• Estrogeni – kod žene koja nije trudna luče ih samo jajnici, a male

količine kora nadbubrežne žlezde, dok u toku trudnoće posteljica luči

velike količine estrogena

•U plazmi žene prisutna tri estrogena: β-estradiol, estron i estriol, od

kojih je prvi najvažniji

•Progestini – najvažniji progesteron, uz njega se luče i male količine

17 – α – hidroksiprogesterona koji ima isto dejstvo

•Kod žene koja nije trudna , luči se u značajnim količinama iz žutog

tela samo u drugoj polovini ovarijalnog ciklusa

•Sinteza hormona jajnika – svi su steroidi, sintetišu se u jajnicima iz

holesterola iz krvi, a u manjoj meri i iz acetil-koenzima A.
  U toku sinteze progesteron i testosteron se prvi stvaraju, u toku
folikularne faze ciklusa pre napuštanja progesterona iz jajnika, skoro
sav testosteron i veci deo progesterona se konvertuju u estrogene
dejstvom granuloza ćelija

Slika 1. Interakcija teke folikuli i granuloza ćelija

pri sintezi estrogena
(izvor Guyton and Hall Medical Physiology 12th Edition)
Slika 2. Sinteza glavnih ženskih hormona
(izvor Guyton and Hall Medical Physiology 12th Edition)
 Estrogeni i progesteroni se transportuju u krvi vezani za albumine
plazme ili za njih specifične globuline. Veza je slaba kako bi se
omogućio njihov stalni prelazak u tkiva u periodu od 30 minuta

 Sudbina estrogena – U jetri se konjuguju i nastaju glukuronidi ili

sulfati, 1/5 ovih produkata se izluči putem žuči, a ostatak urinom.
Jetra konvertuje estradiol i estron u skoro neaktivan estriol. Jako
smanjena funkcija jetre moze prouzrokovati hiperestrogenizam .

 Sudbina progesterona – nakon sekrecije gotov sav se razgradi na

druge steroide koji nemaju progesteronsko dejstvo. Razgrađuje se
u jetri. Glavni krajnji produkt je pregnandiol. 10% nerazgrađenog
progesterona se izluči urinom
 Glavno dejstvo je izazivanje ćelijske proliferacije i rasta u tkivima
polnih organa i drugih tkiva koja su u vezi sa reprodukcijom.

 Uticaj na matericu i spoljne polne organe – U pubertetu jajnici,

jajovodi, materica i vagina se povećavaju nekoliko puta, a uz njih i
spoljašnje genitalije i male usne, uz deponovanje masti u mons pubis
i velike usne. Menjaju vaginalni epitel iz kockastog u pločasto
slojeviti.
 Materica se uvećava dva ili tri puta. Estrogeni izazivaju proliferaciju
strome endometrijuma i razvoj endometrijalnih žlezda.

 Dejstvo estrogena na jajovode – izazivaju proliferaciju žlezdanog

tkiva mukoznog pokrivača jajovoda i povećavaju broj epitelnih ćelija
sa cilijama
 Dejstvo estrogena na dojke – započinju rast dojki i aparata za
stvaranje mleka, prouzrokujući (1) razvoj strome tkiva u dojkama,
(2) rast razgranatog sistema kanalića i (3) odlaganje masti u
dojkama.

 Dejstvo estrogena na kostur – povećavaju osteoblastnu aktivnost u

kostima (ubrzan rast u visinu). Prouzrokuju spajanje epifiza i dijafiza
dugih kostiju. Nakon menopauze, ovarijumi skoro uopšte ne izlučuju
estrogene što dovodi do pojave osteoporoze.

 Dejstvo estrogena na deponovanje proteina – blagi porast ukupne

količine proteina kao posledica rasta polnih organa, kostiju i dr.

 Dejstvo estrogena na metabolizam i deponovanje masti – Uzrokuje

blagi porast ukupnog metabolizma i povećano deponovanje masti u
potkožnom tkivu (butine i bedra naročito)
 Dejstvo estrogena na raspored dlaka – ne utiču značajno, za to su
odgovorni androgeni iz kore nadbubrežne žlezde

 Dejstvo estrogena na kožu – prouzrokuju da koža bude meka i

glatka kao i bolje vaskularizovana što povećava toplotu kože

 Dejstvo estrogena na elektrolitni balans – prouzrokuju zadržavanje

vode i natrijuma delovanjem na bubrežne tubule, dejstvo je jako
blago i skoro bez značaja
 Dejstvo progesterona na matericu – podstiče sekretorne promene u
endometrijumu materice u toku druge polovine mesečnog ciklusa;
smanjuje frekvencu i intenzitet kontrakcija materice smanjujući
mogućnost izbacivanja oplođene jajne ćelije

 Dejstvo progesterona na jajovode – podstiče povećano lučenje

mukoznog pokrivača jajovoda čija je sekrecija neophodna za
ishranu oplođene jajne ćelije

 Dejstvo progesterona na dojke – podstiče razvoj lobulusa i alveola u

dojkama i prouzrokuje proliferaciju i povećanje alveola, pri čemu
poprimaju sekretornu prirodu i bubre. Potpomaže izlučivanje mleka
nakon što su dojke stimulisane prolaktinom.
 Sastoji se od sledećih stadijuma:
1. Proliferacija endometrijuma materice
2. Razvoj sekretornih promena u endometrijumu
3. Deskvamacija endometrijuma tj. menstruacija

Slika 3. Faze rasta endometrijuma i menstruacija u toku svakog mesečnog ciklusa

(izvor Guyton and Hall Medical Physiology 12th Edition)
 Proliferativna (estrogena) faza koja prethodi ovulaciji – na početku
svakog mesečnog ciklusa najveći deo endometrijuma je deskvamiran
usled menstruacije. U prvoj polovini ciklusa, pod dejstvom estrogena,
ćelije strome i epitela endometrija proliferišu. 4-7 dana nakon
početka menstruacije površ endometrijuma se ponovo epitelizuje, a u
narednih 7-10 dana povećava se debljina endometrijuma. Za vreme
ovulacije on je debljine 3-5mm.

 Sekretorna (progestaciona) faza koja nastaje nakon ovulacije – U

drugoj polovini ciklusa, nakon ovulacije, žuto telo luči mnogo
progesterona i estrogena. Estrogen izaziva blagu proliferaciju u
endometriju, dok progesteron izaziva bubrenje i razvoj žlezda u
endometriju. Povećava se izvijuganost žlezdanih kanalića i gomilaju
se sekretorne materije, deponuju se masti i glikogeni u ćelijama
strome. Svrha ovih promena je pripremanje materice tj.
endometrijuma za implantaciju. Na vrhuncu ove faze (7 dana nakon
ovulacije) endometrijum je debljine 5-6mm.
 Ako jajna ćelija nije oplođena, oko 2 dana pre kraja mesečnog
ciklusa, žuto telo u jajniku naglo degeneriše i značajno se smanjuje
sekrecija estrogena i progesterona. Kao rezultat toga javlja se gubitak
krvi i odljuštenog endometrija kroz rodnicu tj. menstruacija.

 Vazospazam, smanjenje količine hranljivih materija u endometriju i

prestanak stimulacije hormonima uzrokuju početak nekroze
endometrija, naročito krvnih sudova. Krvarenje prvo počinje u
vaskularnom sloju endometrija nakon čega se područje hemoragije
brzo širi. Spoljašnji nekrotični slojevi se odljušte od materice i sa
krvlju, 48h nakon početka menstruacije izbacuju van

 Normalno se pri menstruaciji gubi 40ml krvi i dodatno 35ml serozne

tečnosti. Menstrualna tečnost obično nije zgrušana jer sadrži
fibrinolizin. Pri menstruaciji se oslobađa i veliki broj leukocita –
lekoreja.