Vekslerov individualni test

inteligencije za odrasle
(VITI)
opis testa po subskalama
Verbalna serija subtestova

opis i predmet merenja,

zadavanje i ocenjivanje,
analiza i tumačenje
Informacije

 MERI kvalitet i obim opšteg znanja reprezentativnog

za sredinu u kojoj se ispitanik nalazi
 test nudi podatke o školovanosti i kulturno-
sredinskim uslovima ispitanika
 govori o efikasnosti starog pamćenja i asocijativnosti
sa ranije zapamćenim materijalom
 odnosi se na dugoročno pamćenje koje je otporno
na propadanje i trenutni afektivitet (postojani
subtest)
Informacije – ocenjivanje

 sadrži 30 ajtema gradiranih po težini

 tačni odgovori se boduju sa 1, ostali sa 0
 maksimalni broj bodova je 30
Informacije - uputstva

 počinjemo od zadatka 5; ako ispitanik tačno

odgovori na 5 i 6 ne vraćamo se na zadatke
1-4
 možemo tražiti dopunsko objašnjenje
(“objasnite šta mislite”), ali ne postavljamo
sugestivna pitanja i ne menjamo formulaciju
pitanja
 prekidamo nakon 5 neuspešno rešenih
zadataka
Informacije – analiza i tumačenje
 Rezultat na ovom subtestu ukazuje i na stepen
ljubopitljivosti, aktivnog stava prema informacijama,
sklonosti ka prikupljanju i pamćenju informacija.
 Nizak skor ne mora označavati patologiju nego
karakterističan, ležeran i površan odnos prema realnosti
i sklonost da se favorizuje emocionalni, intuitivni odgovor
na realnost.
 U okviru kliničkog profila pad može ukazivati na
dominaciju potiskivanja kao mehanizma odbrane, a
pojavljuje se i kod deteriorizovanih Sch.
 Povišenje je karakteristično za inteligentne i obrazovane,
ali može da bude i indikator korišćenja racionalizacije i
intelektualizacije kao mehanizama odbrane.
Shvatanje
 uključuje 16 problem-situacija poređanih po težini (da li više
zahtevaju isticanje socijalnih pravila i normi ili uključuju i
razumevanje pravila)
 Veksler je uvrstio ovaj test kao test socijalne inteligencije
 meri efikasnost praktičnog znanja i sposobnost praktičnog
rasuđivanja - obuhvata znanja iz svakodnevnog života i strategije
iz ranijeg iskustva
 meri se sposobnost korišćenja ranije stečenog znanja (postojan
subtest) na socijalno prihvatljiv način
 ukazuje na dobro razumevanje i snalaženje u soc. situacijama,
usklađenost sa socijalnom sredinom
 funkcije koje leže u njegovoj osnovi su: suđenje, rasuđivanje ili
adekvatno razumevanje realnosti, a do izvesne mere uključuje
emocionalnost, moralnost i soc. prilagođenost
 pogodan za analizu verbalnog sadržaja
Shvatanje - ocenjivanje

 dobijeni zadaci se ocenjuju sa 2,1 ili 0 prema

kriterijumima za ocenjivanje
 odgovore doslovno beležimo u zapisnik
 maksimalni broj bodova je 32
 prekidamo ispitivanje nakon 4 uzastopna
neuspeha
Shvatanje – analiza i tumačenje
 Rešavanje zadataka provocira oslanjanje na tzv. zdravi razum i
socijalnu prilagođenost, kao i poznavanje, razumevanje i respekt
prema socijalnim normama.
 Sniženja na ovom testu mogu da ukažu na socijalni negativizam i
antikonformizam, ali i na ometajući faktor mehanizma
intelektualizacije, posebno u kombinaciji sa porastom na
informacijama.
 Veksler je izneo stanovište da test diskrimiše socijalno
nefunkcionalne i neadaptirane, no neke psihopate nemaju
problem razumevanja nego PRIDRŽAVANJA soc. normi
 Povišenja su odlika inteligentnih, dobro prilagođenih, praktično
nastrojenih i socijalno uključenih osoba.
 U okviru kliničkog profila povišenja mogu da ukažu na postojanje
histrioničnih crta (posebno u kombinaciji sa sniženjem na
informacijama).
Sličnosti
 uključuje 15 parova pojmova među kojima se traži zajedničko
svojstvo, sličnost
 meri sposobnost konceptualizacije i apstraktno mišljenje
 test formiranja verbalnih pojmova koji zahteva kvalitet
apstraktnog mišljenja – potrebno je uočiti relaciju i verbalizovati
je (konceptualizacija)
 otkriva nam nivo konceptualizacije, koji može da bude na
konkretnom, funkcionalnom i apstraktnom nivou
 rezultat govori o opštoj intelektualnoj sposobnosti, odnosno o
umnom kapacitetu ispitanika (najviše korelira sa primarnim
sposobnostima ispitanika)
 manje je pod uticajem obrazovanja i okoline iz koje ispitanik
dolazi nego što su to informacije, shvatanje i aritmetika
Sličnosti - ocenjivanje
 tri nivoa konceptualizacije (sto:stolica)
1. KONKRETNI (drveni, 0 bodova)
2. FUNKCIONALNI (koriste se za sedenje, 1 bod)
3. POJMOVNI (nameštaj, 2 boda)
 ocenjujemo sa 2, 1 ili 0 u zavisnosti od stepena
razumevanja i kvaliteta odgovora
 vodimo računa da li je opšti pojam relevantan za dati
par (pr. voće ili hrana)
 maksimalni broj bodova: 30
Sličnosti – analiza i tumačenje
 Povišenje postižu inteligentne osobe sa apstraktnim nivoom
konceptualizacije.
 Sniženje može da ukaže na slabije kapacitete (a kada je
izrazito i na mentalnu retardaciju). Tada ispitanik ima
problem da pronalazi sličnosti i spontano nudi razlike između
pojmova. Osobe kod kojih je došlo do propadanja usled
organskih razloga daju većinom odgovore na konkretnom
nivou, ali ređe nude razlike.
 Sniženje može da se javi i u okviru depresivnog
funkcionisanja usled smanjene inicijative i produkcije
ispitanika.
 Test dobar pokazatelj ispitanikove strategije suočavanja sa
poteškoćom i neuspehom.
Brojevi i Aritmetika

 brojevi - sastoje se od serija ponavljanja brojeva

unapred i unazad;
 aritmetika – 14 zadataka;
 subtestovi na poremećaje (nepostojani testovi)
 u njihovoj osnovi leže funkcije pažnje i koncentracije
 Brojevi – pažnja, Artimetika – koncentracija,
elastičnost mišljenja
 osetljivi na ment. zaostalnost (posebno brojanje
unazad), indikativni za organicitet
Brojevi - uputstva

 pazimo da prilikom zadavanja brojeva ne

poremetimo aktivnu perceptivnost (razmaci
od 1 sekunde)
 pratimo da li se ispitanik oslanja samo na
pažnju ili na neke druge procese (npr.
mnemotehnika)
 prekidamo nakon neuspeha u oba pokušaja
iste serije
Brojevi - ocenjivanje

 svaka serija se ocenjuje sa

 2 boda za uspeh u oba zadatka istog niza
 1 bod za jedan zad. istog niza
 0 bodova za neuspeh na oba zad. istog niza

 maksimalni broj bodova 14 za unapred i 14

za unazad
Ponavljanje brojeva – analiza i
tumačenje
 Test koji zahvata sposobnost novog, odnosno mehaničkog
pamćenja.
 Uspeh na ovom testu zahteva efikasnost pažnje, naročito u delu
ponavljanja brojeva unapred. U drugom delu osim pažnje
značajnu ulogu igra sposobnost kratkoročnog odlaganja i
pamćenja materijala (radna memorija), kao i vizuelne
organizacije.
 Veoma osetljiv na mentalnu zaostalost i na organsko propadanje.
 Izrazito je osetljiv i na anksioznost.
 Povišenja ukazuju na emocionalnu stabilnost i efikasnost, dobro
očuvanu pasivnu pažnju i mentalnu fleksibilnost.
Aritmetika
 Test koji u odnosu na ponavljanje brojeva više
zahteva aktivnu pažnju, odnosno koncentraciju.
 Takođe uključuje neposredno pamćenje i
manipulaciju verbalnim i numeričkim konceptima.
 Osetljiv na uticaj anksioznosti, ali manje nego
ponavljanje brojeva (zato što je više pod
kontrolom volje).
 Retko je snižen u odnosu na ponavljanje brojeva
i onda može da ukaže na emocionalnu
zaravnjenost i misaonu rigidnost.
 Osetljiv na organsko propadanje.
Aritmetika - ocenjivanje

 1 bod za svaki ispravni odgovor u

predviđenom vremenu PLUS dodatni bodovi
za brzinu kod zadataka od 11 do 14
 za svaki zadatak je predviđena vremenska
granica, a merenje počinje nakon poslednje
pročitane reči zadatka (ako ponavljamo
zadatak, to ulazi u vreme)
Rečnik
 test koji meri kvalitet i način misaonog
funkcionisanja preko verbalnih simbola
 pod uticajem ranog iskustva (nivo konceptualizacije,
rigidnost mišljenja) ukazuje na kvalitet neformalnih i
formalnih edukativnih podsticaja kao i na
sposobnost učenja ispitanika
 test koji je najviše zasićen “g” faktorom i koji je
najmanje osetljiv na ometajuće faktore – stoga se
često uzima kao još jedan od indikatora
premorbidnog funkcionisanja ispitanika
 uspeh na testu odražava sređenost, preciznost i
efikasnost mišljenja, kao i stepen informisanosti i
verbalne fluentnosti
 Koristan za kvalitativnu analizu zbog mogućnosti
uočavanja idiosinkratičnog definisanja realnosti.
Rečnik - ocenjivanje

 maksimalni broj bodova je 80 (40 zadataka

puta 2 boda)
 opšti kriterijumi za ocenjivanje su dati u
priručniku str.40
 odgovori ispitanika se beleže doslovno u
formular ili zapisnik
 prekidamo nakon 5 uzastopnih promašaja
Neverbalna serija
subtestova

opis i predmet merenja,

zadavanje i ocenjivanje,
analiza i tumačenje
Dopune (nedostaci na slikama)

 test vizuelnog prepoznavanja – zahteva

sposobnost vizuelne organizacije i
koncentracije
 podrazumeva i sposobnost razlikovanja
bitnog od nebitnog, kao i oslanjanje na staro
znanje i iskustvo (postojan test)
 spada u najlakše subtestove VITI-ja
Dopune – zadavanje i ocenjivanje

 instrukcija: Sada ću vam pokazati redom slike.

Svakoj slici nedostaje jedan važan deo. Pogledajte
sve slike redom i recite šta je na svakoj izostavljeno.
 pomoćna intervencija koja je dozvoljena samo
jednom: da, ali koja je najvažnija stvar koja
nedostaje?
 maksimalno vreme izlaganja slike je 20 sekundi
 prekidamo nakon 5 uzastopnih neuspeha
 ocenjivanje: svaki ispravan odgovor vredi 1 bod
Dopune – analiza i tumačenje

 nije naročito osetljiv na anksioznost, kao ni na

organsko propadanje
 sniženje može da ukaže na niske kapacitete, ali i
na preterano obraćanje pažnje na detalje u
okviru opsesivne intelektualizacije ili u okviru
paranoidne perceptualne živahnosti
 povišenje se javlja kod obrazovanih i inteligentnih
koji ne pokazuju poremećaj koncentracije;
povišenje kod “preopreznih” i paranoidnih
Strip
 po Veksleru – (drugi) test socijalne inteligencije, povezan
sa interpersonalnom razmenom
 podrazumeva sposobnost planiranja i anticipacije
 oslanja se u izvesnoj meri na sposobnost percepcije,
mereći shvatanje situacije u celini i njeno plansko i
sistematsko rešavanje (sposobnost sekvencijalne analize i
perceptualne organizacije)
 uključuje sposobnost misaonog planiranja i anticipiranja
događaja kao i efikasnost rešavanja socijalnih problema
 paralela strip-shvatanje: strip više uključuje sposobnosti
primene znanja UNUTAR socijalne situacije
(razumevanje socijalne situacije i relacija među ljudima)
Strip – tumačenje i analiza
 za našu populaciju relativno težak test zbog vrste
materijala (pad se javlja i kod ispitanika bez remetećih
faktora)
 nije pod uticajem situacione anksioznosti
 Sniženje na testu može da ukaže na prisustvo
intelektualizacije kao mehanizma odbrane i na
mentalnu rigidnost (niži IQ, seoska populacija,
starije osobe, nizak obrazovni nivo); može biti
indikator sociopatskih tendencija
 Povišenje je prilično pouzdan znak da se radi o
premorbidno dobrim kapacitetima (ali nije garancija
visoke socijalne inteligencije!)
Strip – zadavanje i ocenjivanje
 materijal – 9 serija sličica na kojima su prikazani segmenti priča;
zadaci su gradirani po težini
 zadatak ispitanika je da poređa slike (unutar vremenske granice)
tako da se iz redosleda može pročitati smisaona priča –
poređajte ove slike po redu tako da odgovaraju priči
 kartice se postavljaju pred ispitanika prema unapred definisanom
rasporedu (označeno brojevima)
 u prvom zadatku su dozvoljena dva pokušaja
 ocenjivanje:
 u 1. zadatku – 2 poena za uspeh u prvom pokušaju i 1 za uspeh
u drugom pokušaju
 zadaci od 2. do 9. – 2 boda za “ispravan raspored” i 1 za
“prihvatljiv” redosled
Sklapanje figure (sklop)
 meri vizuelno-motornu koordinaciju
PRODUKTIVNOG TIPA (ispitanik ne radi po modelu
već produkuje rešenje)
 u osnovi ovog subtesta su vizuelna organizacija i
motorno izvršenje koji se međusobno smenjuju i
imaju različitu ulogu u zavisnosti od težine zadatka:
 lod lakših zadataka ispitanik se oslanja na percepciju koju
prati motorno izvršenje
 kod težih zadataka ispitanik će retko odmah shvatiti koji je
predmet u pitanju nego će ga motorno izvršenje navesti na
ideju, tj. vizuelna percepcija prati motorno izvršenje
 koristan i zbog mogućnosti praćenja načina
rešavanja problema i reakcija na prepreke ili na
greške
Sklop - ocenjivanje
 4 kompleta figura
 instrukcija: nakon što sklonimo zaklon od delova
poređanih prema šemi definisanoj u priručniku –
“Ako sastavite ove delove na ispravan način (kako
treba) oni će nešto predstavljati. Hajde, sastavite ih
što brže možete. Javite mi kad završite.”
 ocena za svaki zadatak jednaka je broju ispravno
složenih delova, PLUS dodatni bodovi za brzinu kod
uspešno rešenih zadataka (samo ako su rešenja
celovita)
 dobija se poen za svaki sklopljeni deo nezavisno od
celine, čak i ako učinak deluje “ispreturano”
Sklop – analiza i tumačenje
 sniženja - pod visokim uticajem anksioznosti
(anksiozna oštećenja koncentracije); kod
depresivnih (motorna usporenost ne prati vizuelnu
organizaciju); neurastenija; ugrožena sposobnost
planiranja; izražen poremećaj u formiranju pojmova
(ne shvata se celina)
 pod velikim je uticajem anksioznosti, tako da
ispitanici koji su anksiozni u samoj test situaciji
mogu da imaju sniženje
 sch i shizoidni mogu postići slabiji rezultat (zbog
njihove smanjene sposobnosti baratanja konkretnim
materijalom)
 povišenja – kod osoba normalne inteligencije
Kosove kocke (mozaik)
 meri vizuelno-motornu koordinaciju
REPRODUKTIVNOG TIPA (ispitanik radi po
modelu)
 oslanja se na funkcije analize i sinteze (apstraktnog
materijala)
 spada među testove otpornije na uticaje faktora
afektivnog tipa, pažnje i koncentracije (postojan test)
 koristan za posmatranje procesa rešavanja
problema (personalne karakteristike ispitanika, način
rešavanja problema, reakcije na neuspeh i uspeh,
impulsivnost, neodlučnost, rigidnost, bojažljivost,
(ne)postojanje plana i sl.)
Kocka mozaik - ocenjivanje
 odgovor je neuspeo ako ispitanik konstruiše
neodgovarajući mozaik ili prekorači vremensku
granicu
 kod prva dva zadatka dozvoljavamo prekoračenje,
zaustavljamo i dozvoljavamo drugi pokušaj
 rotacija od 30 stepeni i više se smatra neuspehom
(prvi put intervenisati)
 bodovi se dobijaju za ispravna rešenja PLUS
dodatni bodovi za vreme na zadacima od 7-10
 prekidamo nakon tri uzastopna neuspeha
 maksimalni broj bodova je 48
Kocke – interpretacija povišenja i
sniženja
 pad se javlja kod depresivnih pacijenata zbog
njihove oopšte usporenosti i slabe inicijative;
osetljiv na prava oštećenja inteligencije,
posebno u okviru psihoorganskog profila
 povišenje se može javiti kod sch i
delinkvenata (u okviru velikog intertestovnog
rastura)
 povišenja se javljaju kod osoba normalne i
superiorne inteligencije
Šifra

 test grafomotorne sposobnosti i vizuelno-

motorne organizacije
 uključuje vizuelnu, motornu aktivnosti i
procese učenja i pamćenja
 meri asocijativnu elastičnost mišljenja,
učenje, pamćenje i brzinu mentalnog
reagovanja
 za kvalitativnu analizu: ambicija brzine i
ambicija kvaliteta
Šifra - ocenjivanje

 vreme dozvoljeno za rad je 90 sekundi

(“prekinite”)
 dobija se po 1 bod za svaki ispravan ajtem, a
10 ajtema za vežbu ne ulaze u ocenu
Šifra – analiza povišenja i sniženja

 inteligentniji brže rešavaju test (nauče znakove)

 osetljiv na opsesivnu pedanteriju, neodlučnost
opsesivnih – osetljiv na impulsivnost (ambicija
brzine) i anksioznost
 osetljiv na probleme trajnijeg duševnog napora -
problem u rešavanju ovog subtesta imaju takođe i
depresivni i stariji ispitanici; posredno ukazuje na
generalno slabiju motivaciju
 osetljiv na psihoorganska oštećenja - kod
psihoorganiciteta je prisutan mišićni tremor i
grafomotorni nemir
 kod psihotičnih nailazimo na bizarne reprodukcije