PRAVA (STRNA) ŽITA

PŠENICA - Triticum sp.

Red: Poales
Familija: Poaceae (Gramineae) - Trave
Podfamilija: Pooideae (klasolike)
Rod: Triticum (sa 22 vrste)
 Klasifikacija (sistematika) pšenice:

Postoji više klasifikacija pšenice (po Line, Cörnicke...)

Klasifikacija koju mi koristimo je po Flaksbergeru, sa

dopunom Žukovskog.

Po ovoj podeli, sve vrste pšenice svrstane su u 4 grupe, na

osnovu broja hromozoma u polnim (n) odnosno somatičnim
(2n) ćelijama
Prvu klasifikaciju pšenice dao je Line u delu Species plantarum. Kasnije su
izrađene i druge klasifikacije: Körnicke (1885), Flaksberger (1935) a Žukovskij
(1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey (1965).
Kod nas je prihvaćena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po Žukovskom.

Klasifikacija pšenice po Flaksbergeru sa dopunom Žukovskog:

Grupa pšenice
Forma Diploidne Tetraploidne Heksaploidne
n=7 / 2n=14 n=14 / 2n=28 n=24 / 2n=42
Triticum turgidum L.
T. durum Des f. T. vulgare Host.
Gajene golozrne forme Nema T. polonicum L. T. compactum Host.
T. persicum Vav. T. sphaerococum Perc.
T. abysinicum Jacub.
T. dicocum Schübl. T. spelta L. (krupnik)
Gajene plevičaste forme T. monococum
T. timopheevi Zhuk. T.macha Dek.et
T. spontanicum Link.
T. dicoccoides Körn
(divlji dvozrnac)
Divlje forme (divlji dvozrnac) Nema
T. aegilopoides Bal.
(divlji jednozrnac)
T. araraticum Jakubz.
T. turanicum Jakubz.
Oktoploidna grupa T. paleocolchicum Men.
Dopuna po Žukovskom T. vavilovi Jakubz.
n=28/ 2n=56 T. earthlicum Nevski
T. amplissi folium Zhuk.
T. fungicidum Zhuk
T. agropyrotriticum Cicin
Dopuna po Jevtiću Nema Nema
(višegodišnja pšenica)
1. Diploidna grupa (2n=14 - ima 3 vrste):
T. monococcoides (divlji jednozrnac)
T. monococcum (kulturni jednozrnac)
T. urartu (divlja pšenica urartu)
2. Tetraploidna gr. (2n=28 - ima 11 vrsta):
T. durum (tvrda pšenica)
T. dicoccoides (divlji dvozrnac)
T. dicoccum (kulturni dvozrnac)
T. timophevi (timofejeva pšenica)
T. paleocolchicum (kolhidski dvozrnac)
T. aetiopicum (etiopska pšenica)
T. turgidum (engleska pšenica)
T. persicum (persijska pšenica)
T. chaldicum (haldska pšenica)
T. orientale (orijentalna pšenica)
T. polonicum (poljska pšenica)
3. Heksaploidna gr. (2n = 42 - ima 7 vrsta)
T. vulgare (aestivum) -(obična, meka pšenica)
T. spelta (krupnik)
T. compactum (patuljasta pšenica)
T. sphaerococcum (okruglozrna pšenica)
T. macha (pšenica maha)
T. vavilovi (vavilovljeva pšenica)
T. amplisifolium (širokolisna pšenica)
4. Oktoploidna gr. (2n = 56 - ima 1 vrstu):
T. fungicidum (pšenica otporna prema
gljivičnim obolenjima)
U okviru svake grupe, vrste se međusobno lako
ukrštaju. Međutim, ukrštanjem vrsta sa različitim
brojem hromozoma dobija se niska ozrnjenost
klasa
Najveće površine i najveći značaj u svetu i kod nas zauzima meka
pšenica (Triticum vulgare). Sledi tvrda pšenica (T. durum), dok se
ostale vrste seju na zanemarljivim površinama.

T. vulgare T. durum
Divlja-urartu pšenica, tanak, slabo razvijen klas
Zbijen, kratak klas
Dugačak i rastresit klas, krupno zrno
Jedno zrno u klasku, pljosnat, tanak klas
Dva zrna u klasku, pljosnat, tanak klas
Jako izražene pleve, preklapaju se kao krljušti ribe
Engleska pšenica – granat klas
 ANALIZA VRSTA PŠENICE

Vrste pšenice mogu se razlikovati na osnovu sledećih važnijih

morfoloških osobina:

-Ispunjenost vršne internodije stabla (šuplja, ispunjena ili delimično isp.)

-Zbijenost i oblik klasa (zbijen, rastresit, kratak, dug)

-Osjatost (klas sa ili bez osja, osje: dugo, kratko, paralelno, razilazeće)

-Odnos lične i bočne strane klasa (lična šira od bočne ili obrnuto)

-Zrno:
Oblik zrna: izduženo, jajasto, ovalno, bokasto
Struktura zrna na preseku: brašnasto, staklasto
Izraženost bradice i brazdice: izražena, slabo izražena
 a

Zbijenost klasa:

a) Rastresit (T. vulgare)

b) Zbijen (T. compactum) b

 a b

Osjatost klasa:

a) Bez osja (T. vulgare)

b) Osjat (T. durum)

 a b

Odnos bočne i lične strane klasa:

a) Lična strana klasa

b) Bočna strana klasa

Oblici zrna pšenice:

a) Izdužen b) jajast c) ovalan d) bokast (široko ovalan)

 Razlike između meke i tvrde pšenice
Osobine Obična pšenica (meka) Tvrda pšenica
Vršna internodija Šuplja Ispunjena
Uglavnom bez osja (a ako
Uvek sa osjem, koje je
Osjatost ga ima - ono je kratko i
dugačko i paralelno
razilazeće - lepezasto)
Zbijenost klasa Rastresit Zbijen
Odnos lične i Lična strana je šira od Bočna strana je šira od
bočne strane klasa bočne lične
Sitnije zrno, kraće,
Krupnije, izduženije
okruglastije, na preseku
Veličina i oblik zrno, na poprečnom
okruglo, brazdica jasno
zrna preseku uglasto,
izražena i duboka, dubina
brazdica plitka i uska
prelazi ½ debljine zrna
Struktura zrna na Brašnasta (Soft) Staklasta (Hard)
preseku (< belančevina, > skroba) (>% belančevina)
Najčešće jesen Proleće (preovlađuju
Vreme setve
(preovlađuju ozime sorte) jare sorte)
ZRNA PŠENICE

a) Meke (Triticum vulgare)

b) Tvrde (T. Durum)
Meka bela pšenica Durum pšenica

Tvrda bela Tvrda crvena

Meka bela pšenica Tvrda crvena pšenica
T. vulgare T. durum
 Niža sistematska jedinica od vrste je podvrsta. Pšenica nema podvrste,
već se direktno deli na niže sistematske jedinice - VARIJETETE.

Varijeteti meke pšenice (T. Vulgare) se razlikuju na osnovu:

-boje klasa (bela, crvena)
-boje zrna (bela, crvena)
-osjatosti (sa ili bez osja)
-maljavosti pleva (gole ili maljave pleve)

VARIJETETI Boja zrna Boja klasa Osje Maljavost pleva

Lutescens– Crvena Bela - -
najrašireniji var.
Erythrospermum Crvena Bela + -
Albidum Bela Bela - -
Graecum Bela Bela + -
Milturum Crvena Crvena - -
Ferugineum Crvena Crvena + -
Velutinum Bela Crvena - +
SPECIFIČNOSTI
MORFOLOGIJE
PŠENICE
KOREN:

je žiličast, prodire u dubinu 1,5

– 2 m, dok se glavna masa
korena nalazi u oraničnom
sloju.
Pšenica klija sa 3 - 5 klicinih
korenčića (ozime sorte sa 3, a
jare sa 5).
STABLO:
je uspravno, cilindrično, člankovito, ima 5 - 7 članaka
(internodia), normalno je zelene boje.
Kod meke pšenice je šuplje celom dužinom, dok je kod tvrde
pšenice ispunjeno u vršnom delu (ispod klasa).
LIST:
Liska je dugačka, uska, normalno zelene boje.
Ligula je srednje razvijena, aurikule srednje razvijene, maljave.
Broj listova na stablu jednak je broju kolenaca (5-7).
Najbitniji za formiranje prinosa pšenice je vršni list (“zastavičar”).

ligula aurikule
CVAST:

je klas, na svakom useku

vretena klasa nalazi se po 1
klasak, a u njemu najčešće 3 - 5
cvetova (može ih biti i 2 – 7).

Klas
meke pšenice

Klasak
sa 5 cvetova
Plod:

Plod pšenice je zrno (krupa,

caryopsis).

Zrno je golo (retko plevičasto-

samo kod pojedinih vrsta).
Može biti različite krupnoće i
oblika (izduženo, ovalno, jajasto ili
bokasto).
Boja zrna je ćilibarna (crvenkasto-
smeđa), a na preseku može imati
brašnavu ili staklavu strukturu.

Masa 1000 zrna kreće se od 30 -

50 grama (prosečno oko 40g).
 JEČAM – Hordeum sativum
(H. Vulgare)

Red: Poales
Familija: Poaceae (Gramineae) - Trave
Podfamilija: Pooideae (klasolike)
Rod: Hordeum
 SPECIFIČNOSTI MORFOLOGIJE
JEČMA

KOREN:
-žiličast, prodire u dubinu 1,2 do 1,5
m, relativno slabo razvijen,
najslabije od pravih žita.

Klija sa 5 - 8 klicinih korenčića.

STABLO:
je uspravno, člankovito, visine do 1,5 m. Najmanje otporno prema
poleganju među pravim žitima.

Dobro se bokori, naročito je izraženo

produktivno bokorenje.
Jari ječam bolje bokori od ozimog.
LIST:
je iste građe kao i kod ostalih pravih žita, osim što je kod prvih listova posle
nicanja liska nešto šira, kraća, sivkasto zelene boje.

Ligula je slabo razvijena, a aurikule su jako razvijene, srpaste i jako se

međusobno preklapaju.

ligula aurikule
CVAST je klas, najčešće sa osjem. Na svakom useku vretena klasa nalaze
se po tri klaska, a u svakom klasku po jedan cvet.

Tri klaska ječma sa po jednim cvetom

PLOD - zrno (krupa, caryopsis).

Zrno je plevičasto (obavijeno plevicama), a plevice su slepljene za zrno.

Široko je zaobljeno sa leđne strane, ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna
je romboidan ili eliptičan.

brazdica
Plevice

Pleve

Pleve su male, kraće od plevica, slabo razvijene, veoma uske,

pločaste.
Plevice su dobro razvijene, potpuno obuhvataju zrno i slepljene su
uz njega (zrno je plevičasto).
 U osnovi zrna, u njegovoj brazdici, nalazi se tzv. bazalna četkica, koja
predstavlja rudiment drugog, neplodnog cveta. Pokrivena je gustim ili retkim,
dužim ili kraćim dlačicama, a služi za raspoznavanje dvoredih od višeredih
ječmova.

Dvoredi ječmovi imaju dugodlaku bazalnu četkicu, a višeredi kratkodlaku.

Dugodlaka bazalna Kratkodlaka bazalna

četkica dvoredog ječma četkica višeredog ječma
 Dvoredi i višeredi ječmovi mogu se razlikovati i po veličini, obliku i
ujednačenosti zrna:

Zrna dvoredog ječma su sitnija, ali su po veličini ujednačena i simetrična,

jer se slobodno razvijaju na useku vretena klasa.

Zrna višeredog ječma su krupnija, ali neujednačena po veličini: srednje

zrno je krupnije i simetrično, a dva bočna su sitnija i asimetrična, sa
karakterističnim udubljenjem u osnovi, jer naležu na središnje zrno.

Centralno, krupnije zrno,

simetričnog oblika

Bočna, sitnija
i asimetrična zrna
višeredog ječma
 SISTEMATIKA JEČMA:

CVAST ječma je klas. Za razliku od drugih vrsta žita, na svakom useku vretena
klasa kod ječma se nalaze po tri klaska, a u svakom klasku po jedan cvet.
U zavisnosti od broja plodnih klasaka na useku vretena klasa, izvršena je
podela na sledeće 3 podvrste:

1) Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) – višeredi (šestoredi) ječam

(na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena i
plodna)
 2) Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi ječam,
(na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska, ali je plodan samo
središnji. Ostali (bočni) klasci su neplodni, i u većoj ili manjoj meri reducirani.
Sa svake strane vretena klasa obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka)
3) Hordeum sativum ssp. intermedium - prelazni ječam,
(na jednom useku vretena klasa može da ima od 1 – 3 plodna klaska.
Nemaju veći privredni značaj).

U proizvodnji su zastupljeni višeredi ječmovi

najčešće kao stočni, a dvoredi ječmovi su uglavnom
pivski (osnovna sirovina za proizvodnju piva)