ŠKOLSKI NEUSPEH

Uzroci, posledice, prevencija

 UVOD
 Školski neuspeh je kompleksan I višeznačan pojam jer
se odnosi kako na obrazovni rezultat u okviru
pojedinih nastavnih predmeta,tako i na ponasanje
učenika,stavove,uverenja i formirani sistem
vrednosti.

 U najširem smislu,pod ovim pojmom može se

smatrati opadanje postignuća u učenju i pad
određenog nivoa znanja,što može biti posledica:

1. razvojnog nivoa učenika

2. sredinskih faktora
 Postoje 3 grupe faktora kojima se označavaju uzroci
neuspeha:
1. Faktori koji proizilaze iz porodičnog okruženja deteta
2. Školsko okruženje
3. Lične karakteristike pojedinca

 Bilo koji od navedenih faktora sam za sebe ne stavlja

decu u rizik,ali ako je više faktora prisutno,postoji
znatna verovatnoća da ce učenik biti neuspešan u
školi.
 Siromaštvo kao značajan indikator potrebe menjanja
položaja ugrožene dece u okvirima
institucionalizovanog obrazovanja.
 SIROMAŠNO DETE U ŠKOLI
 Faktor siromaštva zajedno sa drugim faktorima rizika povećava
negativno delovanje da dečji kognitivni razvoj.

 Objašnjenje procesa prenošenja uticaja siromaštva na dečji razvoj

može se sagledati iz 2 modela:

1. Model finansijskog kapitala-probleme u obrazovanju vidi u

nedostatku materijalnih sredstava,kojima bi se deci obezbedio
materijal za kognitivne aktivnosti.
2. Model porodičnog stresa-ekonomske teškoće čine roditelje
depresivnim,umanjuju njihovu sposobnost za interakciju sa decom.

 Utvrđeno je da siromaštvo u adolescentnom uzrastu ima slabije

efrekte nego u ranom detinjstvu.
 Domaća i strana istrazivanja ukazuju da postoji značajna
povezanost kvaliteta škole kao vaspitno-obrazovne institucije sa
postignućima učenika.

 Škola ima društvenu odgovornost da svakom učeniku obezbedi

podršku i uslove neophodne za svestrani i celoviti razvoj
njegove ličnosti.

 Međutim,istraživanja ukazuju da školska sredina može biti

faktor za dalju intelektualnu i socijalnu marginizaciju siromašne
dece.Na taj način,škola podstiče socijalnu i ekonomsku
nejednakost.
 Studije pokazuju da učenici ne vide podršku nastavnika kao
dovoljnu za efikasno učenje,već traže pomoć roditelja ili drugih
osoba iz vanškolske sredine.

 Jedna od najznačajnijih funkcija obrazovanja je da svoj deci pruži

jednake šanse za razvoj,kao i da smanji razlike među njima,koje
nastaju zbog nejednako podsticajnih uslova u porodici.
 OBRAZOVANJEM PROTIV
SIROMAŠTVA
 Siromaštvo je teško povezano sa obrazovanjem.
 Države preuzimaju 2 vrste mera:

1. materijalna pomoć i podrška

2. Organizovanje kompenzatorskih programa

 Rad sa roditeljima i obezbeđivanje kvalitetne nastave za

učenike.

 Postoje i predškolski programi namenjeni podršci razvoju

siromašne dece, oni pojačavaju kognitivni , socijalni i fizički
razvoj dece.
 KAKO SMANJITI SIROMAŠTVO?

 Ravnomerno proširivanje mreže predškolskih ustanova

 Povećanje dostupnosti obrazovanja deci iz ugroženih grupa

 Usavršavanje nastavnika za rad sa rizičnim grupama dece

 Dodeljivanje stipendija i kredita

 Besplatni udžbenici

 itd.
 Nastavnici su jedan od najvažnijih činilaca u procesu
obrazovanja i vaspitanja mladih.

 Često su jedina pouzdana osoba siromašne dece.

 Uloga im je da pruže socijalnu, pedagošku i emocionalnu

podršku, da imaju osetljivost i razumevanje.

 Najveći je uticaj nastavnika na razvoj ukupne intelektualne

delatnosti učenika (veština, strategija i navika, intelektualnih
vrednosti, …)
 Bitno je da gradivo prilagode kapacitetima i mogućnostima
dece.
 Realizacija odgovarajućeg sistema pedagoških mera.

 Važno je obezbediti povoljnu klimu za školski rad i učenje i

pozitivne interpersonalne odnose
 ČEMU SVE PRIBEGAVAMO KAKO
BISMO REŠILI PROBLEM
PONAŠANJA I RAZVOJA SIROMAŠNE
DECE?
 Oslanjamo se na kapacitete i pozitivne osobine učenika,
prihvatanje i ohrabrenje kako bi izgradili pozitivnu sliku o sebi i
osećali se prihvaćenim i sigurnim.

 Angažovanje roditelja za različite oblike saradnje sa školom je

najbitnija pedagoška mera, a uključuju se pomoću raznih školskih
i vanškolskih aktivnosti.
 ODLIV MOZGOVA
 Sve je učestalija pojava da studenti, stručnjaci i naučnici teže da
napuste svoju zemlju, a reč je o ekonomski nerazvijenim
zemljama.

 Odliv mozgova je svojevrsni vid neopravdanog produbljivanja

razlika izmedju razvijenih i manje razvijenih zemalja u
ekonomskom, tehničko – tehnološkom, kulturnom i političkom
pogledu.
 Nejednaki nivoi razvoja pojačavaju neprijateljstva, podozrenja ,
frustracije, napetosti , odbacivanja i siromaštvo.

 Nerazvijene zemlje malo šta preduzimaju kako bi sprečile ''odliv

mozgova''.

 ŠTA PREDUZETI DA SE OVO SPREČI?

 Brže zapošljavanje, stipendije, specijalizacije, usavršavanje, veće

plate, stanovi, naučna razmena, stvaranje uslova za
napredovanje itd.
 EFIKASNA ŠKOLA
 Glavni cilj obrazovanja je da ostvari što bolji kvalitet , a proizvod
na osnovu koga se procenjuje kvalitet su postignuća učenika.
 Pitanje uspešnosti procesa obrazovanja 20. veka:

 Ovo pitanje prerasta u istraživanja zasnovana na holističkom

pristupu, fokus se pomerao na povezanost nekih složenijih,
višedimenzionalnih konstrukata (afektivne crte ličnosti, self-
koncept, stilovi učenja, kognitivne strategije, …)
 Istraživanje o efikasnosti obrazovnog sistema – 1996. god. -
Kolmanova studija:

 Rezultati pokazuju da državne škole nisu u stanju da proizvedu

visoka postignuća kod učenika iz siromašnih sredina, a
porodični uslovi osnovni su razlog neuspeha učenika.
 Istraživanja o poređenju škola koja svoj deci omogućavaju
ostvarivanje visokih postignuća i one koje to ne omogućavaju;
rezultati ukazuju na grupu karakteristika zajedničkih uspešnim
školama i ove karakteristike poznate su kao korelati efektivnih
škola:
1. Jasna zajednička misija škole koja izražava zajedničko razumevanje i
posvećenost zaposlenih ciljevima obrazovanja, prioritetima.
2. Direktor uspešno prenosi misiju škole zaposlenima, roditeljima,
učenicima; nastavici su takođe lideri u ovom delokrugu rada ,
rukovodeći se zajedničkim ciljevima i vrednostima.
3. Školska sredina je uređena, fizički bezbedna i za zaposlene i za
učenike, atmosfera je podsticajna za učenike.
4. Nastavnici najveći deo u učionici posvećuju nastavi i učenju, a
učenici su najveći deo vremena zaokupljeni planiranim
aktivnostima.
5. U školi postoji klima visokih očekivanja koja se prepoznaje u
verovanju i nastojanju da sve učenike dovede bar do minimalne
uspešnosti odnosno do najboljih mogućih postignuća.
 6. Učenici često dobijaju povratnu informaciju o svom napredovanju u
učenju.
 7. Roditelji razumeju i podržavaju misiju škole i imaju mogućnost
da učestvuju i pomažu školi da ostvari svoju misiju.

 Istraživanja faktora uspešnosti školskog učenja za koje je

odgovorna škola potvrđuju listu korelata efektivnih škola.

 2 GRUPE ČINILACA:

 Oni koji učestvuju u kreiranju ukupne školske klime.

 Ona grupa činilaca koja se tiče nastavnog procesa koji će

proizvesti dobre rezultate.
 KOMPONENTE EFIKASNOG
NASTAVNOG PROCESA
 Kako nastavu učiniti što efikasnijom?

 Ovako složen i bitan proces ima oslonce:

 S' jedne strane to su nastavni ciljevi

 S' druge strane struktura aktivnosti učenika u situacijama
učenja.

 Spona koja povezuje ova 2 oslonca je nastavnik, čiji je zadatak

da kreira takvu nastavnu strategiju koja će obezbediti ishode
učenja saglasne postavljenim ciljevima.
 Model trougla:

 Važnost uspostavljanja ravnoteže između 3 aspekta nastave da

bi ona bila uspešna

 Ključni akteri nastavnog procesa:

 Učenici
 Nastavnici

 Psihologija efikasne nastave:

 Opšti princip uspešnosti nastave povezan je sa veštinom

nastavnika da uskladi gradivo, njegovu težinu, metode rada na
času i brzinu napredovanja sa individualnim karakteristikama
učenika.
 UTICAJ SARADNJE
PORODICE I ŠKOLE NA
SOCIJALNO PONAŠANJE I
ŠKOLSKO POSTIGNUĆE
ČOVEKA
 Porodica - osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost
razvija i formira.

 Škola – predstavnik institucionalnog vaspitanja i obrazovanja.

 Saradnja sa roditeljima i njihovo uključivanje u proces učenja

jeste jedna od vodećih ideja savremene reforme školstva
 Svoja iskustva u međusobnim odnosima u porodici dete, u
većoj ili manjoj meri, generalizuje na odnose u kojima će se
naći u toku svog života.

 Preventivni rad zahteva što raniju intervenciju, dodatnu

edukaciju nastavnika i motivisanje roditelja za saradnju.

 Uticaj mezosistema na razvoj deteta:

 Odnosi u jednom mikrosistemu – porodici – mogu uticati na

odnose u drugom mikrosistemu – vršnjačkim grupama – ili se
odraziti na uspeh u učenju.
 4 opšta tipa veze između porodice i škole:

1. Učešće u više okruženja (dete provodi vreme i kući i u školi)

2. Indirektne veze (dete je posrednik roditelja i nastavnika)

3. Komunikacija između okruženja (npr. roditeljski sastanak)

4. Znanje o drugom okruženju (npr. kad roditelj obaveštava

nastavnika o nekom događaju u porodici)
 SOCIJALNO PONAŠANJE DECE
 Socijalizacija dece u porodici je dvosmerni proces:

 Uticaj roditelja/drugih članova na dete

 Uticaj deteta na roditelje

 Veličina porodice je u direktnoj vezi sa interakcijom u porodici

 Porodica je za malo dete model društva – dete svoja prva

iskustva u porodici generalizuje/prenosi na druge ljude i
odnose u toku života.
 Dečiji izbor identifikacije i njegova prilagođenost društvu pod
uticajem su odnosa između oca i majke.

 Stroga disciplina – neprijateljski stav prema roditeljima i

okruženju.

 Neadekvatna disciplina – razvija kolebljivost, nesigurnost.

 Naglašena briga/ maženje – formira sebičnost, osetljivost.

 Posesivnost roditelja – formira kdo deteta nedostatak

inicijative i zavisnost od drugih.
 Skladna porodična atmosfera podstiče socijalnu ekspanzivnost
mladih i doprinosi njihovom povezivanju sa vršnjacima.

 Oni sa problemima u odnosu sa roditeljima češće dolaze u sukob

sa prijateljima.

 Najčešće nepopularna deca potiču iz porodica sa defektnim

odnosima između članova, uključujući tu i dete.

 Učenici višeg sociometrijskog statusa:

 Veći stepen prihvaćenosti od strane grupe
 Bolji uspeh u školi
 Viši IQ i socijalna inteligencija

 Učenici nižeg sociomet. statusa pokazuju suprotne pojave.

 ŠKOLSKO POSTIGNUĆE

 Porodične determinante školskog postignuća učenika:

 Socioekonomski status porodice

 Obrazovni nivo roditelja (posebno majke)
 Veličina/sastav porodice
 Emocionalni odnosi među članovima porodice
 Angažovanje roditelja u aktivnostima škole

 Postoji veza između socioekonomskog statusa porodice i

školskog postignuća.
 Nedostatak jednog roditelja predstavlja ozbiljnu smetnju za
normalno funkcionisanje porodice, što utiče na detetov uspeh.

 Samohrana majka sa niskom zaradom, siromašno domaćinstvo

i odsustvo aktivnog učešća oca u procesu vaspitanja deteta
faktori su koji često proizvode loše školsko postignuće.

 Faktori koji negativno utiču na kognitivni razvoj i školsko

postignuće učenika:

 Nepovoljni govorni obrasci u porodici

 Deca iz manje podsticajnih sredina nemaju iskustva o sredini
 Deca iz takvih sredina imaju manje mogućnosti rešavanja misaonih
problema
 Slaba komunikacija dece i odraslih u socio-kulturno nerazv. sredini
 Deca iz demokratskih, otvorenih porodica pokazuju viši IQ od
dece poreklom iz autoritarnih porodica.

 Uključenost roditelja u obrazovni proces deteta je bitan faktor

školskog postignuća deteta.
 Veći stepen uključenosti prozvodi bolji uspeh dece
 Niži stepen daje suprotno.

 Autoritativni stil interakcije utiče pozitivno na kognitivnu

kompetenciju

 Kritička, direktivna – autoritarna interakcija usporava i umanjuje

napredak u kognitivnom razvoju deteta.

 3 stila vaspitanja: Autoritarni, Permisivni, Autoritatvni.

 PREPORUKE ZA USPEŠNU
KOMUNIKACIJU PORODICE I ŠKOLE
 Roditelji moraju biti upoznati sa ciljevima i programom
obrazovnog procesa u školi.

 Neophodan je sistem trajnog ’’fidbeka’’ kako bi se pratio

napredak u vaspitno – obrazovnom procesu.

 Za nastavnika je bitno da:

 Predloži i pripremi domaće zadatke čiji rad nadgledaju roditelji
 Informiše roditelje nedeljno o napredovanju učenika
 Postigne visok stepen usaglašenosti sa roditeljima
 Izbegava kritiku i etiketiranje učenika kao ’’glupog’’ itd.
 Zajedničko planiranje i sprovođenje odluka, postojanje istih
normi ponašanja i zajednički prihvaćeni ciljevi od izuzetnog su
značaja za optimalni razvoj deteta.

 Predlažu se redovne posete porodici od strane školskog

pedagoga/psihologa.

 Reagovanje na problem mora biti blagovremeno, razumno i

objektivno.
 Opasno je čekati da se problem uveća pre nego što se reaguje.

 Nastavnik mora imati u vidu vaspitno znanje i metode

roditelja.

 Mora biti spreman da sluša roditelja i bude zainteresovan za

njegov problem.
 Prisustvo empatije je ključno.

 Neverbalna komunikacija je važan deo razgovora.

 Predlaganje gotovih rešenja nekog problema opasno je iz 2

razloga:

1. Ako prihvaćeni predlog nije dao željene rezultate, nezadovoljni

roditelj pripisuje krivicu nastavniku.

2. Ako je ishod pozitivan, lako se stvara zavisnost prilikom rešavanja

drugih problema.
 Neka od pravila uspešne komunikacije nastavnik – roditelj:
1. Nastavnik mora slušati roditelja pažljivo

2. Odsustvo bilo kakvog vrednosnog procenjivanja onoga što

roditelj govori.
3. Odsustvo odobravanja ili osporavanja.

4. Pozitivan stav prema roditelju.

5. Razumevanje i otvorenost za saradnju.

6. Ne ispoljavati autoritativnost.

 Bitna je popularizacija pedagoško – psiholoških znanja među

roditeljima i obuka nastavnika u oblasti komunikacione
kompetentnosti.
 NASTAVA I INDIVIDUALNE
OSOBENOSTI UČENIKA
 Najvažnija pitanja u proučavanju sticanja znanja u nastavi su:
1. Od čega počinje
2. Kako teče individualni razvoj dece
3. Kojim tempom

 Sticanje znanja u nastavi je dinamičan proces koji se odvija u

interakciji aktivnog učenika i školske sredine, koja je
promenljiva.

 Sve je prisutnija zabrinutost zbog toga što škole ne obrazuju

decu na pravi način. U pitanju je nedostatak znanja iz osnovnih
predmeta.
 U toku školovanja se ne vodi dovoljno računa o individualnim
osobenostima učenika.

 Nijedna od postojećih metodika ne bavi se metodama koje

uzimaju u obzir individualne potrebe učenika.

 Individualizacija nastave odvija se tako što, zavisno od uspeha,

učitelj planira vrstu zadataka i tempo napredovanja.

 Tako ne vodi računa samo o rezultatu već i o procesu sticanja

znanja.
 Treba obratit pažnju na učenike sa teškoćama u učenju i
praćenju nastave.

 Gleda se stepen izdržljivosti nervnog sistema – deca sa slabim

nervnim sistemom brže troše rezerve snage.

 Promena delatnosti za ovu decu nije odmor već dodatno

naprezanje.

 Vole kontinuiran, isplaniran i postepen

rad.
 Deci sa inertnim nervnim sistemom potrebno je znatno više
vremena i drugačiji pristup.

 Ona u početku rade po uputstvima a posle se osamostaljuju.

 Za njih je individualni način rada efektivniji pristup

 Postižu iste rezultate kao i druga deca ali im je potrebno više

vremena jer rade svojim tempom.

 Frontalni metod i jedinstven tempo rada na času je glavni razlog

njihovog neuspeha.
 Preporuka nastavnicima:

 Uključivanje učenika u pripremu zadataka (stvara pozitivan

odnos)

 Neophodno je formiranje samostalnog učenika u procesu

učenja
 Veliki značaj ovde imaju domaći zadaci.

 Ovakvo angažovanje je naročito važno na mlađim uzrastima.

 Sve je prisutniji zahtev da se stvore uslovi za podučavanje

učenika sa pedagoškim i psihološkim osobenostima.
 Tu dolazi i faktor porodice, pa se pokazalo da je zaostajanje u
postignuću povezano sa materijalnom i kulturnom
depriviranošću porodice.

 2 nivoa izučavanja uzroka uspeha/neuspeha:

1. Teorijski
2. Praktični

 Konkretni uzorci zaostajanja se ne moraju poklapati sa opštim.

 Dete se u odnosu na spoljašnje uticaje ponaša kao individua, te

ne mora reagovati na očekivani način.
 UČENICI SA RAZVOJNIM
SMETNJAMA U NOVOJ ŠKOLI
PO MERI DETETA
 Reformisani vaspitno-obrazovni sistem bi trebalo da poseduje
sledeće karakteristike:
 Fleksibilnost
 Mnogo opcija prilagođenih potrebama učenika sa razvojnim smetnjama
 Ne samo sticanje znanja, već i sposobnosti i veština za svakodnevni
život
 Polazak od potencijala koje dete ima, a ne od onoga što nema ili što je
slabije razvijeno
 Poštovanje dostojanstva i razlika
 Nema predrasuda i negativnih stavova
 Predlaže se model koji se smatra primerenim našim uslovima i
postojećim resursima u ovoj oblasti.

 Resursi kojima raspolažemo, a koji se mogu iskoristiti i

modifikovati za potrebe novog reformisanog obrazovnog
sistema jesu:

 Defektolozi

 Sistem specijalnih škola

 Psihološko-pedagoške stručne službe

 Komisije za razvrstavanje učenika ometenih u razvoju

 Predloženi model ima svoju vertikalnu (linearnu) i horizontalnu
(razgranatu) dimenziju.

 Vertikalna dimenzija je organizovana u skladu sa uzrastom,

sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da sistem
kontinuirano povezuje nivoe od predškolskog obrazovanja, pa
sve do obrazovanja odraslih osoba.

 Horizontalna dimenzija omogućava tri generalne opcije i

unutar njih mnoge modalitete. Opcije su: inkluzivno
obrazovanje, delimično inkluzivno obrazovanje i specijalno
obrazovanje.
 INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

 Podrazumeva potpuno uključivanje učenika sa posebnim

potrebama u odeljenje sa ostalim učenicima uz mogućnost da
mu se pruži dodatna podrška u različitim vidovima.
 DELIMIČNO INKLUZIVNO
OBRAZOVANJE
 Ova opcija ima dve osnovne varijante:

 Posebna odeljenja pri redovnim školama koja ne bi bila

svedena samo na fizičku egzistenciju paralelno uz redovna
odeljenja, već bi se organizaciono obezbedilo zajedničko
učestvovanje u nastavi sa ostalim učenicima iz pojedinih
predmeta

 Zajednička nastava sa vršnjacima iz susedne redovne škole

 Individualni kombinovani obrazovno-rehabilitacijski

kurikulumi
 SPECIJALNO OBRAZOVANJE

 U specijalnim školama zadržalo bi se za one učenike koji imaju

tako teške ometenosti da im je potrebna izuzetno velika
podrška i tesna povezanost obrazovanja i rehabilitacije.

 Tri osnovna paralelna sistema treba da budu tako

kompatibilni, koordinisani, elastični i fleksibilni da
omogućavaju lak prelazak iz jednog u drugi, u oba smera.
 Bitan preduslov za uvođenje novog modela obrazovanja
podrazumeva i traži temeljnu pripremu u obliku dopunskog
obrazovanja nastavnika, učitelja, vaspitača i stručnih saradnika
u redovnom obrazovnom sistemu o posebnim potrebama ove
dece.

 Drugi bitan preduslov jeste rad na izgradnji tolerancije,

pozitivnih stavova i eliminisanju predrasuda prema ometenosti.