BLC - BANJA LUKA COLLEGE

BANJA LUKA

Predmet
Uvod u informacione tehnologije

NAZIV TEME
INTERNET I EKSTRANET

Predmetni nastavnik: Student:

Mr Dragan Peji Milica urli
Broj indeksa MPPE - 89
UVOD
Internet je globalna mrea milijardi raunara i
drugih elektronskih ureaja. Sa Internetom je moguce
pristupiti skoro svim informacijama, komunicirati s bilo
kom drugom na svijetu i uiniti mnogo vie. Internet je
najveca kompjuterska mrea na svetu, koja povezuje
milione raunara. Mrea je grupa od dva ili vie
raunarskih sistema povezanih zajedno.
U ranim danima, vecina ljudi je upravo koristila
internet za traenje informacija. Dananji internet je
stalno razvijajuci alat, koji ne sadri samo neverovatne
raznovrsne informacije, vec takoe prua i nove naine
pristupanje, interakciju i povezivanje sa ljudima i
sadrajem. Kao rezultat, novi termini su konstantno
pojavljuju se kao nove tehnologije.
O INTERNETU
Porijeklo Interneta datira iz istraivanja koje je
naloila amerika federalna vlada 1960-ih godina
da bi izgradila robusnu, tolerantnu komunikaciju
putem raunarskih mrea. Povezivanje
komercijalnih mrea i preduzeca u ranim
devedesetim godinama oznailo je poetak
tranzicije na savremeni Internet, i izazvalo je brz
rast, poto su mreni povezani institucionalni, lini
i mobilni raunari. Do kraja 2000-ih, njene usluge i
tehnologije su ugraene u gotovo svaki aspekt
savremenog ivota.
UPRAVLJANJE INTERNETOM
Internet je globalna mrea koja se sastoji od mnogobrojnih
dobrovoljno povezanih autonomnih mrea. Radi bez centralnog
upravnog tijela. Tehnika podrka i standardizacija osnovnih
protokola (IPv4 i IPv6) je aktivnost Internet Engineering Task
Force-a (IETF), neprofitne organizacije nezavisnih
meunarodnih uesnika koji svako moe da se udrui pomocu
doprinosa tehnike strunosti. Da bi se odrala interoperabilnost,
glavna imena prostora na Internetu upravlja Internet
korporacija za dodeljene nazive i brojeve (ICANN). ICANN
rukovodi meunarodni odbor direktora koji se izvlai preko
interneta tehnike, poslovne, akademske i druge nekomercijalne
zajednice. ICANN koordinira dodelu jedinstvenih identifikatora
za koricenje na Internetu, ukljuujuci imena domena, adrese
Internet protokola (IP), brojeve portova aplikacija u
transportnim protokolima i mnoge druge parametre. Globalni
ujedinjeni prostori imena su od sutinskog znaaja za odravanje
globalnog dometa Interneta. Ova uloga ICANN-a razlikuje ga
kao moda jedino centralno koordinaciono tijelo za globalni
Internet.
 Vecina tradicionalnih komunikacionih medija,
ukljuujuci telefoniju, radio, televiziju, papirnu potu i
novine se preoblikuju, redefiniu ili ak obilaze
Internetom, raajuci nove usluge kao to su e-pota,
Internet telefonija, Internet televizija, online muzika,
digitalne novine, i video streaming veb stranice. Novine,
knjige i drugo izdavanje tampe se prilagoavaju
tehnologiji web sajta, ili su preoblikovane u blogovanje,
web feedove i agregatore vesti na mrei. Internet je
omogucio i ubrzao nove oblike linih interakcija putem
instant messaging-a, internet-foruma i drutvenih
mrea. Online kupovina je eksponencijalno porasla i za
velike trgovce, mala i srednja preduzeca i preduzetnike,
jer omogucava kompaniama da proire svoje prisustvo
"opeke i maltera" kako bi sluile vecem tritu ili ak
prodavale robu i usluge u potpunosti na mrei. Biznis-
poslovne i finansijske usluge na internetu utiu na
lance snabdevanja u cijeloj industriji.
RAST INTERNETA
Internet nastavlja da raste, podstaknut je sve vecim
koliinama onlajn informacija i znanja, trgovine, zabave i
drutvenih mrea. Tokom kasnih devedesetih procenjeno je
da se saobracaj na javnom Internetu povecao za 100
procenata godinje, dok je srednji godinji rast broja
korisnika Interneta iznosio izmeu 20% i 50%. Ovaj rast se
esto pripisuje nedostatku centralne administracije, koja
omogucava organski rast mree, kao i ne-vlasnike prirode
internet protokola, to podstie interoperabilnost proizvoaa
i spreava bilo koju kompaniju da vri preveliku kontrolu nad
mreom . Do 31. marta 2011. godine procijenjeni ukupan broj
korisnika interneta iznosio je 2,095 milijardi (30,2% svjetske
populacije). Procenjuje se da je u 1993. godini Internet
prenosio samo 1% informacija koje su se prenosile putem
dvosmerne telekomunikacije, do 2000. godine ta brojka je
porasla na 51%, a do 2007. godine vie od 97% svih
telekomunikacionih informacija je preneto preko interneta.
INFRASTRUKTURA
Internet provajderi uspostavljaju svjetsku
povezanost izmeu pojedinanih mrea na razliitim
nivoima obima. Krajnji korisnici koji pristupaju
Internetu samo kada su potrebni za obavljanje funkcije
ili dobivanje informacija, predstavljaju dno hijerarhije
rutiranja. Na vrhu hijerarhije rutiranja su mree 1,
velike telekomunikacione kompanije koje direktno
razmjenjuju saobraaj jedni s drugima preko ugovornih
ruta. Tier 2 i nii nivoi mree kupuju internet tranzit od
drugih provajdera kako bi dostigli bar neke partije na
globalnom Internetu, iako se takoe mogu ukljuiti u
gledanje. Internetski provajder moe koristiti jedan
uzvodni provajder za povezivanje ili implementirati
multihoming kako bi postigao redundanciju i
balansiranje optereenja. Internetske take razmene su
glavne saobraajne razmjene sa fizikim vezama sa vie
ISP-a.
PRISTUP
Zajednike metode pristupa internetu od strane korisnika
ukljuuju dial-up sa raunarskim modemom preko
telefonskih krugova, irokopojasnog pristupa preko
koaksijalnog kabla, fiber optike ili bakrene ice, Wi-Fi
tehnologije, satelitske i mobilne telefonije (3G, 4G). esto se
pristupa internetu sa raunara u bibliotekama i internetskim
kafiima. Internet pristupne take postoje na mnogim javnim
mestima kao to su aerodromske sale i kafii. Koriste se
razliiti termini, kao to su javni internet kiosk, terminal za
javni pristup i Web telefon. Mnogi hoteli takoe imaju javne
terminale, mada se to obino zasniva na naknadama. Ovi
terminali su iroko dostupni za razliite naine korienja,
kao to su rezervacije karata, banni depozit ili online
plaanja. Wi-Fi omoguava beini pristup Internetu preko
lokalnih raunarskih mrea. Ove usluge mogu biti besplatne
svima, osloboenim samo kupcima ili na osnovu naknade.
USLUGA INTERNETA
Internet nosi mnoge mrene servise,
najistaknutije mobilne aplikacije, kao to su
aplikacije za drutvene medije, World Wide Web,
elektronsku potu, multiplayer online igre,
Internet telefoniju i usluge za razmjenu datoteka
WORLD WIDE WEB
Mnogi ljudi koriste pojmove Internet i World Wide
Web ili samo na Internetu, meusobno, ali ova dva
izraza nisu sinonim. World Wide Web je primarni
aplikacijski program koji milijarde ljudi koristi na
Internetu, a neizmerno je promijenilo svoje ivote.
Meutim, Internet prua mnoge druge usluge. Veb je
globalni skup dokumenata, slika i drugih resursa, koji
su logiki povezani hipervezama i odnose se na
Uniformne identifikatore resursa (URI). URI
simboliki identifikuju usluge, servere i druge baze
podataka, kao i dokumente i resurse koje oni mogu
pruiti. Protokol hipertekstnog prenosa (HTTP) je
glavni protokol pristupa World Wide Web. Web
usluge takoe koriste HTTP kako bi omoguili
komunikaciju softverskih sistema kako bi dijelili i
razmijenili poslovnu logiku i podatke
 E-mail je vana komunikacijska usluga
dostupna na Internetu. Koncept slanja
elektronskih tekstualnih poruka izmeu stranaka
na nain analogan potanskim slovima ili
belekama predstoji stvaranju Interneta. Slike,
dokumenti i druge datoteke se alju kao prilog e-
pote. E-pota moe biti cc-ed na vie email adresa.
Internet telefonija je jo jedna zajednika
komunikacijska usluga koja je omoguena
stvaranjem Interneta. VoIP oznaava Voice-over-
Internet Protocol, a odnosi se na protokol koji je
osnova svih Internet komunikacija.
PRENOS PODATAKA
Deljenje datoteka je primer prenoenja velikih
koliina podataka preko Interneta. Kompjutersku
datoteku moete poslati svojim klijentima,
kolegama i prijateljima kao prilog. Moe se
otpremiti na veb lokaciju ili FTP server za lake
preuzimanje od strane drugih. Moe se staviti na
"zajedniku lokaciju" ili na datoteni server za
trenutnu upotrebu od strane kolega
KORISNICI
Upotreba interneta je zabeleila ogroman rast.
Od 2000. do 2009. broj korisnika interneta je
porastao sa 394 miliona na 1.858 milijardi. Do
2010. godine, 22 posto svetske populacije je imalo
pristup raunarima sa milijardu Google
pretraivanja svakog dana, 300 miliona korisnika
interneta koji itaju blogove i 2 milijarde videa
gledano dnevno na YouTube-u. U 2014. godini
korisnici interneta u svijetu su premaili 3
milijarde ili 43,6 posto svjetske populacije, ali
dvije treine korisnika dolazilo je iz najbogatijih
zemalja, od ega je 78,0 posto stanovnitva
Evrope koristilo Internet, a zatim 57,4 posto
Amerike.
UPOTREBA
Internet omoguava veu fleksibilnost u radnom
vremenu i lokaciji, posebno sa irenjem neometanih
brzih veza. Internetu se moe pristupiti skoro svuda
na brojne naine, ukljuujui i putem mobilnih
internet ureaja. Mobilni telefoni, datacardi, rune
konzole za igre i mobilni ruteri omoguavaju
korisnicima da se beino povezuju na Internet. U
okviru ogranienja nametnutih malim ekranima i
drugim ogranienim objektima takvih depnih
ureaja, usluge Interneta, ukljuujui elektronsku
potu i internet, mogu biti dostupne. Davaoci usluga
mogu ograniiti ponuene usluge, a prenos podataka
za mobilne ureaje moe biti znatno vii od drugih
metoda pristupa.
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Elektronsko poslovanje (e-biznis) obuhvata poslovne
procese koji obuhvataju itav lanac vrijednosti:
nabavku, upravljanje lancima snabdevanja,
marketing, prodaju, usluge klijenata i poslovni
odnosi. E-trgovina tei da dodaju tokove prihoda
koristei Internet kako bi izgradili i unapredili odnose
sa klijentima i partnerima. Prema podacima
kompanije International Data Corporation, veliina
svetske e-trgovine, kada su kombinovane globalne
poslovne transakcije izmeu poslovanja i poslovanja,
iznosi 16 triliona dolara za 2013. godinu. Izvetaj
Oxford Economics dodaje te dve zajedno da proceni
ukupnu veliinu digitalna ekonomija iznosi 20,4
biliona dolara, to predstavlja priblino 13,8%
globalne prodaje.
EKSTRANET
Ekstranet je kontrolisana privatna mrea koja
omoguava pristup partnerima, dobavljaima i
dobavljaima ili ovlaenom skupu korisnika - obino
podskupu informacija dostupnih sa intraneta
organizacije.
Ekstranet je oblik povezivanja raunarskih mrea sa
dva ili vie poslovnih sistema koji ine odreeno
poslovno udruenje i zasnovan je na otvorenim
standardnim protokolima. Ekstranet je skup
nezavisnih privatnih mrea dva ili vie poslovnih
partnera povezanih sa Internetom. Svaki partner
treba da ima sopstveni intranet.
Ekstranet ima smisla razvijati se samo kada su
njegovi uesnici (kompanije / organizacije) uspostavili
vlastite intranete.
VRSTA EKSTRANETA
Uzajamni ekstranet - svaka organizacija omoguava svom
partneru pristup odreenim informacijama iz svog
intraneta.
Centralni ekstranet - jedna organizacija omoguava
pristup odreenim informacijama razliitim poslovnim
partnerima
Tipina upotreba
1. Pristup informacijama potrebnim za pruanje
kvalitetnijih usluga,
2. Integracija lanca snabdevanja,
3. Ubrzajte posao
4. Kompanija moe dijeliti partnere pristup bazama
podataka, aplikacijama za razmenu poruka, grupnom radu
...
5. Klijenti, predstavnici prodaje i distributeri, osoblje za
odravanje, dobavljai i izvoai radova.
ZAKLJUAK
Moemo zakljuiti da je internet dio dana bez
kojig se ne moe. Sve se vrti oko njega. Ekstranet je
skup nezavisnih privatnih mrea dva ili vie
poslovnih partnera povezanih sa principima
Interneta. On menja podatke potrebne za saradnju
sa vie fabrika. Ova podela je zasnovana na
intranetu najmanije jedinice, tj. Privatne
raunarske mree organizacije koja koristi Internet
protokole. Internet je ba kao to svi znamo
prikupljanje svih meusobno povezanih mrea na
svijetu, ili da je to mrea koja povezuje vie miliona
raunara na svijetu. Ili, kako mi kaemo, mrea
svih mrea. Sve ovo ima svoje mane i prednosti, ali
i mi ga prihvatamo i nastavie da se razvija.