Anatomija i fiziologija

limfnog sistema
Limfni sistem je deo imunog
sistema i deluje kao
sekundarni (akcesorni)
cirkulatorni sistem.
Sadri dva polunezavisna dela:
1) mreu vijugavih limfnih
sudova, i
2) limfno tkivo i organe,
rasejane po telu.
 Funkcije limfnog sistema:
Uklanja viak fluida iz tkiva (oko 3
l dnevno),
apsorbuje masne kiseline i
transportuje masne materije ka
cirkulatornom sistemu
produkuje imune elije (limfociti,
monociti i plazma elije).
 ema
limfnog
sistema

Limfni kanali omoguavaju drenau blizu 10%

intersticijelnog fluida, dok ostatak od 90% biva
dreniran putem venskog sistema. U limfnom sistemu,
intersticijelni fluid stalno cirkulie putem limfnih sudova
koji prolaze kroz seriju limfnih nodusa.
 LIMFA
Sastav limfe razlikuje se od sastava plazme.
Sadri vei procenat lipida (chylomicroni),
posebno u ductus thoracicus-u i nizak procenat
proteina (Tabela 1):
 LIMFNI
SISTEM

Limfni sistem je kompleksan, tako da je njegovo predstavljanje stalan izazov.

RAZLOZI:
Prvo, limfni sistem nije organ ve "karike" razliitih struktura, poev od malih,
limfnih kapilara do glavnih kanala. Svaka od ovih struktura moe biti
nezavisno predstavljena.
Drugo, limfni sistem moe biti ukljuen u iroku patologiju, poev od
infektivnih do neoplastinih bolesti.
Tree, kongenitalni ili steeni poremeaji remete limfotok, zbog ega kliniko
ispitivanje obino ne obezbeuje dovoljne informacije i, samim tim, preciznu
dijagnozu.
 Vasculogenesis et angiogenesis
Premda limfni sudovi vode poreklo od perivenskih
mezenhimalnih rascepa na kraju 5. gestacione
nedelje, limfni sistem je nezavisan od venskog.

Periciti
i glatkomi. . Transdiferencijacija
venskih u
limfne sudove

Primitivna
vaskularna mrea

Zrela vaskularna mrea

 Limfovaskularna determinacija
est razliitih limfnih
teritorija ili kesa (sacci
lymphatici) Saccus jugularis
predstavljene su limfnim
dilatacijama koje se
individualizuju tokom
inicijalnih stadijuma
limfatinog razvoja:
saccus jugularis et
subclavius, dva ilijana Saccus subclavius
(saccus iliacus), jednog
retroperitonealnog Saccus
retroperitonealis
(saccus retroperitonealis) Cisterna chyli
i cisterna chyli. Saccus iliacus
6 teritorija komunicira
putem limfnih sudova,
koji konvergiraju ka
cisterni (izmeu T11 i L2
prljena).
 Od stem elija do limfocita...
1. Stem elije u
crvenoj 2. Neki nediferencirani
kostnoj sri limfociti su
su prekursori sprovedeni u timus
nediferenciranih gde postaju
limfocita. T elije

3. Neki nediferencirani
limfociti su sprovedeni, 4. B i T elije su transportovane
verovatno, unutar putem krvi ka limfnim organima
kostne sri gde postaju (limfni nodusi, limfni kanali i slezina)
B elije.
 Lymphocyti
B lymphocyti
Poreklo i maturacija u kotanoj sri
Prenos putem krvi ka sekundarnim limfnim strukturama
Ugnjezdeni i proliferativni limfociti, aktivirani su pomou
antigena
Aktivirani B-limfociti se diferenciraju dalje

T - lymphocyti
Poreklo u kotanoj sri
Migriraju ka timusu gde proliferiu i maturiraju
Prenos putem krvi ka sekundarnim limfnim strukturama
Subpopulacije su tzv. helper-, memory-, i citotoksini T-
limfociti
Procenat limfocita u limfoidnom
tkivu
Limfoidni organ T lymphocyti (%) B lymphocyti (%)

Medulla ossium 10% 90%

Lymphonodi 60% 40%

Splen 45% 55%

Thymus 100% 0%

Sanguis 80% 20%

 Komparacija limfovaskularne strukture
Krvni Limfni kapilar Sabirni limfni sud
kapilar
Lumen Regularan, Iregularan, irok Cirkularan, irok
uzan
Endotelne elije Obilna Oskudna Nepoznato
citoplazma citoplazma
"Bileaflet" valve Odsutne Odsutne Prisutne

Meuelijski spojevi Adherentni, Slabi, poput Nepoznati

jaki valve
preklopljeni
Invaginacije elijske Oskudne Obilne Nepoznato
membrane i
citoplazmatine vezikule
Bazalna membrana Prisutna Uglavnom Tanja nego u krvnim
odsutna sudovima iste veliine
Okolni periciti Prisutni Nema Prisutni, poveanje
sledi uveanje lumena
Uvrivanje filamentima Odsutno Prisutno Odsutno
Krv Prisutna Obino odsutna Obino odsutna
 Flowkrvi
Tok of Blood & Lymph
i limfe Within Tissue
unutar tkiva

(deblji sudovni zidovi)

Tkivne elije Limfni sud

(tanak sudovni zid)

Kapilar
(deblji sudovni zidovi)

Meuelijski Slepi kraj

prostori limfnog suda
 LIMFNI ORGANI
Primarni organi

Kotana sr = svi limfociti vode

poreklo.
Thymus = T limfociti maturiraju
nadalje, B limfociti naputaju kostnu
sr kao maturirane elije.

Sekundarni organi

Splen, lymphonodi, tonsillae,

appendix, Payer-ove ploe*
 Marieb EN (2004) The lymphatic
system. University of Kentucky
Limfni organi (izuzev timusa) vode
poreklo iz mezoderma.
Timus (endodermalno poreklo) formira se
porastom farinksa.
Izuzev slezine i tonzila, limfni organi su
slabo razvijeni na roenju.
 Iza sternuma
THYMUS Rapidni rast kroz detinjstvo do
puberteta
Adultna involucija i replasman
mau
Struktura
Sadri dva lobusa
Tanka vezivna kapsula
Vezivnotkivna septa dele timus u
lobule
Svaki lobulus ima 2 zone
Tamna periferna zona =cortex
Centralna svetla zona =medulla
Vezivnotkivna septa samo
ekstendiraju u korteks; medulla
je stoga nastavak
 Silberberg P. Normal thymus. Available from:
mypacs.net: radiology teaching files > case 864870

Sonografski, normalni timus koji je istraivan kod 50 dece od 2-8 godina,

ustanovljen je u 97% sluajeva.
Proseni anteroposteriorni i longitudinalni prenik: 1,4 i 2,5 cm.
Desni reanj je bio oblika slova "U" i nagnut put napred, dok je levi reanj
bio trouglastog ili srpastog oblika.
Kod dece do 5. godine, timus u celini je etvorouganog oblika sa
konveksnim bonim ivicama. Posle 5. godine, timus je trouglast i sa
konkavnim i uskim ivicama.
Glavne dimenzije timusa se minimalno menjaju do 8. godine ivota i njegova
ehogenost nalikuje istoj kod jetre.
 THYMUS
Cortex
Funkcija: Proliferacija limfocita
Veinom, mali maturirani T- limfociti su u spoljnjem regionu.
Kako T- limfociti maturiraju, tako se kreu ka meduli.
Na kortiko-medularnom spoju ulazi krv i transportuje ih ka drugim
limfoidnim strukturama.
Vie T- limfocita nestaje pre nego napuste timus, pri emu bivaju
progutani makrofagima.
Medulla
Dominantna odlika epitelna komponenta
Epitelne retikularne elije naginju ka formi eozinofila,
Hassalovih korpuskula.
Korpuskula su koncentrino aranirana, spljotavajui epitelne
retikularne elije.
Kada degeneriu, bivaju ispunjena keratinskim filamentima,
koja pak ponekad kalcifikuju.
 LIMFNI VOR
(LYMPHONODUS)
 LYMPHONODUS
Limfni nodusi odvajaju
aferentne limfne
sudove koji
konvergiraju ka spoljnoj
kortikalnoj povrini od
eferentnih limfnih
sudova koji naputaju
noduse iz centralno
lociranih medularnih
sinusa.
Osim toga, oni imaju
specifino krvno
snabdevanje putem
arteriolo-kapilarnih-
venskih ogranaka.
Tako, intersticijelni fluid
moe probiti nodus
putem limfnih ili
arteriolovenoznih
puteva.
 PRIMER:

LIMFNI NODUSI
GLAVE I VRATA
 LIMFNI
NODUSI
GLAVE
I VRATA

Glava i vrat sadre priblino 1/3 svih limfnih vorova u telu oveka (od
oko 800 limfnih nodusa u telu, 300 se nalaze u vratu).
Limfni vorovi su aranirani horizontalno, unutar dva prstena -
unutranjeg i spoljnjeg, i vertikalno, du unutranje jugularne vene,
pretrahealnog regiona i poda bone regije vrata.
 LIMFNI NIVOI U VRATU
NIVO 1:
Submandibularni i
submentalni
NIVO 2:
Gornji jugularni
NIVO 3:
Srednji jugularni
NIVO 4:
Donji jugularni
NIVO 5:
Nodusi bone regije
NIVO 6:
Pre-, i paratrahealni
NIVO 7:
Nodusi gornjeg
medijastinuma
 LIMFNE
METASTAZE
Nivo 1 (drenani
region za Ca usne
duplje, usana,
sinonazalnog
kompleksa.
Nivo 2 (Ca oro-, i
laringofarinksa,
parotidne lezde, usne
duplje, supraglotisa i
glotisa)
 LIMFNE
METASTAZE
Nivo 3 (Ca glotisa,
subglotisa i
laringofarinksa)
Nivo 4 (vrlo je retko
ukljuen kod
primarnih Ca.
Ponekad, kod Ca iz
subglotisa, tiroidne
lezde, ezofagusa,
prednjeg dela jezika,
dojke, plua i eluca)
 LIMFNE
METASTAZE
Nivo 5 je samo retko
ukljuen kod Ca
nazofarinksa i koe
vrata ili okcipitalnog
predela
Nivo 6 je zahvaen
kod Ca farinksa i
sinonazalnog
kompleksa
 LITERATURA
Castelijns JA, van den Brekel MWM. Imaging
of lymphadenopathy in the neck. Eur Radiol
2002; 12:727-738
Clment O, Luciani A. Imaging the lymphatic
system and clinical implications. Eur Radiol
2004; 14:1498-1507
Wick N. Active and passive functions of
lymphoid capillaries. Available from:
http://www.meduniwien.ac.at/akh/klinpath/
forsch/forsch.htm
LITERATURA
 Limfatine malformacije
Mikrocistine malformacije
Makrocistine malformacije (cistini
higrom), obino moraju da se lee
Sadre limfu
Koa je uglavnom normalna
Po konzistenciji, malformacija je poput
gume
 LITERATURA
Lymphatic malformation
(lymhangioma/ cystic
hygroma).available from:
mypacs.net: radiology teaching
files > case 853135
 LYMHAN-
GIOMA /
CYSTIC
HYGROMA

Lymphangioma = kongenitalna limfatina malformacija

Incidenca: 5,6% svih benignih lezija kod dece.
Starost: prisutna na roenju u 50 - 65%, kliniki se
ispolji na kraju 2. godine u 80 - 90% sluajeva.
Prognoza: spontana regresija u 10 - 15% sluajeva.
 Homeostatski disbalans limfnih sudova
Limfni sudovi ili limfotok mogu biti blokirani. Ako hidrostatiki
pritisak u limfnim sudovima poraste, fluid e se vratiti
nazad u tkiva, zbog ega e nastati lymphedema (kao na slici)

Drugi primer je elephantiasis,

uzrokovan hipersenzitivnom reakcijom
na Wuchereria bancrofti
koja ivi u limfnim sudovima.