1. Rec KULTURA potice od latinske reci (koje?) CULTURA. Sta
Osnovne KARAKTERISTIKE FOLKLORA su: (pojasnite ove
je ovaj latinski izraz prvobitno znacio? Prvobitno je znacio
obradjivanje zemljista 
2. U svakodnevnoj upotrebi reč KULTURU koristimo (navedite
tri pojma!):
Skup materijalnih i duhovnih vrednosti
Duhovna vrednost i obrazovanost pojedinca
Uzgajanje necega
3. Definicija KULTURE: Ona je skup svih znanja, vrednosti,
refleksa, modela i sema ponasanja, obicaja i verovanja koje
pojedinac tokom odrastanja usvaja. Skup je svih onih procesa,
promena i tvorevina koje su nastale kao posldica materijalne i
duhovne intervencije ljudskog drustva.
4. Rec TRADICIJA potice od latinske reci (koje?) TRADITIO, šta
zbači ovaj latinski izraz? Predavanje
5. Definicija TRADICIJE? Tradicija je proces prenosenja,
predavanja i odrzavanja vrednosti s generacije na generaciju.
Bez tradicije ne postoji ni jedna kultura.
6. Pojam TRADICIONALNE KULTURE: Ona se najvise vezuje za
tvorevine neke zajednice: ocuvanja, predanja i obicaja
9. Rec FOLKLOR potice od engleske reci (koje?) FOLK-LORE, šta
znači ova reč? Narodno znanje
10. Navedite koje su OBLASTI FOLKLORA!
Narodna knjizevnost
Narodna muzika
Narodna igra
Narodni obicaji
Narodne decije igre
Narodna predmetna umetnost
11.
pojmove!)
Sinkretizam – je karakteristika predrustva, drustvene forme svesti i
izrazajne forme.
Kolektivni karakter – izrazava misli, emocije, zelje cele zajednice
Anonimnost – ne znamo ko je autor folklorhih dela
Varijacije – folklor zivi u varijacijama
Usmenost – prenosi se usmenim putem
Ritualni karakter – vezan je za date situacije: uspavanke,
naricaljke..
Tradicionalni karakter – tradicija je veoma aktuelna, ugradjuje se u
sadasnjost
12. Koi su žanrovi FOLKLORA? Navedite šta ih karakteriše
pojedinačno (koja lirska, a koja epska dela imamo u folkloru?
Imamo li dramska dela u folkloru?)
- Lirika- lirska dela su subjektivni iskaz pojedinca. Lirska pesma
izrazava pesnikove misli i osecanja.
- Epika – delo u stihu i prozi
- Drama – u folkloru: zapravo dramska dela u ovom smislu samo i
imamo elemente drame- preko dramske uloge je prikazan neki
dogadjaj
13. U Vojvodini pored većinskog stanovništva, Srba žive i:
(navedite najmanje 5 etničkih grupa!)
Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusinji, Hrvati
15. Koje folklorne pojave čine DEČJI FOLKLOR: Sve one folklorne
pojave koje deca znaju a naucila su od ostalih clanova drustva,
vrsnjaka ili su odrasli stvorili za njih
16. Šta je glavni sadržaj DEČJEG FOLKLORA? Igra
17. Šta sve spada u DEČJI FOLKLOR? Navedite najmanje 3
primera!
Uspavanke, Tapsalice, Decje igre i igracke, Zagonetke
18. Pojam TRADICIONALNIH DEČJIH IGARA: Pod
tradicionalnim igrama podrazumeva se nasledje iz proslosti
koje j euspelo da se odrzi i u modernom civilizacijskom dobu.
19. Podela TRADICIONALNIH DEČJIH IGARA:
Igre imitacije
Takmicarske igre
20. IGRE IMITACIJE (definicija): Su kolektivne igre u kojima se
deca identifikuju i imitiraju sve sto ih okruzuje.
21. IGRE IMITACIJE delimo na četiri grupe. Navedite ih!
Imitacija svakodnevnice
Imitacija zivotinja
Imitacija obredne prakse
Imitacija godisnjih obicaja
Imitacija mitskih bica i predanja.
22. Imitacija svakodnevice (koje igre se ubrajaju u ovu grupu -
definicija, navedite 4 ovakve igre!) U ove igre ubrajaju se one
igre kojima je osnova u imitiranju porodicnih odnosa i odnosa
u zajednici. Igranje: “Mame” “kuvanja” “pranje vesa”
“uspavljivanje bebe”
23. Imitacija zivotinja (koje igre se ubrajaju u ovu grupu –
definicija, navedite 4 ovakve igre!) Imitacija po hodu,
zvukovima, osobinama. Igra “Konja” “gusaka” “guscici” “vuk i
ovce” “macka i mis” “trule kobile”
24. Imitacija obredne prakse (koje igre se ubrajaju u ovu grupu-
definicija; navedite 4 ovakve igre!) U decijim igrama sacuvane su
mnoge obredne radnje koje su se odvijale u realnosti. Tako u
decijim igrama su sacuvani mnogi obicaji koji su vremenom
napustani. Igre “svadba” “paun pase” “laste prolaste” “Kolaricu
panicu”
25. Imitacija godisnjih obicaja (koje igre se ubrajaju u ovu grupu-
definicija; navedite 4 ovakve igre!) Deca su imitirala u svojim
igrama I pojedine segmente ibrednih praksa tokom godisnjih
obicaja. “Luce” “Lazarice” “Kotrljanje jaja” “Trazenje gnezda”
26. Imitacija mitskih bica i predanja (koje igre se ubrajaju u ovu
grupu- definicija; navedite 1 ovakvu igru!) Deca su o mitskim
bicina slusala od odraslih pa se prerusavala u vestice, vampire,
vukodlake, azdaje… jurili su jedni druge, zastrasivali decaci
devojcice. “Andjeo si- djavo su”
28. TAKMIČARSKE IGRE (definicija): Kolektivne igre u kojima se
deca nadmecu izmedju sebe da bi pobedili protivnika.
29. TAKMIČARSKE IGRE igre delimo na tri grupe. Navedite ih!
Verbalne
Verbalne sa rekvizitima i neverbalne sa rekvizitima
Bez verbalnog sadrzaja i rekvizita.
30. Verbalne igre (koje igre se ubrajaju u ovu grupu –definicija;
navedite 2 ovakve igre!) To su igre koje se zasnivaju na
usaglasenosti pokreta tela I govora. “Berem, berem grozdje”
“Zabac- labac”
31. Verbalne igre sa rekvizitima i neverbalne igre sa rekvizitima
(koje igre se ubrajaju u ovu grupu – definicija; navedite 2 ovakve
igre!) Kod ovih igara su potrebni rekviziti: drvc, stapici, kamencici,
motke, kukuruz, pasulj, marame… isto tako je potrebno poznavanje
odredjenog teksta kod nekih igara. “Skolica” “Hodanje u vreci”
32. Igre bez verbalnog sadrzaja i rekvizita (koje igre se
ubrajaju u ovu grupu – definicija; navedite 2 ovakve igre!)
“Vije” “Skakanja” “Suga”
33. Tradicionalni obicaji vezani za poljoprivredne radove:
Oranje (sta je ono predstavljalo? Ono je praceno brojnim
magijskim radnjama: navedite primer!) Oranje je predstavljalo
pocetak ciklusa poljoprivrednih radova vezanih za gajenje
zitarica. Pri oranju za setvu psenice u Banatu u prvu brazdu se
zaoravao bosiljak iz bozicnog kolaca. U backoj se zaoravala
slama sa bozicne trpeze, a u Sremu se zaoravala bozicna sveca.
Sejanje (kako se sejalo nekad? Kako se seme ritualno
pripremalo za ovu radnju? Navedite primer!) Seme se bacalo
rukom. Sejali su stariji ljudi, uglavnom staresine.Seme se
ritualno pripremalo prskanjem bogojavljenskom vodicom ili
kadjenjem tamjanom, bozicnom svecom ili negde zapaljenom
bozicnom slamom.
Zetva (kako se nekad izvodila zetva? Navedite obicaje koje su
pratile zetvu!) Pre masina, psenica se kosila kosom, a snopovi
su se skupljali srpom. Obicaj ostavljanja jednog dela
nepokosenog bilo je veoma rasprostranjeno. Ovo zito je
nazivano „bozja brada“, „bozjom bradom se nazivao negde i
poslednji snom zita“. Najcesce je od njega pleten venac, koji je
posle stavljan na vidno mesto u kuci.
Vrsidba (kako se nekad izvodila?) Pre uvodjenja masina,
vrsidba se izvodila pomocu konja, redje pomocu volova. Na
ravno, nabijeno guvno, slazu se snopovi u krug. A konji idu u
krug i gaze zito. Sve dok na guvnu ne ostane zrno sa plevom i
sitnom slamom. Zito se odvaja od pleve i sitne slame vejanjem
na vetrenjaci.
34. Tradicionalno kad se obavlja zetva? Izmedju koja dva
praznika? Navedite tacan datum! Posle Vidovdana (28. juna)
izmedju pravoslavnog i katolickog Petrovdana (29.6. i 12.7.)
obavlja se zetva.
35. Sta su to zetelacke svecanosti? Tokom 20. veka doslo je do
velikih promena u poljoprivredi. Poslovi su mehanizovani, a njihovi
drustveni okviri su promenjeni. Samim tim su izmenjeni i obicaji
koji su ih pratili. U nekimm vodvodjanskim sredinama su se umesto
nekadasljih zetelackih obicaja razvile kulturne manifestacije
zetelacke svecanosti.
36. Najpoznatije zetelacke svecanosti su iz Subotice i Sombora.
Kako se one zovu? Duzijanca i Duzionica
37. Zetelacke svecanosti cine mnostvo folklornih elemenata.
Navedite ih! Predstavljanje zetve sa pocetkom 20. veka, radne i
svecane nosnje, hrana i obicaji.
38. Sta predstavlja Duzijanca? Prestavlja proslavu zavrsene zetve.
39. Centralna svecanost Duzijanca se odrzava (gde? Kada?
Navedite mesto i tacan datum) Centralna svecanost je u Subotici
15.8. na Veliku Gospojinu
40. Centralnu proslavu Duzijance cine: svecana povorka koju
predvodi „bandas“ i „bandasica“ (ukraseni ukrasina od slame, nose
zetveni venac ili krunu u crkvi, kao simbol zahvalnosti bogu za
dobru zetvu)
41. BOŽIĆNI PRAZNIČNI CIKLUS traje (navedite: od-do): Od
Bozicnog posta do Bogojavljenja
42. Koji su PREDBOŽIĆNI OBIČAJI? Navedite ih!
Bozicni post (koliko traje?: pravoslavni – katolicki) Pravoslavni
traje 6 nedelja, a katolicki 4 nedelje.
Jelo se posno (navedite nekoliko namirnica!) Pasulj, testa, krompir,
riba, nemasna jela.
Sta su to Luca-pogacice? Kog dana se one prave? Navedite datum!
Maskirani likovi obilaze domacinstva i daruju decu. Ko su oni i kad
ovo cine?
Sta su to Luca stolice? Kad i kako se prave? Kakva im je
namena? Muskarci od sv. Lucije do badnjeg dana izradjuju
„Luca stolice“ od 13 delova od 13 vrsta drveta. Ovakva stolica
je nosena u crkvu na „ponocku“. Verovalo se da ce muskarac
koji se popne na stolicu saznati ko su zene „vestice u selu“. Ako
bi saznao u povratku posipa za sobom pirinac ili zito kako bi ih
rasterao.
Zito se sadi na (navedite datume!: kod pravoslavnih – kod
katolika): Kod katolika na sv. Luciju 13.12. i kod pravoslavaca na
sv. Varvaru 17.12.
Materice i ocevi: kad se slavi? Sta se radi na ove praznike?
Materice i Ocevi se slave dve dnosno jednu nedelju pre Bozica.
Na Materice/Oceve se vezuje majka/otac a da bi se odresila
potrebno je da daruje decu vocem, slatkisima, parama..
Kad je Tucindan? Koji obicaji su vezani za ovaj dan? Dva dana
uoci Bozica (5.1.), kod pravoslavaca se na ovaj dan nekada klala
zivotinja namenjena za Bozicnu pecenicu. U nekim delovima
Vojvodine se smatralo dobrim da roditelji simbolicno tuku
decu kako bi bila dobra tokom cele godine.
43. U BOŽIĆNE OBIČAJE ubrajamo (koje dane)? Navedite ih!
U Bozicne obicaje ubrajamo Badnji dan (kog dana?: po
julijanskom i po gregorijanskom kalendaru?), Bozic (kog
dana?: po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru?), drugi
i treci dan Bozica (kog dana? Po julijanskom i gregorijanskom
kalendaru?).
Badnji dan - Po julijanskom 6. januara a po gregorijanskom 24.
decembra
Bozic - 7. Januara i 25. decembra
Drugi i treci dan Bozica – 8. i 9. januara, 26. i 27. decembra
Badnji dan: navedite obicaje vezane uz ovaj dan (pravoslavni –
katolici)! Domacin unosu slamu u kucu koju stavlja u sobu po
uglovima, deca kvocaju i pijucu. Negde se stavlja slama ispod stola.
Domacin unosi bozicno drvce. Domacin unosi badnjak kod
pravoslavaca a domacica ga pozdravlja sa “Dobar dan badnjace” I
posipa ga psenicom. Vecera je posna.
Ko su to koledari? Sta oni rade? Kad idu u ophode (kod katolika –
kod pravoslavaca?) Selom idu grupe koledara. Od Badnje veceri do
Sveta Tri Kralja(6.1.) kod katolika, do Bogojavljenja (19.1.) kod
pravoslavaca. Koledari bozicnim pesmama dobijaju poklone.
Ko su vertepasi? Sta ova povorka predstavlja? Sta oni nose? Kod
kojih naroda, nacionalnih zajednica su ovakvi ophodi zabelezeni?
Vertepasi idu kroz selo i pevaju pesme o rodjenju Isusa. Ova
povorka predstavlja 3 kralja i 2 pastira. Ovi ophodi su zabelezeni
kod Srba, Madjara, Rusina I Rumuna.
Sta je korindjanje? Kad se obavlja? (kod pravoslavnih – kod
katolika) Korindjanje se obavlja na badnje vece. Pravoslavno
stanovnistvo odlazi u korindjanje 24.12. kod svojih suseda a katolici
6.1.
Medju karakteristicne obicaje bozicnog ciklusa spada i dolazak
“polozajnika”. Kad on dolazi? Dete koje na Bozic prvo ujutru dodje
u kucu stavljano je u korpu da sedi – nasaditi kvocku.
Treci dan Bozica: koji obicaji su vezani uz ovaj dan? Treceg dana
slama iz kuce se iznosi u stralu, kokosinjac ili u vinograd. Mlado zito
iznosi se i stavlja na vocku ili vinograd.
Sta je vijanje Bozica?
44. Koji su POSTBOŽIĆNI OBIČAJI? Navedite ih!
Kod katolika 31.decembar je praznik: pod kojim imenom?
Silvesterovo
Pravoslavci Novu godinu proslavljaju (kad?). U narodu se ovaj
praznik naziva i (kako?). 14. januara a u narodu se zove „Mali
Bozic“
Devojke koje su zelele da saznaju svoje buduce izabranike
gatale su tako sto su noc uoci Malog Bozica: (sta su radile?)
Uoci Malog Bozica devojke su morale da ostanu budne. Usijano
slovo izlivale su u vodu a figura koja se pokazala oznacavala je
buducnost.
Kad je Krstovdan? Sta se radi tog dana? 18. januara Svestenik
sveti vodicu tog dana
Bogojavljanje kod pravoslavnih (kad je ovaj praznik?): koji
obicaji i verovanja prate ovaj dan? 19.1. je zabranjeno zenama
da rade zenske poslove. U narodu se verovalo da su tada
najjace sile i da tada okolo setaju demoni. Svestenik odlazi da
sveti vodicu na reku a narod je nosi u flasana kuci s verovanjem
da je lekovita.
Postbozicni obicaji se zavrsavaju na Svecnicu/Sretenje (kad?
Po gregorijanskom i julijanskom kalendaru). U sta se veruje za
ovaj dan? 2. po gregorijanskom, a 15. februara po julijanskom
kalendaru na Sretenje se srecu zima i leto.
2. februar: bilo je podosta gatanja vezanih za ovaj dan,
narocito onih koji se odnose na prognozu vremena. Koja
zivotinja je u pitanju? Kako se ona ponasa i kako „prognozira“
vreme? Kad medved izadje iz brloga i vidi svoju senku- zima ce
biti duga, a ako je oblacno i ne vidi svoju senku znaci da stize
prolece.