Psiholoka priprema sportista

Psiholoka priprema, bitan je segment celokupnog

rada sa sportistom i postizanje ozbiljnih rezultata. U
savremenom sportu je nezamislivo bez adekvatnog
psiholokog rada sa sportistom.

Smatra se da su razvojne mogunosti sporta vece

putem psiholoke, nego putem fizike pripreme
sportista.

injenica je da u uslovima podjednake fizike i

tehniko-taktike pripremljenosti, kada se lomi
rezultat, pobeuju oni koji su bolje psiholoki
pripremljeni ( imaju vie samopouzdanja,
emocionalno su stabilniji).
S obzirom da su fiziki potencijali sportiste u toku treniranja
i pripreme za takmienja u velikoj meri iskorieni, posebnu
panju treba posvetiti onom segmentu pripreme koji je
manje ukljuen, tj. psiholokoj pripremi.

Stari kov trenera ne poznaje dovoljno primenu

psihologije u sportu.

Neki treneri se vode iskustvom (dok su oni bili u ulozi

sportiste), pa tako vole da kau da znaju sta je dobro za
njihove sportiste, i da sportisti nije potreban bilo kakav
psiholog.

Fizika pripremljenost bez psiholoke pripremljenosti -

zamor materijala
 PROBLEM!
Intuitivno sprovoenje psiholoke pripreme u cilju
smanjenja napetosti ( treneri i igrai)
Sujeverje i rituali
Sujeverje je staro, ini se koliko i sam ovek.
Karakterie ga nedokazano verovanje da na budue
dogaaje mogu uticati odreeni rituali, postupci ili
korienje raznih predmeta. Najvei broj ovih verovanja
se odnosi na stvari koje donose sreu ili nesreu.

Rituali se povezuju sa opsesivno-kompulsivnim

poremecajem, u cilju smanjenja inteziteta anksioznosti.

Raznorazni rituali potvruju koliko je sportistima vano da

postignu smirenost i koncentraciju u momentima kada
treba da daju sve od sebe.
norazni
 Odreenje psiholoke pripreme
sportista
 Shvatanje psiholoke pripreme

Rusi: - opta psiholoka priprema( razvijanje istrajnosti,

odgovornosti, samokontrole, emoionalne stabilnosti), kao i
aktivnost trenera i samih igraa neposredno pre, za vreme i
posle takmienja.

Amerikanci: - razvijanje i korienje konkretnih metoda i

tehnika kojima se moe postii optimalno stanje psihe
neophodno za uspeh na takmienju.
 Bitne stavke psiholoke pripreme

- Psiholoka priprema je dugoroan, kontinuiran proces

- Izvodi se u toku celokupnog procesa bavljenja sportom ( faza

treniranja i faza takmienja)

- Obuhvata planske i sistematske aktivnosti samog sportiste, trenera i

strunog saradnika (psihologa ili lekara)

- te aktivnosti su psiholoke, pedagoke i saznajne prirode

- usmerene su ka stvaranju uslova za povoljan razvoj dispozicija linosti

uopte, kao i onih specifinih, vezanih za uspeh u sportu.
 Komponente psiholoke pripreme

- opte psiholoke pripreme za dugotrajan proces

- psiholoke pripreme za takmienje

- psiholoke pripreme za konkretno takmienje

I Opta psiholoka priprema za dugotrajan
proces vebanja

Psiholoka priprema sportista u ovoj fazi je usmerena ka

upoznavanju i razvijanju svih onih svojstava linosti koje
Psihologija sporta uopte prouava i na kojima insistira,
polazei od njihovog znaaja za uspenost u sportskim
aktivnostima.

Uvaavanje individualnih razlika meu sportistima predstavlja

neophodni preduslov da bi psiholoka priprema bila
prilagoena stvarnim potrebama i mogunostima svakog
sportiste, a ne formalnost koja je namenjena svima.
Procenom konkretnih svojstava kao to su: nivo aspiracije
konkretnog igraa ili njegova motivisanost za treniranje u
konkretnim uslovima za konkretno takmienje.

U kljune aktivnosti psiholoke pripreme spadaju:

- razvijanje osobina linosti koje sportiste predodreuju

(istrajnost, odgovornost, samokontrola, emocionalna
stabilnost).

- razvijanje motiva znaajnih za uspeh u sportu ( nivo

aspiacije, motiv za postignuem).

- postavljanje etapnih ili krajnjih ciljeva koji imaju motivacionu

snagu.

- formiranje pozitivnih stavova i vrednosti, posebno o sportu

kao ansi da se osoba (afirmie, zaradi).
Treneri moraju vie panje da posvete
negovanju:

timskog duha, odnosno oseaja pripadnosti, kod svakog

igraa.

odnosa izmedju samog trenera i igraa ( da li trener ima svog

miljenika, da li ima zadovoljavajue odnose sa svim igraima,
da li ima potovanje prema igraima), samim ponaanjem
trenera se stvara put koji e igrai da slede ili ne.

smanjenjenja inteziteta anksioznosti

Sportista je tokom cele svoje karijere izloen raznim vrstama
pritisaka: maksimalnom fizikom naprezanju, stresu koji izaziva
sama takmiarska situacija i strahu od neuspeha, potrebi za
stalnim dokazivanjem, podsvesnom strahu od povreda i stalnom
mogunou da se uvek moe pojaviti neko ko je bolji od njih i
ko e prestii njihov rezultat. Posebna pria je medijska
popularnost, koja esto u poetku izaziva euforinu radost, ali
kasnije moe prerasti u gubitak privatnosti i potencijalni izvor
frustracija usled neopravdanih prozivki i podmetnutih i lanih
intervjua.
II Psiholoka priprema za takmienje

Ovaj segment psiholoke pripreme usmerava

aktivnosti trenera i igraa konkretnijim problemima.

Osim bavljenja vlastitom psihologijom

usresreujemo i panju na protivnikog igraa.

Ma sa dve otrice kako to moe da se desi???

Ne procenjujemo realno, podcenjujemo, ili
precenjujemo.

Isto vai i za procenu sportske uspenosti kako tima

tako i sebe lino.
Procena protivnikog igraa je daleko realnija

Linost trenera je kljuna u navedenim primerima.

Autoritetom ili snagom vlastite linosti trener mora da nametne
respektivan odnos prema protivnicima, nezavisno od njihove
objektivne snage. Osim toga mora da preuzme deo
odgovornosti za postignuti uspeh ili neuspeh, cime rastereuje
igrae.

Trener igrae treba da hvali i istie (njihove prednosti) ime jaa

njihovu sirunost u sebe.
Shvatanje i doivljavanje pobede i poraza

Pobedu po pravilu doivljavamo vrlo slino ( radujemo se,

preuveliavamo uspeh, doprinos pobedi).

Po efektima pobede za budue ponaanje, se vec vie

razlikujemo ( jedna pobeda pokree vei trud i rad, kod drugih
dovodi do oputanja).
Osobe se meu sobom najvie razlikuju po doivljavanju poraza
( neki ele da napuste ekipu, oajni su, trae krivicu u sebi ili
drugima).

Ve prepoznajemo da neki od njih stvaraju uslove za budui

uspeh, a neki za neuspeh.

Uloga trenera je u ovakvim situacijama od presudnog znaaja,

jer trener mora da smiri ekipu.
( I uspeh i neuspeh su podsticaj za rad).
 III Psiholoka priprema za konkretno takmienje

U ovoj fazi, pripreme se dopunjavaju specifinim merama,

sadrajima i metodama do optimalnog nivoa, uz sve ostale ve
navedene aktivnosti.

Ova faza se ujedno smatra zavrnom fazom, jer za ta se, uopte

moemo psiholoki pripremati posle takmienja. Rad na psiholokoj
pripremi se nastavlja dalje, tacnije ne prestaje.

Ishodi sportskih takmienja su objektivni odnosno merljivi i egzaktni.

Posle izgubljene utakmice moemo rei da i nije bilo tako loe, jer je
protivnik bio mnogo jai, pa smo dobro i proli, ali rezultat ipak vie
govori.

Suoavanje sa samim sobom ( skok u dalj, trka na 100m).

Psiholoka priprema posle takmienja je znaajna posle
doivljene pobede jednako kao i posle doivljenog poraza ili
slabog rezultata.

Mlade zvezde i igrai

Znaajan je uticaj medija, oni u velikoj meri utiu na lansiranje

tih zvezda

Mlade zvezde koje su u procesu sazrevanja u ivotu tog obima

nisu spremne za izmicanje tla pod nogama
Hvala na panji!!!