GLIKOGEN

GLIKOGEN

Glikogen je homopolimer glukoze čija je primarna

funkcija da organizmu obezbedi “brzu” energiju
 GLIKOGEN

• Primarno se sintetiše u jetri i skeletnim

mišićima, mada mogu da ga sintetišu i mozak i
materica
• Analog biljnom skrobu, pa ga često i zovu
životinjski skrob
• U citoplazmi ćelija se nalazi u obliku granula i
igra veoma važnu ulogu u ciklusu glukoze u
jetri
• Glikogen formira energetske rezerve koje
mogu vrlo brzo da se razlože do glukoze i
iskoriste u organizmu, ako su potrebe za
glukozom povećane ili nema unosa ugljenih
hidrata
• Hepatociti (na slici glikogen je
PINK boje) sadrže oko 8%
glikogena odmah posle obroka

• Samo onaj glikogen koji se nalazi

U JETRI se može iskoristiti za
energetske potrebe ČITAVOG
ORGANIZMA

• Mišićne rezerve glikogena se

koriste SAMO za energetske
potrebe mišića

• Mišići sadrže oko 1% ukupnog

glikogena u organizmu
• Manja količina se može naći u
bubrezima, u mozgu i u leukocitima

• Materica takođe stvara rezerve

glikogena za vreme trudnoće za
potrebe fetusa
 Glikogen i "zid"
• Ugljeni hidrati koje čovek pojede u jetri i mišićima se
pretvaraju u glikogen koji se skladišti
• Glikogen brzo sagoreva i snabdeva brzom energijom
• Trkači mogu da uskladište oko 2000 kcal u glikogenu u telu,
što je dovoljno za oko 32 km (20 milja) trčanja. Mnogi
trkači kažu da posle ove tačke, trčanje postaje znatno
napornije
• Kako se rezerve glikogena troše, telo mora da sagoreva
uskladištene masti da bi obezbedilo energiju, a masti ne
sagorevaju toliko efikasno
• Kada se ovo dogodi, trkač oseća dramatičan zamor. Ovaj
fenomen se naziva udaranjem u zid
• Po mnogim trenerima, cilj treniranja za maraton je da se
maksimizuje ograničena količina raspoloživog glikogena, da
zamor kad se "udari u zid" ne bi bio toliko dramatičan
 Važnost glikogena kao energetske
rezerve

• Mišići NE MOGU mobilisati masne

kiseline tako brzo kao GLIKOGEN
•Masne kiseline se NE MOGU metabolisati
ANAEROBNO
•Masne kiseline NE MOGU da se iskoriste za
sintezu glukoze
•Masne kiseline NE MOGU da održe
NORMALNU GLIKEMIJU
 GLIKOGEN – struktura

Glikogen - veliki razgranati polimer

glukoze koji u svojoj strukturi sadrži
preko 60 000 glukozidnih ostataka i ima
molekularnu masu od oko 1 000 000
daltona

Monomeri glukoze su povezani

α-1,4 glikozidnim vezama

A u granama glikogena, koje obično

sadrže od 1 do 12 glukoznih monomera,
nalaze se α- 1,6 glikozidne veze između
glukoza

Glikogen je svojim “redukujićim” krajem

(OH grupa na C4 atomu poslednje glukoze
u grani) kovalentno vezan za protein
GLIKOGENIN beta (β-) vezama (za AK
tirozin glikogenina)
 GLIKOGENEZA

• Proces sinteze glikogena označava se kao

GLIKOGENEZA

• Glikogen je rasprostranjen u svim ćelijama, ali se

deponuje samo u jetri i mišićima
• Glikogen mišića ima isključivo energetsku ulogu
• Glikogen jetre održava glikemiju u okviru fizioloških
vrednosti
• Sinteza glikogena će se odvijati u organizmu, u
slučaju kada je koncentracija glukoze i/ili ATP
povećana
• GLIKOGENEZA započinje fosforilacijom glukoze u
glukozo-6-fosfat, u jetri delovanjem GLUKOKINAZE, a u
mišićima delovanjem HEKSOKINAZE. U oba slučaja
neophodan je ATP i Mg 2+

Glucose + ATP ------> glucose-6-PO4 + ADP

• U narednoj reakciji glukozo-6-fosfat se prevodi u

glukozo-1-fosfat, dejstvom enzima
FOSFOGLUKOMUTAZE

Glucose 6-PO4 <------------> glucose –1-PO4

• Glukozo-1-fosfat i uridin-trifosfat (UTP) pod uticajem

UDP-PIROFOSFORILAZE reaguju i nastaje aktivisana
glukoza uridin-difosfat-glukoza

• Glucose 1-PO4 + UTP ---------> UDP-glucose + PPi

• Hidroliza nastalog neorganskog pirofosfata
pomera reakciju na desnu stranu – usmerava je ka
nastanku UDP-glukoze

• UDP-glukoza je direktni izvor glikozil ostataka

sa aktivisanom OH grupom na C1 atomu

• Enzim GLIKOGEN SINTAZA (glukozil-

transferaza) prenosi aktivisani glukozil ostatak
na neredukujući kraj glikogena i katalizuje
nastanak α-1,4-glikozidne veze, između C1
aktivisanog glukozil ostatka i C4 terminalne
glukoze lanca glikogena
• Tako se molekul glikogena produžio za jedan
molekul glukoze
• Ponavljajućim delovanjem enzima GLIKOGEN
SINTAZE uvećava se osnovni lanac glikogena
do dužine od najmanje 11 glukozil ostataka
• Tada su stvoreni uslovi za dejstvo ENZIMA
GRANANJA glikogena, koji prenosi najmanje
6 glukozil ostataka i formira račvu lanca
glikogena sa α-1,6-glikozidnom vezom
• Zahvaljujući dejstvu ovog enzima molekul
glikogena je izrazito račvast
• Smatra se da je za početnu biosintezu glikogena
potreban početni segment glikogena protein -
GLIKOGENIN
• Glikogenin je glikoproteinske prirode, a prvi molekul
glukoze vezuje se za polipeptidni lanac, za hidroksi
aminokiseline (serin, treonin ili tirozin), uz
uspostavljanje O-glikozidnu veze
• Naredni molekul glukoze nadovezuje se na
prethodni stvaranjem α-1,4-glikozidne veze
• Početni segment glikogena ostaje sačuvan i u
uslovima gladovanja, kada preovladava
glikogenoliza
GLIKOGENOLIZA
Proces razlaganja glikogena, GLIKOGENOLIZA, tj.
pokretanje, ili mobilizacija deponovanih molekula glukoze
iz glikogena je složen, enzimski katalizovan proces

Glikogen jetre učestvuje u ODRŽAVANJU GLIKEMIJE,

dok glikogen mišića služi kao izvor energije

Glikogenoliza je enzimski katalizovan proces, a prvi u nizu

je FOSFORILAZA - GLIKOGEN FOSFORILAZA, koja
raskida α-1,4-glikozidnu vezu

Fosforilaze jetre i mišića, iako imaju istu funkciju,

donekle se razlikuju
1.GLIKOGEN FOSFORILAZA jetre se javlja u dva
oblika:
- glikogen fosforilaza a je aktivni oblik
- glikogen fosforilaza b je neaktivni oblik
• Glikogen fosforilaza sadrži ostatak serina, a za OH
grupu ove aminokiseline estarski je vezana
ortofosforna kiselina

2. GLIKOGEN FOSFORILAZA mišića je funkcionalno

slična sa istoimenim enzimom jetre, ali se
imunološki i genetski značajno razlikuju
• Glikogen fosforilaza mišića je dimer, a svaka
podjedinica sadrži piridoksal-fosfat kao koenzim
• Aktivni su samo dimerni oblici enzima
 GLIKOGENOLIZA
1.Reakcija –

• Razgradnja glikogena počinje dejstvom aktivirane

GLIKOGEN FOSFORILAZE (u mišićima i u jetri)
• Pri tome se dešava fosforilitička razgradnja tj.
uvođenje molekula neorganskog fosfata

• Kidanjem alfa-1,4-glikozidnih veza iz glikogena

se, sa neredukujućeg kraja, odvaja jedan po jedan
molekul glukozo-1-fosfata:
Glikogen(n) + Pi <----->Glikogen(n-1) + Glukozo-1-fosfat
2. Reakcija –

• Skraćivanje polimera glikogena teče sve do onog trenutka

dok se ne približi mestu grananja glavnog lanca, mestu
alfa-1,6-glikozidne veze, na rastojanje od 4 glikozil
ostatka
• Tada deluje enzim TRISAHARID TRANSFERAZA
(TRANSGLUKOZIDAZA), koja trisaharadni segment
prenosi na glavni lanac, i tako ga privremeno produžava
• Posle premeštanja tri glikozilna ostatka, mesto grananja
je dostupno dejstvu ENZIMA DEGRANANJA (AMILO-
1,6-GLUKOZIDAZA) koji kida alfa-1,6 glikozidnu vezu
• Raskidanje veze odvija se hidrolitičkim putem, dobija se
molekul D-glukoze, a ne glukozo –1-fosfat
• Molekul glukozo-1-fosfata ne
može da napusti ćeliju, niti
može da se uključi u bilo koji
metabolički proces

• Zato je neophodno da se pod

dejstvom
FOSFOGLUKOMUTAZE
prevede u glukozo-6-fosfat
koji može da se uključi u
glikolizu

• Glukozo-6-fosfat se može
priključiti HMP putu preko
enzima
glukozo-5-dehidrogenaze za
stvaranje NADPH i pentoza
U JETRI i u manjoj meri u bubrezima (NE u MIšIćIMA)
nalazi se enzim GLUKOZO-6-FOSFATAZA, koji razlaže
glukozo-6-fosfat do glukoze, koja, nefosforilisana može da
izađe iz ćelije, odlazi u cirkulaciju, služi za normalno
održavanje GLIKEMIJE
 Veza GLIKOGENEZE i GLIKOGENOLIZE sa ostalim
metaboličkim putevima

1. Glikogen se razgrađuje i nastaje glukozo-1-fosfata

2. Glukozo-1-fosfat se konvertuje do glukozo-6-fosfata
(fosfoglukomutazna reverzibilna reakcija)
3. Od glukozo-6-fosfata nastaje glukoza (SAMO JETRA i
BUBREZI – glukozo-6 fosfataza za cirkulaciju)
4. Glukozo-6-fosfat nastaje iz glukoze preko kinaza
(hexokinaze ili glukokinaze)
5. Od glukozo-6-fosfata glikolitičko razlaganje glukoze
(katabolizam) i proces glukoneogeneze (anabolizam)
6. Od glukozo-6-fosfata do pentoznog puta – HMP puta
(NEreverzibilno) za redukujuće agense (NADPH) i ribozu
za nukleinske kisleine
 REGULACIJA GLIKOGENEZE I
GLIKOGENOLIZE
• Kovalentne modifikacije enzima –
fosforilacija i defosforilacija

• Hormonska regulacija – efekat

GLUKAGONA, ADRENALINA i
INSULINA

• Alosterijska regulacija aktivnosti

enzima
 REGULACIJA GLIKOGENEZE I
GLIKOGENOLIZE
KOVALENTNE MODIFIKACIJE -
Fosforilacija i defosforilacija
glikogen–sintaze (anabolizam
glikogena) i glikogen-fosforilaze
(katabolizam glikogena)

Postoje dva oblika GLIKOGEN SINTAZE:

fosforilisani, ili neaktivni oblik – d

DEFOSFORILISANI, AKTIVNI oblik - i

Ova dva oblika mogu da prelaze jedan u

drugi

U fiziološkim uslovima sinteza glikogena

zavisi od glikogen sintaze -i, koja
nastaje iz glikogen sintaze -d
delovanjem dva enzima:
protein fosfataze i protein kinaze-A
 Postoje dva oblika GLIKOGEN FOSFORILAZE:

• FOSFORILISANI, ili AKTIVAN

oblik – a

• defosforilisani, tj. neaktivni oblik

- b
• Ova dva oblika mogu da prelaze
jedan u drugi
• U fiziološkim uslovima razgradnja
glikogena zavisi od glikogen
fosforilaze a koja nastaje iz
glikogen sintaze -b delovanjem
dva enzima: protein fosfataze i
fosforilaze kinaze-A
 DA ZAPAMTITE...

• GLIKOGEN SINTAZA – sinteza glikogena –

aktivna DEFOSFORILISANA

• GLIKOGEN FOSFORILAZA – razgradnja

glikogena - aktivna FOSFORILISANA
1.
Protein fosfataza katalizuje reakciju defosforilacije
enzima koji učestvuju u glikogenezi i glikogenolizi

Protein fosfataza defosforilise neaktivnu glikogen

sintazu – d i transformiše je u aktivnu formu glikogen
sintaze- a i FAVORIZUJE GLIKOGENEZU

Protein fosfataza, takođe, defosforiliše aktivnu

fosforilazu -a u neaktivnu fosforilazu - b i INHIBIRA
GLIKOGENOLIZU
2.
Protein kinaza A katalizuju reakcije fosforilacije
enzima koji učestvuju u glikogenezi i glikogenolizi

Protein kinaza A fosforiliše aktivnu glikogen

sintazu-I u neaktivnu glikogen sintazu – d i zaustavlja
sintezu glikogena - GLIKOGENEZU

Protein kinaza A fosforiliše neaktivnu fosforilazu

kinazu-a u aktivnu fosforilazu kinazu-b i aktivira
fosforilaciju fosforilaze-a i AKTIVIRA
GLIKOGENOLIZU
3.
Fosforilaza kinaza-a fosforiliše
neaktivnu fosforilazu-b u aktivnu
fosforilazu –a i AKTIVIRA
GLIKOGENOLIZU
 HORMONSKA REGULACIJA
• Glukagon i epinefrin (adrenalin) vezuju se za svoje membranske
recptore
• Po vezivanju hormona za svoj receptor, adenilat ciklaza, membranski
enzim, se aktivira i katalizuje sintezu cikličnog AMP (3'5'-AMP) iz
ATP-a
ATP --> cAMP + PPi
• Ciklični AMP aktivira protein kinazu A koja reguliše:
- INAKTIVACIJU GLIKOGEN SINTAZE i inhibiciju procesa
glikogeneze i
- AKTIVACIJU FOSFORILAZE KINAZE i aktivaciju procesa
glikogenolize – razgradnje glikogena

• Dakle, za vreme gladovanja (glukagon) ili u stresnim

situacijama (epinfrin/adrenalin), šećer koji se
nalazi kao rezerva u glikogenu se mobiliše i koristi
kao gorivo u organizmu
Insulin ima antagonistični efekat, suprotan od adrenalina

Insulin favorizuje taloženje glikogena kao šećerne rezerve

tako što:
AKTIVIRA SINTEZU GLIKOGENA (GLIKOGENEZU) i
inhbira degradaciju glikogena (glikogenolizu)

Posle vezivanja za svoj receptor, insulin aktivira tirozin kinazni

deo insulinskog receptora što dovodi do aktivacije različitih
signalnih transdukcionih puteva koji , na kraju, dovode do
DEFOSFORILACIJE GLIKOGEN SINTAZE tj, stvaranja
njene aktivne forme i FAVORIZUJE SINTEZU GLIKOGENA
Alosterijska regulacija glikogen fosforilaze

• Inaktivna forma glikogen fosforilaze se još naziva T-forma

(tense), dok aktivna forma je dobila ime R-forma (relax)

• AMP se normalno vezuje za inaktivnu T-formu fosforilaze-b

• Vezivanjem AMP-a dolazi do komformacionih promena kod

fosforilaze-b, tako da prelazi u R-formu ili aktivnu formu – BEZ
FOSFORILACIJE
• Ovaj alosterijski efekat AMP-a je neophodan za energetske
potrebe ĆELIJE
 Alosterijska regulacija glikogen sintaze

• Povećano akumuliranje glukozo-6-fosfata dovodi do

aktivacije glikogen sintaze i transformacije glukozo-6-
fosfata u glikogen

• Glukozo–6-fosfat se alosterijski vezuje za fosforilisanu

inaktivnu glikogen sintazu-d i transformiše je u aktivnu
fosforilisanu glikogen-sintazu (bez defosforilacije)