Гимназија ‘’Бора Станковић ’’

Ниш

Матурски рад из историје

Пацифички фронт у Другом

светском рату

Ментор: Ученик:
Владана Петровић, проф. Драган Мицић IV2

Ниш, Мај 2017.

 САДРЖАЈ
1. Увод ......................................................................................3
2. Историјски узроци рата на Пацифичком фронту .............5
3. Рат кроз хронолошке догађаје ..........................................6
3.1. Година 1937. ...........................................................6
3.2. Година 1938. ...........................................................7
3.3. Година 1939. ...........................................................8
3.4. Година 1940. ...........................................................9
3.5. Година 1941. ..........................................................10
3.5.1. Напад на Перл Харбор .............................12
3.6 Година 1942. ...........................................................15
3.6.1. Прве америчке операције на Пацифику..16
3.6.2. Први јапански порази ...............................16
3.6.3. Битка код Мидвеја ....................................17
3.6.4. Гвадалканалска кампања .........................18
3.7. Година 1943. ..........................................................19
3.7.1. Од острва до острва................................20
3.7.2. Борба за Бугенвил...................................21
3.7.3. Битка за Гилбертова острва ...................22
3.8. Година 1944. ..........................................................23
3.8.1. Борбе за Маршалова острва .................24
3.8.2. Битка за Маријанска и Палау острва ....25
3.8.3. Операције за ослобађање Филипина ..26
3.9. Година 1945. .........................................................28
3.9.1. Битка за Иво Џиму ................................28
3.9.2. Битка за Окинаву ..................................29
4. Пут ка Јапанској капитулацији ........................................30
4.1. Камиказе ..............................................................30
5. Бацање атомских бомби капитулација Јапана и
завршетак рата ....................................................................31

6. Закључак ..........................................................................34

Литература ...........................................................................35
 1. УВОД

Други светски рат је трајао од 1939. до 1945. године.

У њему је учествовала већина тадашњих држава
света, укључујући и све велике силе, које су
основале два супротстављена војна савеза: силе
Осовине, на челу са Немачком и Савезници, на челу
са СССР, Уједињеним Краљевством и САД. По броју
држава, односно људи који су у њему учествовали,
те броју људских жртава и степену материјалног
разарања, Други светски рат представља највећи
оружани сукоб у историји човечанства, са више од
100 милиона људи који су служили у војсци 30
различитих држава. У виду тоталног рата, водеће
земље учеснице су ставиле све своје економске,
индустријске и научне могућности у службу ратних
напора, бришући разлике између војних и цивилних
извора. Рат су обележиле масовне смрти цивила,
укључујући и холокауст и једини пример употребе
нуклеарног оружја у рату, што је за последицу
имало смрт од 50 до 75 милиона особа. Тај број
ставља Други светски рат у најсмртоноснији рат у
људској историји.
На Пацифичком фронту сукоби су почели у Азији
избијањем Другог Kинеско-Jапанског рата, 7. јула
1937. године. Окончани су бацањем атомских
бомби на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6
и 9 августа 1945., што је узроковало безусловну
капитулацију Јапана 2. септембра 1945. и крај
Другог светског рата.

Пацифички фронт у Другом светском рату

3
Драган Мицић IV-2
Географски приказ Пацифичког
фронта у Другом светском рату

Пацифички фронт у Другом светском рату

4
Драган Мицић IV-2
2. Историјски узроци рата на Пацифичком
фронту

Највећи делови источне Азије, почетком 20. века, били

су под утицајем колонијалних западних држава. То се
огледало и у утицају западне културе, супротно
вишевековној традиционалној култури са Јапанских
осртва. Јапан је тада био велика војна сила, са царем
на челу државе и војске. Официри у Јапанској војсци,
заједно са Јапанским племићима, поведени успесима
нацистичке Немачке желе промене и доминацију
Јапана у том делу света, па се оснива покрет познат као
Паназијатизам. Још пре званичног почетка Другог
светског рата, Јапан је почео инвазију на суседне
земље.
Кина је са својим великим природним богатствима
увек била Јапанска интересна зона. Излаз из
економске кризе тога доба Јапан види у
територијалном ширењу. Како би задовољио потребе
царства Јапан осваја Кореју, Тајван и велики број
острва Индокине. 1929. године, планирани инциденти
на простору Манџурије доводе до отвореног сукоба
Јапана с Кином стварајући марионетску државу
Манџукуо под јапанском управом.
Након ових војних интервенција и отворених критика
запада, Јапан 1933. године излази из Лиге народа, због
супростављања Уједињеног Краљевства и његових
савезника јапанској империјалистичкој политици. Тим
се чином царска управа, већ преузета од стране војске
кроз функцију председника владе, више не осећа
везаном за уговоре склопљене с другим државама па
наставља да функционише ван ње.

Пацифички фронт у Другом светском рату

5
Драган Мицић IV-2
 3. Рат кроз хронолошке догађаје

3.1. Година 1937.

Инцидент код моста Марка Пола у близини Пекинга,
догодио се 7. јула 1937. Тада су јапански и кинески
војници разменили паљбу, након чега избија Други
кинеско-јапански рат. На подручју Азије то се сматра
почетком Другог светског рата. Кинези обустављају њихов
грађански рат између националиста под вођством Чанг
Кај Чека, вође Куоминтанга, и комуниста под вођством
Мао Це Тунга, и формирају савез против Јапана. Јапанске
снаге крећу даље у напад на Пекинг, који је капитулирао
већ 29. јула, јер им се кинеске снаге нису могле
супротставити. Јапанци настављају напредовање са
севера и југа према средишњој Кини, а кинеска
национална влада Куоминтанга, под водством Чанг Кај-
Шека, 7. августа објављује рат Јапану.
До краја године одвијао се низ борби Јапанаца и кинеских
снага. Кинези су повремено пружали озбиљнији отпор,
али јапанске снаге су биле боље припремљене па је Чанг
Кај-Шек (након јапанског освајања Нанкинга) био
присиљен да премести седиште владе из Нанкинга у
Чонгћинг.

Чанг Кај-Шек, вођа Mao Це Тунг

Куоминтанга

Пацифички фронт у Другом светском рату

6
Драган Мицић IV-2
 3.2. Година 1938.

Након што су преговори о примирју између Кине и

Јапана пропали, Јапанска влада током јануара
доноси одлуку да уништи националну кинеску
владу почевши од офанзиве на Вухан, како би
освојила важније железничке станице на северу.
Како би то остварили, Јапанци улазе у битку за
Таиерџуанг У тoј бици, почетком априла 1938.,
Кинези остварују своју прву озбиљну победу.
У априлу у Јапану ступа на снагу Закон о
мобилизацији, па се цела држава окреће ка
милитаризму и ефикаснијем вођењу рата.
Противник даље ескалације сукоба и бивши
генерал, Угаки Казушиге, постаје министар спољних
послова Јапана, што буди наду остатка света у
мирно решење јапанског конфликта с Кином.
Уместо да се ситуација смири, долази до спора
Јапана а СССР-ом око Манџурије, што за последицу
има граничне сукобе из којих Совјети излазе као
победници. У другом покушају Јапан ипак у мају
1938. осваја град Таиерџуанг, али је због пораза
срушен мит о непобедивости јапанске војске.

Пацифички фронт у Другом светском рату

7
Драган Мицић IV-2
3.3. Година 1939.
Ова година обележена је борбама - напорима Јапана за
превласт, а Кинези да зауставе противника. Јапанци су
постепено напредовали на фронту, користећи чак и бојне
отрове.
Победом у бици за јужни Гуанши (од 15. новембра 1939. до
25. фебруара 1940.), Јапанци стичу прву значајнију предност,
чиме су пресекли путеве набавке од морске обале према
унутрашњости Кине. Те године амерички министар спољних
послова Колдер Хал два пута позвао јапанског амбасадора у
Вашингтону на разговор, како би упозорио Јапан на страхове
САД-а везане уз "манџуризирање" кинеских острва. Та
упозорења Јапан је игнорисао, и најавио је склапање војног
пакта са Немачком и Италијом у блиској будућности.
Економска будућност Кине зависила је пре свега о испоруци
сировина из колонија Велике Британије и Француске. У то
време је у Европи већ почео Други светски рат па Јапанци
користе ситуацију да како би уценили Велику Британију да
затвори бурмански пут и тиме пресече снабдевање кинеских
трупа. У замену за копнени промет тим путем, амерички
генерал Вилијам Х. Тунер организује доставу робе авионима
преко Хималаја и тако настављају снабдевање Кинеза.

Бурмански пут

Пацифички фронт у Другом светском рату

8
Драган Мицић IV-2
3.4. Година 1940.
Почетком овог рата, САД су пружале подршку Јапану. Због
угрожености америчких нафтних интереса у Кини и након
извештаја о Јапанским ратним злочинима, расположење се у САД
нагло променило па Пацифичка флота Америчке морнарице
добија директиву да се врати у базу Перл Харбор.
У Кини се поново воде жестоке борбе с различитим исходима па
се у једном тренутку обе стране нашле у пат позицији. Јапан је
држао источне делове Кине, док је остатак земље био подељен
између Куоминтанга под Чанг Кај-Шеком и комунистичких снага
Мао Це Тунга. Јапанци у окупираном делу оснивају марионетску
владу за заштиту својих интереса у Кини. Због сарадње са
непријатељем познатим по бруталности према становништву, та
влада постаје омражена.
Током године Јапанци појачавају притисак и на Француску
Индокину па по истеку раније постављеног ултиматума изнуђују
војни споразум с Француском. Тај споразум им омогућује
употребу три аеродрома и слободан провоз трупа кроз Индокину
до Кине. Американци протестном нотом упућеном Јапану
изражавају своје незадовољство овим поступцима.
Дана 27. септембра 1940. Јапан потписује Тројни пакт са
Немачком и Италијом, који већ раније постојећи
антикоминтерновски пакт проширује узајамном војном
подршком. На тај начин јапански цар одбацује неутралност коју је
најавио још 5. септембра 1939. и наглашава своју агресивну
спољну политику, пре свега према Кини. Америчка влада на то
реагује већ 8. октобра, позивајући све своје грађане да напусте
Далеки исток и врате се у домовину, а 23. октобра у потпуности
забрањује извоз авиогорива и гвожђа у Јапан. Истог дана, три
путничка пароброда крећу из Америке према Јапану и Кини како
би евакуисали америчке грађане.

Пацифички фронт у Другом светском рату

9
Драган Мицић IV-2
3.5. Година 1941.
Већ 27. јануара 1941. амерички амбасадор у
Јапану јавља да је из дипломатских кругова
стигла информација да многи извори,
понајвише јапански, говоре о планирању
великог напада на Перл Харбор ако дође до
раскида односа са САД-ом. [1]. У априлу
Амерички председник Рузвелт потписује тајно
наређење, којом се резервним официрима Амерички председник
дозвољава напуштање војске и одлазак у Рузвелт

Кину. Разлог је био оснивање америчке

добровољачке аеро јединице познате под
именом "Летећи тигрови". Ова јединица
укључена је 1942. године у ратно
ваздухопловство САД.
Две године након Совјетско-Јапанског
пограничног сукоба, 13. априла 1941., обе
стране потписују споразум о неутралности.
Совјетски Савез је овим споразумом желео
осигурати леђа за случај немачког напада, док
се Јапан није намеравао мешати у Немачко-
Совјетски сукоб (који се у Јапану очекивао).
У мају Јапанци представљају Сједињеним
Америчким Државама предлог мировног
споразума за подручје Пацифика. Предлог је
садржао молбу да САД приволи Чанг Кај-Шека
на мировне преговоре с Јапаном и да
престане да подржава Чангов режим, а за
узврат, обећано је повлачење јапанских снага
из Кине, где би остале само мање окупацијске
јединице. Упркос свему Јапан је желео да
нормализује трговинске односе са САД-ом,
првенствено везано за снадбдевање Јапанске
индустрије сировинама.

Пацифички фронт у Другом светском рату

10
Драган Мицић IV-2
Поред тога, јапански амбасадор је позвао САД да заједно гарантују
Филипинима независност и неутралност, а да би прихватили такав
уговор Американци су затражили од Јапана гаранцију да јапанско
приступање Тројном пакту има искључиво одбрамбени карактер, док
су остале предлоге Јапана искључиво одбили.
Дана 2. јула Јапан мобилише више од милион војника, а влада добива
пристанак Вишијске Француске за окупацију Француске Индокине
(данас Вијетнам, Лаос и Камбоџа), што и спроводи 29. јула. Два дана
касније, САД и Велика Британија објављују забрану извоза за Јапан и
замрзавају његова финансијска средства.
Након објављивања ембарга, Рузвелт захтева од Јапана да се изјасни
о својим намерама. Јапан на тај захтев одговара 6. августа мировном
понудом за подручје Тихог океана, коју Американци одбацују
одбивши и предлог за лични сусрет председника јапанске владе и
Рузвелта. До сусрета није дошло, јер су САД сматрале да је раздор
између интереса две држава превелик и да се у политичким
погледима превише разилазе.
И Јапан с друге стране не удовољава америчким захтевима да
напусти Кину па уместо тога поново нуди своју, донекле измењену,
мировну понуду од 6. августа, коју Американци поново одбијају, што
не доводи до зближавања две стране. Дана, 3. септембра амерички
амбасадор у Токију шаље у Вашингтон телеграм у коме исказује своје
мишљење да је рат у подручју Пацифика неизбежан.
Због ембарга САД-а и Велике Британије, као и одсечености од
испоруке сировина европских савезника, Јапану се рат са САД-ом
чинио једином алтернативом, па јапански парламент 1. децембра
доноси одлуку о насилном ширењу подручја свог утицаја ка југу и
отпочињању рата са САД-ом. За то време је јапански амбасадор и
даље с америчким министром спољних послова водио мировне
преговоре. [3] Како се ситуација заоштравала, Велика Британија је
истог дана ставила све своје снаге на Малајском полуострву у стање
највише војне приправности, док је флота добила наређење да трага
за непријатељским бродовима у водама источно од Сингапура.
Истовремено, Jапански адмирал Исороку Јамамото издаје царској
морнарици следеће наређење:
“Због неопходног самоодржања и самообране, Јапан је достигао
тачку на којој је присиљен да објави рат Сједињеним Америчким
Државама, Великој Британији и Холандији. Врховни заповедник
удружене флоте започеће рат нападом на непријатељску флоту на
Хавајима и уништити је 1. ваздухопловном флотом.”
Пацифички фронт у Другом светском рату
11
Драган Мицић IV-2
3.5.1. Напад на Перл Харбор
Амерички авиони спазили су 2. децембра 12 јапанских
подморница испред обала Индокине које су пловиле према југу,
можда у правцу Сингапура, док истог дана Јамамото даје сигнал за
почетак свих операција.
Два дана касније заповедници савезничких снага на подручју
Пацифика сусрећу се у Манили ради договора о заповедној
сарадњи на Далеком истоку. Истовремено, три јапанске дивизије
биле су у Јужном кинеском мору, на путу за инвазију на Тајланд и
Малезију.

Сви јапански конзулати у САД добивају упутство за уништење

тајних докумената и уређаја за кодирање прослеђено путем
емисије радио Токија реченицом "Хигаши но казе аме" (грубо
преведено: источни ветар, киша). Била је то једна од могућих
реченица за најаву рата са САД-ом. Прислушна станица Холанђана
на Јави ухватила је поруку чије им је значење било познато, па је
информација одмах прослеђена у Вашингтон.
Ни покрети јапанских трупа у Индокини нису прошли неопажено.
Иако су Американци били уверени да су то само јапанске "мере
опреза", Рузвелт 6. децембра упућује јапанском цару дипломатску
ноту у којој говори о "трагичним последицама" последњих
догађаја и изражава наду у одржање мира на пацифичком
подручју апелујући на његову помоћ у спречавању смрти и
разарања у свету. [5] Шпијунска мрежа Јапана јавља, од почетка
1941. године, да је на Хавајима окупљена целокупна америчка
флота. Нападом на Перл Харбор врховна команда одлучује
уништити амерички пацифички војни потенцијал.

Јапанска поморска флота Кидо Бутаи, која је извршила напад на

Перл Харбор, напустила је матичне луке још 27. новембра и
кренула према Хавајима. Напад на америчке бродове у луци Перл
Харбор извршава авио флота Кидо Бутаи 7. децембра 1941.

Пацифички фронт у Другом светском рату

12
Драган Мицић IV-2
Иако је већ неколико година ратовао с Кином, као службени
улазак Јапана у Други светски рат сматра се 7. децембар 1941.
године, дан напада на Перл Харбор. Идућег дана, 8. децембра,
Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Кина
објављују рат Јапану, чиме овај рат постаје део укупних ратних
догађања Другог светског рата. Вођени сопственим интересима,
у рату на Пацифику узимају учешће и Уједињено Краљевство,
Аустралија, Нови Зеланд и Холандија. Поред Јапана,
савезницима су рат објавиле и неке државе које је Јапан
освојио током рата.
После напада на Перл Харбор, Јапанци су били у предности у
морнарици и ваздухопловству што је шокирало десетковане
Американце. Разбуктавањем рата у Европи, Велика Британија је
била присиљена да што више својих снага употреби у борбама
против Немачке и Италије што је Jапанској војсци одговарало
јер је могла наставити са стратегијом изненадних напада.

Пацифички фронт у Другом светском рату

13
Драган Мицић IV-2
Готово одмах након напада на Перл Харбор, Јапанци
нападају луку на Гуаму, острво Вејк (Битка за острво
Вејк) и започињу снажну инвазију на Малајско
полуострво и Тајланд. Већ следећи дан нападају и Хонг
Конг. Неколико дана касније , Британске снаге,
напуштају Хонг Конг услед жестоког бомбардовања и
масивних артиљеријских напада.
Британцима постало јасно да је сукоб у Азији
неизбежан, па шаљу због заштите својих колонија
више бродова у воде Пацифика. Бродови су стигли у
Сингапур 27. октобра и стављени су под
заповедништво адмирала Тома Филипса. Таква флота
креће 8. децембра у Тајландски залив без
ваздухопловне подршке па Јапанци 10. децембра
нападима из ваздуха потапају бојни брод "HMS Prince
of Wales" (на којем гине и заповедник Филипс) као и
борбену крстарицу "HMS Repulse". Тиме су британске
снаге озбиљно ослабљене, јер су све расположиве
поморске и ваздушне снаге Велике Британије биле
ангажоване у борбама у Европи и Африци.
До краја године Јапанци остварују већи део
планираних освајања на подручју Југоисточне Азије.
Освајају Лузон, главно острво Филипина, искрцавају се
на Борнео, на Минданао на југу Филипина, бомбардују
тадашњи главни град Мјанмара Рангун.

Пацифички фронт у Другом светском рату

14
Драган Мицић IV-2
3.6. Година 1942.
Јапанци већ у јануару освајају Рабаул (битка за Рабаул) на
северном делу острва „New Britain“ (данас део Папуе Нове
Гвинеје). За ово освајање окупили су флоту снаге равну оној која је
коришћена за напад на Перл Харбор. Положај ових острва пружао
је изврсно полазиште за даљи продор према јужном и источном
Пацифику.
Ради заштите колонија и свог утицаја у Југоисточној Азији,
савезници оснивају 8. јануара у Сингапуру АБДАЦОМ, заједничку
команду САД, Британије, Холандије и Аустралије чији је задатак да
управља свим копненим, ваздушним и поморским снагама.
Упркос неким мањим успесима (поморска битка код
Баликпапана), снаге АБДАЦОМ-а нису успеле да зауставе Јапанце
који већ у јануару освајају Таракан (битка за Таракан), Тајланд и
Британску Малезију, док се на Јаву искрцавају 2. фебруара.
Схвативши да не располажу са довољном војном снагом,
АБДАЦОМ је 25. фебруара распуштен. Нарочито тежак пораз
Британаца био је завршетак опсаде Сингапура, кад су 15. фебруара
Јапанци заробили око 80.000 британских, индијских и
аустралијских војника.

Предаја америчких и
филипинских војника
у Филипинима (мај
1942.)

Пацифички фронт у Другом светском рату

15
Драган Мицић IV-2
Следи цели низ поморских и копнених битака након којих
Јапанци освајају готово читаво подручје Југоисточне Азије,
бомбардујући 19. фебруара Дарвин, град и луку на северу
Аустралије. Поред тога, упадају и у Индијски океан, а 23.
фебруара једна јапанска подморница испаљује пројектиле на
рафинерију нафте код Елвуда у Калифорнији, што у Америци
изазива страх од јапанске инвазије. У том периоду Јапанска
царска морнарица доминирала је целим пацифичким подручјем.

3.6.1. Прве америчке операције на Пацифику

Од 6. јануара САД почињу са премештањем својих снага из
Атлантика у воде Пацифика. У Паго Паго, главни град Америчке
Самое, пребацују више ратних бродова, а користећи се
Панамским каналом довозе и снаге у људству.
3.6.2. Први јапански порази
Американци у јануару почињу са припремама посебно
дизајнираних бомбардера који би могли доћи до главних
јапанских острва и бомбардовати циљеве у подручју Токија,
Јокохаме, Нагоје и Кобеа. Напад, познат као Дулитлов напад,
изведен 18. априла имао је велики пропагадни утицај али је
проузроковао слабу материјалну штету непријатељу.
Иако се битка у Коралном мору, вођена 7. и 8. маја, завршила без
победе, спречила је даље продирање Јапанаца ка Порт Морсби,
престоници Нове Гвинеје. То је била прва велика поморска битка
између јапанских и америчких носача авиона. Обе стране су
изгубиле по два носача и неколико других бродова.
Истовремено, је ова битка ушла је у историју као прва поморска
битка коју су водили искључиво авионима, а да при томе
бродови својим топовима уопште нису учествовали.

Пацифички фронт у Другом светском рату

16
Драган Мицић IV-2
3.6.3. Битка код Мидвеја
Праћењем јапанског радио преноса, САД су успеле да
индентификују следећи велики циљ јапанског напада,
Мидвеј, па на острва 25. и 26. маја пребацују појачања у
људству, техници и авионима. Америчку морнарицу предводе
адмирали Chester Nimitz, Frank Jack Fletcher и Raymond A.
Spruance, а Јапанску Краљевску морнарицу предводе
адмирали Isoroku Yamamoto, Chuichi Nagumo и Nobutake
Kondo. Долази до одлучујућих битака 4, 6 и 7. јуна у којима су
Јапанци имали на располагању четири велика носача авиона
а Американци само два. Ипак, ову разлику у снагама
надокнадила је стратешка предност коју су Американци
имали због познавања непријатељских планова. Потопљена
су сва четири јапанска носача авиона, изгубљена је једна
крстарица, 322 авиона а погинуло је око 3.057 војника.
Амерички губици били су знатно мањи са по једним
потопљеним носачем и разарачем, 150 уништених авиона и
307 погинулих војника. Због тешког пораза и губитака Јапанци
се после те битке повлаче.

Адмирал Адмирал
Isoroku Chester W. Nimitz
Yamamoto

Амерички носач авиона

„Yorktown“ тоне код Мидвеја

Пацифички фронт у Другом светском рату

17
Драган Мицић IV-2
3.6.4. Гвадалканалска кампања
Искрцавањем 7. августа на Гвадалканалу, највећем острву у
групи Соломонских острва, Американци започињу операцију
„Watchtower“, једну од најжешћих борби с највећим губицима
током рата на Пацифику. Трајала је све до почетка 1943. године
и била још једна прекретница у корист Американаца. Под тим
именом обухваћен је цели низ поморских, али и копнених
битака.
Циљ искрцавања било је подручје јапанске ваздухопловне базе
"Лунга Поинт", најзападније ваздушне базе за подршку
поморским операцијама и угрожавање путева између Америке
и Аустралије, а у досегу ове базе била је и Нова Гвинеја.
Аеродром је заузет већ 8. августа после подне,али су и
следећих неколико месеци за њега вођене жестоке борбе, јер
су Јапанци свом снагом покушавали да поново добију
контролу над њим.
Борбе нису вођене само на копну, него и у водама између
Гвадалканала и острва Саво. Напори Американаца да освоје, а
Јапанаца да задрже Гвадалканал захтевали су бројна појачања
у људству али и опреме и оружја. Резултат је био велики број
потопљених бродова на обе стране што је том месту донело
надимак "Теснац са гвозденим дном". Као решење Јапанци
организују ноћни транспорт опреме и намирница брзим
бродовима, претежно разарачима, који Американци називају
Токио експрес.
Ова кампања сматра се завршеном тек 8. фебруара 1943.
године, када се Јапанци повлаче с Гвадалканала.
У септембру Јапанци настављају с инвазијом на Гилбертова
острва, док савезници освајају делове Нове Гвинеје.

Амерички маринци
одмарају у паузи
битке

Пацифички фронт у Другом светском рату

18
Драган Мицић IV-2
3.7. Година 1943.

Почетком године Американци све успешније дешифрују

јапанске радијске шифре. На темељу дешифрованих порука,
од средине јануара америчке подморнице потапају бројне
мање ратне бродове непријатеља, као што су
разарачи,патролни бродови и танкери. Све чешће се за напад
на веће конвоје Јапанаца шаљу и борбени авиони.
Настављају се борбе за Гвадалканал и почињу борбе за
потпуно ослобађање Соломонових острва (битка за Северне
Саломоне) које су потрајале све до марта 1944. године.
Почетком фебруара, Американци допремају на Гвадалканал
масивна појачања, док Јапанци до 8. истог месеца брзим
разарачима (делом флотилама до 22 разарача) евакуишу са
острва 11.706 војника. У периоду након тога острво је у
рукама Американаца, а поморски пут између Америке и
Аустралије је поново сигуран. Поред тога, Гвадалканал је
постао важно полазиште савезника за операције против
Рабаула, града на острву Нова Британија, главног упоришта
Јапана у јужном Пацифику.
У то време Американаци постижу успехе са подморницама
док у ваздушном простору преузимају превласт. Успешно
америчко радиоизвиђање резултирало је пресретањем
авиона којим је адмирал Исороку Јамамото, врховни
заповедник Јапанске царске морнарице, кренуо у обилазак
јапанске базе на острву Бугенвил (Соломонова острва). Авион
је срушен, а Јамамото је погинуо.
Поред низа мањих, локалних поморских окршаја у којима
углавном побеђују Американци, до средине године догодиле
су се још две значајније битке: битка у Бизмарковом мору и
поморска битка код Командорских острва.

Пацифички фронт у Другом светском рату

19
Драган Мицић IV-2
3.7.1. Од острва до острва
Ради даљњег напредовања у југозападном Пацифику, команда америчке
војске одлучује да заобиђе Рабаул, снажнo Jапанскo утврђење које су
сматрали врло опасним за даљње напредовање у том подручју. Из тога је
произашла операција Cartwheel, припремана од средине јуна различитим
премештањем трупа, а започета готово истовременим искрцавањем на
Рендову, Нову Џорџију (битка за Нову Џорџију), Нову Гвинеју, Бугенвил и
Нову Британију.
При томе су применили стратегију "од острва до острва", [7]утемељену на
заобиласку јапанских утврђених положаја и пресецању њихових путева
снабдевања.
Недуго након америчког искрцавања у залив Кула, искрцавају се и Јапанци
па у ноћи између 5. и 6. јула долази до битке у заливу Кула. Неколико дана
касније Јапанци шаљу Токио експрес у залив па настаје битка код
Коломбангаре. Американци губе овај сукоб па Јапанци на Коломбангару
искрцавају 1.200 војника. Ипак, тај пораз није много утицао на даљи исход
рата, јер су Американци у наставку активности астрво једноставно
заобишли.
У августу исте године Американци без борбе заузимају неколико
јужнопацифичких отока, на којима посебне грађевинарске јединице
(Американци их зову “Sea Bees” - морске пчелице) одмах граде
ваздухопловне базе.
Почетком септембра аустралске јединице, потпомогнуте америчком
ваздушном подршком, искрцавају се на Новој Гвинеји и ослобађају је.
Након капитулације Италије (8. септембра), посаде италијанских бродова
потапају своја пловила како не би пали у руке Јапанаца.
У време евакуисања јапанских трупа с Коломбагаре од краја септембра до
почетка октобра, од америчке ватре гине око 1.000 јапанских војника, али
ипак успевају да повуку са острва око 9.400 војника. У наставку Јапанци
покушавају да евакуишу и војнике са Вела Лавеле али их Американци у
томе спречавају.

Пацифички фронт у Другом светском рату

20
Драган Мицић IV-2
3.7.2. Борба за Бугенвил
Дана 1. новембра искрцавају се три дивизије америчких маринаца на
Кап Торокини на Бугенвилу, на Соломоновим острвима, не наишавши на
отпор Јапанаца. Пред обалом су у заштити биле 4 крстарице, 19
разарача и неколико миноловаца. Јапанци су ваздушним нападима из
Рабаула покушали да нападну бродове али кад то није успело, јапанска
команда покреће једну флоту у смеру Бугенвила која на дестинацију
стиже следеће ноћи. Јапански и амерички бродови се сукобљавају у
битки код залива царице Аугусте, али Јапанци не успевају спречити даље
искрцавање Американаца на Бугенвил.
Јапанци 3. новембра активирају 2. флоту као појачање јединицама у
Рабаул, али је амерички извиднички авиони примећују у Бизмарковом
архипелагу. Након упловљавања флоте у Рабаул, 100 борбених авиона
узлеће с два америчка носача и креће у напад на луку Рабаула. Уз
губитак 10 авиона, успевају да тешко оштете шест јапанских крстарица и
један разарач. Кратко након овог напада, узлеће група америчких
бомбардера и напада Рабаул и поново луку. Још исте вечери Јапанци
повлаче шест крстарица и пет разарача из Рабаула у Трук, снажно
јапанско упориште на Маријанским острвима.
У међувремену Јапанци успевају да у ноћној акцији 7. новембра
искрцају 1.175 војника на Бугенвил, док 9. и 11. новембра Американци
извршавају свој други и трећи талас акције. Због близине Рабаула
(удаљеност Бугенвила и Рабаула износи само 300 км), Американци
оспособљавају јапанске пољске аеродроме на Бугенвиле и користе их
као базу за нападе на Рабаул.
Због америчке офанзиве Јапанци покушавају појачати своје упориште на
Буки, северно од Бугенвила, што 26. новембра 1943. доводи до битке
код рта Ст. Георге. Јапанци тада доживљавају велики пораз, изгубивши
више од половине ангажованих јединица, док Американци нису имали
губитака. То је био крај Токио експреса, јапанских пловидби ради
снабдевања и евакуисања на Соломонским острвима.
Већ од краја децембра Американци почињу са ваздушним нападима на
Рабаул са Бугенвила, а борбе за ово острво трајале су све до почетка
априла 1944.

Амерички маринци на
Бугенвилу

Пацифички фронт у Другом светском рату

21
Драган Мицић IV-2
3.7.3. Битка за Гилбертова острва
На дан напада на Перл Харбор, јапанске снаге нападају и
Гилбертова острва заузимајући их 10. децембра 1941. У
следећих годину дана Јапанци на атолима ових острва
праве јака утврђења служећи им као припрему за напад
на Маршалова острва.
Припреме за значајну битку за Гилбертова острва, чије
кодно име је било "Операција Galvanic", почеле су
десетог, док је сама битка отпочела 19. и трајала до 24.
новембра 1943. (освојен атол Макалин) односно 28.
новембра (освојен и атол Тарава). То су заправо биле две
одвојене битке вођене истовремено на атолима Макин и
Тарава чије су борбе биле врло жестоке. Учествовало је
око 50.000 Американаца и 5.600 Јапанаца, а погинуло је
око 4.300 јапанских и 1.000 америчких војника.
Након тога, Јапанци су претпоставили да ће Американци
своје следеће борбене активности усмерити према
Маршаловим острвима, па су од 19. новембра 1943. више
пута из Трука допремали појачања на ту локацију.
Крајем године догодило се још неколико значајних
битака, бомбардовања и искрцавања Американаца (битка
код рта Сент Џорџ, бомбардовање јапанских положаја на
Кваџалину, операција “Dexterity”). Неке су завршене још
исте године, док су неке настављене и у 1944.

Амерички обрушавајући
бомбардери ‘’Douglas SBD
Dauntless’’, ,операција
“Dexterity”

Пацифички фронт у Другом светском рату

22
Драган Мицић IV-2
3.8. Година 1944.
Американци и даље успешно дешифрују јапанске
радијске кодове, што доводи до успешних нападима
подморница на јапанске конвоје. Подршку често добивају
и од других савезничких авиона који су такође укључени у
потрагу и нападе на конвоје. Том акцијом прекинуто је
снабдевање Маршалових острва.
У јануару Британци појачавају своју источноазијску флоту
у Индијском океану и све чешће, још од децембра
претходне године, нападају јапанске јединице у
Малајском пролазу чиме делимично шире своје
деловање и до Андаманска острва и Никобара. Тако су
успешно провели и неке акције против немачких
подморница које су деловале из Пенанга.

Пацифички фронт у Другом светском рату

23
Драган Мицић IV-2
3.8.1. Борбе за Маршалова острва
Борбе за Маршалова острва које се трајале су од 31. јануара до 23. фебруара
1944, вођене су у три одвојене операције. Једна од операција вођена је и на
Труку, атолу у скупу Каролинских острва, али се данас сматрају делом борби
за Маршалова острва. У овим борбама учествовао је велики број маринаца
(само на Кваџалин искрцано је 42.000) а главни циљ ових операција био је
осигурање полазишта за напредовање према Маријанским острвима и
Филипинима.
У продору преко Гилбертових острва, Американци пресецају набавку
изолованих јапанских база на овим острвима, па више људи умире од глади
него у борбама. После битке за Тараву и победе, савезници све више користе
тактику изоловања острва чиме Јапанце доводе до предаје. Поједина острва
без контакта остају искључена од остатка света до краја рата, чак и доста
касније па неке базе тек 50-тих година сазнају за капитулацију Јапана.
У марту Јапанци отпочињу операцију за повратак контроле над Бугенвилом
(где су код рта Торокина Американци већ имали мостобран са 27.000 војника)
искрцавањем 12.000 војника. Борбе су трајале од 9. до 24. марта у коме су
Јапанци претрпели велике губитке суочивши се са Американцима и њихових
шест артиљериских разарача. Пре почетка великих борби за освајање
Маријана, десило се још неколико значајних активности: искрцавање на
северозападним обалама и оближњим острвима Нове Гвинеје, подморничко
потапање транспортних бродова с јапанским војницима на путу од Шангаја
према Молучким острвима где гине око 10.000 Јапанаца, британски напади
на северозападну Суматру и североисточну Јаву као и низ значајнијих
успешних напада на јапанске конвоје.

Искрцавање Америчке Остаци Јапанске кантине после

војске на Маршалова острва бомбардовања и гранатирања.

Пацифички фронт у Другом светском рату

24
Драган Мицић IV-2
3.8.2. Битка за Маријанска и Палау острва
Кампања за освајање ове групе острва почела је 11-ог, тј. 15. јуна, у
зависности од тога да ли се тешка бомбардовања Саипана, Тиниана и
Гуама или искрцавање америчких маринаца на њене обале сматра
њеним почетком. Настају сукоби познати касније као битка за Саипан,
битка за Тиниан и битка за Гуам) а оне ће се касније убрајати као
једне од најкрвавијих током рата на Пацифику. Јапанци су у напору да
зауставе и одбију Американце, покушали контранапад који је
прерастао у битку у Филипинском мору али се завршио великим
поразом јапанских неискусних снага, пре свега пилота, у тој бици.
Напредовање Американаца наставило се према групи острва Палау.
Копнене операције на на овој територији почеле су 15.септембра
након ранијег вишедневног бомбардовања јапанских положаја на
местима где је било предвиђено искрцавање. Успркос отпору
Јапанаца, острва су пала у руке Американаца 23. октобра али то није
био крај борби. На отоцима Пелелиу и Ангаур су поједине групе
Јапанаца пружале герилски отпор, па се борбе за обе ове скупине
отока коначно жавршиле тек у новембру исте године.
Велики број живота изгубљен је у овим борбама али значајно већи на
страни Јапана него Американаца.
Освајањем Маријанских острва који су се налазили у средишту
тадашњих војних активности на Тихом океану, остварени су планови
за даље напредовање савезника како према Филипинима, тако и
према самом Јапану.

Савезничке трупе се приближавају

Маријанским острвима

Пацифички фронт у Другом светском рату

25
Драган Мицић IV-2
3.8.3. Операције за ослобађање Филипина
Још у време трајања борби за Палау, Американци отпочињу с
нападима на Филипине па бомбардују аеродроме на Минданау који
се налази на југу Филипина. Како ту не наилазе на већи отпор,
проширују нападе на Висаyас, групу острва у средишњем делу
Филипина и у року од три дана уништавају више од 200 јапанских
борбених авиона.
Охрабрени овим успесима, Американци с великим бројем авиона,
који узлећу са 15 носача, 21. и 22. септембра нападају аеродроме на
Лузону, нарочито оне у близини Маниле, да би два дана касније
поново напали Висаyас. Овом акцијом Јапанци губе преко 1.000
авиона, један разарач, једну корвету, један минополагач и један
носач хидроавиона. Потопљен је и већи број јапанских мањих
пловних јединица, укупно око 150 бродова, док у истој акцији
Американци губе 54 борбена авиона, од чега их је 18 изгубљено због
незгода, не у борби.
У оквиру припрема за инвазију на Филипине, Американци нападају
авионима с носача низ јапанских аеродрома, између осталих и на
јапанским острвима Сакашима у источном делу Кинеског мора и
Окинави. У нападима на Формозу имали су подршку и бомбардера Б-
29 из америчких база у Кини. Јапанци су у одбрану летели с острва
Кјушу, Окинаве и Формозе, а коришћен је и велики број камиказа уз
помоћ којих су успели да деломично и тешко оштете неке америчке
бродове. У повлачењу, амерички авиони поново нападају аеродроме
северно од Маниле при чему долази до тешких ваздушних битака са
јапанским авионима. По завршетку ових борби које су се одвијале
свакодневно од 11. до 15. октобра, Јапанци погрешно извештавају да
су потопили 11 америчких носача авиона, два бојна брода и једну
крстарицу. Овај погрешни извештај имао је погубне последице за
стратегију јапанске обране Филипина.

У овим борбама су, поред познатијих пилота камиказа, Јапанци

први пут (20. новембар) користили подморно самоубилачко
оружје Каитен, подморнице-торпеда с морнарима камиказама.
Тог дана је овим оружјем уништен један амерички танкер, док су
остала самоубилачка торпеда Американци потопили пре него су
обавили задатак. Упркос томе, Јапанци извештавају о значајном
успеху овог свог новог чудесног оружја.

Пацифички фронт у Другом светском рату

26
Драган Мицић IV-2
Британци су у то време реорганизовали своју источноазијску
флоту. Старије бродове објединили су у Британску
источноиндијску флоту, док су од модернијих јединица
формирали нову Британску пацифичку флоту.
САД, 24. новембра, започиње нови низ тешких ваздушних напада
на Токио. Авиони Б-29 су полетали с нових база на Саипану, а
напади су настављени 26., 29. и 30. новембра као и 3. децембра.
Битка за Леyте трајала је и даље. Обе стране улагале су велике
напоре и трпеле значајне губитке, али још увек нису дошли до
одлучујућег резултата. Низали су се напади, искрцавања, губитци
пловних јединица и авиона као и великог броја људских живота.

Пацифички фронт у Другом светском рату

27
Драган Мицић IV-2
 3.9. Година 1945.
3.9.1. Битка за Иво Џиму
Једна од најпознатијих битака Другог светског рата - битка за Иво Џиму
почиње 19. фебруара и траје до 26. марта 1945. Тактичке операције
изведене при нападу на ово острво и данас се користе као темељ за
изучавање амфибијског ратовања.
Због потребе стационирања ловачких авиона за пратњу бомбардера при
нападу на јапанска острва, савезници се одлучују за напад на ово острво
које се простире само на 21 km². Његова одбрана састојала се од 21.000
јапанских војника под вођством генерала Тадамичија Курибајашија док су
се на супротној страни налазила 4. и 5. дивизија маринаца која је бројила
скоро 100.000 војника. Јапанци су се повукли у унутрашњост острва где су
герилским акцијама из тунела и ровова планина онемогућавали
учвршћење америчких положаја којима је требало око месец дана да ово
острво освоје. Трећа дивизија маринаца која долази у помоћ, још више
повећава гужву на обали, чиме долази до укупног губитка од око 7.000
мртвих. [8] Током борбе, Американци због немогућности уласка у
подземне тунеле употребљавају бацаче пламена и тиме уништавају
положаје јапанске војске. При крају сукоба, Јапанци се повлаче на јужни
део острва где се боре до задњег војника. Укупно је у обрани острва
погинуло више од 20.000 Јапанаца.

Пацифички фронт у Другом светском рату 28

Драган Мицић IV-2
3.9.2. Битка за Окинаву
За Американце, Окинава је била задња препрека на путу за Јапан, док
је једнако тако Јапанцима, након губитка Иво Џиме, то била задња
обрана матичних острва. Битка за Окинаву, позната и као операција
“Iceberg”, започета је 1. априла 1945., када је 10. Армија америчке
копнене војске, уз потпору 3. Амфибијског корпуса и 24. Армијског
корпуса с укупно 183.000 војника, извршила инвазију на Окинаву,
јапанску територију у архипелагу Рјукју.
Иако су припреме које су се састојале од снажних авио напада трајале
од 18. марта (острво је повремено било бомбардовано и раније),
главница јапанских снага се успева повући у унутрашњост острва у већ
изграђене и добро утврђене положаје, па се битка сматра завршеном
тек 21. јуна. Ратовање у џунгли доводи до великих губитака на страни
савезника, али су на крају ипак Јапанци претрпели тежак пораз: губе
око 66.000 војника, док су амерички губитци износили 12.283
погинулих.
Падом Окинаве пада и задње Jапанско упориште на путу према
главним острвима. Самим тим, савезници завршавају припреме
инвазије самог Јапана.

Амерички брод погођен са два Јанпанска Јапански официрски кор на Окинави

авиона самоубице - камиказе

Јапанска деца
војници на
Окинави

Пацифички фронт у Другом светском рату

29
Драган Мицић IV-2
4. Пут ка Јапанској капитулацији
Сукобљене стране (прије свега савезници) предузимале су
истовремено низ већих и мањих борбених активности. Јапанци
су покушали да свим средствима (велик број самоубилачких
активности како авионима тако и људима-торпедима) спрече
напредовање Американаца према Јапану, док су Американци
тиме управо тежили.
Осим њих Аустралијанци (острва око Борнеа, Борнео, Нови
Зеланд...) и Британци (Бурма, Индокина) такође успешно
ослобађају окупиране територије јер Јапан трпи снажно
бомбардовање и ваздушне нападе на бродове које ометају и
онемогућују поморски промет са допремом сировина Јапану.
Након капитулације Немачке 9. маја, Јапан се изјашњава за
наставак одлучне борбе против савезника. Јављају се, како у
војсци тако нарочито у парламенту, прве јавне приче о
капитулацији, али војни врх одбацује ту идеју и припрема
одбрану земље до задњег човека.
Као један од резултата Потсдамске конференције савезници дају
Јапанцима ултиматум за безусловну капитулацију, пошто и
Совјетски Савез планира да се активира у Пацифичком рату, три
месеца након завршетка рата у Еуропи. Ипак јапански премијер
Кантаро Сузуки, 27. јула овај ултиматум одбацује.

4.1. Камиказе
Камиказе су били пилоти самоубице. Камиказе је сложеница настала од речи
„ками“ (神) што значи Бог и „казе“ (風) што значи ветар и обично се преводи као
божански ветар. Том речју су Јапанци називали тајфун који је уништио флоту
монголског освајача Кублај-кана 1281. Идеја о формирању специјалне јединице
камиказа родила се за време Другог светског рата. Наиме, претпостављало се да
ће савезници освојити историјски важне Филипине, па су Јапанци одлучили да, у
садејству поморских и ваздушних сила, униште савезничку флоту у заливу Лејте.
Први подухват камиказа био је усмерен на крстарицу „Аустралија“, али бомба
тешка 250 kg није експлодирала. Тек ће напад на носач авиона ‘’USS St. Lo’’
уродити плодом. Ускоро је уследила права самоубилачка манија. Јапанци су
трпали камиказе на сва могућа превозна средства, од патролних чамаца пуњених
експлозивом, па чак и у торпеда вођена људском руком. Налети камиказа
кулминирали су у бици за Окинаву. Тада је 1500 камиказа напало америчке
крстарице које су штитиле носаче авиона закуцавши се у њих. Савезнички губици
били су запрепашћујући. До краја Другог светског рата Јапанци су жртвовали
скоро 44 хиљаде пилота и по њиховим изворима потопили 81, а онеспособили
195 пловила.
Пацифички фронт у Другом светском рату
30
Драган Мицић IV-2
5. Бацање атомских бомби капитулација
Јапана и завршетак рата
Јапански изасланик у Москви, Сато Наотаке, 9. јула 1945. преноси молбу
за почетак преговора о примирју, али Американци 6. августа бацају прву
атомску бомбу на Хирошиму, да би три дана после, 9. августа, бацили и
на Нагасаки.
Бомбардовање је изведено по одлуци председника Харија Трумана. То
је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употребљено у рату.
Сам чин и данас је контроверзан, иако је њиме завршен Други светски
рат. Били су предложени и други циљеви: Кјото, Јокохама, Нигата па чак
и царска палата у Токију. Хирошима, која је тада бројала 255.000
становника, је била главни штаб генерала Хата Шунрокуа који је био
задужен за одбрану јужног дела државе, но већина становништва су
били цивили. 31. јула САД су припремиле уранијумску бомбу
названу Мали дечак, тешку 4 тоне и дугу 3 метра. Са малог
западнопацифичког острва Тиниану 6. августа 1945., у 2 и 45 ујутро, у
пратњи још два бомбардера Б-29 који су били опремљени уређајима за
осматрање, фото-апаратима и камерама, полетео је бомбардер
назван Енола Геј. Уместо уобичајеног терета конвенционалних бомби и
оружја, у свом спремишту носио је само само једну бомбу од 4090
килограма. Одредиште ових авиона била је Хирошима удаљена шест
сати лета. У 7 сати по локалном времену јапански радари су открили три
авиона и покренули узбуну, али су је онда прекинули јер су мислили да
авион лети тако високо јер је само извиђачка летелица. При висини од
9.450 метара Енола Геј у 8 часова и 15 минута избацила атомску бомбу
која је детонирала на висини од 580 метара. У једном тренутку је
погинуло 140.000 људи (од радијације још више), температура на тлу у
близини средишта експлозије досезала је и до 5000 °C. Снажни ударни
талас ветра, брзине 800 км/час, и пламене олује уништили су готово све
унутар 13 km². Експлозија је узроковала и врели печуркасти облак
прашине и крхотина висок 15.250 метара. Посада авиона ни сама није
знала колике ће бити последице експлозије, а дим у облику печурке
видео се и при удаљености од 560 km.

Експлозија изнад
Нагасакија

Пацифички фронт у Другом светском рату

31
Драган Мицић IV-2
Два дана након бачене прве атомске бомбе , СССР објављује рат
Јапану. Милион и по Совјетских војника порпомонутих Монголском
Народном Армијом ушло је у Манџурију. У брзом продору
потиснули су елитне јединице Јапанске војске. За само две недеље
заузета је цела Манџурија, јужни Сахалин , део Курилских осртва и
неке луке у Кореји. У кратком Совјетско-Јапанском рату Јапанци су
имали 80.000 мртвих и 600.000 заробљених војника. 15 августа 1945
Јапански цар се обратио преко рада и признао, пораз. Хиљаде
Јапанских војника и официра који нису могли да се помире са тим
починили су самоубиство.
Јапанска делегација 2. септембра 1945. потписује безусловну предају
капитулацију на Америчком бојном броду ‘’USS Missouri (BB-63)’’ у
Токијском заливу. Са савезничке стране потпис ставља генерал Даглас
Мек Артур, чиме је и формално завршен Други светски рат.

Јапанска делегација
Генерал Мек Артур

Пацифички фронт у Другом светском рату

32
Драган Мицић IV-2
Око 111.000 држављана САД-а јапанског порекла током Другог
светском рата истерано је из својих домова и поседа за које су били
принуђени да их продају по знатно нижој цени. Многима су одузете
уштеђевине, које су стварали цео живот а неретко су и затварани и
стављани иза бодљикаве жице, у тзв. "центре за релокацију"
подигнуте дуж пацифичке обале. Након рата невиним људима који
су изгубили све или већину онога што су имали није исплаћена
готово никаква одштета. Штета коју су претрели амерички Јапанци
процењена је на око 400.000.000 тадашњих долара, а за
обештећење су добили 10 пута мање. Кад је избио рат, влада САД-а
је конфисковала сву имовину банке “Јокохама” која је пословала на
територији САД као "непријатељску имовину".
Био је то први рат у којем су употребљена сва три оружја за
масовно уништавање, како атомско (САД је бацио атомске
бомбе на Јапан), тако и биолошко и хемијско оружје, које је
Јапан користио већином у Кини.
Осим економског уништења Јапана, последице употребе
атомских бомби цивилно становништво осећаће деценијама
касније: зрачење и затрована околина и после рата ће многе
цивиле коштати живота.
Трагедија коју је донела употреба атомске бомбе подигла је
свесност у настанак атомског рата који би могао уништити
целу планету али упркос редовног тестирања до сада није
поновно употребљена у рату и њега постојаност служи само
као врста политичког притиска.

Пацифички фронт у Другом светском рату

33
Драган Мицић IV-2
6. Закључак
Други светски рат је изменио политичке савезе и
друштвене структуре у свету. Уједињене нације су
основане да ојачају међународну сарадњу и спрече
будуће ратове. Велике силе-победнице у рату: САД,
СССР, Кина, Уједињено Краљевство и Француска, су
постале сталне чланице Савета безбедности. СССР и САД
су постале ривалске суперсиле и поставиле сцену за
Хладни рат, који је трајао наредних 46 година. У
међувремену, утицај великих европских сила је почео да
опада и почеле су деколонијализације Азије и Африке.
Већина државе чије су привреде биле оштећене су се
посветиле економском опоравку. Политичка
интеграција, посебно у Европи, се појавила у покушају
да се стабилизују послератни односи и ефикасније бори
у Хладном рату.

Пацифички фронт у Другом светском рату

34
Драган Мицић IV-2
 Литература
1. Peace & War – United States Foreign Policy 1931-1941,
Departement of State: Washington, 1943 na stranici:
http://www.ibiblio.org/hyperwar/Dip/PaW/PaW-
14.html(енглески)
2. Diskussions with Japan 1941 and Pearl Harbor na
stranici:
http://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/WorldWar2/pearl
.htm
3. Dokument "Memorandum [91] Regarding a
Conversation Between the Secretary of State, the
Japanese Ambassador (Nomura), and Mr. Kurusu" na
stranici:
http://www.ibiblio.org/pha/timeline/411201apw.html
4. Chronology of the Dutch East Indies, December 1941 na
stranici:
http://www.dutcheastindies.webs.com/december1.html
5. Оригинални текст телеграма Рузвелта цару Хирохиту
на страници:
http://www.ibiblio.org/hyperwar/Dip/PaW/264.html
6.http://www.wlbstuttgart.de/seekrieg/ksp/pazifik/guadal
canal.htm(немачки)
7. Boris Prikril, "Pakao Pacifika, drugi dio" Nakladni zavod
Znanje, Zagreb, "Otokar Keršovani", Rijeka, (1985). стр.
110
8. Morison, Samuel Eliot (2002) [1960]. Victory in the
Pacific, 1945. Urbana, IL: University of Illinois Press.
(енглески)
9. John Toland-Uspon i pad Japanskog Imperija, Centar za
informacije i publicitet, Zagreb 1982., pp. 33—34.

Пацифички фронт у Другом светском рату

35
Драган Мицић IV-2
 Датум предаје: ______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

Пацифички фронт у Другом светском рату

36
Драган Мицић IV-2