ROŽNJAČA (CORNEA) i

BEONJAČA (SCLERA)

Oftalmologija
Predavanja za studente medicine
Klinika za očne bolesti, KCV
Doc. Dr Sofija Davidović
Školska 2017/18
 ROŽNJAČA (CORNEA)
• Zauzima centralni deo prednjeg pola očne
jabučice
 Rožnjača (Cornea)
• Zajedno sa beonjačom (sklerom) na koju se nastavlja,
sačinjava spoljašnji, fibrozni zid očne jabučice koji
oku daje oblik i čvrstinu, i ima zaštitnu ulogu
• Čini prednju 1/5 spoljašnjeg omotača oka, i svojim
obodom (limbus corneae) usađena je u žljeb na
beonjači, u njen prednji okrugli otvoreni deo (rima
cornealis sclerae), poput stakla na satu
• Svojom zadnjom površinom učestvuje u izgradnji
prednje očne komore
• Limbus je važna anatomska tačka, jer predstavlja
ulazno mesto u hirurgiji oka, i polaznu tačku za
merenja anatomskih detalja koji se nalaze
posteriorno, kao npr. pars plane, cilijarnog tela, i
mesta insercije ekstraokularnih mišića
 Anatomija i funkcija corneae
• Osnovna uloga rožnjače da propušta i prelama
svetlosne zrake
• Ova uloga rožnjače omogućena je njenom
posebnom mikroarhitektonikom- precizno
raspoređenim kolagenim vlakanima i skoro
nevidljivim ćelijama između njih
• Rožnjača je evolutivno visoko diferentovano
tkivo, i njena složena građa i specijalni fiziološki
mehanizmi omogućuju providnost tkiva rožnjače
 Histološki slojevi rožnjače
• Od prednje ka zadnjoj površini, rožnjaču sačinjava 5
histološki diferenciranih i jasno ograničenih slojeva,
ukupne debljine oko 570 mikrometara:
• 1. pločasto-slojeviti epitel (35 μm)
• 2. prednja granična membrana (Bowmanova) (12 μm)
• 3. stroma (500 μm)
• 4. zadnja granična membrana (Descemetova) (12 μm)
• 5. endotel rožnjače (5 μm)
Kod zdrave rožnjače ovi slojevi stoje u fiziološkoj
ravnoteži i simbiozi
Histološki slojevi rožnjače
 Dua's layer
• Prema radovima iz 2013., otkriven je još jedan sloj
rožnjače
• Debljine 15 mikrona, to je četvrti sloj po AP projekciji,
izmedju kornealne strome i Descemetove membrane
• Iako je tanak, veoma je čvrst i otporan na pritisak, čak
i do dva bara (200 kPa)
• Ima ulogu u nastanku Descemetokela i keratokonusa
 Epitel rožnjače
• Sastoji se od tri tipa ćelija:
a. jednoslojnih bazalnih kolumnarnih ćelija, koje su
čvrsto vezane za podlogu (bazalnu membranu epitela)
hemidezmozomima
b. Iz 2-3 reda prelaznih, razgranatih »wing« ćelija, i
c. i iz dva sloja izduženih, pljosnatih površnih ćelija koje
su međusobno spojene mostićima
• Ove ćelije na površini imaju mikroplike i mikrovile, koji
olakšavaju vezivanje mucina suza, i kojima su uronjene
u suzni film, i sa njim čine važan kompleks na površini
oka
Epitel rožnjače
 Stroma rožnjače i endotelne ćelije
• Stroma čini čak 90% debljine rožnjače
• Najtanji sloj je unutrašnji endotelni sloj, ali je
on jedan od glavnih regulatora ukupne
debljine rožnjače
• Sastoji se od jednog sloja pravilnih, po obliku
šestougaonih endotelnih ćelija, koje naležu na
bazalnu Descemetovu membranu, i koje imaju
veoma važnu ulogu u očuvanju strukture i
vitalnih funkcija rožnjače i njene prozirnosti
Endotelne ćelije rožnjače snimljene
spekularnom mikroskopijom
 Endotelne ćelije rožnjače
• Ćelije endotela čine polupropusnu barijeru između
očne vodice i kornealne strome, koja se obezbeđuje
posredstvom složene energetski zavisne Na+/K+ATP-
azne pumpe
 Endotelne ćelije rožnjače
• Za razliku od epitelnih ćelija, koje poseduju visoku moć
deobe i regeneracije u toku života, ćelije endotela
rožnjače ne poseduju sposobnost deobe posle rođenja,
i njihov broj je definitivan
• Na rođenju, ukupan broj endotelnih ćelija kod zdrave
rožnjače iznosi 1 milion
• Broj endotelnih ćelija kod zdrave rožnjače izražava se i
prati prema jedinici površine (gustini), i iznosi oko
2500 do 3500 ćelija/mm2
• Usled uobičajenog procesa starenja taj broj se
postepeno u toku života smanjuje
• Gubitak endotelnih ćelija odvija se putem apoptoze, tj.
programirane smrti ćelije, koja se verifikuje
detektovanjem fragmentiranja DNA
• Rožnjača po obliku predstavlja odsečak lopte (kalotu), čiji je
poluprečnik oko 7,5 mm
• Njena debljina u centralnom delu iznosi oko 560 mikrona,
i postepeno se povećava ka limbusu, gde njena debljina
dostiže i 700 do 1000 mikrona
• Zdrava rožnjača je prozirna, glatka, sjajna, pravilne
zakrivljenosti i normalne veličine od oko 11 mm u prečniku
• Rožnjača je avaskularna struktura, i hranljive materije
dobija iz spleta perilimbalnih krvnih sudova, zatim iz očne
vodice, i manjim delom iz atmosfere, tj. suznog filma
 Inervacija rožnjače
• Rožnjača je veoma bogato snabdevena i inervisana
senzitivnim nervnim završecima vlakana nervusa
trigeminusa, njegove oftalmičke grane (V1)
• Izuzetno je osetljiva na hladnoću, dodir i bol
• Ovi nervi imaju i trofičku ulogu
• Očuvana inervacija rožnjače je veoma važna za njen
normalan metabolizam i funkciju
• Nervi u rožnjači smešteni su u subepitelijalni i stromalni
pleksus
• U slučajevima abrazije epitela rožnjače, direktna
stimulacija golih nervnih završetaka izaziva bol, time i
refleksni grč kapaka (blefarospazam), pojačano suzenje
(epiforu) i osetljivost na svetlost (fotofobiju), i to je
»iritativni trijas oka«
 Prelomne (refrakcione) osobine
rožnjače
• Rožnjača i sočivo čine dva glavna sabirna optička
sistema oka, koji učestvuju u prošuštanju i prelamanju
svetlosnih zraka
• Centralni deo od oko 4 mm, u projekciji pupilarnog
otvora, čini optičku zonu rožnjače
• Po geometrijskoj gradji, rožnjača je konveksno-
konkavno sočivo, sa jače zakrivljenom prednjom
površinom
• Prednja površina ostvaruje prelomnu moć od +48.3
Dioptrije, zadnja od -6.9 Dioptrija, što daje ukupnu
prelomnu moć rožnjače od oko +43.0 Dioptrije
 Metode pregleda rožnjače i klinički
važne osobine
• difuznim ili fokalnim osvetljenjem, makroskopski ili
pod lupom
• biomikorskopija prednjeg segmenta (pregled Špalt
lampom)

Pregled biomikroskopom
 Kliničkim pregledom ispituju se
sledeće kliničke osobine rožnjače:
• Providnost
• Površina (glatkoća, sjaj, vlažnost)
• Oblik i zakrivljenost
• Veličina
• Osetljivost
• Normalan status (opis) rožnjače je: glatka,
sjajna, vlažna, normalne zakrivljenosti,
veličine i osetljivosti
 1. Providnost rožnjače
• Najvažnija osobina rožnjače
• Pri difuznom osvetljenju ona izgleda potpuno
prozirna, i kroz nju se jasno vide dužica i zenični otvor
• Pri fokalnom osvetljenju, a pogotovo pod
biomikroskopom, vidi se da rožnjača nije optički
prazna, nego da ima optičke slojeve koji odgovaraju
strukturi rožnjače
 Područja smanjene providnosti i
mutnine rožnjače
• Najčešći uzroci, sa »crvenim okom« su:
• Površni defekti epitela (erozije)
• Dublji defekti epitela i strome (ulceracije tj ulkusi)
• Otok (edem)
• Infiltrat (najčešće akutne zapaljenske prirode, sastoji se od
leukocita nakupljenih u stromi, može biti: supurativni,
nesupurativni (infiltrativni), i nekrotizirajući))
• Vaskularizacija (uvek je patološka, prema lokalizaciji može
biti superficijalna (»pannus«) (lokalizovana ili difuzna),
subepitelna ili stromalna (porekla prednjih cilijarnih
k.sudova))
• Pri fokalnom osvetljenju lampom vide se najbolje naspram
crnog zeničnog otvora pacijenta, i pri pogledu u različitim
pravcima
 Ulkus rožnjače

U tim situacijama se uglavnom javljaju crvenilo i

podraženost oka, sa primarno cilijarnom hiperemijom
 Područja smanjene providnosti i
mutnine rožnjače
• Najčešći uzroci sa »belim okom« su:
• Ožiljci (macula, nubecula, leucoma)
• Degenerativne promene
• Depoziti (oksidi kalcijuma, gvožđa, bakra, lekova
(npr amiodaronski depoziti rožnjače)..)
• U ovim situacijama je oko uglavom mirno, belo, bez
podražaja konjuntive, i reč je o starim procesima
Stare mutnine rožnjače (posledica
saniranog ulkusa rožnjače)

U tim situacijama se uglavnom javlja belo oko bez

podražaja, bez cilijarne hiperemije
 2. Površina rožnjače
• Kod očuvanog epitela i uobičajenog prisustva
suza, rožnjača je glatka, sjajna, i vlažna
• Ove osobine važne za njenu osnovnu funkciju
propuštanja i prelamanja svetlosnih zraka,
menjaju se kod:
• Edema epitela rožnjače
 Poremećaji površine rožnjače
• Sušenja oka (suvo oko, lagoftalmus)
• Poremećenog metabolizma epitela (deficit
vitamina A)
• Oštećenje epitela i/ili strome (erosio, ulceratio)
• Epitelizovanih defekata strome (faseta-
udubljenje rožnjače, sjajno i preraslo epitelom)
 Pregled površine rožnjače
• Vrši se:
• A. Posmatranjem slike objekta koji se ogleda na njoj
• Dok pacijent pomera oko, posmatra se odsjaj
predmeta (npr prozora koji se nalazi naspram
pacijenta), i on treba da ima oštre, jasne i ravne ivice

Odsjaj predmeta na glatkoj i sjajnoj prednjoj površini rožnjače

 B. Fluoresceinskim testom
• Izvodi se pomoću 1% kapi narandžastog rastvora
fluorecein natrijuma ili pomoću papirnih traka
natopljenih fluoreceinom
• Nakon instalacije fluoresceina u konjunktivalnu vrećicu,
i nakon ispiranja fiziološkim rastvorom, posmatra se da
li postoje područja defekta epitela i/ili strome, koja se
prebojavaju fluoresceinom
 Fluoresceinski test
•Pri posmatranju plavim svetlom oftalmoskopa ili
biomikroskopa, područaj defekta epitela rožnjače (i
konjunktive) sijaju fluorecentno zeleno, usled vezivanja
boje za slobodne belančevine
•Područja očuvanog epitela ne emituju zelenu svetlost,
već ostaju narandžasto prebojeni, jer se boja ne vezuje
za njih
 3. Zakrivljenost i oblik rožnjače
• Zbog svoje optičke uloge, zakrivljenost rožnjače je
skoro pravilna, posebno u njenom centralnom delu
• Poluprečnik prednje krivine rožnjače je u proseku
7,5mm, što odgovara prelomnoj moći od oko +43
Dioptrije (D)
• Poremećaji zakrivljenosti rožnjače mogu biti:
• Cornea plana (zaravnjena rožnjača)
• Keratokonus i keratoglobus (konusni ili
poluloptasti izgled)
•Astigmatismus (urođeni ili stečeni nakon
hirurških zahvata, povreda ili bolesti rožnjače)

Iregularna zakrivljenost površine, smanjena transparencija i

patološka neovaskularizacija rožnjače nakon ožiljavanja
Metode pregleda i određivanja zakrivljenosti
rožnjače su:
A. Test prozora (odsjaj predmeta ili prozora
naspram pacijenta na rožnjači)
B. Keratoskop po Placidu

Odsjaj krugova na rožnjači pri pregledu Placido

keratometrom
 C. Keratometrija po Javalu
• To je kvantitativna metoda određivanja zakrivljenosti
rožnjače
• Kada se mere vrednosti zakrivljenosti dva glavna
prelomna meridijana rožnjače, vertikalni (k1) i
horizontalni (k2), ili kosi (ukoliko je reč o kosom ili
iregularnog astigmatizmu)
• Glavni meridijani prelamanja rožnjače (po stepenima):
• Razlika u njihovoj vrednosti predstavlja zakrivljenost
rožnjače, tj. Javal
Postoji fiziološki Javal, koji je uglavnom vrednosti do
+1.50 Dioptrija prelamanja u vertikalnom meridijanu

Određivanje zakrivljenosti rožnjače po Javalu

 4. Veličina rožnjače
• Normalna veličina rožnjače iznosi oko 11mm
• Njen horizontalni prečnik je veći od vertikalnog
• Merenje rožnjače (lenjirom sa milimetarskom
skalom) se uglavom rutinski ne vrši, nego ako nam se
inspekcijom učini suviše velika ili pak mala
• Poremećaji veličine rožnjače mogu biti:
 Microcornea
• manje od 10mm u horizontalnom prečniku
• nastaje urođeno (zasebno ili u sklopu sindroma poput
Tarnerovog, Ehlers-Danlosovog, Weil-
Marchesanijevog, itd.)
• ili stečeno (npr. kod atrofije očne jabučice)

Mikrokornea levog oka

 Megalocornea
• preko 12mm u horizontalnom prečniku, uglavom je
urođeno kod kongenitalnog glaukoma (kada je reč o
buphthalmusu), ili u sklopu sindroma (poput Down-
ovog, Ehlers-Danlosovog, Marfanovog, itd), ili npr. kod
visoke kratkovidosti (aksijalna dužina oka je preko
25mm)

Kongenitalni glaukom i buphthalmus sa

megalocorneom desnog oka
 5. Osetljivost rožnjače
• Senzitivna inervacija rožnjače potiče od najmanjih završetaka
cilijarnih nerava, ogranaka nervusa ophthalmicusa, tj. prve grane
nervusa trigeminusa (V1)
• Test ispitivanja osetljivosti rožnjače:
• Izvodi se pomoću tankog končića vate, koji se prislanja na rožnjaču
pacijenta- vaticom dolazimo sa strane oku, dok pacijent gleda pravo u
nas ispitivača (po potrebi, mogu se pridržati očni kapci, ukoliko ih
pacijent refleksno zatvara)
• Dodirivanjem rožnjače vatom nastaje kod normalno inervisane i
osetljive rožnjače uobičajen momentalni refleks zatvaranja kapaka,
zbog aktiviranja i kontrakcije muskulusa orbikularisa okuli
• Odvodni krak refleksa su senzitivna vlakna V1, a dovodni krak vlakna
VII živca
• Pri tom prateći reakciju zatvaranja kapaka, pacijenta pitamo da li je
subjektivno osetio dodir rožnjače vaticom, i u kojoj meri, da li je bilo
podjednako sa obe strane, ili je bilo asimetrije sa leve i desne strane
 Smanjena osetljivost rožnjače
(hipoestezija)
Javlja se kod:
• Herpetičnih virusnih keratitisa
• Hemijskih oštećenja rožnjače i vežnjače
• Edema epitela rožnjače (npr. kod napada akutnog
glaukoma)
• Neuroparalitičnih keratitisa (oštećenje trofičkih
nerava rožnjače, ogranaka V1)
• Histeričnih osoba
• Kod prethodnih pregleda oka sa primenom
anestetičkih kapi
 Povećana osteljivost rožnjače
(hiperestezija)
Javlja se kod:
• Povreda epitela i strome (sa ogoljavanjem
nervnih završetaka V1) bilo koje etiologije
(najčešće traumatsko, površno hemijsko
oštećenje, infekcija, zatim kod bulozne
keratopatije, itd..)
 Posebne metode pregleda rožnjače:
Pahimetrija
• To je metoda merenja debljine rožnjače
• Izvodi se pomoću aparata pahimetra
• U današnje vreme ima veliki značaj zbog refraktivne hirurgije, gde
se korekcija refraktivnih mana oka vrši pomoću uklanjanja tkiva
rožnjače laserskom metodom »brušenja« histoloških slojeva
rožnjače, kao i kod drugih operativnih procedura na rožnjači
• Debljina rožnjače je indikator funkcije endotela rožnjače (i
njegove »pumpne funkcije«)
• Merenje debljine rožnjače najbolje je izvoditi ujutro, kada je
lučenje suza najmanje, i kada je rožnjača posle spavanja u stanju
svoje najoptimalnije hidracije
• U toku dana, usled isparavanja vode sa površine oka, ona se nalazi
u stanju parcijalne dehidratacije
 Pahimetrija
• Najčešće se meri centralna debljina rožnjače i paracentralni
kvadranti
• Centralne vrednosti debljine su uglavnom od 490 do 560
mikrometara
• Vrednosti preko 600 mikrona nam ukazuju na mogućnost loše
funkcije endotelnog sloja, i mogućnosti dekompenzacije i
smanjenja prozirnosti rožnjače nakon operacije (katarakte,
transplantacije rožnjače, itd.)
• Debljina rožnjače utiče i na vrednosti izmerenog očnog pritiska
• Pahimetrijom dobijeni podaci o debljini rožnjače moraju se uzeti
u obzir prilikom merenja intraokularnog pritiska, i izvršiti
korekcija dobijenih vrednosti, pogotovo kod tankih i debelih
rožnjača, što ima značaj u dijagnostici i praćenju očne
hipertenzije i glaukoma
 Spekularna mikroskopija
• To je metoda pregleda, snimanja i određivanja broja
endotelnih ćelija rožnjače, i izračunavanja njihove
gustine na jedinicu površine
• Izvodi se pomoću spekularnog mikroskopa
 Spekularna mikroskopija
Normalni endotel rožnjače

Fuchs endothelial distrophy

 Rožnjača i starenje:
• Rožnjača je stalno izložena delovanju svetlosti i
mutagenim svojstvima pojedinih delova spektra, i kao
posledica dolazi do promena u svim njenim histološkim
slojevima
• Ove promene mogu da utiču na sposbnost rožnjače da
propušta i prelama svetlost, na obnavljanje i zarastanje
prilikom povrede i bolesti, na elastičnost i otpornost na
delovanje sile, kao i na njenu protektivnu ulogu u
odnosu na unutrašnje strukture oka
• Smatra se da na smanjenje broja endotelnih ćelija
veoma utiče prirodno starenje, ali i uticaji okoline
 Rožnjača i starenje:
• Analiziranjem endotelnih ćelija (gustina, oblik)
pomoću savremene metode pregleda oka- spekularne
mikroskopije, procenjuje se da gustina endotelnih
ćelija opada u periodu od 20. do 80. godine, i da je
stopa smanjenja gustine oko 0.5%-0.6% godišnje, sa
posledičnim povećanjem ćelija, raznolikošću oblika, i
nepravilnošću rasporeda ćelija
 Spekularna mikroskopija
• Detaljna morfološka analiza, pruža veliki broj
kvantitativnih i kvalitativnih podataka koji nam govore
o stanju endotela rožnjače kod pojedinih stanja i bolesti
• Omogućava i dinamičko praćenje promene stanja u
funkciji vremena i delovanja različitih faktora (npr. Kod
bolesti rožnjače, hirurških intervencija poput operacije
katarakte, transplantacije rožnjače, preoperativno i
postoperativno, itd)
• Gustina endotelnih ćelija ispod 1500/mm2 površine
indikator je loše funkcije endotela rožnjače, i ukazuje
na veliku verovatnoću lošeg postoperativnog ishoda
nakon operacije oka, sa dekompenzacijom rožnjače!!!
 Kornealna topografija
• To je savremena i neinvazivna metoda snimanja
oblika rožnjače, i njene prednje i zadnje površine
• Njome se dobijaju detaljne informacije (u vidu
kolornih mapa sa velikim brojem podataka) o obliku,
zakrivljenosti i prelomnim meridijanima rožnjače
• Ima nezaobilaznu ulogu u izvodjenju svih refraktivnih
laserskih procedura
• Kao i pri određivanju kontakntih sočiva, praćenju
stanja rožnajče pre i posle operacije katarakte, ili
presađivanja rožnjače, itd.
Kornealna topografija
Ultrazvučna biomikroskopija prednjeg
segmenta oka
• To je savremena metoda pregleda prednjeg segmenta
oka i svih njegovih struktura (a posebno predela
komornog ugla, dužice, cilijarnog tela i cilijarnih
nastavaka) primenom ultrazvučnih talasa visoke
frekvencije
 OCT prednjeg segmenta oka
• To je savremena metoda pregleda struktura
prednjeg segmenta oka i prednje očne komore
primenom optičke koherentne tomografije
 Laboratorijska ispitivanja rožnjače
• Mikrobiološka ispitivanja
• Uzima se bris ili skreping sa rožnjače (specijalnom
špatulom ili iglom), uglavnom sa mesta inflamacije-
centra ulkusa sa detritusom, ili sa ivice ulkusa, i šalje
se na mikrobiološku analizu
(najčešće kod teških infekcija rožnjače kod nosioca
kontaktnih sočiva)
• Može se uraditi i biopsija tkiva rožnjače trepanom ili
lamelarnom disekcijom žiletom, kada se brisom
dobijaju negativne kulture, ili se radi o dubokim
kornealnim infiltratima
 BEONJAČA (SKLERA)
• Beonjača je deo spoljašne, čvrste opne oka, i čini 4/5
njene strukture
• Napred se nastavlja u tkivo rožnjače, od koga je
odvojena otvorom (rimom marginalis) sklere, i
prelaznim područjem, tj.kornealnim limbusom
 Anatomija i funkcija beonjače
• Beonjača ima zaštitnu ulogu za oko, unutrašnje opne
i sadržaj oka
• Njen zadnji pol odlikuje se rupičastom (sitastom)
gradjom na mestu izlaska vlakana optičkog nerva, i
taj predeo se zove lamina cribrosa

Disk optičkog nerva i lamina cribrosa

 Beonjača
• Sastoji se od snopova vezivnih vlakana, koji oku daju
čvrstinu, a posebno pakovanje i raspored vlakana joj
daju beličastu boju
• Veća količina vode izmedju vezivnih vlakana, i manje
uniforman raspored vlakana u odnosu na rožnjaču, čine
da je ona neprozirna
• Na površini se nalazi tanji sloj elastičnih vlakana i sitnih
krvnih sudova, koji čine episkleru, i koji ishranjuju samu
skleru
• Sa unutrašnje strane se nastavlja u laminu fuscu, sloj
koji se spaja sa suprahoroidalnim prostorom i
supracilijarnim lamelama uvealnog trakta
Pripoj očnih mišića pokretača očne jabučice
za skleru
• Za nju se pripajaju mišići pokretači očne jabučice
(pravi i kosi)
• Na prednjem delu ispered ekvatora, koji je jedini
klinički dostupan pregledu, na nju se labavo
pripajaju bulbarna konjunktiva i Tenonova kapsula
 Sa kliničkog aspekta i diferencijalne
dijagnoze crvenog oka, važno je razlikovati:
• Tri vaskularna sloja koja se nalaze u prednjem delu sklere,
i to su gledano od spolja ka unutra:
• 1. Konjunktivalni površni krvni sudovi (nepravilne
propagacije, skupljaju se i »bele« pri instalaciji
vazokonstriktornih kapi u konjunktivalnu vrećicu, izraženi
pri crvenom oku porekla konjunktivitisa)
• 2. Površni episkleralni krvni sudovi (imaju radijalnu
propagaciju, izraženi su npr. u slučaju episkleritisa)
• 3. Duboki skleralni krvni sudovi (najizraženiji su kod
skleritisa, i ne smanjuju intenzitet crvene boje pri
instalaciji vazokonstriktornih kapi u konjunktivalnu
vrećicu)
 Metode pregleda beonjače i klinički
važne osobine
• Pregled sklere vrši se difuznim ili fokalnim
osvetljenjem, ili biomikroskopom
• Posmatraju se sledeće kliničke osobine sklere:
• 1. Boja
• Sklera je pri pregledu normalno belo- plavičasta kod
mladih, a belo-žućkasta kod starijih osoba
• Urođene promene boje sklere su:
 - Bolest plavih sklera
• poremećaj veziva, opšta mezenhimska displazija,
urođena sa poremećajem veziva u čitavom
organizmu. Sklera je plavišasta, istanjena, i kroz nju
prosijava crna boja tunike vaskuloze (uvee)
 - Istanjenja sklere
• - Sektorska plavičasta područja- na mestima
istanjenja skelre- stafiloma, skleromalacije..
• -Difuzna plavičasta područja- zbog uvećanja bulbusa i
istanjenja sklere u celini, npr kod buftalmusa,
hydorftalmusa, kod kongenitalnog glaukoma..
 Stečene promene boje sklere su:
• -Žuta boja- žutica (icterus), primena dijagnostičkih
kontrasta (lokalno ili intravenski, npr fluoresceinski
test ili fluoresceinska angiografija)
• -Crvenkasta područja (podlivi ili upale)

Krvni podliv konjunktive (Suffusio conjunctivae)

 Stečene promene boje sklere su:
• -Bolni crveni čvoriči (episkleritis ili skleritis)
• -Istanjenja sklere posle povrede, upale,
operacije ili traume (stafilomi)...
 2. Oblik sklere
• Sklera je normalno sferično zakrivljena, i daje oblik bulbusu
• Smanjenje zakrivljenosti se sreće kod:
• -Uvećanja očne jabučice, npr. kod visoke miopije ili
kongenitalnog galukoma
• Povećanje zakrivljenosti se sreće kod:
• -Manje očne jabučice, npr kod hipermetropije
• -Atrofije bulbusa
• Nepravilna zakrivljenost može se uočiti kod:
• Stafiloma
(interkalarni, cilijarni, ekviatorijalni,
posteriorni)
 3. Vaskularizacija sclerae
• Fiziološki krvni sudovi:
• Normalno se na skleri uočavaju krvni sudovi na 4-
7mm od limbusa, koji predstavljaju ogranke
duboke vaskularizacije- prednje cilijarne arterije,
kao i vena koje izlaze iz sklere, odvodeći krv iz oka
• Patološki krvni sudovi:
• Tamniji, izvijugani, prošireni krvni sudovi episklere
ili sklere, mogu biti lokalizovani na mestu npr.
inflamacije, ili vidljivi u širim zonama
 Caput medusae:
• tamniji, izvijugani, prošireni krvni sudovi episklere,
celom cirkuferencijom oko limbusa, usled kongestije
bulbusa, npr. kod napada akutnog glaukoma,
apsolutnog ili neovaskularnog glaukoma
• Ili kod venske staze ekstraokularne prirode (npr. kod
karotido- kavernozne A/V fistule, sindroma venae
cavae superior..)
 Principi lečenja bolesti rožnjače-
Koriste se sledeći lekovi i postupci:
• Lokalni Antibiotici- kod infekcija rožnjače
• Lokalni Kortikosteroidi- smanjuju destrukciju tkiva
kod zapaljenja i infekcija, ali opasnost od suprimiranja
zarastanja defekata, pojačanja mikrobne upale, sa
posledičnim ulceracijom i perforacijom rožnjače
• Epitelizacija defekata- Lubrikacija (veštačke suze, gel
kapi i masti za oči...), Terapijsko meko kontaktno
sočivo, Zašivanje flapa konjunktive preko perzistentnih
defekata na rožnjači (sec Kunt), Zašivanje spoljašnjeg
dela ili celog kapka (Tarzorafija), Injekcija botulinus
toksina u kapak, Tkivni lepak, Sistemski
antiinflamatorni i imunosupresivni lekovi
• Transplantacija rožnjače
 ULCUS ROŽNJAČE- KERATITIS
• Mikrobna infekcija tkiva rožnjače
• Može biti od blagog, do izraženog i fudroajantnog
• Ako se ne prepozna i ne leči, dovodi do destrukcije
tkiva i eventualno perforacije rožnjače
• Može ozbiljno da ugrozi vid
 ULCUS ROŽNJAČE
INTAKTAN EPITEL ROŽNJAČE
• Najčešći patogeni mikroorganizmi uzročnici:
• Neisseria Gonorrheae
• Corynebacterium Diphtheriae
• Listeria
• Haemophilus sp.
 ULCUS ROŽNJAČE
OŠTEĆEN EPITEL ROŽNJAČE
• RISK FAKTORI:
• NOSIOCI KONTAKTNIH SOČIVA!!!
• Pseudomonas Aeruginosa
• Stafilokok i Pneumokok
• 10x veća učestalost ako se sočiva nose noću
• Depoziti na sočivima , usled loše higijene, su medijum
na koji adheriraju mikroorganizmi
• Ulazak u tkivo rožnjače preko uobičajenih
mikrotraumatksih lezija površine
 ULCUS ROŽNJAČE
OŠTEĆEN EPITEL ROŽNJAČE
• BOLEST POVRŠINE ROŽNJAČE
• Suvo oko, postherpetično, bulozna keratopatija,
trauma, operacija oka, neurotrofični procesi,
začepljenje nasolakrimalnog kanala, lokalni
imunosupresivi...
 ULCUS ROŽNJAČE
Simptomi i znaci
• Nagli bol, crvenilo oka, iritacija, pad vida,
suzenje...
• Razvoj simptoma zavisi od virulencije
• *BELA FLEKA* na rožnjači, na crvenom oku!!!
• To je manje ili više jasno ograničen infiltrat
(ulkus), sa edemom okolne strome
• Oblik, granice i boja promene mogu biti
patognomonični za uzročnika
 ULCUS ROŽNJAČE
• Staphilococcus Aureus, Streptococcus Pneumoniae-
ovalni, belo žućkasti, netransparentan, jasno
ograničen infiltrat (supuracija!), okolo prozirno
tkivo rožnjače
• Pseudomonas- gust mukopurulentni eksudat,
nekroza, utisak zamućenog stakla na samoj
promeni, i zamućenje tkiva okolo, inflamacija u CA,
endotelni plak, sa ili bez nivoa gnoja u CA
• (perforacija može da se desi za 48h!!!)
• Enterobacteriaceae- plitka sivkasta ulceracija
 ULCUS ROŽNJAČE
• Dg- na osnovu anamneze, i kliničke slike
• Bris sa promene (ev. Skreping), sa
zasejavanjem na podloge
• Bris konjunktive ili ivice kapka
• Bris sa kontktnog sočiva ili iz kutijice za
čuvanje sočiva
• Specijalne metode bojenja za G+ i G-
Mikroorganizme
 Terapija bakterijskog keratitisa- Ulkusa
rožnjače
• Najčešće se savetuje prijem u bolnicu
• 1. Faza sterilizacije
• 2. Faza zarastanja
• Izbor lokalnog antibiotika- za početak
ŠIROKOG SPEKTRA
• Dok se čeka nalaz brisa
• Često polimikrobijalne infekcije!
 Terapija bakterijskog keratitisa-
Ulkusa rožnjače
Kombinacija:
• Aminoglikozidne antibiotske kapi za oči
(fortifikovani Genatmicin ili Tobramicin), uz
• Cefalosporinske kapi za oči
Ili Monoterapija
• Fluorohinolonimskim kapima za oči
(ciproflokascin, ofloksacin, ili moksiflokasacin!!!)

Novije generacije lekova su efikasnije, manja je

rezistencija bakterija na njih!
Terapija bakterijskog keratitisa- Ulkusa
rožnjače
• G + koke Cefazolin, Vankomicin
• G – stapići Tobramicin, Fluorohinoloni
• Multiple infekcije Cefazolin+ Tobramicin ili
Fluorohinoloni
• G – koke Ceftriakson
• Mycobacterium Amikacin
• Fluorohinoloni najnovije (IV) generacije!!!
 Terapija bakterijskog keratitisa- Ulkusa
rožnjače
• Na početku LOADING DOSE!!!
• Na svakih 5 minuta stavljati kap u bolesno oko
30 min. do 60 min.
• Zatim na 1 do 2 h
• Da bi se postigla efikasna MIC
• Polako se u narednim danima smanjuje
učestalost primene, ukoliko se postižu efekti
smanjenja upale, bistrenja keratitisne ili ulkusne
promene, bistrenje CA, nejasnije granice
infiltrata, reepitelizacija...
 Terapija bakterijskog keratitisa- Ulkusa
rožnjače
• Stafilokokni (Meticilin rezistentni) keratitis- klinički
najčešće ne reaguje na kombinovanu Th
• Mogu se uvesti fortifikovane kapi Vankomicina
• Sistemski antibiotici se po novijoj literaturi ne
preporučuju, jer ne ispoljavaju dovoljan efekat
• Ev. dati Sistemski ciprofloksacin (Ciprocinal 750mg
2x na dan), posebno ukoliko je ulkus uz limbus
• Ev. Subkonjunktivalna antibiotska th (Gentamicin
10mg) 1-2x na dan
• Povidon jod kapi i redovno ispiranje fiziološkim
rastovorom (3-4x na dan)
Terapija bakterijskog keratitisa- Ulkusa
rožnjače
• Pored AB th, uključiti i:
• Lokalne Cikoplegike- kapi Atropin ili Ciklopen 3x
na dan, radi smanjenja bola od cilijarnog spazma,
širenja zenice i prevencije nastanka komplikacija
usled sek. uveitisa (npr. zadnjih sinehija)
• Kortikosteroidnu lokalnu terapiju- kontroverzna,
pažljivo dozirati, najbolje posle 7 dana od početka
AB th, ili kada se bris iz ulkusa pokaze kao sterilan
• Smanjuje oštećenje tkiva i nekrozu usled upale,
ali smanjuje i odbrambeni odgovor tkiva oka i
mogućnost zarastanja (opasnost od perforacije)
 Posledice ulkusa rožnjače
• Rezidualna mutnina rožnjače (makula ili nubekula)
na mestu keratitisa, tj. ulkusa
• Smanjuje vidnu oštrinu ako je lokalizovana
centralno na rožnjači
• Perforacija oka
• Izražen uveitis ili endoftalmitis
• Nakon saniranja ulkusa, zaustavljanja inflamacije, i
potpune epitelizacije, izvesno vreme obavezno
prepisivati lubrikante (veštačke suze ili gelove)
• Zabrana nošenja kontaktnih sočiva na tom oku 6
meseci!!!
 Gljivični keratitis
• Ređe se javlja
• Teška Dif. Dg od supurativnog bakterijskog i stromalnog
nekrotičnog herpetičnog keratitisa
• Oblici- 1. filamentozni – Asperillus ili Fusarium
• Čest u ruralnim sredinama, prethodi trauma površine
oka i kontaminacija biološkim materijalom (npr. drvo,
list biljke, zemljom zaprljani predmeti, itd..)
• Često kod zdravih osoba koje nisu nosioci kont. sočiva, i
nemaju oboljenja oka
• Beličasto sivkast ulkus nejasnih granica, sa paperjastim
okolnim infiltratima
 Gljivični keratitis
• 2. Candida keratitis
• Kod već postojećeg oboljenja rožnjače, ili kod
imunokompromitivanih pacijenata
• Beličasto žućkasti ulkus, sličan bakterijskom ulkusu
• Dg- klinički, anamnestički + Bris, kultura i biopsija kornee
• Terapija gljivičnog keratitisa: lokalni antimikotik u vidu kapi,
širokog spektra (ekonazol, natamicin, imidazol..)
• Antibiotske kapi, cikloplegici, povidon jod
• Šest nedelja postepeno smanjivati terapiju
• Sistemski antimikotici (itrakonazol ili ketokonazol)
• Često se u slučajevima velikih oštećenja tkiva i transparencije
rožnjače indikuje transplantacija rožnjače
 Akantameba keratitis
• Akantameba je protozoa, živi u vodi (bazeni,
česme, jezera), zemlji, vazduhu
• Cistični i trofozoitski oblik
• Uglavnom su zdravi pojedinci otporni
• Češće kod nosioca kontaktnih sočiva, koji sočiva
ne održavaju na adekvatan način
• Prodor u tkivo rožnjače kroz mikrotraumu
• Enzimi koje proizvodi trofozoit izazivaju veliko
oštećenje tkiva
 Akantameba keratitis
• Dif dg- kada *bakterijski* ulkus ne reaguje na
našu antibiotsku terapiju, kada su brisevi i
skrepinzi bakteriološki negativni
• I kada se javlja JAK i uporan BOL u oku, često
neproporcionalan nalazu na oku
• Važna detaljna anamneza
• Klinička slika: Na rožnjači u početku u vidu prednje
stromalnih infiltrata sa perineuralnim infiltratima
(radijalni keratoneuritis)
• Progresija ka većem centralnom ili
paracentralnom prstenastom apscesu i ulceraciji
 Akantameba keratitis
• Moguće i prateće satelit lezije, i sek. uveitis sa
hipopionom
• Kasnije izrazito stromalno zamučenje i formiranje
Descemetokele
 Akantameba keratitis
• Dg- skreping, bojenje kalkofluor belim, prikazuju
se paraziti
• Terapija:
• Hlorheksidin ili poliheksametilen bigvanid
• U kombinaciji sa dipropamidinom i
propamidinom
• (*Neosporin*)
• Antibiotska i cikloplegična terapija, povidon jod
 Intersticijalni keratitis (IK)
• Primarna infekcija strome!, bez promena na
endotelu ili epitelu
• Infektivno ili autoimune prirode
• Najčešće imunološki odgovor organizma na
infektivni agens
• Tipično kod kongenitalnog sifilisa i Koganovog
sindroma!
• Infektivni uzročnici mogu biti i- Mycobacterium tbc,
Borelia burgdoferi (Lyme), Rubella, Chlamydia,
paraziti...
• Autoimune bolesti sa IK- Sarkoidoza, Hodžkin
limfom, Kapoši sindrom...
 Intersticijalni keratitis
• Vide se dva elementa u stromi:
• 1. ćelijska zapaljenska infiltracija (difuzna, ddg od
fokalnih bakterijskih infiltrata)

• 2. vaskularizacija strome
• Bez znaka supuracije
• Često krv u stromi, iz patoloških krvnih sudova
 Luetični intersticijalni keratitis
• 80% bilateralan
• Treponema pallidum iz krvi majke prelazi u krv fetusa još
intrauterino
• Postoje ev. i sistemski simptomi sifilisa (infektivne (pre
2.god.), ili neinfektivne prirode (posle 2. god.))
• Keratitis se manifestuje se kod osoba između 5- 25 god.
starosti, kod kojih ne mora biti poznato da boluju od
kongenitalnog sifilisa
• Keratitis je KASNA komplikacija sifilisa!
• Simptomi- Akutni bilateralni bol, smanjenje vida,
fotofobija, suzenje
• Akutna i Hronična faza
 Luetični ntersticijalni keratitis
• Akutna faza- limbalno izdignuće konjunktive,
sektorsko, iz kojeg u stromu rožnjače urastaju
krvni sudovi- tzv. *Salmon patch*, sa okolnim ,
zamućenjem strome i ev. Precipitatima
• Ako se ne leči, krv u stromi opstaje mesecima, i
posle toga zaostaju zamućenja strome i tipični
*Ghost vessels* (Hronična faza)
• U slučaju recidiva, ovi k. sudovi se opet pune
krvlju i pojavljuje se stromalna infiltracija
Luetični ntersticijalni keratitis
 Luetični ntersticijalni keratitis
• Terapija:
• Sistemski Penicilin, lokalno steroidne kapi,
cikloplegici
• Napomena- kod stečenog sifilisa se RETKO
javlja intersticijalni keratitis!

• Koganov sindrom- intersticijalni keratitis

udružen sa vestibuloauditornim sindromom
 Herpes simplex keratitis (HK)
• Najčešće izazvan HS 1 virusom, nije genitalna
infekcija, naglasiti pacijentu!!!
• DNA virus, preko 90% populacije je
seropozitivno
• Često subkliničke sist. infekcije
• 50% slučajeva HK ostavlja ireverzibilne
promene na rožnjači, nekada sa znatnim
smanjenjem vida
 Herpes simplex keratitis (HK)
• HSV 1- infekcije IZNAD struka (lice, usna, oko)
• HSV 2- infekcije ISPOD struka (genitalni, venerični;
vrlo retko se prenosi sa genitalija na oko, ev. kod
porodjaja sa inficirane majke iz genitalnih kanala
na bebu)
• PRIMARNA INFEKCIJA HSV- u detinjstvu, kapljična,
asimpt.
• REKURENTNA INFEKCIJA HSV- virus se nastani ili u
trigeminalnom ganglionu HSV1, ili u spinalnom
ganglionu HSV2; reaktivacija i replikacija virusa-
sek. manifestacije
 Herpes simplex keratitis (HK)
• Tip i intenzitet reakcije zavise od vrste virusa i
imunog stanja organizma
• Rekurentne infekcije dovode do viralne replikacije
i lize ćelija, sa posledičnom nekrozom ćelija
• Oblici herpesne bolesti na oku i adneksima:
• 1- Dendritički ulkus
• 2- Stromalni nekrotični keratitis i uveitis
• 3- Disciformni keratitis
• 4- Blefarokonjunktivitis
 Herpes simplex keratitis (HK)
• Komplikacije:
• Difuzna punktatna /vortex/ keratopatija
• Rekurentne kornealne erozije
• Nezarastajući trofički ulkus
• Stromalno zadebljanje
• Perforacija rožnjače
• Smanjenje transparencije, ožiljavanje,
iregularni astigmatizam
Herpes simplex blepharoconjunctivitis
• Najčešći vid primarne infekcije, kod dece do 5
god., samoograničavajuća bolest dobrog toka
• Na kapcima ili periorbitalnoj koži, ev. sa
unilateralnim folikularnim konjunktivitisom,
vodenastom sekrecijom, i uvećanim
preaurikularnim limfnim žlezdama
• Vezikule i bule, kasnije kruste, sa ili bez sek.
bakt. infekcije
Herpes simplex blepharoconjunctivitis
• Th- lok. Antivirusna mast, antibiotici,
antiseptici
• Često poslati dete pedijatru ili dermatologu
• Oftalmološka th- 3-5x na dan dati lok.
Antivirusnu mast za OČI, 3 nedelje, radi
prevencije keratitisa (retko se javlja)
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Može ići i asimptomatski
• Ili uobič. Znaci iritativnog trijasa, pada vida i
crvenog oka (prim. Cilijarna hiperemija)
• Prvo se nakupljaju ćelije u epitelu u vidu
zvezde, zatim se formira patognomonični
linearni razgranati - grančica ulkus
• Boji se fluoresceinom
• Najčešće se širi od centralnih delova rožnjače,
ka periferiji
Herpes simplex Dendritički ulkus
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Test osetljivosti rožnjače- HIPOESTEZIJA ILI
ANESTEZIJA
• Patognomonično!
• Stepen smanjenja osetljivosti zavisi od:
• Ekstenzije herpetične nekroze
• Trajanja herpetične bolesti
• Ozbiljnosti kliničkog toka
• Broja rekurenci
• Opšteg stanja organizma (lošiji oblik kod
imunokompromitacije, HIV-a, nekontrolisane lok.
primene kortikosteroidnih kapi!!!!..)
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Može da se širi, i da grančice koalesciraju u mnogo
veći epitelni defekt, zvani *geografski*
• (često kada se na neprepoznato herpetično*crveno
oko* daju lok.Kortikosteroidne kapi!!!)
• Posle infekcije mogu da ostanu *pseudodendriti*
ili *ghost dendriti*, znak prohujale infekcije, i ev.
Mesto za rekurencu
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Diferencijalna DG:
• Herpes zoster keratitis
• Erozija rožnjače u zarastanju
• Nosioci kont. Sočiva- pseudodendriti
• Epstein Barr virus keratitis
• Gljivični keratitis
• Akantameba keratitis
• Toksični ili suvo oko keratitis
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Terapija:
• 50% se i bez lok. Th povuče spontano!!!
• Antivirusne masti ili kapi- početi 3-5x na dan, posle
4 ili 7 dana, ako se promena sanira, postepeno
smanjivati, do potpunog ukidanja nakon 2 nedelje
• (Aciklovir ili Zoviraks, 3%, razlikovati od masti ka
kožu, nikako ne sme u oko!)
• Sistemski antivirusni lekovi, u sluč. težih formi,
peroralno 2-4g na dan, 10 dana
 Herpes simplex Dendritički ulkus
• Terapija:
• 1. Aciklovir mast 3% 5x na dan u oko
• 2. Cikloplegik
• 3. Ev. Povidon jod ili veštačke suze
• 4. Beviplex 1x1 drag
• 5. C- vitamin 2x1 g p.o.
• 6. ev. debridban obolelog epitela, do 2mm u
zdravo tkivo (opasnost od produbljenja i proširenja
epitelnog defekta!!!)
• 7. Analgetik peroralno, pp
 Herpes simplex stromalni nekrotični
keratitis
• Aktiviran ćelijski imunititet, i izražena imuna
reakcija na HSV, sa oštećenjem tkiva
• Redak, samostalan ili posledica epitelnog oblika
• Stroma je žućkasta, nekrotična, (ddg bakt ili
gljivilni keratitis), sa sek. uveitisom, ev.
granulomatoznom reakcijom
• Često skok očnog pritiska, trabekulitis, patchy
atrofija irisa i izraženo zamućenje rožnjače kao
posledica
 Herpes simplex stromalni nekrotični
keratitis
• Dati i lok i sistemsku antivirusnu th!
• Težiti ka što bržem zarastanju epitela i
uvodjenju sist. i lok. kortikosteroida radi
kontrole inflamacije i posledica
 Herpes simplex disciformni keratitis
(endothelitis)
• Reaktivacija jake HSV infekcije, i preterana
imunološka reakcija na antigen
• Centralni epitelni edem sa stromalnim
zadebljanjem
• Wessely prsten precipitata
• Nabori Descemetove membrane
 Herpes zoster ophthalmicus
• Izazvan humanim herpes virusom tipa 3 (HZV) tj.
(Varicella Zoster visrusom)
• Morfološki identičan HSV, ali klinički i antigenski
drugačiji
• Varičela (ovčije boginje) i zoster su različite bolesti, u
različitim starosnim dobima, izazvane istim virusom
• Zoster partikule virusa nakon prim. infekcije u
detinjstvu (Varicella) zaostaju u latenciji uspavane u
korenu dorzalnih gangliona kičme, nakon retrogradnog
širenja iz kožnih promena duž ogranaka senzornih
nerava
 Herpes zoster ophthalmicus
• Smatra se da 20% odraslih osoba dobije endogenu
reaktivaciju virusa i HZV manifestaciju
• Tačni uzroci reaktivacije su nepoznati, smatra se da
su okidači stres, druge bolesti, individualna
predispozicija.. Itd.
• Virusi iz dorzalnih ganglija ponovo putuju ka
periferiji, duž ogranaka senzornih nerava N.
Trigeminusa (bilo koje grane), da bi se najčešće
manifestovali u vidu promena na koži ili oku
• Virus se izoluje iz aktivnih promena
 Kongenitalna varicella- sindrom
• Mikrocefalija
• Deformiteti ekstremiteta
• Gluvoća
• Srčane anomalije
• Mikroftalmus
• Horioretinitis
• Katarakta
 Herpes zoster ophthalmicus
• Oštećenje oka može biti:
• Direktno- usled zapaljenske ćelijske infiltracije, i
• Indirektno- usled denervacije, ishemije i nekroze,
izazvane vaskulitisom
• 15% HZV su u ograncima V1 (n. ophthalmicus)
• Retko oko bude zahvaćeno i kod HZV infekcija V2 (n.
maxillaris)
• Hutchinson sign- zahvatanje nazocilijarnog nerva HZV
(strana nosa) kpd 1/3 pacijenata, loš prognostički
značaj i za zahvatanje oka
• Teške HZV infekcije kod osoba mladjih od 45 godina-
posumnjati na HIV/AIDS!!!
 Herpes zoster ophthalmicus
• Može zahvatiti sve strukture- adnekse oka, očno
tkivo, orbitalno tkivo...
• 70% slučajeva ima i manifestacije na samom oku
• Klinički 3 faze: 1. akutna
2. hronična
3. relaps- akutne ili hronične lezije
su nestale, ali se reaktivacija
dešava nekada i godinama posle toga
 Herpes zoster ophthalmicus
Akutna faza
• Opšte stanje loše, po tipu gripa
• Lokalna limfadenopatija
• Neuralgija:
• U projekciji pružanja zahvaćene grane N. V
• Jačina neuralgije varira od lakog bola,
peckanja, tištenja, do dubokog i neprijatnog
bola (stalnog ili povremenog)
• Ukazuje na HZV
 Herpes zoster ophthalmicus
• OSIP: Makule, papule, vezikule, bule, pustule, kruste
• (smena u prvih 7 dana, sa čestom sek. Bakt.
Infekcijom)
• Bule mogu biti sa žućkastim seroznim, ili gnojnim ili
hemoragičnim sadržajem
• Promene su često lokalizovane samo sa jedne strane
glave- na mestu zahvaćenog nerva, poštuje se srednja
linija
 Herpes zoster ophthalmicus
• Terapija:
• Sistemski antivirotici- valaciklovir ili famciklovir 750- 1000
mg na dan, 7 dana, ili aciklovir 5 x 800mg 10 dana
• Smanjuju intenzitet i širenje bolesti, ali nemaju efekta na
stepen postherpetične neuralgije
• Lokalna th: aciklovir mast, kortikosteroidna mast
• 3%, 3-5x na dan
• Vlažne komprese, dezinfekcija, antibiotici (za prevenciju sek.
Bakt. Inf.)
• Analgetici, antidepresivi, podizanje imuniteta
• Konsultacija dermatologa
• Kod imunokompromitovanih teži oblik bolesti, sa sistemskim
manifestacijama (poslati i infektologu)
 Herpes zoster ophthalmicus
Očne promene:
• Osip na kapcima, sek. Ptoza, retko i nekroza kapaka
• Konjunktivitis, vezikule, spontano prodje za 7 dana
• Episkleritis ili skleritis
• Akutni epitelijalni keratitis, čest, sam se povuče,
male dendritične i zvezdaste lezije
• Imaju drugačije završetke grančica, *oblije*, pri
velikom uvećanju na mikroskopu, za razliku od HSV
 Herpes zoster ophthalmicus
• Akutni epitelijalni keratitis - Terapija:
• 1. Aciklovir (Zoviraks) mast 3% 5x na dan u oko
• 2. Cikloplegik
• 3. Ev. Povidon jod ili veštačke suze
• 4. Beviplex 1x1 drag
• 5. C- vitamin 2-3x1 g p.o.
• 6. ev. debridban obolelog epitela, do 2mm u zdravo
tkivo (opasnost od produbljenja i proširenja
epitelnog defekta!!!)
• 7. Analgetik peroralno /Brufen 3x na dan/-
NEURALGIJA izraženija od HSV!!!
 Herpes zoster ophthalmicus
• Numularni i disciformni keratitis
• Deset dana posle osipa na koži
• Granularni depoziti ispod Bowman membrane,
stromalno zamućenje, fasete
• Uz opštu th dodati i KORTIKOSTERODINE kapi, ev. I sc
injekciju Dexason 4mg +Atropin II crtice (ukoliko nema
defekata epitela)
• Prodje za nekoliko dana na KS th, postepeno je ukidati,
zbog opasnosti od recidiva
 Herpes zoster ophthalmicus
• Komplikacije HZV na oku:
• Prednji uveitis sa sektorskom iris atrofijom (patognomonično!)
• Perzistentni epitelijalni defekti
• Smanjenje transparencije rožnjače
• Lipidna keratopatija
• Istanjenje periferne rožnjače
• Trajni iregularni astigmatizam
• Perforacija rožnjače

• Kod promena od HZV na samom oku, osetljivost rožnjače uvek

smanjena!!!
• Ako postoji veće oštećenje inervacije rožnjače usled HZV, može
da se javi neurotrofički keratitis!!!
 Herpes zoster ophthalmicus
• Ostale komplikacije:
• Pareza kranijalnog nerva, najčešće III (ev. IV i VI)
• Neuritis n. Optici
• Katarakta
• Fokalni horioretinitis
• Odljubljenje retine
• Encefalitis
• Kontralateralna hemiplegija
• Bubrežne i srčane komplikacije
 Herpes zoster ophthalmicus
Hronična faza
• Ptoza, trihijaza, nekroza kože kapaka, entropijum
ili ektropijum usled ožiljavanja
• Subkonjunktivalno ožiljavanje
• Mukozni konjunktivitis, teška forma suvog oka
• Skleritis sa sektorskom atrofijom sklere i pojavom
stafiloma
• Komplikacije na zadnjem segmentu
• Postherpetična neuralgija- 10% slučajeva,
dugotrajna, uporna, smanjuje kvalitet života, teže
se kupiraju bolovi
POREMEĆAJI PERIFERNE ROŽNJAČE
• Dellen (*ulegnuće*)
• Lokalizovane zone istanjenja rožnjače, često usled
nestabilnosti suznog filma iznad
• Najčešće prolazno, redje je dugotrajno i prelazi u
ožiljak
• Uzroci- conjunctivitis sicca, sistemski vaskulitis,
RA, izdugnuće limbalne konjunkt. (infekc, edem,
operacija katarakte, ablacije, krio, šav, tumor,
povreda...), nošenje tvrdih kont. sočiva,
idiopatski, kod starijih
 Dellen
• Terapija- lubrikacija, veštačke suze i gelovi više
puta na dan
• U akutnoj fazi zavoj i AB mast
• Komplikacija- istanjenje rožnjače,
vaskularizacija, perforacija
 Marginalni keratitis
• Najčešće stafilokoknog porekla, kod osoba sa
hroničnim stafilokoknim blefaritisom
• Subepitelni infiltrati usled preosetljivosti na toksine
stafilokoka, odvojeni od limba prozirnom rožnjačom,
kasnije mogu da se sliju u cirkumferentni ulkus!
• Kasnije neovaskularizacija
• Th- kortikosteroidi, lečenje chr. blefaritisa
 Rosacea keratitis
• Rosacea je kožno oboljenje, nedovoljno poznate
etiologije, zahvata često i oči
• Hiperprodukcija sebuma na vratu, glavi,
ramenima...
• Češće kod osoba svetle puti, žena (30-50 god.)
• Provcirajući faktori- stres, alkohol, začinjena
hrana, toplota
• Vazomotorna nestabilnost, česti napadi crvenila
lica, posle dužeg vremena zaostaju
teleangiektazije i eritem, i pojavljuju se pustule i
papule, rinofima i kožna hiperplazija
 Rosacea keratitis - Promene na očima:
• Hronični blefarokonjunktivitis
• Marginalne teleangiektazije na kapcima
• Poremećaj funkcije Majbomovih žlezda
• Rekurentni halacioni
• Punktatna epitelopatija na rožnjači
• Periferna vaskularizacija rožnjače
• Periferna istanjenja rožnjače, ev. se završavaju
formiranjem ulkusa
• Ožiljavanje rožnjače-
patognomonično u vidu TROUGLA
 Rosacea keratitis
• Terapija:
• Opšta, antibiotici, metronidazol
• /oprez kod primene tetraciklina zbog
prebojavanja zuba/
• Lokalno higijena rubova kapaka
• Kortikosteroidne i antibiotske kapi
• Dugotrajno veštačke suze
 Terijenova (Terrien) marginalna
degeneracija
• BILATERALNA!
• Ponekad asimetričan intenzitet promena
• Istanjenje periferne rožnjače nepoznatog uzroka
• U početku nema inflamatorne osobine
• 75% pac. su mladji muškarci, oko 40 god.
• Može da ide asimptomatski, bez iritacije i
bolova, i/ili da daje iritativne simptome
 Terijenova (Terrien) marginalna
degeneracija
• Istanjuje se periferni deo rožnjače, pri čemu se ŠTEDI
limbus! (DifDG)
• Najšeće kreće u gornje nazalnom delu
• Male punktatne stromalne promene i opacifikacija, ugl.
asimptomatski, liče na arcus senilis
• Istanjenje u stromalnim lamelama i Bowman sloju, epitel
intaktan
• Vremenom progrediraju u cirkumferentno istanjenje, sa
neovaskularizacijom rožnjače (pannus)
• Najčešće donji deo ostaje pošteđen
 Terijenova (Terrien) marginalna
degeneracija
• Tanji se periferni deo, centralni ostaje strmiji- iregularni i
inverzni astigmatizam!
• Može da se formira Pseudopterigijum
• Smanjenja otpornost na mehaničku traumu- lako puca
oko
• Spontana perfor. retka
• Th- lubrikacija, praćenje, u težim sluč. KS, kornealna
transplantacija
 Mooren-ov ulkus
• UNILATERALAN
• Autoimuni proces, redak periferni ulcerativni
keratitis, prouzrokovan ishemijom i nekrozom
usled vaskulitisa limbalnih krvnih sudova
• Smanjen i izmenjen imunološki odgovor
organizma
• Predisponirajući faktori- trauma, intraokularna
hirurgija, parazitske infekcije
• 2 tipa, unilateralni i redje, bilateralni, različite
prognoze i toka
 Mooren-ov ulkus
• 1. Unilateralni- limitirana forma, kod starijih,
asimptomatski često, samoograničavajuća bolest
• 2. Bilateralni- progresivna forma, kod mladjih, u
Evropi redak, češći kod Crne populacije u Africi, slabo
reaguje na th, dolazi do perforacije oka
 Mooren-ov ulkus
• Počinje u gornjem delu, u vidu sivkastih infiltrata na
limbusu, nema nezahvaćene rožnjače izmedju promene i
limbusa (Dif dg!)
• Podminira se epitel rožnjače, i zahvataju se kolagene
lamele, proces ide ka centru rožnjače i širi se i celom
cirkuferencijom
• Može da se formira ulceracija
• Proces zarastanja kreće od periferije, u vidu urastanja
fibrivaksularnog panusa, sa sledstevnim smanjenjem
transparencije rožnjače
 Mooren-ov ulkus
• Treapija- sist. I lok. KS, imunološka th
(ciklosporin, azatioprin, MTX), AB, lubrikacija
• Transplantacija rožnjače

• Fliktenuloza- keratitis ili konjunktivitis kod TBC

 Keratitis kod sistemskih kolagenih
bolesti i vaskulitisa
• Reumatodni artritis, sistemski lupus eritematosus,
poliarteritis nodosa, Wegenerova granulomatoza...
• Ponekad očne manifestacije mogu da prethode
pojavi sistemske bolesti
• Periferna istanjenja, infiltracija i ulceracije rožnjače
• Može da dodje i do akutnog topljenja rožnjače, ili
širenja procesa na skleru (stafilom)
• U osnovi vaskulitis limbalnih krvnih sudova
• Th- opšte bolesti, lok i sist KS th za rožnjaču,
lubrikacija
 DEGENERACIJE ROŽNJAČE
• AGE RELATED:
ARCUS SENILIS
VOGT –OV LIMBALNI POJAS
CORNEA FARINATA
CORNEA GUTTATA
CROCODIL – MOZAIČNA DEGENERACIJA
• LIPIDNA KERATOPATIJA
• BAND –POJASNA ILI KALCIFICIRAJUĆA KERATOPATIJA
• SFEROIDALNA DEGENERACIJA
• HIJALINA DEGENERACIJA
• SALCMANOVA NODULARNA DEGENERACIJA
• OŽILJNE PROMENE I DEGENERACIJE
DEGENERACIJE ROŽNJAČE
 DISTROFIJE ROŽNJAČE
• Progresivne, bilateralne, genetski predisponirane
promene rožnjače
• Zamućenja rožnjače različitog stepena, lokalizacije i
izgleda
• Nema znaka inflamacije
• Najčešće se otkrivaju slučajno na rutinskim oft.
pregledima, od 1. do 4. decenije života
• Ponekad takve pacijente na pregled dovode
rekurentne i uporne epitelne erozije, i iritativni
trijas na očima
• Nekada se i previde na oft. pregledu
DISTROFIJE ROŽNJAČE
 DISTROFIJE ROŽNJAČE
• Prema lokalizaciji u tkivu rožnjače, dele se na:
• 1. Prednje distrofije
• Mikrocistična Cogan (kolagen) ili map dot
fingerprint
• Reis Bucklers
• Meesmann
• Schnyder (masni depoziti)
 DISTROFIJE ROŽNJAČE
• 2. Stromalne distrofije
• Lattice I, II, III (amiloid)
• Granularna I, II, III (hijalin)
• Makularna I, II (odsustvo keratan sulfaze)
 DISTROFIJE ROŽNJAČE
• 3. Zadnje distrofije
• Fuchs endotelijalna
• Posteriorna polimorfna
• Keratokonus anterior
• Cornea gutatta- nakuplja se kolagen na
endotelnu membranu u vidu *malih zareza* ili
eksrescencija
 Cornea guttata
• Melanin i kolagen se nakupljaju izmedju endotelnih
ćelija, i narušavaju fini endotelni mozaik
• To su Hasan-Henleova telašca
• To su znaci starenja rožnjače, posebno prema periferiji,
ali ako su lokalizovani centralno, znak su gutatte
• Smanjena gustina endotelnih ćelija, i veći rizik od
edema strome, pada vida, kornealne dekompenzacije, i
pojave bolne bulozne keratopatije
• Ukoliko su više izražena *telašca*, tj.endotelne
protuberancije, po istom tipu promena, i prenose se
genetski, to je Fuchs-ova endotelna distrofija
 EKTAZIJE ROŽNJAČE
• KERATOKONUS

•Keratokonus/ Vogtove strije

•Hidrops (akutni ili hronični)
• KERATOGLOBUS •Ugl miopna korekcija, visoki astigmatizam

• Pelucidna marginalna degeneracija

 Posebni entiteti
• NEUROTROFIČKA keratopatija
• Oštećenje n V1
• Češće kod strijih, dijabetičara !!!, vaskularnih bolesti, može da se
previdi
• EXPOSURE keratopatija
• Kod izloženosti rožnjače spoljnjoj sredini, kada kapci nisu iz nekog
razloga sklopivi u potpunosti (npr. Protruzija kod ekstremne tiroidne
oftalmopatije, kod velike miopije, zastoja limfe i krvi retrobulbarno,
kod tumora, pareze facijalisa...)
• Th- osnovnog uzroka, lubrikacija, vlažno kupatilo,lečenje komplikacija
(ulkus,perforacija..)
• Sindrom rekurentnih korenalnih erozija
• Poremećaj na nivou adhezije epitelnih ćelija na Bowmann membranu;
čest i ponavljan bol u očima ujutro. Th- veštačke suze
 KRISTALINE keratopatije-
nakupine minerala i hemijskih supstanci
• CHRYSIASIS- zlato
• CYSTINOSIS- cistein
• MONOKLONALNA GAMMOPATIJA- multipli mijelom,
limfom
• VORTEX keratopatija (Cornea vericillata)- Amiodaron !!!
• Hlorokinska keratopatija
• Metaboličke keratopatije- mukopolisaharidi, Wilsonova
bolest (bakar)

Keiser Fleischer ring Cornea verticillata

 HIRURŠKE PROCEDURE NA ROŽNJAČI
• KERATOPLASTIKA
• (presadjivanje rožnjače)- penetrantna ili
lamelarna
 HIRURŠKE PROCEDURE NA
ROŽNJAČI
• REFRAKTIVNE PROCEDURE (*skidanje dioptrije*)
• Radijalna keratotomija
• Excimer laser fotorefraktivna keratektomija
• Lasik, Lasek, Epilasik
• Nekontaktna laserska termalna keratoplastika
 SKLERA
• Episkleritis
• Simple (sektorski ili difuzni)
• Nodularni
• Asimptomatski, ili sa blagom iritacijom
• Zacrveni se lok. Ili diff. područje površne
konjunktive, ev. blaga elevacija
• Konjunktiva pomična
• Povlači se jednu do dve nedelje
 Skleritis
• Prednji nenekrotizujući
• Prednji nekrotizujući bez inflamacije
(skleromalacija, bez bola)
• Prednji nekrotizirajući sa inflamacijom (bol)
• Kod mladjih žena češće, sa kolagenim sistemskim
boelstima, tbc, sarkoidozom, herpes zosterom,
posle hir. intervencija na oku
• Često je znak ozbiljnog zapaljenja površnih delova
sklere
• Češće bilateralan
• BOL, osetljivost na dodir
 Skleritis
• Difuzni ili nodularni oblik
• Gubi se radijalan tok krvnih sudova episklere i
sklere, veće crvenilo, iritacija i elevacija
• Kod istanjenja i malacije opasnost od
perforacije
 Skleritis
• Terapija:
• Sist: NSAIL, ev. KS th
• Lok: NSAIL kapi, ev. KS th
• Imunosupresivi
• Pojava ozbiljnijih oblika skleritisa (sa
inflamacijom i nekrozom pogotovo, loš
prognostički znak za petogodišnje preživljavanje
kod osoba sa sistemskim bolestima)
 Zadnji skleritis
• Skleralna inflamacija lokalizovana iza ekvatora
• Lako se previdi anamnestički i klinički
• 20% svih skleritisa
• 20% pac. Imaju sistemsku autoimunu bolest
• 30% su mladji od 30 god.
• 85% obolelih imaju zaostale ozbiljne
komplikacije koje kompromituju vid
 Zadnji skleritis
• Simptomi: BOL!!!, PAD VIDA
• Event. Edem kapaka, proptoza očne jabučivce,
oftalmoplegija
• Prednji skleritis
• Nalaz na zadnjem polu: otok PNO, edem maule,
eksudativna ablacija retine
• Redje vitritis, nabori horoidee, subretinalna
zapaljenska masa, subretinalni eksudati
Zadnji skleritis- ULTRAZVUČNI *T* ZNAK
proširenje suprahoroidalnog prostora
 Zadnji skleritis
• Dg: dobra anamneza, klinički pregled, UZ
(zadebljanje zadnje sklere, tečnost u
subtenonskom prostoru- T znak), OCT, FA,
NMR
• Terapija:
• Sist: NSAIL, ev. KS th
• Lok: NSAIL kapi, ev. KS th
• Lečenje pridruženih oboljenja (Kolagenoza)