Tehnoloko tehnika linija za

gajenje kamilice
 Uvodna razmatranja
Kamilica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Masivno je
krenula da se primenjuje pre vie od 2000 godina. Stari pisani
tragovi o upotrebi kamilice datiraju od doba starih Egipana i
Grka. Osnovni lekoviti sastojak kamilice je etarsko ulje
azulen. Utvreno je da se prinos gajene kamilice kod nas
kree u sledeim granicama:
prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha
prinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/ha
prinos semena kamilice 100- 120kg/ha
prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha
Morfoloke i fizioloke karakteristike
Kamilica je jednogodinja zeljasta biljka, visine 30-60 cm.
Visina zavisi od zemljita na kome se biljka nalazi. Na
vojvoanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a
na normalnim zemljitima raste i do 60 cm. Stabljika je
razgranata. Cvetna glavica je prenika 1,5-2,5 cm, a sastoji se
od mnogo zbijenih cvetova uvrenih na irokoj loi. Po
obodu glavica ima 15-18 belih latica. Duina ovih latica je 4-8
mm, a irina 2-3 mm.. Cvet ima karakteristian prijatan miris,
a ukus malo nagorak i aromatian. Cveta krajem aprila i maja.
Jednom cvetu za njegov puni razvoj potrebno je 20-25 dana.
 Klima i zemljite
Iako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa
gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno
vlanu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji,
utoliko je njen prinos vei. Na niske temperature je veoma
otporna. Optimalna temperatura za rast i razvoj je 20 - 25C.
Pri viim temperaturama (30 - 32C) cvjetanje se skrauje, a
glavice su sitnije, dok je pri niim temperaturama (8 - 17C)
smanjen sadraj eterinog ulja.
U pogledu zemljita kamilica ne postavlja neke odreene
uslove. Moe da se gaji gotovo na svim zemljitima - kako na
plodnim i bogatim, tako i na siromanim. Kao samonikla kod
nas se javlja na zaslanjenim zemljitima Vojvodine. Ogledima
je utvreno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim
zemljitima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim.
 Plodored

Kamilica podnosi monokulturu, naime, moe da se gaji dve do tri

godine uzastopno na istom zemljitu. Kamilica je vrlo
dobra pretkultura zato to popravlja strukturu tla i setveni sloj.
 Obrada zemljita
Kvalitetna obrada se postie drobljenjem, meanjem i
prevrtanjem oraninog sloja zemljita. Drobljenjem se
zemljite sitni na komade razliitih oblika i veliina, to zavisi
kako od sastava i stanja zemljita tako i od oblika i brzine
kretanja radnog organa kojim se vri obrada.

Obrada zemljita se odvija u dve faze. U prvoj se obavlja

osnovna, a u drugoj fazi dopunska obrada.
 Osnovna obrada zemljita

Zemljite za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do

poetka jeseni, tj. u septembru. Naroito je vano da se
zemljite to ranije obradi u onim krajevima gde nema
dovoljno atmosferskih taloga. Dubina oranja za kamilicu, ako
se gaji na slatinama, ne treba da pree 10-15 cm. Na
normalnim zemljitima za kamilicu se ore do 30 cm duboko.
Pri obraivanju zemljita za kamilicu najveu panju treba
posvetiti unitavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na
istom mestu gaji vie godina, obino je prilino zakorovljena.
Primenjene maine za osnovnu obradu zemljita
 Dopunska obrada zemljita
Predsetvena priprema zemljita za kamilicu treba pre svega da
uniti mlade korovske biljke i klijala semena. Gornji sloj
zemlje u koji se polae seme mora biti mrviaste strukture.
Treba izbegavati setvu u svee poorano i pripremljeno
zemljite. pokorice. Kamilica se seje na povrini zemljita jer
klija iskljuivo na svetlu. Zbog toga se povrina pre setve valja
glatkim valjkom. Valjanje glatkim valjkom ponavlja se i posle
setve da bi se seme priljubilo uz zemljite i dolo u dodir sa
zemljinom vlagom.
Primenjene maine za dopunsku obradu
zemljita
 Setva
Kamilica se seje u jesen i u prolee. Za nae prilike jesenja
setva je bolja i sigurnija od prolene.
Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana poinje da
klija.
U redove (vrste) seje se sejalicom za ito. Rastojanje izmeu
redova treba da iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje isto
seme kamilice, nego se prethodno pomea sa sitnim peskom ili
mineralnim dubrivom.
Za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod
uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.
Primenjene maine
 Bolesti i tetoine kamilice
Od bolesti na kamilici je zapaena vrsta plamenjae. U kulturi
kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaeno u veim
razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao
problem.
Od tetoina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus
aeneus Fbr.) koji izgriza unutranjost cvetnih glavica, ali ni
ova tetoina nije kod nas zapaena u veim razmerama.
Neke vrste pueva golaa (Limax sp.) koriste kamilicu za
ishranu, nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje
sadre etarsko ulje, alkaloide i sline materije bile zatiene od
njih.
 Berba kamilice

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje

kamilice poinje krajem aprila, a zavrava se znatno kasnije.
Najvei procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u
fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se
etva produava za dui vremenski period.
Osim rune berbe, poslednjih godina, poinje da se uvodi u
proizvodnju i kombajn (bera) za kamilicu. Meutim, on je za
sada jo uvek u fazi ispitivanja.
Primenjene maine za berbu
 Ekonomski pokazatelji

Istraivaki rad na polju ispitivanja mogunosti gajenja

kamilice,kao i njenih prinosa,zapoet je nedavno. Ipak,
utvreno je da se prinos gajene kamilice u nas kree u
sledeim granicama:

prinos suvih cvetnih glavica 700-1200kg/ha

prinos sirovih cvetnih glavica 5000-6500kg/ha
prinos semena kamilice 100- 120kg/ha
prinos etarskog ulja 2,5- 3kg/ha
Uopte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do
godine su prilino velike.
Trokovi proizvodnje po 1 ha
Mainska obrada 153
Repromaterijal 300
Radna snaga 200
Trokovi berbe (mainsko) 250
. Suenje sirovog cveta 150
Ambalaa 200 vrea 130
Svega trokovi 1183
Prinos i prihod
1.000 kg suvog cveta 2 = 2000
Bilans uspeha
Ukupan prihod 2000
Trokovi proizvodnje 1183
Bruto dobit 817
Porez na dobit 204
Neto dobit 613

Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je vea od 50 % trokova