Fakultet za informatiku i menadžment

Predmet: Osnovi računarske tehnike

Predavač: Violeta Tomašević
Asistent: Marko Šarac

Logičke mreže
 MULTIPLEKSERI

 SABIRAČI

 ARITMETIČKO-LOGIČKE JEDINICE

 REGISTRI

 BROJAČI

 MEMORIJE
 Multiplekser (1)
Multiplekser je kombinaciona mreža sa više ulaza (n), jednim izlazom i
više selekcionih signala (log2n) koja obavlja funkciju digitalnog
višepoložajnog prekidača. U zavisnosti od selekcionih signala SEL,
prekidač se postavlja u položaj koji odgovara jednom od ulaza, pa se
izlaz direktno priključuje na selektovani ulaz.

D0
D1  Za selekciju n ulaznih signala
D2 potrebno je m = log2n
Y
selekcionih signala, odnosno
mora da važi n = 2m.
Dn-1
SEL
(m)
 Multiplekser 8/1 (1)
 Multiplekser 8/1 ima 8 ulaza, 1 izlaz i 3 selekciona signala.
 Dovođenjem selekcionih signala S2, S1 i S0 formira se binarna
kombinacija koja predstavlja redni broj ulaza na koji se postavlja prekidač,
čime se vrednost sa tog ulaza direktno prosleđuje na izlaz.

D0
D1
D2 MUX
D3 Y
D4 8/1
D5
D6
D7

S2 S1 S0
 Multiplekser 8/1 (2)
Kombinaciona tablica MUX 8/1
S2 S1 S0 Y
D0
0 0 0 D0
D1
D2 0 0 1 D1
D3 0 1 0 D2
Y
D4
D5 0 1 1 D3
D6 1 0 0 D4
D7 1 0 1 D5
S2 S1 S0
1 1 0 D6
1 1 1 D7
Funkcija izlaza MUX 8/1

Y
DS
0
2S
1
S
0DS
1
2S
S
1
0DS
2
2S
S
1
0 
.....
DS
7
2S
1S
0
 Multiplekser 8/1 (3)

Y  D0S2S1S0  D1S2S1S0  .....  D7S2S1S0 S2 S1 S0 Realizacija MUX 8/1

D0
D0
D1 D1
D2 MUX
D3 D2
D4 8/1 Y
D5 D3
D6 Y
D7 D4
D5
S2 S1 S0 D6
D7
 Multiplekser (2)
Primer 1
Zadatu logičku funkciju, predstavljenu sumom proizvoda, realizovati pomoću
multipleksera.

A B C Y 
YA
B
CA
B
CA
B
CAB
C
0 0 0 0 Realizacija logičke funkcije
Kombinaciona tablica

0 0 1 1 0
0 1 0 0 1
0 MUX
0 1 1 0 0 Y
1 8/1
1 0 0 1 1
1
1 0 1 1 0
1 1 0 1
1 1 1 0 A BC
 Sabirači

Sabirač je kombinaciona mreža koja omogućava

sabiranje dva jednobitna binarna broja.

 Vrste sabirača

 polusabirač

 potpuni sabirač
 Polusabirač
 Polusabirač ima:
 dva ulazna signala koji predstavljaju binarne cifre
(a i b)
 dva izlazna signala od kojih jedan predstavlja
rezultat sabiranja (s), a drugi prenos u stariji (viši)
razred (Ciz)

 S obzirom da nema prenos iz prethodnog (nižeg)

razreda, polusabirač se ne može koristiti za sabiranje
višecifrenih binarnih brojeva.
 Potpuni sabirač (1)
 Potpuni sabirač ima:
 tri ulazna signala od kojih dva predstavljaju binarne
cifre (a i b), a treći prenos iz prethodnog razreda (Cul)
 dva izlazna signala od kojih jedan predstavlja rezultat
sabiranja (s), a drugi prenos u stariji (viši) razred (Ciz)

 S obzirom da potpuni sabirač kao ulazni signal ima

prenos iz prethodnog razreda, može se koristiti za sabiranje
višecifrenih binarnih brojeva.
 Potpuni sabirač (2)
Kombinaciona tablica sabiranja
Cul a b Ciz s
0 0 0 0 0
0 0 1 0 1 Funkcije izlaza potpunog sabirača
0 1 0 0 1

S
Ca
b
ulCa
b
ulCa
b
ulC 
ab
ulab

C
ul
0 1 1 1 0
1 0 0 0 1
C
C
iz 
ab
ulCa
b
ulCa
b
ulC 
ab
ul(a
b)
 
a
ul

1 0 1 1 0
1 1 0 1 0
1 1 1 1 1
 Potpuni sabirač (3)

a b Cul Realizacija potpunog sabirača

Sabirač Cul
a s
Ciz S b
Ciz
S abCul
C 
iz (a
b)Culab
 Potpuni sabirač (4)
 Sabiranje višecifrenih binarnih brojeva ostvaruje se
kaskadnom vezom više potpunih sabirača.
 broj potpunih sabirača u kaskadnoj vezi jednak je broju
cifara, odnosno bitova koje imaju brojevi koji se sabiraju
(za svaki bit po jedan sabirač)
 veza između sabirača se ostvaruje vezivanjem izlaznog
prenosa nižeg razreda na ulazni prenos višeg razreda

 Primenom potpunih sabirača mogu se sabirati kako

neoznačeni brojevi, tako i označeni brojevi predstavljeni u
komplementu dvojke.
 Potpuni sabirač (5)
Primer 2
Četvorobitni sabirač realizovati kaskadnom vezom potpunih sabirača.

a3 b3 a2 b2 a1 b1 a0 b0 0

a b Cul a b Cul a b Cul a b Cul

Sabirač Sabirač Sabirač Sabirač
Ciz S Ciz S Ciz S Ciz S

C S3 S2 S1 S0
 Aritmetičko-logička jedinica (1)
Aritmetičko-logička jedinica (ALU – Arithmetic Logic Unit) je najvažniji
deo svakog procesora, jer mogućnosti procesora direktno zavise od
karakteristika ove jedinice. Zbog veoma česte upotrebe, ALU se obično
izrađuje kao intergisana komponenta.

ALU predstavlja višefunkcionalnu kombinacionu mrežu koja može da

obavlja različite aritmetičke i logičke operacije nad dva n-bitska binarna
broja.

Izbor operacije koju će u datom trenutku ALU izvršiti nad binarnim

brojevima koji se dovode na njen ulaz, zadaje se pomoću selekcionih
signala. Broj selekcionih signala definiše broj mogućih operacija koje
ALU može da izvrši.
 Aritmetičko-logička jedinica (2)
A B
n n
m SEL
Cn ALU C0

n
 Ulazi ALU Y
 A i B - binarni brojevi sa n bita nad kojima se obavlja operacija
 C0 – ulaz bitan za pojedine operacije
 SEL – m selekcionih siglana koji mogu da adresiraju 2m različitih operacija
 Izlazi ALU
 Cn – izlaz bitan za pojedine operacije
 Y – binarni broj sa n bita koji predstavlja rezultat operacije
 Aritmetičko-logička jedinica (3)
Primer 3
Realizovati ALU koja obavlja 4 osnovne logičke operacije (I, ILI, NE i EXILI) nad dva
jednobitna binarna broja.

a
S1 S0 Y
b MUX 0 0 ab
4/1 Y 0 1 a+b
1 0 a b
1 1 ā

S1 S0
 Aritmetičko-logička jedinica (4)
 Integrisane ALU obično imaju 6 selekcionih ulaza, tako da mogu da
obavljaju 64 različite operacije.

A B
n n
5 S0S1S2S3S4
Cn ALU C0

n
Y

 Na slici je prikazana ALU sa 5 selekcionih ulaza, koja može da obavlja

32 različite operacije. Obično se realizuju 16 logičkih i 16 aritmetičkih
operacija.
 ALU sa 5 selekcionih ulaza (2)
Operacije ALU
Tip operacije koja se izvršava S3 S2 S1 S0 S4  1 S4  0
određen je selekcionim ulazom 0 0 0 0 YA Y  A plus C0
S4: 0 0 0 1 Y  AB Y  (A  B) plus C0
 ako je S4 = 1, obavljaju se 0 0 1 0 Y  AB Y  (A  B ) plus C0
logičke operacije 0 0 1 1 Y  0000 Y  0 minus C0
 ako je S4 = 0, obavljaju se 0 1 0 0 Y  AB Y  A plus (A B ) plus C0
aritmetičke operacije 0 1 0 1 YB Y  (A  B) plus (A B ) plus C0
0 1 1 0 Y  AB Y  A minus B minus C0
Konkretnu operaciju (bilo 0 1 1 1 Y  AB Y  (A B ) minus C0
logičku ili aritmetičku) određuju 1 0 0 0 Y  AB Y  A plus (AB) plus C0
vrednosti ostalih selekcionih 1 0 0 1 Y  AB Y  A plus B plus C0
signala S3,S2,S1 i S0. 1 0 1 0 YB Y  (A  B ) plus (AB) plus C0
1 0 1 1 Y  AB Y  (AB) minus C0
1 1 0 0 Y  1111 Y  A plus A plus C0
Napomena: plus i minus u tabeli su 1 1 0 1 Y  AB Y  (A  B) plus A plus C0
oznake za aritmetičke operacije 1 1 1 0 Y  AB Y  (A  B ) plus A plus C0
sabiranja, odnosno oduzimanja.
1 1 1 1 YA Y  A minus C0
 Registri
Registri su sekvencijalne mreže koje služe za memorisanje
binarnih podataka.

 Vrste registara prema  Vrste registara prema broju

načinu upisa podatka bita u podatku koji se pamti

 paralelni registri  8-bitni registri

 serijski registri  16-bitni registri

Napomena: osim ovih, postoje i druge vrste
registara, ali se ove najčešće koriste.
 Paralelni registar
Paralelni registar omogućava upis cele informacije od n bitova u jednom
trenutku, tj. za vreme jednog takta. Koristi se znatno češće od registra sa
serijskim upisom.

CLK (clock): takt za rad

registra; stanje registra ulazni podatak
se može promeniti (koji se upisuje) LD (load): vrši upis
samo ako je takt na ulaznog podatka u
aktivnom nivou n registar
CLK LD
CL
n-bitni registar OE
CL (clear): briše OE (output enable):
podatak iz registra n podatak iz registra
izlazni podatak postavlja na izlazne
(pročitani) linije
 Serijski registar
Serijski ili pomerački registar omogućava pomeranje zapamćene
informacije za jedno mesto od ulaza ka izlazu u skladu sa taktom. Koristi
se u slučajevima kada je potrebno omogućiti serijski prijem ili slanje
podataka (bit po bit).

SIN SOUT
CLK (clock): takt za rad
registra SIN (serial input):
jednobitni serijski ulaz
CLK
CL
n-bitni registar SOUT (serial output):
jednobitni serijski izlaz
CL (clear): briše sadržaj n
registra DOUT (data output):
DOUT trenutni sadržaj registra
 Brojači (1)
Brojači su sekvencijalne mreže koje, sa nailaskom impulsa takta, generišu
na svom izlazu binarne brojeve u rastućem ili opadajućem redosledu.

Broj različitih brojeva koje brojač može da generiše naziva se moduo

brojača.

Brojač po modulu m broji od 0 do m-1, a zatim se resetuje i ponovo počinje

da broji od 0.

 Vrste brojača po redosledu brojanja

 inkrementirajući (broje unapred)

 dekrementirajući (broje unazad)

 Brojači (2)

CLK (clock): takt za rad LD (load): vrši upis

brojača; pri svakom početno stanje početnog stanja
taktnom impulsu, brojač brojača, tj. broja od kog
menja stanje za 1 n počinje brojanje
CLK LD
CL
Brojač
CL (clear): resetuje
(postavlja) brojač na 0 n
izlaz
(trenutno stanje brojača)
 Brojači (3)
Primer 4
Realizovati brojač po modulu 6.

 Brojač po modulu 6
broji od 0 do 5. Kada se 000
na izlazu brojača pojavi 3
broj 5(10) u binarnom
obliku (101(2)), pri CLK LD
nailasku narednog CLCL
Brojač
taktnog impulsa
potrebno je resetovati
brojač na 0, što se
postiže eksternom
logikom prikazanom na b2 b1 b0
slici. 1 0 1
 Brojači (4)
Primer 5
Realizovati brojač po modulu 13.

0000
 Brojač po modulu 13
broji od 0 do 12. Kada 4
se na izlazu brojača CLK LD
pojavi broj 12(10) u
binarnom obliku CL Brojač
(1100(2)), pri nailasku
narednog taktnog
impulsa potrebno je
resetovati brojač na 0.
b3 b2 b1 b0
1 1 0 0
 Memorije (1)
Memorije služe za pamćenje veće količine binarnih
informacija.

 Karakteristike idealne memorije:

 visoka gustina pakovanja

 trajnost čuvanja podataka
 kratko vreme upisa i čitanja podataka
 veliki broj upisa pre otkaza memorije
 niska potrošnja
 niska cena
 Memorije (2)
 S obzirom da nijedna vrsta memorije ne zadovoljava sve
karakteristike idealne memorije, razvijeno je više vrsta
memorija koje, prema potrebi, zadovoljavaju samo neke od
navedenih karakteristika.

 Osnovna podela memorija:

 nepermanentne memorije

 permanentne memorije
 Nepermanentne memorije (1)

Nepermanentne memorije su memorije koje gube informacije

koje su u njima zapisane ukoliko im se isključi napajanje.

 Podela nepermanentnih memorija:

 statičke memorije – sadržaj ostaje zapamćen sve dok se

ne promeni, ili dok se ne isključi napajanje

 dinamičke memorije – sadržaj se mora neprestano

osvežavati
 Statička memorija
Statička memorija predstavlja skup registara sa zajedničkim ulaznim i
izlaznim priključcima. Selekcija registra u koji će se upisati ili iz njega
pročitati informacija vrši se adresnim dekoderom.

Svaki bit podatka u statičkoj memoriji čuva se pomoću 4 do 6 tranzistora,

pa je gustina pakovanja ove memorije vrlo mala i obično iznosi do 1MB po
čipu.

 Ostale karakteristike statičke memorije:

 veoma velika brzina rada (vreme pristupa od 1ns do 100ns)

 mala verovatnoća greške
 mala potrošnja
 loš odnos kapacitet/cena
 Dinamička memorija (1)
Dinamička memorija predstavlja jedan vid elektronske tabele u kojoj se
čuvaju podaci. Svaku ćeliju u tabeli čini par kondenzator-tranzistor koji
pamti informaciju od jednog bita.

Pošto ćelija sadrži kondenzator, njen sadržaj se mora povremeno

osvežavati. Upravo zbog stalnog osvežavanja, u naziv memorije je
uveden termin “dinamička”.

Proces osvežavanja se u potpunosti obavlja u hardveru memorije na

svakih 2-4 ms i neprimetan je za korisnika. Za osvežavanje jednog bajta
potrebno je 150 do 300 ns, tako da je memorija slobodna za upis i
čitanje u preko 98% vremena.
 Dinamička memorija (2)
Karakteristike dinamičke memorije:
 pošto se svaki bit informacije pamti samo jednim tranzistorom i
jednim kondenzatorom, proizvodnja ove memorije nije komplikovana

 gustina pakovanja je velika (do 32 MB po čipu)

 mala potrošnja

 niska cena

 manja brzina rada (vreme pristupa je od 10 ns do 200 ns)

 manja pouzdanost, tj. veća verovatnoća greške

 Poređenje memorija

Karakteristika Statička memorija Dinamička memorija

brzina znatno brža
kapacitet po čipu znatno veći
potrošnja troši manje el.energije
cena jeftinija
verovatnoća greške pouzdanija
broj upisa pre otkaza praktično beskonačan praktično beskonačan
 Permanentne memorije

Permanentne memorije su memorije koje čuvaju informacije i

ukoliko ostanu bez napajanja.

 Podela permanentnih memorija:

 EPROM – Erasable Programmabe ROM

 EEPROM – Electronically Erasable Programmable ROM

 Flash
 EPROM (1)
EPROM predstavlja programabilnu ROM (Read Only
Memory) memoriju, pa je u normalnom režimu rada, iz ove
memorije moguće samo čitati podatke.

EPROM ima mogućnost brisanja podataka. Na kućištu

memorije nalazi se mali stakleni prozor kroz koji se može
videti unutrašnjost memorijskog čipa. Brisanje sadržaja se
vrši tako što se kroz ovaj stakleni prozor ultraljubičastom
svetlošću osvetli unutrašnjost čipa u trajanju od dvadesetak
minuta. Nakon toga, čip je prazan i može se ponovo
programirati.
 EPROM (2)
Karakteristike EPROM memorije:
 kapacitet ove memorije je mali i iznosi do 256KB po čipu

 jednom upisani sadržaj može da ostane veoma dugo zapamćen

(proizvođači obično garantuju periode pamćenja duže od 10 godina)

 jedan memorijski čip se primenom ultraljubičaste svetlosti može

izbrisati samo nekoliko desetina puta, nakon čega postaje
neupotrebljiv

 brzina rada, tj. čitanja podataka kod ove memorije nije od većeg
značaja, s obzirom da je reč o memorijama veoma malog kapaciteta
 EEPROM (1)
EEPROM ili E2 predstavlja programabilnu ROM memoriju
sa mogućnošću elektronskog upisa i brisanja podataka pod
kontrolom softvera.

Upis podataka u EEPROM je moguć u svakom trenutku i to

bez brisanja prethodnog sadržaja (sadržaj se menja samo
na adresiranim bajtovima).

U trenutku nastanka, EEPROM je bio skuplji od EPROM-a,

ali se vremenom situacija promenila u korist EEPROM-a,
kako zbog jeftinijeg kućišta, tako i zbog vrlo masovne
proizvodnje.
 EEPROM (2)

Karakteristike EEPROM memorije:

 kapacitet ove memorije iznosi do 512KB po čipu

 do trajnog oštećenja pojedinih memorijskih lokacija u čipu može da

dođe nakon preko milion operacija upisa i u tom slučaju čip postaje
trajno neupotrebljiv

 operacija upisa, koja traje i do nekoliko desetina milisekundi po bajtu,

obavlja se znatno duže od operacije čitanja podataka
 Fleš (1)
Fleš predstavlja najnoviji oblik permanentne poluprovodničke
memorije, čije ime potiče od engleske reči flash (munja), koja
treba da asocira na veliku brzinu upisa podataka u ovu
memoriju (nekoliko mikrosekundi po bajtu).
Fleš memorija, kao i EEPROM, koristi tehnologiju elektronskog
upisa i brisanja podataka, s tom razlikom što se kod fleš
memorije, prilikom upisa i brisanja ne može pristupati svakom
bajtu pojedinačno. Bajtovi su organizovani po blokovima
veličine 512B do16KB u zavisnosti od kapaciteta memorijskog
čipa. Prilikom promene sadržaja (upis ili brisanje podataka)
moguć je pristup samo celim blokovima.
 Fleš (2)

Karakteristike fleš memorije:

 podaci se mogu čitati bajt po bajt, kao i kod EPROM-a ili
EEPROM-a

 brzina čitanja podataka je vrlo velika i iznosi samo 2ns po bajtu

 kapacitet fleš memorija iznosi od 1MB do 8GB po čipu

 broj upisa u fleš memoriju pre otkaza čipa je do 100 000 puta za
kvalitetnije, odnosno do 10 000 puta za manje kvalitetne čipove