KOMBINATORIKA

Predmet kombinatorike je rasporeivanje elemenata u konanim

skupovima i odreivanje broja takvih rasporeda.

Prouavanje ove oblasti poelo je u 17. veku, uporedo sa nastankom teorije

verovatnoe, kada su se prva pitanja pojavila u vezi sa igrama na sreu.

Prebrojavanja predstavljaju vaan deo kombinatorike.

Razliite skupove moramo prebrojavati u cilju reavanja najrazliitijih
problema.
Nekada su to problemi:
odreivanje trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara,
broja razliitih telefonskih brojeva,
odreivanja sloenosti algoritama,
utvrivanja verovatnoa sluajnih dogaaja i sl
 Primer:
Dat je skup {1,2,3}. Koliko ima trocifrenih brojeva koji poinju cifrom 2, a da se
cifre ne ponavljaju?

Primer:
Koliko se razliitih trouglova moe provui kroz 5 nekolinearnih taaka.

Primer:
Na koliko naina moemo od 7 studenata odabrati trolanu ekipu za
takmienje iz informatike.

Primer:
Koliko u gradu ima brojeva telefona od 5 cifara
PRINCIPI PREBROJAVANJA
 PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

Permutacija je bilo koji raspored svih elemenata skupa .

Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih bijektivnih
preslikavanja skupa A u samog sebe.

Primer:
Jedna od permutacija skupa A 1, 2,3, 4,5 bez ponavljanja elemenata, je
preslikavanje

1 2 3 4 5

2 5 4 3 1
 P n n n 1 2 1 n! n N

P n nP n 1 n n 1 P n 2 ....... n n 1 n 2 2 1
 Primer:
Dat je skup A a1 , a2 . Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa , a da se
elementi ne ponavljaju?
Ima ih dve.
To su: aa ia a
1 2 2 1
P 2 2 P 1 2 1 2
Primer:
Dat je skup A a1 , a2 , a3 . Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da
se elementi ne ponavljaju?

Ima ih est.
To su: a1a2a3 a2a1a3 a3a1a2
a1a3a2 a2a3a1 a3a2a1

P 3 3 P 2 3 2 P 1 3 2 1 6
 Primer:
Na koliko naina se mogu rasporediti 6 razliitih knjiga na policu?
P 6 6! 6 5 4 3 2 1 720

Primer:
Pela treba da skupi polen sa 7 razliitih cvetova. Kada uzme polen sa
cveta ona se na njega vie ne vraa. Na koliko naina pela moe da obie
svih 7 cvetova?

P 7 7! 7 6 5 4 3 2 1 5040
 PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM

Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

Broj permutacija sa ponavljanjem, skupa od elemenata, meu kojima ima

jednakih k1 , k2 , , km , iznosi

n n k1 n k1 k3 km n!
Pk1 ,k2 , km n
k1 k2 k3 km k1 !k2 ! km !
Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a , b, b
abb, bab, bba
Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1
Broj permutacija je
7 7 3 7! 7 6 5 4!
P3,4 7 35
3 4 3!4! 3!4!
 VARIJACIJE ILI UREENI IZBORI BEZ
PONAVLJANJA ELEMENATA

Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

Varijacija k klase od n elemenata je bilo koja k-torka razliitih elemenata skupa A.
k 1
Broj varijacija iznosi V n i n n 1
k
n
n k 1
i 0

Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih injektivnih
preslikavanja ( 1-1 preslikavanja ) skupa A od n elemenata u skup B od k elemenata
f :A B
Napomena:
U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, ve k-permutacije.
 Primer:
Dat je skup A a1 , a2 , a3 . Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga
skupa i kako glase?
Ima ih est. V23 3 2 6
To su:
a1a2 a1a3 a2 a1 a2 a3 a3a1 a3a2

Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora , sekretara i
potrira. Na koliko naina ih je mogue izabrati?
Vrimo izbor 3 od 6 kandidata. Kako je raspored ( funkcija) bitan, u pitanju su
varijacije tree klase od 6 elemenata.

V36 6 5 4 120
 VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM

Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

Varijacija sa ponavljanjem k klase od n elemenata je bilo koja k-torka elemenata

skupa A.
Broj varijacija iznosi Vkn n k

Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih

preslikavanja skupa A od n 1 elemenata, u skup B od k 0 elemenata,
f :A B
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1,2,3 i kako glase?
Ima ih
V23 32 9
To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33
Napomena: Ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa, varijacije se svode
na permutacije
 KOMBINACIJE ILI NEUREENI IZBORI BEZ
PONAVLJANJA ELEMENATA
Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

Kombijacija klase od elemenata je bilo koja neureena k-torka razliitih

elemenata skupa A .
Broj kombinacija iznosi V n n n n 1 n k 1
Ckn k

k! k k!
n
Izraz ita se n nad k i to je broj svih poskupova datog skupa A koji imaju
k
k elemenata.

Primer:
Dat je skup A a1 , a2 , a3 . Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga
skupa i kako glase?
Ima ih 3 3 2
C23 3
2 2!
To su:
a1a2 a1a3 a2 a3
 Napomena:

Osnovna razlika izmeu permutacija, varijacija i kombinacija je u tome to

kod permutacija koristimo i rasporeujemo sve elemente zadatog skupa,
dok kod varijacija i kombinacija koristimo podskupove zadatog skupa.
Sa druge strane, razlika izmeu varijacija i kombinacija je u tome to je kod
varijacija je bitno mesto elementa u rasporedu, a kod kombinacija nije.
 Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa1,2,3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije
Ima ih
V23 3 2 6
Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povui kroz nekolinearne take A,B,C?
Kako je sada nije bitan raspored taaka na pravoj, ovo su kombinacije.
Ima ih
3 3 2 3 2
C23 3

2 2! 2 1

To su prave AB, BC i AC.

 KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM

Neka je dat skup A a1 , a2 , , an

n k 1
Kombijacija klase od elemenata sa ponavljanjem je Ckn
k

Primer:
Na koliko naina se 12 istih loptica moe rasporediti u 6 razliitih kutija.
Ima ih

6 12 1
C612 6188
12
 BINOMNA FORMULA

Iz srednje kole znamo neke od ovih obrazaca

a b 1
0

a b a b
1

a b a 2 2ab b2
2

a b a3 3a 2b 3ab2 b3
3

a b a 4 4a3b 6a 2b 2 4ab3 b 4
4
 Binomni koeficijenti ine takozvani Paskalov trougao:

1
11
1 2 1
1 3 3 1

1 4 6 4 1
 Binomna formula glasi

n n n n n 1 n n
a b a n a n 1b a n 2b 2
n
ab b
0 1 2 n 1 n
n
n nk k
a b
k 0 k
n, kN

n n n 1 n 2 n k 1 n!
k k ! n k !
k!

n n n n
n n n 1
1 k nk
0 n k 1 k k

n
Tk 1 a n k b k
k
Primer:
6
1
Razviti po binomnoj formuli x
x

6 4 6 2 6 6 1 6 1 1
6
1
x x 1 x 2 x 3 4 2 4 6
6

x x 5 x x
15 6 1
x 6 6 x 4 15 x 2 20 2 4 6
x x x
Primer: 12
12 2

Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma x x 3

n
Tk 1 a n k b k
k

12 4 4
12 12 23 20
T5 x x 495x 3
4
 n
2 1
Zbir koeficijenata prvog, drugog i treeg lana binoma x
je 46. Odrediti lan koji ne sadri x. x

n n n n n 1

46 1 n 46 n 9

0 1 1 2
9
2 1
. x
x

9 9 182 k 1 9 183k
k
9k 1

Tk 1 x 2


k x k
x

k x x k
18 3k 0 k 6

9 9 9 8 7
T61 T7 84

6 3 1 2 3
 PITANJA ZA PONAVLJANJE

ta su permutacije ?
ta su varijacije?
ta su kombinacije?
Kako glasi binomna formula?
ta je Paskalov trogao