PROSTOR

I
PERSPEKTIVA
 Prostor
Prostor je sve ono to nas okruuje. On sadri
sav na poznat i nepoznat, vidljiv i nevidljiv
svet.
U uem smislu prostor je udaljenost dokle
dosee pogled sa predstavama oblika
predmeta i ivih bia.
 Prostor likovnih umetnosti
Likovne umetnosti organizuju prostor,
struktura im je prostorna i zato spadaju u
prostorne umetnosti.
Prostornost likovnih umetnosti moe da se
posmatra u uzajamnom odnosu trojnog ciklusa:
- Spoljnog prostora
- Prostora duha i
- Estetskog prostora
 Spoljni prostor
Spoljni prostor je sve to nas okruuje i u
emu se deavaju svakodnevna kretanja i
delovanja. On je realan, materijalan i
trodimenzionalan.
 Prostor duha
Prostor duha je nae vienje i percepcija
spoljnog prostora. On je slika svesti i podsvesti
(snova), imaginacije i, osim za trenutna, vezan
je za prethodna iskustva, zbog ega je
individualan. Kao i realni spoljni i on je
trodimenzionalan.
 Estetski prostor
Estetski prostor je vrsta prostora koji se
konstituie preko specificnog odnosa posmatraa
prema nekoj pojavi, prostor u kome je mogu
estetski doivljaj.
Umetniki prostor ili prostor umetnikog dela
je prostor unutar estetskog koji je umetniki
oblikovan i definisan kao umetniko delo, prostor
gde se deava umetnost.
 Prostor umetnikog dela nastao je iz realnog
prirodnog i psiholokog doivljenog prostora.
Saznavanje likovnog prostora je proces pri
kojem iz prirodnog trodimenzionalnog
prostora, percepcijom naih ula, nastaje
takoe trodimenzionalni psiholoki prostor
prostor doivljavanja i trenutnog oseanja ili
pamenja.
 Umetnika dela su prostorna reenja i
zauzimaju odgovarajui prostor. Nastaju
komponovanjem razliitih elemenata
kompozicije, koje odgovarajuim principima
komponovanja, oblikujemo na prostoru koji
moe biti dvodimenzionalan (papir, platno,
tkanina...) ili trodimenzionalan (arhitektura ,
skulptura i dr. u prostoru).
Prostor arhitekture je trodimenzionalan, odreen
je funkcijom i obuhvata unutranji prostor koji je
otvorima povezan sa spoljnim prostorom.
 Skulptura je trodimenzionalna, ima volumen,
masu, teinu, zauzima deo prostora, spoljni prostor
deluje na nju, ali je njena celina, u sutini, nezavisna
od okoline.
 Prostor slike je, za razliku od prostora
arhitekture i skulpture, dvodimenzionalan.
Slika ima dvodimenzionalnu podlogu
(slikarsko platno, papir, zid, tkaninu i dr.) i
strukturirani prostor.
Slikarski prostor moe biti koncipiran
dvodimenzionalno i trodimenzionalno. U
sluaju trodimenzionalnog prikaza on je
irealan na dvodimenzionalnoj povrini
podloge strukturira se likovni prostor koji
prua privid -iluziju trodimenzionalnosti.
 Perspektiva
Od najranijih vremena ljudi su pokuavali da
na crteu ili slici prikau predmete kakvi su
oni u stvarnosti i kako ih njihove oi i mozak
vide, ali im to nije dugo polazilo za rukom.
Problem je nastajao kada je neto to ima tri
dimenzije : visinu, irinu (duinu) i dubinu
trebalo prikazati na neemu (najpre zid
peine, kasnije papirus, platno, tkanina...) to
ima samo dve dimenzije (irinu i duinu).
 Perspektiva
Perspektiva je nain prikazivanja
trodimenzionalnog volumena i prostora na
dvodimenzionalnoj povrini ravni, odnosno
prevoenje trodimenzionalne stvarnosti u
dvodimenzionalnu sliku stvaranjem iluzije
dubine i daljine.
 Perspektiva
Vremenom su ljudi koristili razliite naine
perspektive, kao to su:
Vertikalna
Obrnuta
Ikonografska ili hijerarhijska
Perspektiva kroz vekove
 Perspektiva
Tokom Renesanse umetnici su poeli da se
interesuju kako da predstave dvo-
dimenzionalna umetnika dela da izgledaju
kao tro-dimenzionalna.
Renesansa- (1450-1600): Renesansa je nastala
u Italiji i rairila se na itavu Evropu.
Umetnost, nauka i literatura doivele su
procvat.
 Perspektiva
Renesansni umetnici su
doli do ideje da bi mogli
koristili matematike
geometrijske principe i
tako su izumeli linearnu
linijsku perspektivu.
Linearna ili geometrijska
perspectiva omoguila je
umetnicima iluziju dubine
na ravnoj povrini.
 Perspektiva
Najpoznatiji renesansni umetnici su bili:

Michelangelo
Leonardo da Vinci
Raphael
 Perspektiva
Linearna perspektiva:
Bazirana je na nainu na koji i ljudsko oko vidi
svet.
Objekti koji su blie izgledaju vei, dok objekti
koji su dalje izgledaju manji.
Da bi izrazili iluziju prostora umetnici su kreirali
taku nedogleda (beskonanosti) na liniji
horizonta.
Objekti se crtaju koristei ortogonalne linije, koje
vode od njih i skupljaju se u taki nedogleda.na
liniji horizonta.
 Perspektiva
Osnovni pojmovi linearne perspektive su:
Stajalite taka gledanja
Taka nedogleda
Taka na horizontu u kojoj se prividno zavravaju u prirodi
paralelne linije. Moe biti jedna ili vie taaka nedogleda.
Horizont ili Linija horizonta
Linija gde se prividno spajaju nebo i zemlja ili nebo i more
 Linearna perspektiva
Crvena horizontalna linija je linija horizonta.
 Linearna perspektiva
Prave ortogonalne linije spajaju se u TAKI NEDOGLEDA
 Linearna perspektiva
sa jednim nedogledom
Umetnici koriste
perspektivu sa jednom
takom nedogleda da
bi prikazali objekte
koji se licem nalaze
ispred njih.
 Linearna perspektiva
ZADATAK: Prikazati trodimenzionalni kvadar
u linearnoj perspektivi sa jednim
nedogledom
 Linearna jedan nedogled
Najpre se nacrta Linija
horizonta - horizontalna linija
paralelna sa donjom ivicom
slike.
Predstavlja nivo visinu
oiju posmatraa.
To je linija gde se sreu
nebo i zemlja.
Poloaj linije horizonta
zavisi od toga koji deo
objekta elimo da vidimo i
prikaemo.
U ovom sluaju
prikazaemo prednju i
gornju stranu.
 Linearna jedan nedogled
Obeleimo taku na sredini linije horizonta. To e biti naa taka
nedogleda. Ona se uvek nalazi na liniji horizonta, ali ne mora biti na
njenoj sredini. Pribliavanjem taki nedogleda objekti postaju sve
manji, da bi na kraju i sami nestali u njoj.
Linearna jedan nedogled
Nacrtamo prednju stranu kvadra (kvadrat ili
pravougaonik) ispod linije horizonta.
 Linearna jedan nedogled
Povucimo prave linije iz uglova kvadrata ili
pravougaonika do take nedogleda. Ove linije se
nazivaju ortogonalne.
 Linearna jedan nedogled
Povuemo horizontalnu liniju izmeu dve gornje ortogonalne
linije gde smatramo da se na objekat zavrava.
 Linearna jedan nedogled
Iz krajnje desne take na nacrtanoj horizontalnoj liniji
spustimo vertikalnu liniju (upravnu pod pravim uglom
na donju ivicu slike) do preseka sa donjom ortogonalnom
linijom.
Linearna jedan nedogled
Obriemo delove ortogonalnih linija od kraja
objekta do take nedogleda. Dobili smo 3-D
objekat - kvadar u perspektivi sa jednim
nedogledom
 Perspektiva u odnosu na poloaj
objekta
Centralna (sredinja)
Ptija
ablja ili psea
Sredinja, ptija i ablja (psea)
perspektiva
Linearna perspektiva sa jednim
nedogledom - razliiti primeri
 Linearna perspektiva
sa dve take nedogleda

Linearna perspektiva sa dve take nedogleda

se koristi kada se objekat nalazi vertikalnom
ivicom ispred nas.
 Linearna perspektiva sa dva
nedogleda
(objanjenja ista kao i za jedan nedogled)
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Dva nedogleda
Linearna perspektiva
sa 2 take nedogleda
U savremenom slikarstvu koriste se:
Linearna ili geometrijska perspektiva (sa
jednim ili vie nedogleda)
Atmosferska ili vazduna perspektiva
Koloristika perspektiva
Poliperspektiva
Prekrivanje
Poloaj i
Veliina objekata ...
 Linearna perspektiva
sa 1 takom nedogleda
Sava umanovi, id
Claude Monet, Stanica Sen Lazar
Linearna perspektiva
sa 2 take nedogleda
Linearna perspektiva
sa dva nedogleda
 Atmosferska (vazduna)
perspektiva
C. Lorrain, Kralj David i tri junaka
 Koloristika perspektiva
Juan Griss
 Poliperspektiva
Pikaso, Gospoice iz Avinjona
Prekrivanje objekata
Poloaj objekata
Veliina objekata
 Prekrivanje, poloaj, veliina
objekta
or Sera, Nedeljno popodne
Vrste perspektiva
(ponavljanje)