ZAVRNI RAD

Praenje morfolokog sastava komunalnog otpada sa teritorije

Grada Leskovca

dr Miodrag mercelovi
 ovek je jedino bie
na planeti koje stvara
otpad

Otpad je svaka
materija ili predmet
koji vlasnik
odbacuje, namerava
ili mora da odbaci.
 Otpad negativno utie na :
s su najvei izazovi za zdravlje ljudi
en vazduh, voda, zemljite, nepravilno
ganje komunalnog i opasnog otpada,
cidi, radioloka kontaminacija, UV
nje, buka, globalna promena klime, itd.

Zdravlje ljudi ivotnu sredinu

 Zagaivai ivotne sredine mogu se podeliti na
1. Prirodne, i
2. Vetake
Prirodni zagaivai su prirodne pojave (vulkanske
erupcije, peane oluje, zemljotresi, umski poari,
tajfuni, poplave..)
Vetai zagaivai su stvoreni radom oveka
(antropogeni) u direktnim ili indirektnim procesima, a
to su:
Izvori zagaenja vezani za eksploataciju i preradu
mineralnih i drugih sirovina (rudnici, metalurgija, hemijska
industrija, prehrambena industrija,..)
Izvori zagaenja vezani za saobraaj (drumski, vazduni,
vodeni)
Izvori zagaenja vezani za transformaciju hemijske u neki
drugi oblik energije (termoelektrane, toplane, nuklearne
elektrane,..)
Izvori zagaenja vezani za komunalni otpad (deponije,
smetlita, ..)
Izvori zagaenja vezani za poljoprivredne delatnosti
(zapraivanje, ubrenje, velike farme ivotinja,..)
Otpad takodje je jedna vrsta
zagadjena prirode...Pitamo se zasto
Evo zasto....svakodnevno upotrebljen
ambalazu iz prodanice bacamo na
ulicu a ne u kontejnere, na taj nacin
mi stetimo zivotnoj sredini.Da nebi
doslo do toga treba bacati otpad u
kante za smece jer kasnije to ide na
reciklazu.
UTI kontejner slui za odlaganje plastineambalae.

CRVENI kontejner u njega odlaemo sve od kartona.

PLAVI kontejner ovde ubacujemo sve od papira.

.
Koliina komunalnog otpada zavisi od: poreklo

Nain stanovanja

broj stanovnika

ekonomski razvoj

nain
sakupljanja

Mogunost in situ
godinje izdvajanja sekundarnih
doba sirovina
 Nakon sortiranja preostali otpad se sa trake skladiti u jednom
kontejneru koji se nalazi na kraju samog postrojenja.
Odgovarajuim presama se vri baliranje kartona i
papira,aluminijumskih limenki , plastike itd. U ambo akove se
skladiti praiina koja koja potie iz filtera za preiavanje vazduha
u fabrikama. Pored ovih materijala u samom reciklanom centru vri
se i sekundarna selekcija od gume. Sa deponije putem cevi koje su
fiksirane se dopremaju procedne vode do odgovarajuih laguna,
kao i metan koji nastaje anaerobnom razgradnjom organskih
materija, i moe izazvati eksploziju.
 Slika 1.
Sakupljanje,skladistenje
otpada(baliranje papira Slika 2. Prerada
pomou presa) otpada presom
 Tabela 1. Razvrstavanje otpada

Vrste otpada Primeri

1.Batenski otpad Pokoena trava, korov, cvee, granice,
grane, lie, ostaci od ive ograde
2.Ostali biorazgradljivi otpad Otpad od hrane(hleb,meso...)
3.Papir Stare novine, oglasi i reklame na papiru,
koverte, kompjuterska tampa, stara pota,
dnevnici, posteri, knjige, sveske, karte za
autobus, rauni, pisma...
4.Staklo Flae (vino, pivo, estoka pia, mineralna
voda, sokovi...), staklene tegle (turija,
demovi...), ravno staklo, sijalice,
ogledala....
5.Karton Kartonske kutije svih vrsta, kutije od
pakovanja elektrinih ureaja, kutije od
pakovanja hrane, pia, kartonske kutije za
pivo, kutije keksa, igraaka, ravan
6.Karton s voskom Tetrapak za jogurt, mleko, sokove,
Sistem upravljanja otpadom u Srbiji se suoava sa
periodom brzih i fundamentalnih promena. Pre nekoliko
godina, sistem upravljanja otpadom se sastojao od
prikupljanja i odlaganja otpada na komunalnim
deponijama, koje u veini sluajeva ne ispunjavaju
sanitarne standarde za deponije vrstog otpada. Kako bi
se uspostavila osnova razvoja sistema upravljanja
otpadom jedan od prvih koraka podrazumeva izradu
katastra svih deponija u Srbiji, te odreivanje koliine
generisanog otpada, kao i sastav otpada
 Tabela 2. Najvei udeo komunalnog otpada u Srbiji [2]

Biorazgradivi i batenski otpad 48%,

Fini elementi 8,70%,

Karton 9,60%,

Plastika 12,30%,

Staklo 4,10%,

Papir 9,60 %

Ostalo 23,70%,
 Na morfoloki sastav utie:

broj godinje
klima i geografski
stanovnika i doba,
poloaj
stepen
razvoja
naselja

Grafik 3. Uporedni prikaz

mofrolokog sastava otpada-letnja,
zimska i prolena analiza-Republika
Srbija
 Tabela 3. Pregled postojee prakse deponovanja u Srbiji

Postojee sanitarne Broj stanovnika / % ukupnog

deponije otpad (t/god) generisanog otpada
Kikinda 67.002 (16480)
Lapovo (Lapovo, Batoina, 99.698 (14480)
Despotovac, Velika Plana,
Raa)

Leskovac (Leskovac, Bojnik, 240.621 (50421) 3,95%

Lebane, Medvea,
Vlasotince,
Crna Trava, Vladiin Han,
Surdulica)

Sanitarne deponije u 7,24%

izgradnji,Finansira EU,
2010

Sremska 209.057 (46905), 100.133

Mitrovica,Pirot,Uice (19676), 371.010(82366)
Ukupno: 14,5%
Tabela 4. Projektovane koliine otpada na
godinjem nivou u tonama

Vrste otpada 2010 2014 2019

-Komunalni 2.451.000 2.785.000 3.268.000

otpad
-Otpad iz 2.084.000 2.367.000 2.778.000
domainstva
-Komercijalni
otpad 607.000 418.000 490.000
-Ambalaa
1538.000 1.747.000 2.049.000
-Biorazgradljivi
25.000 28.000 33.000
 Grafik 1. Generisane koliine otpada po
optinama (tona/godinje)
 Tabela 5. Masa generisanog otpada na godinjem
nivou(t/god)

Republik Letnja Zimska Prolen Uproseen Masa

a analiza analiza a o otpada po
Srbija analiza stanovniku
(kg/st/dn

2.226.427 1.857.598 2.086.212 2.056.746 0.76

t/god t/god t/god t/god
 1.Elektronska vaga 2.Kante za otpad

4.Pomono
orue i
3.Resetke alati

Pomono orue i alati (lopate, metle, grablje,

najlon, makaze, noevi za rezanje kesa itd.).
 Prvi korak dakle, u cilju ove
studije, jeste da se u dogovoru
sa komunalnim preduzeima u
okviru optina izvri ukupno
merenje mase komunalnog
otpada generisanog u periodu
od jedne sedmice
Slika 4. Prikaz redovnog
sakupljanja otpada u
svim delovima optine
Ukoliko postoje mogunosti, potrebno je da ona bude
zatiena od spoljanjih uticaja, kao to su vetar, kia i slino,
koji bi mogli da prouzrokuju greku u dobijenim rezultatima

Slika 5. Donoenje uzorka otpada

Slika na
1.3.lokaciji
Donoenje
gdeuzorka
se vriotpada na lokaciju
njegovo
gde se vri njegovo sortiranje
sortiranje
 Samo merenje vri se tako, to se
prvo izmeri tara teina svih kamiona
koji vre sakupljanje otpada u
okviru optine, odnosno pre izlaska
na teren i sakupljanja smea. Ovo
merenje je dovoljno izvriti
jedanput.

Slika 6.. Radnici sa zatitnom opremom

 Elektronska vaga (opsega merenja
150kg, platforme irine 400x500mm,
LED displejom i mogunou rada na
akumulatorsku bateriju, ime je
omoguen njen nesmetan rad na
svakom terenu). Pre korienja vage,
potrebno je izvriti njenu kalibraciju i
postavljanje u horizontalan poloaj.

Sl.7. Primena
elektronske
vage
 Kante za otpad zapremine 85l ,
koje su oznaene i u koje se
otpad razvrstava po
kategorijama

Reetka (slui za lake i bre

sortiranje i odvajanje krupnijeg
otpada od ostalog, sadri 3 sita fini
elementi u smeu manji od 20mm i
oni su najee u obliku zemlje,
pepela i praine).
 ZAKLJUAK:
Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u
sakupljanju, reciklai, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju
na sanitarnim deponijama dela komunalnog vrstog otpada koji se ne
moe iskoristiti niti dalje tretirati.
Morfoloki sastav komunalnog otpada podrazumeva promene koliina i
sastava komunalnog otpada tokom godine u zavisnosti od godinjeg doba.
HVALA NA PANJI