunarodne ponude kapitala - multin.banke i komp.
faktor meunarodne potranje kapitala - dobri projekti
motivacioni faktor-niske kamate i japanu - visoke u sad

pravci kretanja kapitala: oko 75% izmeu razvijenih zemalja

oko 22% prema zur; oko 3% prema zemljama u tranziciji
 6. SRBIJA I STRANA ULAGANJA

zakon o stranim ulag. veoma liberalan - koncesije neuspene

preovlauju kupovina najprof. kompanija - din, nis, cement.
znaajna ulaganja su usluni sektro: banke, telekom.
bilo je izvesnog ulaganja po modelu dug za ulog
uvedena su i podstic. str. ulaganja (infrastruktura...)
prilian problem - otputanja radnika
ulaganja rezidenata u inostranstvu - nije velikog obima