Energija vetra

Energija sadrana u kretanju vazdunih masa -

vetru - pobuivala panju

Pretea: jedra i vetrenjae nain za

pretvaranje energije vetra u mehaniki
rad.

Izazovi - trka oko sveta - prevoznih

sredstava jedino se u jedrenju - moi vetra
- najozbiljniji obnovljiv izvor energije pri
dostignutom razvoju tehnologije:

neizmerna koliina energije

mogunost pretvaranja u elektrinu energiju
pomou vetrogeneratora
pad cena vetrogeneratora i pratee opreme
srazmerno sve veoj upotrebi energije vetra
ekoloki potpuno ist nain pretvaranja energije
mala zauzetost zemljita
 - Energetska kriza, smanjenje zaliha fosilnih goriva i
zagaivanje planete uticali su na razvoj industrije
za proizvodnju vetrogeneratora (VTG), kao i
industrija raunarske opreme, a danas se smatra vrlo
stabilnom i perspektivnom.
- poveanja ekonominosti, pogoranje stanja ivotne
sredine
- Nemako trite ima najvei udeo, trite SAD dri
drugo, a panija je dola na tree mesto
Tehnologija korienja energije vetra

Pretvaranje energije vetra u elektinu energiju

pomou vetrogeneratora.
- kinetiku energiju vazduha koji se kree (vetra)
pomou lopatica rotora (elise), prenosnog
mehanizma i elektrogeneratora pretvara u
elektrinu energiju.
Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine
vetra.

maksimalno 59% ukupne kinetike energije vetra moe

pretvoriti u mehaniku energiju rotora vetrogeneratora
Vetrogeneratori poinju da proizvode elektrinu
energiju ve pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju
se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s.

Od izbora lokacije zavisi koliina proizvedene

elektrine energije.

Greke u odabiru-umanjena isplativost

investicije.
Uticaj vetrogeneratora na ivotnu sredinu
Energetika-jedan od najveih globalnih
zagaivaa proizvodnje.

tetni uticaji na ivotnu sredinu:

tetnih gasova
otpad koji nastaje u procesu proizvodnje

Konkretne aktivnosti na globalnom nivou:

borba protiv zagaenja,globalnog
zagrevanja i klimatskih promena, borba za
racionalnije korienje resursa.
Zakljuak
U proizvodnji elektrine energije nijedan izvor energije nije imao tako
dinaminu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni
verogeneratori dostiu snagu od 5 MW I vie, a po ekonominosti su
izjednaeni sa klasinim izvorima energije. Konkurentnost im se
znaajno poveava pogotovo kada se u poreenja uvrsti uticaj na
ivotnu okolinu. U narednom periodu moe se oekivati da e energija
vetra -obnovljiv izvor -mesto u ukupnom svetskom energetskom
bilansu. Za Srbiju je primena obnovljivih izvora energije primarni cilj
oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja,politiari i
strunjaci. Pri sadanjem konstantnom deficitu elektrine energije
najbri put u praenju potronje energije je tednja i gradnja
postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije.