Disperznim sistemima zovemo

smee u kojima su jedna ili vie

supstanci rasprene u nekoj
drugoj supstanci.
Dele se na:
 prave disperzne sisteme (veliina estica je
manja od 1nanometra)-rasprene estice su
molekuli ili joni, a sistem je stabilan;
koloidno-disperzne sisteme (veliina estica
je izmeu 1 i 100 nm)-sistem se moe
destabilizovati;
grube disperzne sisteme (estice vee od 100
nm)-sistem je nestabilan.
Pravi rastvori
Rastvori su homogene smee dve ili vie
supstanci. Sastoje se od rastvaraa i
rastvaraka (rastvorenih supstanci). Dele se
prema agregatnom stanju. Rastvara je
supstanca istog agregatnog stanja kao i
rastvor, a ako su i rastvara i rastvorak u
istom agregatnom stanju, rastvara je ona
supstanca koje ima vie. Procentna
koncentracija rastvora je broj koji nam
pokazuje koliko je rastvorene supstance u
100g rastvora.
 Supstance se rastvaraju tako to privlane sile izmeu
rastvaraa i rastvorka nadjaaju meumolekulske sile
izmeu estica rastvaraa i rastvorka zasebno (na
slici). Rastvaranje je ravnoteni proces. Proces
inverzan rastvaranju je kristalizacija. Zasien
rastvor je onaj u kom je postignuta ravnotea izmeu
kristalizacije i rastvaranja. Broj grama rastvorene
supstance koja pri normalnim uslovima gradi zasien
rastvor sa 100g rastvaraa naziva se rastvorljivost.
U prezasienom rastvoru rastvorene supstance ima
vie nego to moe da se rastvori pri normalnim
uslovima. U nezasienom rastvoru supstance ima
manje nego to moe pri normalnim uslovima da se
rastvori.
 "Slino se u slinom rastvara (polarne i jonske
supstance u polarnim i jonskim, nepolarne u
nepolarnim)." Na rastvorljivost utiu pritisak i
temperatura.
Rastvorljivost vrstih supstanci (u vodi) pri poveanju
temperature se obino poveava.
Za tenosti kaemo da se meaju ili ne meaju. Neke
tenosti se meaju tek pri povienoj temperaturi.
Gasovi koji reaguju sa vodom se dobro rastvaraju (NH3,
SO2...), a koji ne reaguju loe (H2, He...). Poveanjem
temperature rastvorljivost gasova se smanjuje.
Poveanjem pritiska rastvorljivost gasova se poveava.
 Osmoza je proces prodiranja rastvaraa kroz
polupropustljivu membranu u pravcu vee
koncentracije. Polupropustiva membrana je takva da
proputa samo molekule rastvaraa. Na osmozi se
zasniva proces unoenja vode u biljke preko korenovog
sistema. Osmotski pritisak () je pritisak kojim treba
delovati da bi se onemoguila osmoza. Srazmeran je
koncentraciji i temperaturi.
 Osobine rastvora koje zavise od broja estica rastvorene
supstance su (molski udeo je kolinik broja molova
rastvorene supstance i rastvaraa):
1.snienje napona pare-direktno proporcionalno molskom
udelu rastvorene supstance;
2.snienje take mrnjenja i poveanje take kljuanja-
takoe proporcionalno molskom udelu rastovra.
Koloidno-disperzni sistemi
disperzna faza disperzno sredstvo ime
(dispergovana faza)
gas gas nemogue
gas tenost teni aerosol (magla)
gas vrsta supstanca vrsti aerosol (dim)
tenost gas pena

tenost tenost emulzija (majonez)

tenost vrsta supstanca sol (mastilo)

vrsta supstanca gas vrsta pena (aerogel)

vrsta supstanca tenost gel (dem)

vrsta supstanca vrsta supstanca vrsta sol (staklo)

 Koloidno-disperzni sistemi se dele
na liofilne (hidrofilne)
i liotropne (hidrofobne). Liofilni koloidi su
obavijeni molekulima rastvaraa (vode), dok
liotropni odbijaju molekule rastvaraa. Te
osobine daju deliminu stabilnost
koloidnim sistemima.
Projekat radili:

Vujadinovic Filip
Nikola Stajic